KRALJEVINA JUSOS LAVLJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 1 (3).
INDUSTRISKE SVOjINE
Izdan 1 avgusta 1934.
PATENTNI SPIS BR. 11077
Societe Franco-Wyoming Oil Company, Paris, Francuska.
Poboljšanja u tretiranju minerala po po postupku plovljenja.
Prijava od 10 oktobra 1933.	Važi od 1 februara 1934.
Ovaj se postupak odnosi na poboljšanja u tretiranju minerala po postupku plovljenja (flotiranja), sa ciljem da se osetno poboljša dobijanje minerala u što više koncentrisanom vidu i da se takođe poveća čistoća ovih koncentrisanih oblika.
Postupak plovljenja omogućuje da se sa veoma velikim dobitkom postignu bogati koncentrisani oblici iz minerala zvanih prostim (jednostavnim). Ipak, do danas je bilo nemoguće, da se iz izvesnih složenih minerala, koji sadrže promenljive meša-vine sulfida bakra, olova, cinka ili gvožđa ili različite kombinacije izvesnih od ovil, sulfida, dobiju rezultati, koji se u pogledu obilnosti mogu uporediti sa rezultatima koji se mogu postići sa prostim (jednostavnim) mineralima.
Glavno poboljšanje po pronalasku sastoji se u prethodnom tretiranju minerala ili mineralne kaše, pre tretiranja plovlje-njem, koje je namenjeno da odvoji kašu kao koncentrisani deo do plovećeg dela (pene) i ostataka. Ovo pripremno tretiranje je namenjeno da eliminiše štetne sup-stance i, zahvaljujući izvesnim hemijskim jedinjenjima i tretiranju mineralne kaše, omogućuje dobivanje maksimalne količine mineralnog sulfida, određenog u prisustvu jednog Ш više drugih mineralnih sulfida.
Da bi se pomoću postupka plovljenja rastavili složeni sumporni minerali, koji sadrže sulfid gvožđa istovremeno sa sulfidom bakra ili sulfidom olova, ili sa sulfid'om
cinka ili kombinacijama ovih, mineral se tretira, po pronalasku, tako, da omogući upotrebu danskih jedinjenja i da ih učini uspešnim za potrebe postupka plovljenja. Ovi cianidi imaju dejstvo da dezaktivišu ili da umanje sposobnost za plovljenje izvesnih sulfida, kao što su piriti, sulfidi cinka i sulfidi bakra, tako, da se mogu pomoću diferencijalnog plovljenja odvojiti drugi sulfidi upotrebljujući po potrebi druga sredstva kao aktivatore (sredstva za obrazovanje pene).
Dakle je utvrđeno da minerali, koji sadrže sulfide gvožđa, sadrže, u početku ili kao rezultat rada usitnjavanja, različita rastvorljiva jedinjenja gvožđa u različitim stupnjima oksidisanja i skoro sva ova ok-sidna jedinjenja ili delimično oksinda jedinjenja gvožđa jesu cainidi, t.j. otrovi za cianska jedinjenja. Isto to važi i za minerale, koji sadrže sulfide bakra, sa tom otežavajućom okološću, što bakarna jedinjenja imaju na izvesne mineralne sulfide aktivišući dejstvo umesto potrebnog ubla-žujućeg.
Jedan cianid je jedinjenje, koje uništava uspešnost dejstva ciaskih jedinjenja na površine mineralog sulfida. Može se desiti da izvestan sulfurisani mineral sadrži dovoljno rastvorijivih sulfata gvožđa, da u kaši oni potpuno reaguju sa cianidom do-datim kaši, koji od tada nema više nikakvog dejstva na površine minerala. Važno je i neophodno kad je u pitanju de-
Din. 10.
zaktivisanje sulfida gvožđa i cinka pomoću cianida, da ovi poslednji dostignu minera-ral; dakle takav slučaj nije kad se cianidi rasture po rastvorljivoj materiji, koju sadrži kaša. Kako je količina cianida manja od % kgr. po toni minerala, to je očevidno, da su čak i veoma male razmere ras-tvorljivih materija, sposobnih da reaguju sa cianidom, štetne po upotrebu cianida.
Ovaj pronalazak obuhvata elimisanje štetnih jedinjenja i cianida pomoću filtro-vanja ili eliminisanja rastvorljivih jedinjenja, sadržanih u mineralnoj kaši, pre dodavanja ciaskog jedinjenja kaši, koju treba tretirati pomoću postupka plovlje-nja u pogledu njenog rastavljanja.
Da bi se ostvario postupak po ovom pronalasku, mineral se usitnjava do željenog stepena finoće u pogledu da minerali sulfidi budu odvojeni jedan od drugoga kao i od pratilaca (ganga)- Za izvesne minerale je ova finoća od 10 rupa na sit-tu, međutim za druge je ona od 30 rupa. Finoća usitnjavanja treba da se utvrdi za svaki mineral posebno.
Po tom se usitnjena kaša podvrgava ce-đenju, kojim se iz čvrstih delića minerala izdvaja rastvor, u kojem je mineral bio usitnjavan, i koji sadrži štetne rastvorlji-ve sastojke, kao bakar, gvožđe i druge soli, koje su neželjene za kasnije radove tretiranja i piovljenja.
Najbolji način da se ova kaša oceđi jeste da se upotrebe filtri; ali mogu biti u-potrebljeni i drugi postupci za ceđenje sa takođe dobrim rezultatima. Rastvor se ili odbacuje ili se pak prečišćava i ponovo u-potrebljuje. U izvesnim slučajevima se o-ceđeni zaostatak ispira čistom vodom. Cilj eliminisanja rastvora pomoću filtriranja ili pak pomoću filtriranja i ispiranja jeste da se dovoljno potpuno eliminišu rastvor-Ijive štetne materije, da bi se izbeglo svako osetno štetno dejstvo na po tome dodate cianide. U pogledu običnih minerala ovo zahteva eliminisanje skoro celokup-nog, približno do na dva ili tri na sto, rastvora prvobitno sadržanog u kaši, i o-bično treba ga eliminisati bar 95%. Do toga je lako dostići jedinim filtrovanjem i ispiranjem. Baš i kad tačan procenat rastvorljivih materija, koje treba eliminisati zavisi od osobenog minerala i od načina, na koji je on usitnjen, za izvestan oso-beni materijal on je smajen od 1/1000, kako se prvobitno nalazio u kaši, na približno 1/20000 u definitivno preparisanoj kaši po postupku piovljenja. Oceđeni zaostatak, koji rezultuje iz eliminisanja rastvorljivih sastojaka se ponovo preobraća u ka-
šu sa vodom, oslobođenom od štetne ras-tvorljive materije, posle čega se podvrgava tretiranju, koje obuhvata dodavanje iz-vesnih hemiskih produkata u cilju da se potpunije pripravi mineralna kaša za odvajanje po postupku piovljenja. Hemiska ili hemijske supstance, koje su upOtreb-Ijene za ovaj stadijum postupka jesu danska jedinjenja. Najobičnija od ovih jedinjenja jesu cianidi natrijuma i kalijuma. Za mnogobrojne minerale je nađeno da izves-no jedinjenje cinka, upotrebljeno sa danskim jedinjenjem (ili prosto sa cianidom cinka) daje bolje rezultate- Sulfat cinka je jedinjenje, koje se obično upotrebljava. Druge metalne soli, koje su u stanju da talože nerastvorljive ferocianide, mogu biti upotrebljene sa cianskim jedinjenjem, kao na primer soli mangana, kalaja, nikla i t. d.
Na kraju ovog stadijuma postupka priprema se mineralna kaša dodavanjem reak-tiva za plovljenje i „kolektora piovljenja” radi odvajanja plovljenjem, koncentrisa-nog plivajućeg dela i ostatka. U ovom sta-dijumu su sulfidi različitih minerala odvojeni u njihove odgovarajuće koncentri-sane oblike, pomoću postupaka dovoljno poznatih u tehnici.
Naročito kada minerali, koji treba da se tretiraju, sadrže bakra, nađeno je po ovom pronalasku da se mogu dezaktivisati ili sprečiti da plove mineralni sulfidi bakra, tako, da se omogući odvajanje drugih sulfida plovljenjem održavajući redukujuću sredinu u mineralnoj kaši u prisustvu kaki vog danskog dezaktivišućeg jedinjenja. Isto je tako nađeno da se, pošto su minerali sulfidi bakra dezaktivisani pomoću ove redukujuće sredine u prisustvu kakvog cianskog jedinjenja, mogu lako reaktivi-sati dodavanjem kakvog olovnog jedinjenja, tako, da mogu biti prikupljeni u peni.
Pomenuta redukujuća sredina može biti dobivena propuštanjem sumpornog anhid-rida kroz kašu u prisustvu cianskog jedinjenja- Ovo dansko jedinjenje treba da bude sposobno da dezaktiviše mineralne sulfide bakra, na primer da bude iz natri-jum cianida ili cianida cinka. Što se tiče jedinjenja olova, ova mogu biti proizvoljne rastvorljive soli olova, kao nitrat olova, hlorid olova i acetat olova; čak se u izvesnim slučajevima može upotrebiti slab rastvor sulfata olova pod uslovom, da se samo upotrebe dovoljne količine.
Kod dovoljnog broja minerala, koji sadrže bakra, kad je to kakvo cijansko jedinjenje, koje se koristi za dezaktivisanje
sulfida cinka ili gvožđa, koje oni sadrže, sulfurisani mineral ima sam sobom dovoljno redukujuće dejstvo da može dezaktivi-sati jedan mali deo sulfida bakra u prisustvu cianida. Do danas se ovo dezaktivi-sanje sulfida bakra cianidom tumačilo u-potrebom manje količine cianida za minerale bakra no za minerale olova i cinka, pošto je u prvom slučaju upotreba izvesne ma kako male količine cianide imala za dejstvo gubitak dezak-tivisanih sulfida bakra, koji su ostajali u ostatku. Po ovom pronalasku, kad se tretira ova vrsta minerala bez upotrebe drugog redukujućeg sredstva osim samih sulfida, mala količina sulfida bakra, koja je dezaktivisana cianidom u vezi sa redu-kujućim dejstvom minerala, može biti reaktivisana pomoću dodavanja kakvog je-dinjenja olova na isti način, kao što su sulfidi bakra reaktivisani upotrebom jedi-njenja olova posle redukcije pomoću sumpornog anihrida u prisutvu cianskih jedi-njenja, kao što je to već rešeno. Ova upotreba kakvog jedinjenja olova radi reak-tivisanja ovih sulfida bakra posle njihovog dežaktivisanja pomoću cianida, pruža dakle takođe jedan poseban oblik izvođenja ovog pronalaska.
Tipičan primer ovog pronalaska jeste sledeči: usitniti u vodi izvestan mineral, koji sadrži sulfid olova, sulfid bakra i sulfid gvožđa u cilju da se sulfidi oslobode jedni od drugih i od pratilaca (ganga). Po tome se kaša iz usitnjenog minerala podvrgava radu mešanja ili kondicioniranju u prisustvu kakvog dezaktivišućeg cianida ‘i u uslovima za redukovanje. Ovi se uslovi za redukovanje mogu ostvariti unošenjem sumpornog anihrida kao što je gore po-menuto; što se tiče dejstva kondicioniranja njegovo trajanje se menja prema prilikama; ono može biti veoma kratko ili se može produžiti za izvesno veoma dugo vreme. Ciansko jedinjenje će biti jedno do onih, koja su gore pomenuta.
Po tome se kondicionirana kaša podvrgava tretiranju po postupku plovljenja, u kojem se sulfid olova eliminiše pomoću kakvog proizvoljnog od poznatih izazivača ili sredstava za proizvođenje pene, kao na primer tako zvani „aerofloat” natri-juma i krezilna kiselina u prisustvu dezak-tivisanih mineralnih sulfida bakra i u prisustvu mineralnih sulfida cinka i gvožđa, koji su takođe dezaktivisani. „Aerofloat” natrijuma u pitanju jeste jedan desupsti-tuisani di-tio-fosfat koji se nalazi u trgovini-
Zaostala kaša se tretira po eliminisanju
sulfida olova plovljenjem, dodajući joj kakvo jedinjenje olova kao na primer nitrat olova, hlorid olova ili kakvo drugo rastvorljivo ili malo rastvorljivo jedinjenje olova. Jedno proizvoljno od ovih jedinjenja reaktiviše mineralne sulfide bakra, koji se zatim eiiminišu pomoću plovljenja, dodavanjem jednog proizvoljnog izazivača pene za bakar kao gore navedenih „aerofloata” i krezilne kiseline. Ovaj se rad izvodi u prisustvu dezaktivisanih sulfida cinka i gvožđa. Po tome se kaša tretira pomoću sulfata bakra ili drugih hemi-skih proizvoda sposobnih da reaktivišu cink, kao što su i druga bakarna jedinjenja, i po tome se podvrgava tretiranju odvajanja pomoću flotiranja (plovljenja) čije je dejstvo da eliminiše sulfide cinka u prisustvu dezaktivisanih sulfata gvožđa. U ovom stadijumu postupka se može ili odbaciti sulfid gvožđa kao ostatak, ili se može prikupiti pomoću plovljenja po jednom od postupaka za ovaj cilj.
Drugi primer po ovom pronalasku jeste sledeći:
Pretpostavlja se da je dat kakav mineral, koji sadrži sulfid bakra i sulfide gvožđa i da se želi da se pomoću postupka plovljenja izvede tačno odvajanje između sulfida bakra i sulfida gvožđa.
U ovom slučaju se mineral usitnjava u vodi da bi se sulfidi oslobodili jedni od drugih i od pratilaca (ganga) prisutnih u mineralu, i zatim se dodaje kakvo ci-jansko jedinjenje usitnjenoj mineralnoj kaši pre no što se pristupi radu plovljenja. Ovo cijansko jedinjenje može biti kakav dovoljno poznat dezaktivator sulfida gvožđa, ali ako se upotrebi dovoljno cianida da bi se dobili najpovoljniji rezultati u odnosu na dezaktivisanje sulfida gvožđa, to će izvestan mali deo sulfida bakra biti dezaktivisan ovim cianidom, što će se pokazati u jakom gubitku sulfida bakra u ostatcima. Prema tome, pre rada plovljenja, kojem se sulfidi bakra odvajaju od sulfida gvožđa, dodaje se mineralnoj kaši kakvo jedinjenje olova u cilju, da se dezaktivisani sulfidi bakra reaktivišu pomoću cianskog jedinjenja. Po tome se ova mineralna kaša podvrgava tretiranju pomoću plovljenja radi čega se dodaju iza-zivajuća i penušajuća sredstva (kao što je ranije pomenuto) i zatim se eiiminišu sulfidi bakra kao koncentrat plovljenja, iz-vršujući tako izrazito odvajanje između sulfida bakra i sulfida gvožđa. Posle ovog odvajanja se mogu sulfidi gvožđa ili odbaciti kao ostatci, ili se mogu tretirati plovljenjem po poznatim postupcima, u
cilju da se dobije koncentrat sulfida gvož-da.
Kao što je gore navedeno, redukujuća sredina može biti proizvedena kakvim sumpornim mineralom samim ili pak pomoću drugih aktivnijih redukujućih sredstva, kao što je na primer sumporni anhi-drid, i t.d. Ciansko jedinjenje može biti natrijum cianid, cianid cinka, ili pak druga cianska jedinjenja. Jedinjenja olova može biti proizvoljno između rastvorlji-vih jedinjenja olova, kao nitrat olova, hlo-rid olova ili druga rastvorljiva jedinjenja olova.
Patentni zahtevi:
1.	Poboljšanja u tretiranju minerala po postupku plovljenja, naznačena time, što se postupak plovljenja izvodi cianisanjem, u kojem se prethodno eliminišu cianidi, koji se sadrže u mineralnoj kaši za flo-tiranje (plevljenje).
2.	Poboljšanja po zahtevu 1, naznačena time, što se ekstrahuju rastvorljive materije, koje se sadrže u mineralnoj kaši.
3.	Poboljšanja po zahtevu 1, naznačena time, što se mineralna kaša filtruje ili se oceđuje, i po tome se dodaje količina vode, koja je potrebna za sam rad plovlje-nja.
4.	Poboljšanja po zahtevu 1, naznačena time, što se cianidu dodaje kakva metalna so, koja je u stanju da precipituje fero-cianid.
5.	Poboljšanja po zahtevu i, naznačena time, što se cianidu dodaje kakva cinkova so-
6.	Poboljšanja po zahtevu 1, naznačena time, što se koristi cianid cinka.
7.	Poboljšanja po zahtevu 1, naznačena time, što se cianidu dodaju soli mangana, kalaja ili nikla.
8- Poboljšanja po zahtevu 1, naznačena time, što, ako mineral sadrži kakvo ba-karno jedinjenje, ovo poslednje biva de-zaktivisano upotrebom kakvog danskog jedinjenja u redukujućoj sredini.
9.	Poboljšanja po zahtevu 1, naznačena time, što se upotrebljuje natrijum cianid ili cianid cinka.
10.	Poboljšanja po zahtevu 1, naznačena time, što, da bi se sredina učinila reduku-jućom, u kašu biva unošen sumporni an-iiidrid.
11.	Poboljšanja po zahtevu 1, naznačena time, što se posle prvog odvajanja bakarne jedinjenje reaktiviše dodavanjem kakvog jedinjenja olova-
12.	Poboljšanja po zahtevu 1, naznačena time, što se upotrebljuje olovna so, kao na primer nitrat olova, acetat olova i t.d.
13.	Poboljšanja po zahtevu 1, naznačena time, što se tretiranje kakvog minerala, koji sadrži olova, bakra, cinka i gvožđa sastoji u dezaktivisanju bakra, u odvajanju olova, u reaktivisanju bakra i u njegovom odvajanju, u reaktivisanju cinka i u njegovom odvajanju i u pribiranju gvožđa.