KRALJEVINA JUGOSLAVIJA

UPRAVA ZA ZAŠTITU

Klasa 12 (5)

PATENTNI SPIS

INDUSTRISKE SVOJINE

Izdan 15 februara 1933.

BR. 9747

Greenstreet Charles Jason, inženjer, East Croydon, Englesha.

Postupak za tretiranje toplotom čvrstog ugljeničnog materijala i ulja.

Prijava cd 6 novembra 1931. Važi od 1 juna 1932.

Ovaj pronalazak se odnosi na tretiranje
toplotom čvrstog ugljeničnog materijala i
ulja poglavito za proizvodnju korisnih de¬
stilata iz oba ova materijala a u izvesnim
slučajevima i za proizvodnju korisnog ga-
sa, kao što čemo docnije objasniti. Vrlo
sitan ugljenični materijal se pomeša sa
stvarnom razmerom ulja odabranog stepe¬
na ili kakvoče kao što če se docnije spe-
cifikovati, pa se ta smesa zagreva u kotlu
ili kakvom drugorn podesnom sudu do tem¬
perature. koja otprilike ne prelazi 380 do
400° C što se može nazvati tretiranje u teč-
noj fazi, ili ona prolazi s parom ili bez nje
ili s nekim drugim prenosiocem kroz du-
gačku i relativno tanku cev, čija je izlazna
temperatura oko 600° C ako se upotrebi
ugalj ili oko 1000° C ako se upotrebi koks i
para u cilju dobivanja karburisanog gaso-
žena; takvo tretiranje može se nazvati tre¬
tiranje u tečnoi fazi.

Karakteristika ovog pronalaska je kvan¬
titet i kvalitet tečnih destilata j odsustvo
neželjenih sastojaka u Čvrstim ostacima.

Dobro je poznato da je čak pri destila¬
cij): uglja na niskoj temperaturi potrebna
temperatura oko 350 do 400° C da bi teč¬
ni proizvodi počeli da destiluju i da pro¬
izvodi stalno destiliraju od 500 do 600° C
ostavljajuči koks kao ostatak. Pri destila¬
ciji uglja, bilo na visokoj, bilo na niskoj;
temperaturi, kao što se obično praktikuje,
polovina tečnog destilata je smola — pro¬
izvod nezgodan za tržiište — a procenat
lakog špirita je sasvim neznatan. Tako isto
pri običnim postupcima krakinga ulja, u-
vek ostaje veliki ostatak asfalta.

Predloženo je da sp destiluje sprašen u-

galj u nekom ulju koje ima visoku početnu
temperaturu ključanja, pri čemu izvesni is-
parljivi delovi u uglju destiluju na tempe¬
raturi ispod početne tačke ključanja mine-
ralnog ulja; samo ulje se očedi od uglja ili
filtruje i stalno ponova upotrebljava. U o-
vom slučaju ulje dejstvuje poglavito kao
prenosilac. Tako isto predloženo je, da se
ukloni pepeo iz tretiranih ugljeva upotreb-
ljavajuči teška ulja u količinii dovoljnoj, da
se ugljene čestice pokriju tankim slojem,
pa se ulje elimiinuje, da bi se dobio prvo¬
bitni ugalj bez pepela; u ovcm poslednjem
slučaju dobijaju se katrani d smole i proiz¬
vodi destilacije uglja na niskoj temperatu¬
ri sa teškim mineralnim uljem, dobivenim
destruktivnom destilacijom.

Posmatrajuči pronalazak prvo s gledišta
tretiranja u tečnoj' fazi, glavna karakteri¬
stika sastoji se u torne, što se upotreblja¬
va atmosferski ili sub- ili srazmerno niški
super-atmosferski pritisak i ulje osobitog
stepena kao na primer persisko ulje za go¬
rivo, t. j. ulje, čija je krajnja tačka destila¬
cije oko 400° C; takav temperaturski raz¬
mak je isti kao razmak, u kome se isparlji-
vi delovi uglja ili drugog ugljeničnog ma¬
terijala mogu eliiminovati pod tim okolno-
stima, t. j. iz intimne srneše uglja i takvog
ulja. Uopšte, mada ipak, ne u svakom slu¬
čaju, destilacija je, posmatrana s obzirom
na ulja, dovršena na krajnjoj temperaturi
ključanja ulja ili ispod te tačke. Posmatra-
no s obzirom na ugljen, temperatura na ko-
joj se največi deo isparljivih delova elimi-
nuje iz uglja u ulje i ugljenu smesu niža
je od temperature, koja je obično potreb¬
na za destilaciju uglja i može bitii niža za

Din. 15.

100 ili 200° C, a ni u kom-slučaju ne pre¬
lazi 380 do 400° C.

Ulje se poglavito upotrebljava u približ¬
no jednakoj količini po težini ili večoj od
količine sitnog uglja ili ekvivalentnog ug-
ljenicnog materijala koje je upotrebljeno
u smeši s uljem, ali pronalazak se ne ogra-
ničava na takve količine; s jedne strane mo¬
že se upctrebiti rnanje pretpostavljajuči u-
vek da je ta količina dovoljna da spreči de-
struktivnu destilaciju, a s druge strane mo¬
že se upotrebiti toliko, da praktično zau¬
stavi destilaciju, pre no što se dode do čvr-
stog ostatka te da se tečni ostatak u kotlu
upctrebi za druge svrhe, na primer kao
tečno gorivo ili kao baza za proizvodnju
takvog goriva.

Mi smo našli, upotrebljavajuči ulja, koja
približno destiluju u istom temperatur-
skom razmaku kao i isparljivi delovi u ug-
lju, ili ulja, čiia glavna frakcija destiluje u
pomenutom razmaku pod uslovima, koji
vladaju, da je osigurana bolja provodlji-
vost toplote nego u ma kom ranije opisa-
nom postupku, te je tako ugalj u stanju da
da materijalno povečan prinos u proizvo-
dima lakih ugljovcdonika i u isto vreme
mineralno ulje se može delom pretvoriti
u proizvode niže tačke ključanja sa pove¬
čanim prinosima ugljovodoničnih ulja u
sravnjenju s procentom, dobivenim bilo iz
uglja, bilo iž ulja destilujučti tih posebno,
pa zatim dodajuči njihove odgovarajuče
frakcije. U ovom postupku u dobivenim
destilatima pcstoji malo, ako ih uopšte
ima, proizvoda ugljemsanih na niskoj tem¬
peraturi. Ako se smeša zagreva do potpu-
nog sušenja, onda se u destilatu praktič¬
no ne dobijaju ni smole ni katrani lili asfalt,
ni naftalin ili antracen, a malo, ako se u-
opšte dobijaju, ugljenikovih jedinjenja iz
serije sa dvogubim prstenom. U večini
slučajeva nadene su neznatni ili zanemar¬
ljivi procenti katranskih kiselina, te se do-
biveni destilat, koji se poglavito sastoji iz
ugljovodonika može podvrči krakingu po
ma ko jem običnom trgovačkom sistemu ?a
benzin ili lake ugljovodonike. Uzimajuči
destilat iz prve operacije i destilujijči ga
ponova sa sveže sprašenim ugljem pa po-
navljajuči ovo, destilat se može upotrebiti
na ovaj način, dok se pri krakingu, ne do-
bije sto procenata ili više benzina uzimaju¬
či kao osnov računanja ulje. Buduq: da ne
želimo da se vezujemo za ma koju speci-
jalnu teoriju pri objašnjenju materijalno
večeg prinosa u destilatu, kada se upotre-
be mineralna ulja niže tačke ključanja ili
ulja, koja sadrže bar glavnu frakciju niške
tačke ključanja, želimo da obratf.mo paž-
nju na rad Pikte-a o uglju (Ann. de Chimie
et de Physique, 1918 sv. 10 str. 249) u ko¬

me je on »postavio hipotezu osnovanu na
dobro poznatim istraživanjima o destilaciji
ulja u vakuumu, prema kc-jima se Petrole¬
um obrazuje iz uglja laganom destilacijom
na niskoj temperaturi« (Gurwitsch, Scienti-
fic Principles of Petroleum Technology, str.
222). Naš pcstupak slaže se u znatnoj me¬
ri s ovom teorijom u torne, što se destila¬
cija ugljenih čestica vrši polako na niškim
temperaturama i vršeči se pod uljem na
niškim temperaturama dopušta uglju da da
petroleumske ugljovodonike pored ugljovo¬
donika u upotrebljenom mineralnom ulju.

Poznato je da ugalj c-bično daje prii de¬
stilaciji na niskoj temperaturi oko 90 lita-
ra po toni tečnog destilata od kojeg oko
polovinu smole. Ako je pak, upotrebljeno
ulje mineralno ulje, koje destiluje otprilike
u istim temperaturskim razmacima, kao u-
galj, saglasno postupku ovog pronalaska,
može se dobiti višak od 20 do 30% ili vi¬
še po zapremini od tečnog destilata (upo¬
trebljavajuči ulje kao bazu računanja).

Pri izvcdenju pronalaska može se raču¬
nati da katalitična materija, koja se prirod-
no nalazi u uglju (kao alkalne ilovače, ok¬
sidi gvožda i t. d.) pomažu kraking ulja i
ugljeničnih komponenata u uglju, ali zal
premina i karakteristične oscbine destilata
i ostatka variraju znatno s različnim kata-
lizatorima i s količinom upotrebljenih ka-
talizatora. Mi smo radije upotrebljavali
Petroleum ili neki sapun dapotpomogne de¬
stilaciju ili smo stalno mešali smolu ili je
održavali u kretanju pomoču vazduha ili
gasa. Ili kotao se može obložiti bakrom,
kobaltom, niklom, hromom ili kalajom, ili
se može upotrebiti gvozdeni kotao galva-
nizovan lili pokriven aluminiumom, ili se
mogu direktno uvoditi u ugalj i uljanu sme-
su metali u koloidnom stanju kao koloid¬
ni bakar. Izmedu ostalih katalSzatora mo :
gu se ppmenuti fero-silicium, metalni ok¬
sidi, drveni ugalj impregniran nekom ba-
riumovom soli, grafitni ugljenik ili aktiv¬
ni drveni ugalj, barium-karbonat, bor ili
njegova jedinjenja, ili silicium-dioksčd, lis-
kun, plovučac ili porcelan .

Sada čemo opisati dva primera tretira,-
nja u tečnoj fazi saglasno ovom prpna-
lasku.

Prvi; primer;

Ugalj je samleven tako da 85% prolazi
kroz sito sa 200 rupica i dobfo je izmešan
u sudu pomoču mešalice, koja se kreče ve-
l:kom brzinom sa jednakom količinom po
težini ulja za gorivo, koje ima specifičnu
težinu 0,895 a krajnju destjlacionu tačku
oko 400° C. Zagrevcnjem u kotlu do tem¬
perature, koja odgovara krajnjoj tačici
kljnčania ulja za gorivo, dobija se prirastaj
pritiska destilata za 20 do 36% u sravnje-

nju s prvpbitnom zapreininom upotreblje-
ndg ulja. U jednoj prilici upotrebljeno je
oko 2:12% sirovog petroleuma ili nekog
sapuna, a u drugoj sapun nije bio upotreb-
ijen, ali je smeša mešana za sve vreme de¬
stilacije. Destilat nije sadržavao ilti je sa-
državao samo zanemarljive procente onih
proizvoda, koji se obično dobijaju, pri de¬
stilaciji na niskoj temperaturi a ostatak u
slučaju uglja, koji se može koksovati bio
je koks, a u slučaju uglja, koji se ne može
koksovati, bio je vrlo sitni ugljeni prah.

Drugi primer:

Jednake količine po težini ulja za gori¬
vo spec. težine 0,895 i sprašenog uglja
spremljenog tako, da 85% prolazi kroz si¬
to od 200 rupica, dobro se izmeša u sudu
sa mešalicom, koja se obrče velikom brzi-
nom j prespe se u ko ta o. Kotao se prvo za-
greva otprilike na 290° C, vatra se zatim
ukloni i krc-z smesu se provodi vazduh pa
se reguliše tako da temperatura ne prela¬
zi 4Q0° C. Buduči da je ovo egzotermična
reakcija dalje nije potrebna toplota, te se
operacija može vršiti neprekidno od onih,
koji su vešti poslu uklanjajuči s vremena
na vreme neisparljivi ostatak uglja, unose-
či pumpanjem na mesto uklonjene ugljene
mase svež ugalj i uljanu smesu, spremljenu
kao što je gore navedeno, pa zatim duva-
juči vazduh kroz masu. Može se održavati
dovoljan pritisak ako se želi sprečiti od-
više brzo isparavanje frakcija, kpje ključa-
ju na niskoj temperaturi. Ono ulje koje
zaostaje u isparljivom uglju može se cen-
trifugovati pa zaostalo ulje eliminovati u
retorti za karbonizaciju na niskoj tempe¬
raturi. Isto tako može še desiti onima, ko¬
ji su vesti poslu, da se u prvom primeru
jedan deo ulja može odestilovati pa se sme-
Ša bez viška ulja centrifuguje i ravnoteža
ulja se ukloni u retorti za karbonizaciju na
niskoj temperaturi, ili se teška ugljenična
masa direktno unese u retortu prema o-
kolnostima. Destilati iz kotla i iz centrifu¬
ge i iz retorte pomešaju se, ili se hvataju
posebno i podvrgnu se krakingu.

U prvom primeru gore naveli smo, da
smo upotrebili petroleum ili drugi sapun
kao stabilizator. Ovaj sapun se može do¬
dati gotov smeši ugljena i ulja, ili se može
napraviti na ssmom mestu duvajuči oksi-
dacioni gas u smešu sitnog uglja i ulja u
prisustvu kojeg alkalnog hidroksida ili ne¬
ke alkalne soli ili neutraliizujuči proizvod
rastvorom nekog alkalnog hidroksida ili
neke alkalne soli.

Ugalj se može prethodno oksidovati na
običnoj temperaturi, mešajuči sitno samle-
ven ugalj s tačno dovoljnom kolcčinom vo¬
de za slobodnu oksidaciju, pa zatim duva¬
juči ozon ili smešu ozona i vazduha ili ki-

seonika kroz ipasu. Qvaj oksidpvani proiz¬
vod može se zatim sasvim izmešati s uljem
bilo s katalizacorom ili bez cvoga i desti-
lovati. U oba slučaja povečava se tečni de¬
stilat, a ostatak u ugljenu je manji. Iz rezul¬
tata, dobivenih s ozonom izlazi, da se po-
desnom regulacijom i podesnom upotre-
bpm katalizatora mogu dobiti s uljima pro¬
izvodi, koji su skpro potpuno tečni, izuzev
relativno neznatne količine ugljena kao
sporednog proizvoda, što je suprotno re-
zultatima, koji; se mogu dobiti po poznatom
hidrogenizacionom postupku.

U prethodnom tretiranju mogu se upo¬
trebiti ne samo ili ne jedino sprašeni ug-
1 je vi ili Škriljici sviju vrsta ili stepena raču-
najuči tu antracit, lignit, treset, smole,
asfalte i tako dalje, več čak i druge
ugljenične materijale kao otpatci pri
fabrikaciji šečera, otpatci šečerne re¬
pe, slama, piljevina, kukuruzne stabljike,
j t. d. Takvi materijah se mogu prethodno
oksidovati kao što je gore opisano ili mo¬
gu biti neoksidovana ili se oba tipa mate-
rijala mogu upotrebiti u ma kojoj zgodnoj
razmeri. Tako isto mogu se upotrebiti po-
desna životinjska ili biljna ulja ili smeše s
ovim poslednjim.

Korisno je stalno mešati smešu, podvrg-
nutu destilaciji u kotlu, a pritisak može
biti atmosferski ili sub- tli superatmosfer-
ski, ali u ovom poslednjem slučaju stupanj
pritiska je relativno nizak u sravnjenju s
pritiscima obučno upotrebljenim u hidroge-
nizaciji. Destilacija se može izvesti pomo-
ču pare ili bez nje, pomoču vazduha ili bez
njega jili pomoču pare i vazduha ili i bez
ijednog i drugog.

S obzirom na to, da destilaciju treba
prekinuti pre no što se dode do čvrstog
ostatka, može se na primer upotrebiti ulje
i ugalj u odnosu oko dva prema jedan po
težini i lagano odestilovati oko 50—60%
destilata, a ostatak upotrebiti kao tečno
gorivo.

Posmatrajuči sada ovaj pronalazak s
gledišta tretiranja u parnoj fazi nadeno je,
da kada se vrlo sitno sprašeni ugalj provo¬
di u prisustvu pare i bilo na atmosferskom
pritisku bilo pod pritiscima nešto iznad
atmosferskog — na primer 5 do 7 kg/cm 2
— kroz dugačku a relativno usku cev za-
grejanu do visoke temperature, vrši se bez
malo trenutno pretvaranje ugljenih cestica
u proizvode destilacije na niskoj tempera¬
turi, a na višoj temperaturi ili pri nepre-
kidnom zagrevanju dobiveni katrani se raz-
lažu, a na još višem daljem zagrevanju po¬
staje gas; operacija se može kontrolisati
tako, da da ma koji od gornjih rezultata.
Saglasno ovom gledištu pronalaska, on se
ukratko sastoji u torne, što se sitni ugalj

ili drugi ugljenični materijal provodi kroz
zagrejanu dugačku a uzanu cev pod gore
pcmenutim pritiskom zajedno s petrolej¬
skim ugljovodoniicima težim od gazolina;
rezultat je taj, što petrolejski ugljovodom-
ci ili destiluju ili su krakovani i idu zajed¬
no s ostalim proizvodima. Sam petrolejski
ugljovodonik može služiti kao prenosilac
za sitni ugljenični materijal ili se može u-
potrebit; neka posebna gasna sredina ili
para. Para se može korisno upotrebiti i u
slučaju kada se uzrne koks kao ugljenični
materijal i kad se primeni visoka tempera¬
tura recimo od 980° C tako da se jedino ili
poglavito dobije karburovan gasožen kao
proizvod, onda je upotreba pare neop-
hodna.

U praksi je zgodno raditi sa pritiskom
od 5 do 7 kgr/cm 2  i izlaznom temperatu-
rom oko 610° C. U prilikama kada se upo-
trebe para i sitan ugalj, para dejstvuje kao
prenosilac i isparljivi proizvodi uglja, na
izlazu iz cevi, sagorevače potpuno u pri-
sustvu vazduha i pare, tako da aparat mo¬
že postati vrlo efikasan snažan aparat za
sagorevanje uglja. Ipak pronslazak se ne
ograničava na upotrebu izlazne temperatu¬
re od 610° C i na pritisak.

Kao što je gore pomenuto operacija se
može izvesti na atmosferskem pritisku, ali
pritisak gore navedenog reda čini, da se
operacija izvodi brže i pod boljem kontro-
lom. Prcnalazak ipak ne obuhvata rad ped
pritiscima reda 75 do 100 atmosfera ili vi¬
še, kao što je to obično pri hidrogenizaciji.

Opšte uzev, provodeč; sitno sprašen u-
galj i petrolejske ugljovodonike teže od
gazolina, kroz relativno uzanu cev, ko ja je
zagrejana do visoke temperature i u pri-
sustvu pare a bilo na atmosferskom ili
super-atmosferskom pritisku označenog
reda, vrši se bez malo trenutno pretvaranje
ugljenih čestica i petrolejskih ugljovodoni-
ka prvo u destilacione proizvode uglja na
niskoj temperaturi i prethodni kraking, pa
zatim pri višem ili neprekidnom zagreva-
nju vrši se kraking katrana, pa dalje kra¬
king ugljovodonika u lakše frakcije i ben-
zole a najzad pri još jačem zagrevanju pre¬
tvaranje se vrši u gas; postupak se može
kontrolisat; tako, da da ma koji od ovili
rezultata.

Iskustvo nam je pokazalo da cev od 5
cm daje najjednočnije trgovačke '-ezulfate
i da minimalna dužina ne treba da bude za
trgova-oke rezultate manja od 152 metra,
napravljena kao pljosna spirala, koja se
sastoji iz delova od oko. 6 metara u dužini
sa U-krivinama, spiralni delovi i U-krivine
su zavareni. Dužina celokupne spirale na¬
ravno zavisi cd željenih proizvoda, li to
može zavisiti u znatnoj mer: cd količine i

kakvoče materijala, stavljenog u spirala i
od brzine prcticanja. Ovi se faktori reguli-
šu prema teme da li treba krakovati samo
lake ugljovodonike i proizvode destilacije
na niskoj temperaturi ili da li se želi da se
katrani i ugljovodonici dalje krakuju na
kraju iste operacije it: da li je potrebno
imati samo ili jedino karburovani gasožen;
prema torne pronalazak se ne ograničava
ni na koju specifičnu temperaturu.

Ma koja vrsta peči, u kojoj se može
zgodno zagrevati nekoliko spirala, odgo-
vara ovom cilju. Sprašen ugalj i petrolej¬
ski ugljovodonik mogu se prvo pomešati
ili emulgovati s vodom pa zatim provodi-
tj kroz prethodnu napravu za zagrevanje a
najzad ubaciti u spiralu zagrejanu do viso¬
ke temperature. Kretanje smeše kroz spi¬
ralu može se ubrzati strujom nekog inert-
nog gasa, kc-ji dejstvuje kao prenosilac ili
kao prenosilac može služiti petrolejski ug¬
ljovodonik čim se ispari. Bolje je ipak
sprašen ugalj i petrolejski ugljovodonik u-
baciti pomoču pare, koja se uzima iz kak-
vog parnog kotla; ovo je najpraktičniji
način.

Ugalj se usitni tako, da bar S5% prode
kroz sito sa 200 rupica, ali očevidno je da
je sitnije mlevenje efikasnije i mi pcedlaže-
mo 300 do 500 rupica ili još sitnije i prona¬
lazak se ne ograničava ni na kakve nar;
čito sito ili oblik čestica, dok o n e lako
prolaze kroz cev.

U vezi s reakcijom mogu se upotrebiti
katalizatori, te se naročito preporučuje i
savetuje da se pokrije ili obloži bakrom
unutrašnjost aparata; ili da se dobije želje-
ni katalitički efekat na več navedeni način r
naime oblažuči aparat kobaltom, niklom,
hromom, kalajem ili ferosiliciumom; ili
može se upotrebiti gvozdeni aparat gaiva-
nizovan ili pokriven aluminiumom na unu-
trašnjoj strani, ili se mogu direktno uneti
u smešu uglja i ulja metali u koloidnom ob-
1 ku kao na pr. bakar. Izmedu ostalih kata-
lizatora, koji pomažu reakcija, mogu sc
pomenuti metalni oksidi, drver.i ugalj im-
pregnovan nekom bariumovom soli, gra¬
fitni ugljenik ili aktivni drveni ugalj, ba-
rium-karbonst, bor ili njegova jedinjenja,
ili silicium-dicksid, fiskun, plovučac ili por¬
celan.

Specifičan primer za izvodenje gore o-
pisanog tretiranja u gasnoj fazi jest slede¬
či': jednaki delovi po težini ulja, čija je
krajnja tačka ključanja oko 400° C i sitno
surlevenog bituminskog uglja, provodi se
kroz čeličnu cev od 5 cm širine i 152 m
dužine pomoču suve pare pod pritiskom
kotla od 10 kgr na cm 2 . Održava se priti¬
sak od cko 6 kgr/cm 2  i spirala se zagreva
da dedne unutrašnju temperaturu oko 590°

C. Na izlazu količina unetog ulja i sitnog
uglja je takva, da od 4.5 do 9 kgr smeše
ulazi u cev na minut. Kao indikacija za vrs-
tu mogučih varijacija pri uslovima, pod
kojima se radi, može se navesti, da se do-
bija izvestan isparljiv tečan proizvod, kad
se radi kao što je opisano, zatim povišava-
juči donekle izlaznu temperaturu, dobiveni
proizvod biče isparljiviji. Obrnuto, sniža-
vajuči izlaznu temperaturu i skračujuči du-
žinu cevi, dobiveni proizvod biče manje iz-
parljiv.

Očevidno je za one, koji se razumeju u
poslu da pošto proizvodi tretiranja spraše-
nog uglja j petrolejskih ugljovodonika i
pare napuste spiralu, oni se mogu odvesti
u poseban toranj i naročite kondezatore,
ili ako je potreban samo gas, rečeni proiz¬
vodi mogu se direktno voditi kroz konden¬
zator, pa se gas odatle odvede u gasne re-
zervoare. Takode je po sebi očevidno da
ako koks i katrani i petrolejski ostatci iz-
laze kao talog iz kondenzatora ili tornja
u prvoj ili drugoj operaciji kao što je gore
izleženo, proizvodi se mogu upotrebiti kao
vrlo efikasno tečno gorivo ili se mogu raz-
blažiti lakim ugljovodonicima i upotrebiti
kao tečno gorivo i kao takvo goretj ili se
ovi proizvodi mogu staviti na stranu, pa
katrane odvojiti destitacijom od koksa ili
delimično destilisati tako, da ostane dovo-
ljan ostatak t. j. katran kao vezivni mate-
rijal s koksom, od Sega se mogu praviti
briketi.

Može se, naravno, sitni koks i ulje ili
drugi destilat i para upotrebiti u aparatu
za pravljenje karburovanog gasožena. U
slučaju pravljenja takvog karburovanog
gasožena i da bi se olakšalo potpuno pret-
varanje u gas, može se temperatura u spi¬
rali povišavati električnim putem ili se
proizvodi mogu provoditi izmedu jednog
ili više električnih lukova u otsustvu vaz-
duha. Ovo omogučava da velike količine
produ kroz spiralu onamo, gde se želi.

Pronalazak se ne ograničava na neku
naročitu dužinu ili veličinu spirala ili na
temperaturu ili na pritiske, ili na razmere
pare, sprašenog uglja i petrolejskih ugljo¬
vodonika ili na prirodu gasova upotreblje-
nih za prenosioce, jer sve to završi od že-
ljenih proizvoda, brzine prcticanja količine
materijala stavljenog u cev, prirode reče¬
nih gasova i razmere pare, sprašenog ug¬
lja ili koksa, .i petrolejskih ugljovodonika.
U slučaju upotrebe petrolejskih ugljovcdo-
nika i uglja s parom ili bez nje ili s dru¬
gim prenosiocem. mogu se ipak dobiti važ¬
na preiimučstva ako se ugalj i ugljovodoni-
ci upotrebe u takvim razmerama, kao na
pr. u jednakim količinama po težini, pa pro-
puštajuči ih pod takvom brzinom, da de¬

stilat sadrži malo' ili niimalo proizvoda de¬
stilacije uglja na niskoj 1  temperaturi kao
smola, katrana, naftalina, teških kiselina
itd., več da sadrži one proiizvode, koji se
mogu krakovati u benzine i lake frakcije.
Pod ovim okolnostima želeti je u cilju, da
se dobije maksimalni prinos u destilatima,
podobnim za kraking a bez katrana, smola
itd., da se upotrebe takvi ugljovodonici, ko¬
ji imaju ili sadrže komponente što destilu-
ju u istim temperaturskim razmacima kao
isparljivi sastojci uglja pod pomenutim u-
slovima.

Patentni zahtevi:

1. Postupak za tretiranje toplotom sme¬
še sitnog uglja ili drugog ugljeničnog ma¬
terijala i ulja, naznačen time, što je upo-
trebljeno ulje mineralno ulje, koje ima ve¬
liki temperaturski razmak destilacije sa
krajnjom tačkom oko 400° C i što se smeša
destiluje u takvom temperaturskom razma¬
ku i na atmosferskom i sub- ili samo ne¬
znatno super-atmosferskom pritisku, pri
čemu su isparljivi delovi u ugljeničnom ma¬
terijah odneseni od strane mineralnog
ulja.

2. Postupak prema zahtevu 1, naznačen
time, što je upotrebljeno ulje mineralno u-
lje čija glavna frakcija destiluje u označe-
nom temperaturskom razmaku.

3. Postupak prema zahtevu 1, naznačen
time, što je količina upotrebljenog ulja po
težini poglavito jednaka težini uglja ili je
veča.

4. Postupak prema zahtevu 1, naznačen
tirne, što se destilacija produžava sve dotle
dok ostatak ne bude 'čvrst, pri čemu se do-
bija čvrst proizvod za gorivo poglavito bez
smola, katrana ili asfalta.

5. Postupak prema zahtevu 1, naznačen
time, što se sitni ugalj ih sličan materijal
podvrgne prethodnoj oksidaciji kao na pr.
suspendujud: ga u vodi i propuštajuči kroz
vodu kakav gasoviti oksidacioni agens.

6. Postupak prema zahtevu 1, naznačen
time, što se smeša sitnog uglja ili sličnog
materijala i mineralnog ulja podvrgne ok¬
sidaciji pre no što se destiluje.

7. Pos J upak prema zahtevu 6, naznačen
time, što se sitni ugalj ili njegova smeša s
uljem prethedno cksiduje pomoču ozona.

8. Postupak prema zahtevu 1, naznačen
time, što se Petroleum ili neki drugi sa-
pun nalazi u materijalu, koji se tretira.

9- Postupak prema zahtevu 1, naznačen
time, što je upotrebljeno mineralno ulje
trgovačko ulje za gorivo specifične težine
oko 0.895.

10. Postupak za tretiranje toplotom sme¬
še s ! tnog uglja i ulja, naznačen time, što
se mešaju otprilike jednake količine po te—

žini sitnog uglja i trgovačkog mineralnog
ulja, koje ima veliki temperaturski razmak
destilacije sa krajnjcm tačkom oko 380° C
kao što je persisko ulje za gorivo spec. te-
žine oko 0.895, pa se smeša lagano desti-
luje iz kotla na temperaturi od prilike 380°
C i na atmosferskem ili sub- ili neznatno
super-atmosferskom pritisku poglavito u
prisustvu natriumovog petrolejskog sapu-
na i uz stalno mešanje ili bez njega.

11. Postupak za tretiranje toplotom in¬
timne smese sitnog uglja ili sličnog uglje-
ničnog materijala, naznačen time, što se
ugalj meša s mineralnim uljem koje ima
veliki temperaturski razmak destilacije sa
krajnjom tačkom oko 400° C, poglavito u
jednakim delovima po težini, pa se smeša
podvrgne oksidaciji pomoču struje oksida-
cionog gasa za vreme destilacije i dodaju-
či ili Petroleum ili drugi sapun ili oksidu-
juč: je u prisustvu alkalnog hidroksida ili
alkalne soli ili oksiduiuči je pa zatim doda-
vajuči rastvor alkalnog hidroksida ili al¬
kalne soli oksidovanom proizvodu.

12. Postupak prema zahtevu 1, naznačen
time, što se ta operacija vrši neprekidno
periodičnim udaljavanjem onog dela mate¬
rijala, koji je iscrpljen i zamenjujuči ga
svežom smešom ulja i uglja.

13. Postupak prema zahtevu 1, naznačen
time, što se, pošto destilacija počne usled
zagrevanja temperatura reguliše strujom
vazduha koji se provodi kroz smešu.

14. Postupak za tretiranje toplotom sme-
še sitnog uglja i ulja, naznačen time, što se
vrlo sitan ugalj pomeša "sa otprilike dva pu-
ta večom količinom po težini trgovačkog
mineralnog ulja, koje ima veliki tempera¬
turski razmak destilacije sa krajnjom tač¬
kom oko 400° C, kao što je persisko ulje
za gorivo spec. težine oko 0.895, pa se de-
stiluje oko 50 do 60% od destilata, bilo uz
oksidaciju za vreme destilacije bilo bez nje,
ostavljajuči tečan ostatak sitnog uglja u
teškom ulju.

15. Postupak prema zahtevu 1, naznačen
time, što se para provodi kroz smesu uglja
i ulja.

16. Postupak prema zahtevu 1, naznačen
time, što je upotrebljeno ulje animalno ili
vegetalno ulje mesto mineralnog ulja ili je
pomešano s njim.

17. Postupak za tretiranje toplotom pre¬
ma kojem od prethodnih zahteva, nazna¬
čen time, što je ugljenični materija! upo-
trebljen u smeši s uljem: otpatci pri fabri-

kaciji šečera, otpatci od šečerne repe, sla¬
ma, piljevina ili kukuruzne stabljike.

18. Postupak za tretiranje toplotom pre¬
ma ma kojem od prethodnih zahteva, na¬
značen time, što su dobiveni tečni ugljovo-
donični destilati podvrgnuti krakingu da bi
se dobio benzin i laki ugljovodonici.

19. Postupak za tretiranje toplotom sme-
še sitnog uglja ili sličnog ugljeničnog rna-
teriijala i ulja, naznačen time, što se ta sme¬
ša provodi kroz dugačku a relativno usku
zagrejanu cev zajedno s petroleumskim
ugljovodonikom, težim od gazolina i koja
u glavnem destiluje u istom temperatur-
skem razmaku kao i isparljivi delovi u
uglju ili sličnom materijalu, pod običnim
uslovima tretirania, pri čem je pritisak at¬
mosferski ili iz reda od 5—7 kg/cm 2 .

20. Postupak za tretiranje toplotom pre¬
ma zahtevu 19, naznačen time, što se sme¬
ša uglja ili slične materije i ulja provodi
pomoču struje gasovitog prenosioca, po¬
glavito pare pri čemu temperatura rada ne
prelazi oko 594° C.

21. Postupak za tretiranje toplotom pre¬
ma zahtevima 19 ili 20, naznačen time, što
su dimenzije cevi reda od 5 cm u prečniku
i 152 m u dužini.

22. Postupak za tretiranje toplotom pre¬
ma ma kojem od prethodnih zahteva 19—-
21, naznačen time, što su ugalj i ulje upo-
trebljeni otprilike u jednakim delovima po
težini.

23. Postupak za tretiranje toplotom pre¬
ma ma kom od prethodnih zahteva 19—22,
naznačen time, što se sitni ugljenični ma-
terijal i petrolejski ugljovodonik pomešaju
ili emulguju s vodom j zagrevaju pre no
što se unesu u cev.

24. Postupak za tretiranje toplotom pre¬
ma zahtevu 19, naznačen time, što se mate¬
rijah, koji se provode kroz cev, sastoje od
sitnog koksa ili drugog ugljeničnog mate¬
rijala i pare s petroleumskim ugljovodond-
kom, a temperatura cevi održava se oko
980° C pri čemu se kao krajni proizvod do¬
biva karburovan gasožen.

25. Postupak za tretiranje toplotom pre¬
ma zahtevu 24, naznačen time, što se pot-
puno pretvaranje u gas obezbeduje zagre-
vajuči cev električnim putem iffi provodeči
gasovite proizvode kroz jedan ili više elek¬
tričnih lukcva u odsustvu vazduha.

26. Postupak za tretiranje toplotom pre¬
ma ma kojem od prethodnih zahteva, na¬
značen time, što se to tretiranje vrši pomo¬
ču katalitičkog materijala.