KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
OPRAVA ZA ZA ŠIITU
Klasa 51 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Marta 1931.
PATENTNI SPIS BR. 7723
Durium Produkts Corporation, New-York, II. S. A.
Poboljšanja kod zvučnih ploča i metoda za izradu istih.
Prijava od 8. augusta 1929.	Važi od 1. januara 1950.
Traženo pravo prvenstva od 2. aprila 1929. (U. S. A).
Ovaj se pronalazak odnosi na ploče za reprodukovanje zvuka i na metode za izradu rečenih ploča i materijala za prema-zivanje istih.
Prema pronalasku poboljšanja ploča sestoji se od osnovnog tela, na kome je površina po kcjoj su upisani zvuci, očvrsla i zbivena grejanjem tako, da se može opirati dejstvu igle za sviranje, da ne bude ise-čena ili da joj se ispupčenja ne krune. U poboljšanoj zvučnoj ploči površina, po ko-joj se upisuju zvuci načinjena je od materijala koji sadrži rezorcinov kondenzacioni proizvod a osnovno telo, koje nosi ovu po-vršinu, bolje je ako je elastično.
Podrobnije, ovaj pronalazak se odnosi na zvučnu ploču sa telom, čiji je jedan deo načinjen od sloja hartije, debljine kakva je obično kod papendekla, a najpogodnija je hartija od krpa. Hartija je premazana ma-terijalom, kome je glavni sastojak kondenzacioni proizvod rezorcina i formaldehida, koji se stavlja na površinu hartije tako da prione na nju, pa se na premazanu hartiju pritisne ugrejana matrica zvučne ploče da se utisnu zvukom načinjene brazde u matrici i načine odgovarajuče brazde u goto-voj ploči. Naznačeni materijah su takve prirode, da dopuštaju da se utiskivanje brazdi može izvesti i na štamparskoj preši, naj-pogodniji je tip za utiskivanje na koju se se namešta više matrica tako, da može na više ploča izvršili utiskivanje pri jednom
hodu preše. Kad se utiskivanje završi, ploče su gotove, čim se ohlade, da se ra l-dvoje i upotrebe, ma da je bolje da se prelakuje pozadina, suprotna zvučno otštam-panoj površini, da bi se time zaštitila ploča od savijanja.
Materijal za premazivanje može biti načinjen na različite načine. Jedan način prema ovom pronalasku je ovakav: Metalni sud snabdeven sredstvima za zagrevanje i hladenje (navlake ili namolaji) a i mehanizmom za brzo kretanje i mešanje, prima 1000 cm3 trgovinskog 40°/o formaldehida kome se doda kao sloj 1000 grama trgovinskog rezorcina (meta dihidroksi benzo-la) najbolje zdrobljen, da može da prode kroz sito, koje ima 10 rupa na 23,1 mm. Meša se, dok se ne rastvori. Raslvor se tiho greje i stalno meša dok se temperatura ne popne do 70° C ili 75" C. Mešanje se produžuje i temperatura se održava u ovim gnnicama dok se vizkoznost ne poveča do gustine, pogodne za upofrebu. Pri premazivanju komada hartije ovaj se viz-kozilet može odrediti stavljajuči s vremena na vreme malu količtnu (probu) materijala na komad hartije sve dok materijal ne da prevlaku, k oj a se raspline po površini hartije. Potrebno je da se na spomenufoj od-redenoj temperaturi materijal održava oko pola časa, da bi postigao pogodan vizko-zitet. Kad se postigne pogodan viskozitet doda se 1000 cm5 etil ili metil alkohola,
Din. 10;.
ili njihove smeše. Količina alkohola može se menjali da bi opadao ili rastao fluidi-tet, koji se podešava prema metodi, po ko-joj se premazuje hartija. Smeša se zalim ohladi do obične sobne temperature. Jedno sredstvo za poliranje, na primer 200 grama gvožda oksida (Fe.,03) slavi se na način slično boji za malanje u 600 grama glice-rima, i to se doda rastvoru na sobnoj temperaturi. Malerijal je sad gotov za upotre-bu i može se stavili na hartiju; najbolje je to odmah učiniti. Ovaj materijal dobro pri-janja uz hartiju. Prevučeni sloj hartije se suši dok ne postane gladak. Premazani sloj je sod gotov za upotrebu. Matrica zvučne ploče se zagreje, najbolje oko 160° C i snažno pritisne na premazanu stranu hartije, koliko je dovoljno da utisne zvučne brazde i sloj materijaia za premazivanje.
Matrica i materijal drže se zajedno do" voljno dugo gok materijal ne očvrsne ili se ne polimerizuje koliko je potrebno-Obično to traje jedan minut. Matrica se ukloni a sloj sa utisnutim brazdama može se razložiti na pojedine ploče. Ako se matrica lepi u materijalu, to se može otklo-niti stavljajuči tanku prevlaku od parafina po površini matrice. Dobro je da hartija, i sa strane suprotne onoj, na koju se utis-kuje zvučne brazde, bude prevučena nekim materijalom, sličnim firnajsu, na primer firnajs lakom, da bi se tako sprečilo uvija-nje ploča. Vrlo pogodan je za to materijal za premazivanje površine, u koju če se u-tisnuti zvučne brazde, samo bez abreziva. Ovaj materijal za premazivanje je nepro-močiv a dobro je da prevlaka sa obe strane ima isti koeficient širenja.
Cilj naznačenog sredstva za poliranje je, da da nežnu glatkost. koja je priznata kao potrebna za fonografisr nje i reprodukova-nje zvuka. Glicerin se dodaja radi plastičnosti i da uči n kondenzacioni proizvod rezorcina i formaldehida vitkim i savitljivim i da ga sačuva da se očvrsne toliko da postane krt i da se ljuspa sa površine hartije.
Dok se utiskuju zvučne brazde pomoču ugrejane matrice materijal prevlake prvo omekšava, usled dejstva pritiska i toplote, i za vreme ovog kratkog intervala materijal potpuno se ulije u užljebljenja matričine površine a zvučna ispupčenja potpuno se utisnu u prevlaku. Zalim bezprekidna toplota i pritisak očvrsnu prevlaku da postane tvrda i čvrsta supslanca.
Zvučne ploče, načinjene prema ovom pronalasku su tanke i vitke a površina na kojoj su upisani zvuci, dovoljno je tvrda da se opire dejstvu obične igle za sviranje i to veči broj pula a da igla ne proseče
zvučnu površinu niti da se zidovi izmečtu k oj ih leže udubljenja ne prolome. Materijal za premazivanje prodire dovoljno du-boko u površinu hartije da se toliko saž-mu, da se materijal sa površine ne može odrati sa hartije a d) ne iskvari gornju površinu hartije. Obična boja ploče je tamno crveno, ali se mogu dodavati obojavajuče materije, k oj e ne utiču na materijal, da se dobije črna ili neka druga boja.
Razume se da pronalazak različilo može biti modiiikovan a da se ne izade iz oblasti pronalaska, kako je definisan u sledečim zahtevima.
Patentni zahtevi:
1.	Zvučna ploča naznačena time, što se sa stoji od osnovnog tela spojenog sa po-vrširiom, po kojoj se upisuju zvuci, od mase, koja je na toploti očvrsla i zgusnula se, a u stanju je da se opire dejstvu igle za sviranje, a da ne bude prosečena niti da joj se ispupčenja okrnje.
2.	Zvučna ploča prema zahlevu 1, naznačena time, što joj je površina po kojoj se upisuju zvuci načinjena od materijaia, u kome se nalazi rezorcinov kondenzacioni proizvod.
3.	Zvučna ploča prema zahtevima 1 do 2 naznačena time, što joj je osnovno telo elastično tako, da apsorbuje šum iglinog vrha, kad se ploča upolrebljava.
4.	Zvučna pioča prema ma kom zahlevu od 1—2, naznačena time, što se za osnovno telo na kome je zvučna površina upo-trebljava hartija, kao papendekel.
5.	Zvučna ploča prema m a kome zahte-vu od 1—4 naznačena time, što se prevlaka sastoji od kondenzacionog proizvoda rezorcina i formaldehida.
6 Zvučna ploča prema zahtevu 5, naznačena time, što materijal prevlake sadrži neko sredstvo za poliranje i materijal, koji daje plastičnost.
7.	Zvučna ploča prema zahtevu od 1—6, naznačena time, što ima zaštitnu navlaku j sa suprotne strane zvučnoj površini, da bi se izbeglo njeno uvijanje, ova zaštitna prevleka najbolje je da ima isti koeficient širenja kao i zvučna površina.
8.	Metoda izrade materijaia za prevlaku zvučne površine prema m a kom zahtevu od 1—7, naznačena time, što se sastoji u rasfvaranju, najbolje je stavljenog rezorcina u topli formaldehid, mešanju rastvora i održanju temperature izmečfu 70—75° C da se poveča vizkoznost razstvora, dodavanju isparljivog rastvarača, hlaflenju rastvora do
sobne temperature, i dodavanju materije, koja daje plastičnost.
9.	Metoda izrade zvučnih ploča prema ma kome zahtevu od 1—7, naznačena time, što se sastoji u polaganju na sloj har-
fije materijala za izradu prevlake, načinje-nog prema 8 zahtevu, sušenju namazanog sloja i pritiskivanju zagrejane matrice na premazanu sfranu sloja hartije.
v