KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU Klasa 12 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Aprila 1927.
«ar
Giovanni Cicali, profesor, Bologna, Italija.
Postupak za dobijanje kiseonika i azota destilacijom i prečišćavanjem vazduha. Prijava od 16. juna 1925.	Važi od 1. decembra 1925.
Traženo pravo prvenstva od 16. februara 1925. (Italija).
Celokupna količina vazduha (sl. 1), koja se podvrgava postupku, izlaže se celishodno u prečišćenom stanju u cilindru C1 niskog pritiska (koji služi za sabijanje istog) pritisku od nekoliko atmosfera, pri čem se tom vazduhu oduzima dovoljno toplote vodom, koja hladi zidove pomenutog cilindra C1, i spoljnu serpentinu S1, da bi mu se temperatura (posle prve faze sabljanja) smanjila toliko, da vazduh prema tečnosti za hlađenje ima malu tempera-tursku razliku. Po izlasku iz cilindra niskog pritiska vazduh se deli u dve struje, od kojih jedna, sa težinom P, ide kroz slavinu R1 u menjač toplote sa dvojnom serpentinom S\ i to kroz unutarnju cev iste, dok u spoljnoj cevi (kao što će se docnije videti), teče iz-vesna količina još u stubu rektificiranog vrlo hladnog azota, koja teče na suprot količini P iz unutarnje cevi.
U serpentini S1 količina vazduha P hladi se do temperature zasićenosti, koja odgovara pritisku, zatim ista, pod tim pritiskom izlazi iz Sl, i ulazi kroz cev A u stub za rektifici-ranje. Zaostala količina vazduha (1—P, pretpostavka je, da je usisan samo jedan kilogram), teče kroz slavinu R2, i ulazi u drugi kompresioni cilindar t. j. u C2, gde se najzad komprimira do najvećeg pritiska. Kompresija se vrši uz istovremeno odvajanje toplote. Po izlasku iz C2 prolazi količina (1—P) kroz hladnjak sa vodom S2 (gde hladi skoro pri stalnom pritisku dok ne primi od prilike temperaturu vode) da bi za tim prešla u srednju cev aparata S2, koji se sastoji iz trostruke serpentine. U orgunu S2, količina (1—P) pod konstantnim pritiskom hladi se
do temperature nešto manje od spoljne. Količina 1—P ч!еП se po svom izlasku iz S2 u dva dela, od kojih jedan ide kroz slavinu Rs u sud e i širenjem vrši spoljni rad, pa se po daljem hlađenju uvodi kroz cev A u stub. Drugi se pak deo pretvara u tečnost i hladi u sudu S3, kroz čiju spoljnu cev prolazi količina azota V, koja se potom vodi kroz spoljnu cev serpentine S2.
Pretvoreni u tečnost i u Ss hlađeni vazduh uvodi se po izlasku iz Ss u R1 gde vlada pritisak.
Kroz A u stub uvedeni vazduh mora za vreme penjanja proći kroz šolje D, D, čiji skup obrazuje jednu vrstu umetnutog zapu-šača, da bi se glavni deo kiseonika, pretvorio u tečnost dole. Tečni kiseonik čim se prepuni zapušač, pada dole na dno stuba U iz koga isti kroz cev E ide u slavinu Rr>, dok se pritisak ne priguši do pritiska, koji vlada u stubu, u tačci F. Gušenjem pritiska hlađen i u F upušteni kiseonik puni gornje šolje G, i tečnost iz istih, koja se bogati kiseonikom, teče na dole i puni sud H i H2 i spoljni deo aparata I. Kiseonik na dnu potpuno je čist od azota, a gore ostaje azot bez kiseonika.
U cevi L, koje su na jednom kraju zatvorene, potpuno pretvoren u tečnost azot puni šolje M i zadržava kiseonik, koji pada na dole. Najviša šolja M sadrži prema tome čist tečni azot, koji puni gornje šolje stuba, te time služi za rektifikaciju azota, koji je istisnut zaostalim kiseonikom. U k se nalazi sabirno mesto za azotne pare, koje se spuštaju u 1, gde se deli struja, gde jedan deo х
Din. 10
cirkulira u spoljnem delu organa S1 a drugi У—У spoljnem delu organa S’, da bi hladno tamo ulazeći vazduh.
Ova poslednja količina azota —у— prolazi kroz Ss i potom ide kroz Ss, gde predaje svoje hladne jedinice ulazećem vazduhu. Iz z izlazeće kiseonične pare idu u cev 2 i sa količinom azota —у— hlade vazduh do početne temperature istezanja.
Patentni zahtevi:
!. Postupak za pretvaranje u tečnost i đe-stilisanje vazduha ili drugih gasnih tela cepa-jući ih u sastojke, naznačen time, što se o-vaj rad obavlja u aparatima, koji se sastoje iz cilindra (C1) koji sisa svu količinu vazduha i sabija, iz slavine (R1 R2) za podelu količine vazduha u dve struje, iz kompresora (C2) koji nastavlja kompresiju jednog dela gasa ili vaz-
duha, koji je komprimiran do najvećeg pritiska u cilindru C1.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se sprava za izvođenje istog sastoji iz serpentine (S1, S2, S2), koje rade u kontra-struji, a koje služe za niski pritisak, koje hlade gas ili vazduh pod najvećim pritiskom, iz suda za širenje (e) u kome se upotrebljuje samo jedan deo u cilindru C2 komprimiranog vazduha, koji je prethodno komprimiran dvojnim frakcioniranjem u sudu C1.
3.	Postupak po zahtevima 1—2, naznačen time, što se služi stubom za destiliranje i rektificiranje, koji se sastoji iz raznih grupa (D, M, G) cevi (I i L) i šolja gde su cevi uključene grupe šolja, pri čem se vazduh u-vodi na dva mesta u stub, tečan kod C, a gasni kod A, koja su mesta odvojena šoljama D, a šolje M, koje stoji ispred šolje L, služe za držanje azota bez kiseonika, koji azot kod V ulazi u stub za rektificiranje.
Acf patent broj
хнг

.