НИКО CT. ВУЈОВИЂ ЖУТКОВИЂ утуци лпжних утуиа ЉУБОТИНСШ ПРЕТСТДВНИКА (Изнетих против „ВуЈовића" и „ГњиЈезда Слободе") 1938 „Немања" задужбинска штампарија Вардарске бановине СКОПЉЕ НИКО CT. ВУЈОВИЂ ЖУТКОВИЋ УТУЦИ ЛАЖНИХ УТУНа ЉУБОТИНСШ ПРЕТШВНИКА Шши против „Вујовића" и „ГњиЈезда Слободе") 1938 „Немања" задужбинска штампарија Вардарске бановине СКОПЉЕ ПРЕДГОВОР Пре него бих приступио издавању једног већег рада о Љуботињу и Црној Гори, сматрао сам за дужност да ради читаоца одговорим и на последње неистине, које су „крити-чари" Љуботињски изнели противу моје књиге „Гњијездо Слободе" и браства Вујовића и тиме да допуним моје раније одговоре и разјашњења дата у „Слободној мисли" бр. 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 37, 38, 39, 43, 45, 46 и 47 из 1936 године и број 6, 7 и 23 из 1937 године и у „Балкану" број 107 из 1936 године. Раније нисам одговорио стога што сам мислио, да једно-времено издам књигу о улози Љуботиња у историји Црне Горе и ову брошуру, али како сам наишао на непредвиђене потешкоће на прикупљању докумената и проверавању на-родног предања за књигу то сада издајем ову брошуру, а књигу ћу издати накнадно. 1 новембра 1938 год. _ у Скопљу Нако Clu. Вујоваћ-Жутковић Стојана Новаковића ул. 34 (fr'jV y в o д Звани и незвани преставници љуботињски под утицчјем „црвенаша„ и „зеленаша" црногорских, удружили су се про-шле године ради напада на моју књигу „Гњијездо Слободе" и браства Вујовића. Циљ ове удружене мјешавине био je да лажним чињеницама огласе моју књигу и досадање одговоре као и разјашњења дата поводом ње за неважеће. Ради тога из-дали су једну брошуру под насловом „Лажни Утуци Црно-горске Династије" (Гњијезда Стободе) са погписом учитеља Стевана Дапчевића, и два дописа у „Слободној Мисли" бр. 23 и 26 из 1937 године. Први са потписом бившег Одбора општине Љуботињско-Грађанске, а други од учитеља Вука Вукићевића. I. Брошура Стевана Дапчевића кад се из ње избаце псовке и алузије у главном садржи ове тврдње: 1) Да никад нико у Љуботињу није поседовао никакво преимућство било у ком виду и облику, да je сваки Љубо-тињанин са пушком био раван онима са грбом и сабљом, да међу Љуботињанима никада није било класифицирања и под-војености, дз није било истакнутих јунака и јуначких брастава већ да су сви колективно без вођа и фирера ишли напред. 2) Да се Љуботињ никада ни чиме није издв^јао између осталих племена црногорских, већ напротив да je био тур-ска област у слободној Црној Гори, а љуботињске војводе, кнезови и спахије, да су били обични турски чиновници у рангу данашњег кмета. 3) Да сам Вука Рајичева прекрстио у Вуја на начин који ником не бих знао рећи и тако га присвојио за 1,одона-челника куће Вујовића и огласио за Господара Цоне Горе. 4) Да се на Вујовиће са Трнова односе Његошеви сти-хови „Куд су шћеле потрпезне кучке, Бранковићи и лижи сахани, што им хоће друштво са Турцима, и да су Вујовићи оваквих увијек имали. Ради Стевана Дапчевића и оних његових рођака и стри-чева, који га у овоме помажу, као и ради њихових наредбо- даваца не бих никад одговорио, јер са „људима" којима су псовке главни аргументи и једино срество одбране, и који цене људе по женама, не желим полемисати.') Али ради чи-таоца којима се ова брошура натура имам за сада рећи ово: 1) Није истина да међу Љуботињанима није било кла-сификације и подвојености, већ je истина да ју je било и то још како. До скора се знало ко je „кућић и оџаковић" а ко „никоговић иполивач". Није истина да су сви Љуботињани који су били нао-ружани са пушком били равни онима са* грбом и сабљом, нити je истина да у Љуботињ није било истакнутих јунака и јуначких брастава, већ их je било као ма гдје у Црној Гори. Није истина да Љуботињани нису имали своје вође и фирере, нити je истина да су сви Љуботињани ишли колек-тивно у борбу напред, јер да je тако било војвода Петар Вујовић неби имао потребе после боја давати женске опрег-љаче неваљалим ЈБуботињанима да би их натерао да у иду-ћем боју пођу колективно напред са онима те су носили грб и сабљу. Опште je познато да су на чело Љуботиња били Вујо-вићи, Калуђеровићи (Сарапи), Кусовци, Дрецуни и Шоћи, и као главари са грбом и сабљом, и као истакнути јунаци са пуш-ком у руци. На челу појединих чета Љуботињских зна се да су поред ових носили барјаке и четне сабље Бановићи. Мар-кишићи, Вучковићи, Вујановићи, Лубарде, Радомани, Пејако-вићи, Прље, Шабани, Ђуровићи и Јоветићи Зна се и то, да je у Љуботињу било истакнутих јунака, ксји нису могли до-бити грб и сабљу због малобројности братстава, или што су се као такви држали уз неко веће братство, које je носило грб и сабљу, као на пример Џонови, који су се држали стално уз Вујовиће и Смоковци који су се држали прво уз Вујо-виће а после уз К)Совце. Као доказ за ово je јунаштво и способност Андрије Илијина Смоковца и Рада Ћетковића (Џона) између многих других јунака из њихових братстава.2) Што Дапчевићи нису имали за све време битисања Црне Горе ни грба ни сабље, и што нису нмали неког истакнутог ') До сада су владали обичаји у Црној Гори да je срамота уводити жене у полемику исто тако као и бити бијен од жена. 2) Приликом ослобођења Љуготиња од потурчењака почетком XVI века три брата од којих су Рачевићи, Злотвори и Греховићи у Смоковцима били су четобаше у војску војводе Вука (Вуја) Махнитога и њихови потомии дуго су држали уз Вујовића. У псследње време били су уз Кусовце и за њихов рачун Андрија Илијин убио je у Цариграду Стевана Перовића Цуцу. Поред ових били суу чете војводе Вука и Брајко (Божина) Сарап од кога су Калуђерови-ћи, Вучковићи, Бановићи, Лаличићи.Маркишићи, Вујановићи, Вукићевићи и Ђу-рашевићи ; војвода Кањош Мацедоновић од кога су ПејЈковићи, Дреца из Велике Дренове од кога су Дрецуни, Драгослав из Ст-рог Влаха од кога су Драгославићи-Шабани и четири брата Барјактаревића од којих су Прље. Љу-барде, Кусовци, Шоћи, Радомани и Џонови доцније су досељени у Љуботињу јунака, који je био раван онима са грбом и сабљом то им нико није крив сем они сами себи, јер за четиристотине и више година за колико знамо за њих да су били на Лакужи имали су прилике да се покажу и испрсе испред Љуботињана уз оне те су носили грб и сабљу. Исто тако нико им није крив што сада имају бестије, који својим лајањем и псовкама одају њихов урођени смрад и никоговлук, као учитељ Стеван Ми-њашев. Ово стим пре, кад им je благовремено било јављено да престаоу са нападима и изазивањем и да све њихове коње које су спремили за трку противу ВуЈовића вежу у своје конобе на Лакужу, како се неби због њих поново изазивала зла взља између Вујовића-Жутковића и Дапчевића.з). Ма колико Дапчевићи покушавали да себе уврсте у преставнике племена Љуботиња и ла се изједначе са јунач-ким браствима Љуботињским, само ради тога што je Јован Дапчевић 1918 године случајно отишао са Пером Никовим Калуђеровићем као посланик љуботињски у Велику Народну екупштину у Подгорицу, TO им никада неће успети. Јер поћи у Подгорицу и викати ^Ура за уједињење"- није то исто што je, и четиристотине година предводити љуботињске чете из борбе у борбу за ослобођење и уједињење Црне Горе и Србије.4) 2) Није истина да се Љуботињ није истицао између осталих племена Црне Горе у XVI и XVJ веку, нити je истина да je спахија Вујо Рајичев као војвода, кнез и спахија Љубо-тињски био обичан турски чиновник у рангу данашњег кмета, већ je истина оно што историска документа и народно предање казују о Љуботињу и Вују Рајичеву. Др. Александер Солојев у „Споменику XX.VIII Српске Краљевске Академије 1935 године каже: Да се je Љуботињ у XVI и XVII веку својим угледом издвајао између других четрдесет племена Старе Црне Горе. Не само што je Љубо-тињски војвода Вујо Рајичев био старешина све Црне Pope, него и за то, што су 1592 године сва племена црногорска сем Љуботиња плаћала харач турским харачлијама. ЈБуботињ као спахилук Вујовића био je заштићен својим имунитетом од царевих харачлија, те ради тога турски чауш није Јвео 3) Дапчевићима који мојом књигом нису били ни најмање танги-рани, кад су безразложно напали моју књигу и Вујовиће-Жутковиће учинио сам им до знања, преко Слободне мисли бр. 39 из 1936 године и у писму Марку Дапчевићу, да престану са нападима и изазивањем, и да ћу ja бра-сатл оно што сам написао па ма и глава отишла. Да су престали свј би се нзгладило, али они у место да саветују бестије или да се одрекну од њих ини су их помагали у овоме, хвалећи се, да и они коње за трку имају, не оамо за Црну Гору, него и за извоз у Шпанију. 4) И штета и срамота била je за Љуботињ што га je тада престављао Дапчевић, и то баш због тогз, што су Љуботињани научили да их вековима и за мање важне ствари од ове престављају они са грбом и сабљом, и ако се лично Јовану Дапчевићу у овоме погледу неби имало што пребацити. ову повлашћену област у харачки попис са осталим племб-нима црногорскнм. Из овога се јасно види да je у старој Црној Гори лостојала још у XVI веку једна слободна Црна Гора која није плаћала харач Турцима а то je био Љуботињ, та најстарија Црна Гора, која je у XVI и XVII веку била срце српства, или како je енглески научењак Р. Кенеди каже: „грм из кога се развијала независност српског народа* (R. Kenedy j.Montenegro" 1889 London). Та слободна Црна Гора 1592 године обухватала je: Обод данашња села љуботињска: Мужовиће, Богуте, Пачараће, Прекорницу, Доња села, Ду-бову, Зачир и Вигњовиће. Од Црмице, Трново, Комарно, За-бес, Грабовљане и Подгор. Од Катуна Очиниће, Угње, Мај-сторе и Поборе.5) Према напред поменутим документима које je објавио Др. Солојев види се још и то: Да 1592 године у опште није било никакве групације црногорских племена у веће јединице, што je знак, да je та подела на области-нахије учињена доц-није. Из описа Црне Горе од Марјана Болице из 1614 го-дине лСтарине XII" вкди се да се 1614 године Црна Гора дели на пет жупа-области, или како Ровински каже на пет чести, и TO: Катуни, Љуботињ, Црмица, Љешко-поље и Пље-шивци. А ове области по тврђењу Др. Ердељановића, Др. Солојева и др. постале су нахије тек у другој половини XVII века. Из чега јасно произлази, да je Вујо Рајичев који je управљао Црном Гором од 1593-1623 године уређивао Црну Гору на ochobv некадашње српске државе, а не тадање тур-ске, јер да je Вујо тада признавао турску власт и био турски чиновник он неби делио Црну Гору по српском називу на жупе, већ би je делио по турском на нахије.®) 5) У овој најстаријој Црној Гори уз војводу Вука (Вуја) Махнитога били су се одметнули после пада под турцима Црнојевића и Црне Горе 1499 године са Његуша војвода Алекс?, кнез Согдан од кога су Богдано-вићи, Вук Бјелошевић од кога су нека Бјелошка браства и Иван Вукотин из Озренића. 6) Назив нахија увео je унук Вуја Рајичева спахија Мартин Јованов (1648-1669). Године 1648 Мартин се je одвојио са својим братом војводом Стијепом од оца Јована, који je тада био у служби код дужда Млетачкога, пошто je Црна Гора за време канди)ског рата од 1645-1648 билз сва уз Јо-вана на страни Млечића противу Турака Да се Мартин и Стијепо одвоје од свога оца и браће Вукашина и Војина и осталих Вујовића који су држали уз Млечиће био je верски разлог. Године 1648 одржан je архијерејски сабор у манастиру Морачи и на олржаном збору под претседништвом ново иза-браног патријарха Гаврила Рајића одлучено je да се са Римом почну пре-говори за унију цркве. Црногорски владика Мардарије нечекајући исход ових преговора затражио je устоличење и благослов од папе због чега je избио сукоб међу Црногорцима, Противу влапике Мардарија и његових присталица устали су кнез Мартин доциији спахија и брат му војвода Сти-јепо, кнез Никац Филиповић из Добрског г.ела и кнез Вукић Ђурашковић са Цеклина, а уз њих и цела област Љуботињ доцније Ријечка Нахија, и са оружјем у руци устали противу владике Мардарија и његових присталица. После дуге борбе која je годинама трајала Л1артин са његовим присталицама Само ради тога што je Вујо Рајичев добио титулу спа-хије од цариградског двора и што му je султан признао оно нашто су његови преци имали право, неможе се тврдити да je Вујо Рајичев био обичан турски чиновник, јер ако би се по томе тврдило да су били турски чиновници сви они Ву-јовићи које су турски султани награђивали и одликовали он-да би испало да je био турски чиновник и војвода Петар Вујовић за кога ваљда неће нико рећи да je то био. При-мера ради навешћу текст једне повеље са којом je Султан Амид 1881 године одликовао војводу Петра Вујовића. Та повеља гласи: „У име свемогућег Бога ja Амид син Султана Абдул Меџида хан констс тинопољски и Султан правовјер-них. Од Црногорских војвода Петра Вујовића, награђујем за врлине како војничке, тако и грађанске орденом „Меџидије" првога степена у дијамантима, који je орден превисоким фер-маном утврђен од блаженоупокојеног мог брата Абдул Азиса и оглашен за најсветији орден у Историји Отоманској и на-ређујем власти, да се носиоцу овога ордена покоравају. Дато 13 мјесеца Шеваља 1297 15 маја 1881 годинр, у Константинопољу заведено при царској ризници, Завео, Шер-ки". ) Ово je један доказ вишг, да су Турци Осмајлије, као сојлије и вековни јунаци и витези најбоље познавали прваке цр-ногорске са којима су били у вечитој борби, па су их као људи који признају своме противнику традиције, јунаштво и ви-тештво награђивали и одликовали само за то, и ради тога Турци су давали спахијске титуле и одликовања Вујовићима и тиме их издвајали између осталих Црногораца. 3) Да од Вука Рајичева нисам направио Вуја већ да je Вујо Рајичев имао надимак Вук по свом чикунђеду војводи Вуку Мчхнитоме ево доказа: Млетачки властелин Маријан Болица у својству Которског провидура 1614 године поднео je господству млетачком „Опис Цоке Горе", у коме je поме-нуо Вуја Рајичева „Вук Рајичев" означујући да je Вук био старешина Љуботиња и глава све Црне Горе („Саро di tutto Montenegro") са титулом спахије добивеним од Цариградског двора („percheha otetnuto della Porto de Constantinopoli a'lasui suditti della sua villa). Види Старине, књ. XII, 164—205. Да ли je Болица поменуо Вуја Рајичева по надимку који je Вујо имао Г.0 свом чикунђеду војводи Вуку Махнитом или je ово штампарска грешка, ja не би знао рећи, али je немогуће победи, и у пркос Млечићима и оним Вујовићима и Црногорцима који су се држали уз њих назове дотадање области нахијама. У овој међусобној борбн погинула су оба брата и кнез Никац и Вукић А са противничке стране по-ред многих виђених главара погинули су владнка Мардарије и кнез Стијепо са Његуша За Мардарија веле да су га Црногорци линчовали као издајника православне вере. (Др. Николај Велимировић и други). Превод са турског извршио Илија Златичанин, Зета број 21. 1938 године. веровати да Болица као Которски провидур и сусед Црне Горе ниЈе знао право име поглавара све Црне Горе. Да се Боличин допис заиста односи на Вуја Рајичева, а не Вука, доказао je Јован Н. Томић у „Политичком односу Црне Горе према Турцима", он je тамо побијајући мишљење Павла Ро-винског и Лазара Томавовића, на основу Млетачких доку1у1е-ната из 1609 и 1613 године доказао, да je Byio Рајичев био кнез и спахија све Црне Горе („Spahi Vuio Raizev conte di Montenegro"). Депеша Которског провидура Соранца од 19 новембра 1613 године, и да су га као поглавара све Црне Горе признавали не само Црногорци, него и Турци и Млечићи, (Гг~с Срп. Краљ. академије LXVIII стр. 67.) Према овоме по-тврђује се мишљење Иларијона Руварца да je Вујо Рајичев био поглавар све Црне Горе и да су тврђења Павла Ровин-ског да Вук (Вујо) Рајичев није био главар над свом Црном Гором биле само шупље фразе и ништа више. Руварац (Montenegrina стр. 53). Др. Владан Ђорђевић „Европа и Црна Гора" кн>. друга на страни 24 каже: „Најбољи зналац Црне Горе из онога доба Маријан Болица вели, како лладика Цетнњски управља духовним стварима, а да je у Ријечкој нахији војвода Вујо Рајичев који je уједно глава свој Цраој Гори, и да носи на-зив спахије", Др. Јован Ердељановић Српски Етнографски зборник XXXIX „Стара Црна Гора" на стр. 76. На основи историских докумената и народног предања каже: „Кад све скупа имамо у виду, можемо сматрати као поуздано да je онај Вуко Раји-чев, на кога Болица (1614) кахсе, да je старешина ЈБуботиња и глава све Црне Горе са титулом спахије, коју je добио од Цариградског двора био у ствари Вујо Рајичев, народног предања. И према народном казивању и према Боличином саопиттењу он je заиста добио спахијску титулу од Цари-градског двора и био je прави спахија, који je имао и своја добра. А на страни 298 помееутог зборника каже: „У извеш-тају Которског провидура помиње се (Vuio Spahi, conte di Cettine di Montenegro et Marco suo figliolo"). Према томе и J. Томрћ сматра. да су у то време жпвели „цетињски кнез Вујо и син му Мзрко". У Цетињском темену нема никаквих успомена о ма каквоме спахији на Цетињу нити о кнезу Вују и његовом сину Марку. А међутим има приличан број података, који горсре за то, да се наведени спомен односи на Вуја Рајичева који je заиста у то време имао титулу спахије и кнеза Црно-горског, а седиште му je било на Љуботињу. Тако се на пр. у једном Млетачком извору из 1613 каже (Spahi Vuio Raizev, conte di Montenegro) код Болице 1614 године ce на два ме-ста помиње („Vuio Raizev") за кога се каже, да je „spachi" и „conte di Montenegro"., син наследника Вуја Рајичева, Јован Вујов, забељежен je као ,Conte et Spahi Jovan Vuiov de Glubotin". y народу старе Црне Горе опште je познато, да су ти-тулу спахије и поглавара над свом Црном Гором имали Ву-јовићи са Љуботиња и са Трнова у Цомици, док се, као што рекосмо, не зна ни за каквог спахију на Цетињу. Што се у овом првом податку каже за Вуја, да je „conte di Cettine di Montenegro" то je без сумње имало значити, да je он глава све Црне Горе, дакле и од Цетиња, као њеног главног места. У прилог нашем мишљењу говори и податак из 1620 године; у акту о договору српских и арбанашких старешина за устанак противу Турака помиње се и „Conte Marco da Monte Negro" дакле без сумње онај исти Марко, о коме се 1609 године, каже, да je „figliolo" спахије Вуја. Најзад и ово: Вујовићи »а црмичком Трнову и Комару поуздано знају, да су се разгранали од двојице синова Вуја Рајичева, од Марка и Драга".8) Из писма војводе Савојског које je писао Вују Рајичеву 1613 године као кнезу све Црне Горе, и из писма изасла-ника хришћанских владара капетана Ренезија, које je писао 1614 године војводи од Парме о доласку у Црној Гори и о договору са Вујом Рајичевим и Рћеговим сиоом Марком, као и списка Српских главара који су 1614 држали збор у Куче, јасно се види да су кнезови Црне Горе тада били Вујо Раји-чев и његов син Марко „Conte Vuio di Montenegro" и „Conte Marko di Montenegro". Документи ce налазе ca осталим пис-мима y париској народној библиотеци под бр. 9525. Професор Ђорђе Б Лазаревић „Историја Црне Горе од 1935 год. на стр. 52, коме су као Црногорцу и професору историје позната сва документа и народно предање о Црној Гори, помиње Byja Рајичева из Љуботиња као Црногорског кнеза и спахију, придодајући при томе, да je као првак Цр-ногорски у борби Црногораца са Турцима 1604 у Лешку-пољу победио Скадарског санџак бега Али бега Мемибеговића и његова помоћника Шабан Ћехају".^^) 8) Према овоме je посве нетачно тврђење Архимандрита ДучиЛа „Да у Црној Гори после Црнојевића није било спахилука" (Арх. Дучић! „Цона Гора 1894" Стр. 56 и 60. У боју са Турцима 1604 године у ЉепЈко пољу у којем су Црно-горци победили Турке, а коју je победу владика Раде пренео у 1712 годину и назвао je (Царев Лаз) Јован Н Томих „Питање Ц ревог Лаза" Под водством војводе Вуја Рајичева учествовали су и видно се истакли многи од оних хајдучких војвода и њихових синова које je насели.о у Црну 1'ору војвода Рајич и његов син Вујо при Kpijy XVI века. Као наЈГлавнији међу овима били су синови Леке Клименте и њихови рођаци: Ђурашко од кога су Ђурашковићи, Јанко од кога су Јанковићи, Костић (Богдан) од кога су Костићи, Радоваи од кога су Татари. Ражњат од кога су Ражњатовићи на Цеклину и Филипцвићи у Добрском селу. Божидар од кога су Јовићевићи, Ово су докази који доказују да у Љуботињу није пб-стојао спахија Вук Рајичев, већ да je постојао, војвода, кне.ч и спахија Вујо Рајичев од кога воде порекло Вујовићи, а можда и многе друге угледне и чувене породице, које или нису знале да воде порекло од Вујовића, или су из разних разлога прећутале да кажу своје право порекло које би их довело у сродство са Вујовићима.'о) У брошури Дапчевића изнет je и запис Руже жене Вуја Раславчева са којим je 1675 године дала прилог мана-стиру Цетињском. Тај запис гласи: „Да јест вједемо пред ким се изнесе сија писаније како дође Ружа Вујова из Чуковика за добре памети видјевши близу смрт, приложих храму Богородице на Цетињу 6 ти дио млина подсељани Мојка за помен Вуја Раславчева и сина му Рада и ђеда му Раславца и свега рода њих, да им je довјек помен. Аколи се ко нађе да смета нашу залужбину да je проклет од Bora и од Свете Богородице на си вијек и на будуште". (Записи март 1937 год.)- На основу овог записа Дапчевић са друштвом покушава да докаже да Вујовићи воде порекло од ове Руже и В\ја Раславчева и ако за исте тврде да нису имали синова,") и покушавају да докажу да су Вујовићи тада били на ископу Пејовићи и Шофранци. Бајо и Грујица од којих су Вујиновићи, Краљевићи, Стругари, Лопичићи и Вукмировићи у Цеклин и Вукмановићи у Подгор. Ђуро Васојевић од когу су Ђуровићи у Дупило чији je син био познати кнез Петар Ђуров. Од истакнутих Пиперских брастава која су тада била врло јака и од којих су постојала читава села зна се sa Бојаниће у Ље-шанској нахији и Вујачиће у Подгор да су припадала овим хајдучким во-ђама. Вук Данчулов из Грабављана од кога веле да воде порекло Јоветићи и Хајдуковића у Подгор и још нека Црмичка браства, знасе да je тада био на чело Црмице као старешина свих црмичких хајдучких чета. '0) у ове могу да дођу у обзир сва она братства за чије се заслуге износи да су биле истоветне са Вујовићима, као и они за које се тврди да воде порекло од древних црногорских кнезова, а то су: Карађорђевићи, Во-јиновићи у Новоме, Радоњићи на Његуше, Вукотићи и Лрашковићи на Чеву, Мартиновићи из Бајица, Вукчевићи из Љешанске нахије и Вукићевићи из Пјешиваца II) Вујо Рајичев имао je пет синова: Маркв, Мирчету, Јована, Станка и-Драга. Мирчета од кога су Вујовићи у Чуковике je имао три сина Вукића, Драга и Раславцт. Вукић се je изселио у Пјсшивце око 1637 говине и мисли се да од њега воде порекло Вукићевићи у Пјешивце. Од Драгоја родослов иде овако: кнез Драгоје- кнез Дракуле -Вуко-Секуса-Саво-Петар-Саво-Нико чији je син Стеван Ников бивши официр Црно орске војске Расллв je имао два сина Вуја и Вукића. Вујо je имао два синаРада и Мартина. Мартина су 1692 године Турци узели као таоца из Љуботиња. Вукић je имао два сина Драга и Никца. Драгови су потомци поп Никола — поп Маркиша — поп Богдан. Други син попа Маркише Голуб био je отац капетана Станка Голу-бова. Од брата попа Николе био je Грујо који je имао два сина Филипа и Пејана. Филипов син je Петар Мали, официр Црногорске гарде а од Пејана je Перо који je погинуо у Загоричане 1875 године. Од Драгова брата Никца чији су потомци Оташ-Перо-Преле. Прелови синови су барјактар Филип Прелов и брат му поп Саво. и ако се из истог види, да je Ружа за свога мужа Вуја и сина Рада приложила само шести дио млина „Мојака" што значи, да кад Вујовићи не би имали ни један други млин у „Подсељанима" сем „Мојака" да би их према деловима у овом млину морало бити још најмање пет кућа, јер у млину и комуници сваки има једнаки део без обзира на број чла-нози у породици. Али кад знамо да су Вујовићи поред млина „Мојака" вазда имали у Подсељанима и млин „Карафет" који и данас имају онда je посве сигурно да je Вујовића тада било више од пет домова. А поред овога по све je ђетињасто и неозбиљна тврдња, да неко може водити порекло од чо-века и жене који нису имали деце. Из овог документа и родослова јасно се види да Вујо Раславчев и његови сипови Раде и Мартин нису то исто што и Вујо Раичев и његови синови од којих су се Вујовићи раз-гранали. Тако иста се види да je постојао Вукић Раславчев и да je исти могао бити савременик владике Данила, те није искључено да je владика Раде (Његош) улогу Вукићевих предака који су одиграли у Лешкопољу 1604 дао Вукићу у боју на Царевом Лазу 1712 год. под именом Вук Раславче-вић. Кад се све напред изнето узме као целина доказује нам да су Вујовићи као Љуботињске војводе били поглавари све Црне Горе у XVI и XVII веку; да je Вујо Рајичев био први реформатор Црне Горе после Црнојевића; да je Вујо био тај који je привео у дело идеју својих предака о стварењу за-себне државе од поцепаних и међусобно завађених Црно-горских племена, и први Црногорац коме je Султан признао власт над Црном Гором после њеног пада под Турцима 1499 године. 4) Да Вујовићи са Трнова нису били оно што им Дап-чевић са друштвом покушава натурити, већ да су са Тур-цимн вазда били у борби за своја права како онда, када су били поглавари Црне Горе, тако исто и онда, када су били старешине над појединим нахијама и племенима, ево доказ: „Вујовићи на Трново воде порекло од два сина Вуја Рајичева, кнеза Марка и Драга. Од Маркова сина Николе био je Драго Николин спахија све Црне Горе и огорчени про-тианик Отоманског Царства. Он je водио борбу са Турцима за време Морејског рата. Предводио je Црногорце у боју на Вртијељци 1685 годиве и у боју на Херцег Нови 1687 год. За све време ових ратова истицао се својим јунаштвом на челу Црногорских и Млетачких чета због чега je и добио назив сердар Николић (Ј. Н. Томић ,Црна Гора за време мо-рејског рата и друге његове расправе за време тога рата"). Драгов син Мило који je поделио очин спахилук (Стару Црну Гору) са својим стрицем војводом Озринићским Драш ком Поповим, истакао се као спахија Ријечке, Црмичке и Љешанске нахије у борби противу Турака 1712 године. Као првак црногорски познат je био под именом војвода Милија и бан Милоња. Он je 1712 године потписао акт са којим су Црногорци тражили муницију од Млечића за борбу против Ахмед паше са рођаком спахијом и војводом Драшком По-повим, и војводом и спахијом кучким Радошом Петровићем за које се зна да и ако су носили назив спахије да нису били турске улизице ни лижисани. А са ова три спахије пот-писао je тај акт и владика Данило Петровић и пуковник Милорадовић као изасланик цара Руског у Црној Гори, што сигурно неби учинили да су спахије били турски чиновници (Ј. Н. Томић „Турски поход на Црну Гору 1712 године" стр. 180). Ђука Марков истакао се као спахија Ријечке нахије у борби са Турцима који су се били намножили у њој после похаре Црне Горе од стране Ћуприлић везира 1714 године и од тих Ријечких Ободских турака Ђука je и погинуо. (Др. Јован Ердељановић „Стара Црна Гора" стр. 75). Други син спахије Драга Нчколина био je Нико Алај барјак-тар све црногорске војске за време рата Русије и Аустрије са Турском 1736 до 1739 године и под тим барјаком погинуо je у Србији код града Ниша кад и кнез Вуко Жутко Ву-јовић који je био вођа те Црногорске војске. Вуко Марков брат спахије Ђуке поред свих пораза које су Вујовићи и Црна Гора претрпели од Морејског рата успео je да поред свих неслога Црногорских и претњи Турских паша, ага, бегова и спахија, задржи спахијску титулу над Ријечком нахијом и да се непокори Турским спахијама све до своје смрти 1748 године.12) Из његова тестамента који je писао у његовој кући на Трнову владика Василије Петровић 1746 године видн се, да се Вуко позива и на сву Ријечку нахију као сведока поред њених преставника поаа Андрија Ђурашковића, Марка Лопичића, Попа Завише Вујовића из Љуботиња и Ђукана Никова Вујовића са Трнова, што неби било уношено у тестамеаат да Вуко није био старешина све Ријечке нахије, Из писма владике Василије 1755 годиве упу-ћено Турским главарима у Спуж види се да су Црмичка, Ље-шанска и Пјешивачка нахија од Црне Горе и Бјелопавлићи од Брда били припали Турским спахијама у Спужу, а Ри-јечку н Катунску нахију да je паша Ведри био дао његову стрицу владици Данилу као сулганову човеку, што доказује да се последњи спахија од куће Вујовића морао борити за своје право како противу Турака и Млечића тако и против Црногораца којима су Турске паше поклањали ово њихово наследно право потврђено од самог султана. Да су Вујовићи 12) Вуко се по.миње као спахија и меће мохур на једну куповину 1744 године (Др. Јован Ерде.Ђановић „Стара Црна Гора'. бранили Црну Гору од Турака и онда кад je њихов сестрић владика Данило био напустио Црну Гору и отишао у Русију имамо за то пуно доказа'3) (Ј. Н. Томић „Истрага потурица у Црној Гори 1709 и поход Ђуперлић везира на Црну Гору 1714 године). Писмо са којим Дапчевић покушава да докаже своје лажи, гласи: Од мене Абдул паше Пармаковића и од свих ага Спушких по (поздрав) Којици Милову и Синану Оташеву и осталим Трновљанима и ево да знате ко су ви спахије от Спужа, Јусуфага Зотовић и Хадарага Дервишевић и Сулеј-манага Мећикућић и Махмудага Падовић и како е остала Цомица паднула остале аге тако сте ви них пануле да Ца-рево благо другоме не дате но нима и да сте здраво и мирно (На врху писма се налазе 17 турских мохура и Царска тура). Из овога писма Дапчевић je намерно изоставимо „и како je остала Црмица паднула осШале аге тако сте ви них пануле", тек да би могао на начин само њему и њего-вом друштву сопствен, доносити лажне закључке на штету угледа Вујовића и њихових спахија и ако je знао, да су спа-хијску титулу имали само Вујовићи у Старој Црној Гори, и да je to био највећи положај међу Црногорске главаре од како ју je добио Вујо Рајичев од Цариградског двора, све док je Карунски Вујовићи нису заменили са Млетачком ти-тулом, прво Ђикан Вукотин за сердарство 1715 годнне а по TOM Ђиканов отац Вукота Вукашинов за гувернардурство 1717 године (Ј. Н. Томић „Питање Царевог Лаза" стр. 21. И ако je паша Пармаковић са својих 17 ага и бегова захтевао од Трновљана, да и они као остала Црмица имају припасти под Спушке спахије и њима предавати Царево благо (харач). Вујовићи са Трнова и ако су припали Црмици после смрти спахије Вука Маркова нису се покорили овом Туртском позиву, већ су се сви виђенији Вујовићи због овога изселили са Трнова на Цетињу, на имање још својих старих предака. Ca Цетиња je Ђукан Ников у друштву са владиком Василијем, сердаром Радоњићем попом Андријаш Ђурашко-вићем и другим првацима Црногорским радио на исељавању Црногораца у Русију тек да неби потпали под Турске спа- 13) Мајка владике Данила била je кћер војводе Станка Стјепова Вујо-вића. Ради тога су га Вујовићи 1697 године изабрали за владику противу воље Богдановића и други Катунских главара са којима су били у завади. Вујовићи су и Данила и његова синовца Василију подржавали свим силама у борби противу Турака. После њих сами су за неко време предузели власт над Црном Гором (киез Станко и Шћепан Мали) помоћу својих пријатеља и других сестричића. Ђурашковића у Цеклину и Ивановића у Куче. Khep Вуја Рајичева била je мајка кнеза Вукића Ђурашковића од кога je поп Ан-дрија, а кћер спахије Драга Николина била je мајке Тома Стаакова Ивано-вића од кога су се Ивпновићи разгранали. Види Црногорски устанак по-четком Морејског рата 1684—1685 Летопис Матице Српске кн>. 219 за 1903 годину и „Племе Кучи°, од Марка Миљанова. Због Станкове женидбе и при-јатељства са Вујовићима и Црном Гором Кучн су 1674 год, прешли у пра-вославну веру. хије и њихову власт. (Јован Н. Томић „Црногорски Митро-полит Василије Петровић и покушај емиграције Црногораца у Русији 1754 до 1755 год.). Кад емиграција Црногораца у Русији није успела онда су Вујовићи са Трнова под водством Петра сина Ђукана Ни-кова, и Манојла Нешкова прибегла четничкој акцији по Ска-дарском језеру и упадали дубоко у Турску крајину.1 ) За време Турскога напада на Црну Гору 1790 године Петар Ђуканов je испред Ријечке и Црмичке нахије пресрео 12 арнаутских лађа у Скадарском језеру код „Одријске горе", посекао 18 глава, заробио 5 лађа и растерао турке (Меда-ковић Повијест Црне Горе Др. Владан Ћорђевић Црна Гора и Европа. Да су Вујовићи са Трнова и послије погибије њихових четничких вођа у дубоку Турску крајину, под водством попа Сава, попа Филипа, попа Митра, капетана Мила Радова, бар-јактара Вукала Којанова и других, били истакнути турски противници, и да су Вујовиће са Трнова њихови савременици признавали међу првим јунацима, Кућићима и Оџаковићима Црногорским, TO je сваком јунаку и јуначком браству Црно-горском познато. А поп Јоко Гојнић као њихов савременик и познати јунак то je потврдио у Балкану број 114/36 год. Од 17 Обилића медаља колико je добио вод Вујовића у Црмицу у прошлим ратовима пет брата Којановића добила су пет „Црногорских златних Обилића медаља, што je један доказ више да су Трновски Вујовићи вазда били међу првим витезовима Црногорским, што им je и Краљ Никола признао, кад je рекао". Да се нигде у Црној Гори не може родити бољега јунака него под Штрбином Трновском и Липом До-брском. Кад се узме да je Црногорска Обилића Златна Ме-даља равна Карађорђевој звезди са Мачевима онда je заиста TO реткост и у већој држави него ли je била Црна Гора да пет рођених брата добију за храброст пет Карађорђевих звезда са мачевима. На ове и овакве Црногорце не могу се односити Њего-шеви стихови „Куд су шћеле потрпежне кучке — Бранко-вићи и лижи сахани, — Што им хоће друштво са турцима!^) већ се на њих односе стиховн Алфорда Тенисона, који за њих каже: „О најмањи међу народима ! Храпави камени престоле слободе! Ратници, који сте пет вјекова i'') Лука Пејовић учитељ у Критички Преглед сличица из прошлости Цеклина од 1936 године изнео je народне песме о овоме и доказао да су заслуге Трновских Вујовића намерно приписиване другима. 15) Потрпежне кучке и лижи сахани могли су бити само никоговићи и неваљалци љуботињски које су Турци сматрали за фукару црногорску. —' одбијали силне руље typcKe, велпка Црна Горо! Никада од како твоји сури врхови парају облака и ломе олујине, никада није дисало племе моћнијих горштака од твојих! II. „Одговор бавшим одборницима општине Љуботињско Грађанске' дао je мој рођак Машан П. Вујовић-Жутковић у Слободној Мисли бр. 43 од 31 октомбра 1937 године. Та одговор гласи: „У „Слободној мисли" број 23 од 13 јуна т. г. изашао je допис „Династичко питање у нашем селу" са потписом „Бивши одборници општине Љуботињско-Грађанске". Не ради неколико бивших одборника, већ радиачиталачке пу-блике сматрам се обавезним, за сада укратко одговорити на-поменути допис. Господо бивши Одборници, Ви у Вашем допису изни-јесте низ крупних клевета и неистина противу читавог бра-ства Вујовића, а нека злобна мржња наведе Вас да се наро-чито окомите и неистинама напанете огранак куће Вујовића-Жутковиће критикујући књигу „Гњијездо Слободе" и њеног аутора. Ви поред осталог рекосте „да су директни преци непосррдног огранка аутора књиге (а то су Жутковићи) били квалитативно далеко испод просечног њивоа осталих браства љуботињских и TO у свим манифестацијама људских дјелања". Написати једну овако срамну неистину, а непотписати се, више je HO кукавички. Ви се можда и данас сматрате „леги-тивним" преставницима племену љуботињског, а ja Вам ка-жем, да по Вашим квалитативним вредностима то никада нијесте били, нити ће те бити, бар у манифестацијама људ-ског дјелања, јер прави расни Љуботињанин не би се никад послужио једном оваквом неистином, као Ви што сте. Он би, ако себи сматра увријеђен и изазван, изашао отворено, чој-ски и мушки и рекао своје. Ви са Вашим писањем доказасте да немате ништа заједничко са оваквим Љуботињанима. Ja са Вама као таквим не бих ни полемисао, да ми није ради читалачке публике. Ради исте напомињгм, да се не упушгам у одбрану књиге „Гњијездо слободе" и њеног аутора, већ TO остављам њему да даје одбрану, ма да се од истог не одричем. Одговарам као припадник огранка Жутковића, противу којега бив. одборници непромишљено и тенденциозно изни-јеше пуно крупних неистина. Знам да je нескромно истицаги заслуге својих предака, али сам изазват, па молим цијењене читаоце да ми не замјере на моја следећа излагања. Огранак Жутковића имао je људи који су, с обзиром на вријеме у којем су живјели, били пример чојства и ју-наштва. Имао je поред много осталих: Којицу Вукова и Тура Новакова, који су у своје вријеме били међу најугледнијим људима чојством и јунаштвом; Ника Богданова који je у једном одељењу од шест људи из старе Црне Гоое преско чио у Карађорђеву војску, која je била дошла до Васојевића, где се je борио са српском војском за ослобођење поробље-ног српског народа,. Исти_ je у осветничким борбама између Љуботињана и Цеклињана узимао вндног учешћа за чем je имао и нарочитих признања; Прела Белова, који je приликом другог изласка Цеклињана на град Жабљак био један од војскрвођа љубињских и био гјримјер чојства и јунаштва. „Алмаках-Јужњак", бр. 1, стр. 103 из 1926 год. Петра Белова, који се je као лични јунак истакао на више мјеста. За ово његово лично јунаштво доказ je његово учешће приликом другог изласка Цеклињана на град Жаб-љак. Tom приликом су он и Петар Филипов војвода били једини учесници међу Цеклињанима од свега Љуботиња (види »Похара Жабљака други пут" од Јовићевића и Стругара страна 225); Дума Турова, који се je био затворио са неко-лико другова у Лесендру и давао особити лримјер јунаштва хватајући голим рукама вруће турске гранате и опет их ба-цао међу турском војском (Алманах-Јужњак, стр. 101 из 1926 г.); Лазара Николина. Ника Думова и перјаника Петра Јо-шова, који су у ратовимз 1862 и 1875 — 1778 били међу пр-вим ратницима љуботињским, што им je доказ одликовањч која су добили за храброст, дакле ови и овакви људи из огранка Жутковића, по писању бивших одборника, били су иза осталих братстава љуботињских? Ако господа Одбор-ници остају при својој тврдњи ja их позивам, да из средине својих непосредних огранака изнесу заслуге својих предака, у колико су они били испред овђе истакнутих Жутковића, па ћу им признати јавно да je њихово писање у „Слобоаној мисли" заиста истинито, у противном лажно — како за мене тако и за сваког објективног чнтаоца. Господа бивши одборннци се дотакоше и садашњости Жутковића за коју су баш они ситни и немоћни говорити и ако им се чини да су достигли врхунац славе кад су, стицајем мјесних и 'шлитичких прилика постали оп-штински одборници. Међу данашњим ЖутковиНима господо бивши Одборници није било ни једног, који je приликом борбе с непријатељем напустио позицију и огишао у логор; није било ни једног који се je предао Аустријској војсци прије но je и^вршена званична капитулација Црне Горе; није било ни једног који je напустио ратиште и вратио се кући итд. Данашњи Вујов^ћи-Жутковићи могу да изађу ведра чела^ отворено не стидећи се својих дјела, а Ви се господо бивши одборници виђите какви сте сами, а какви код својих кућа, па онда изађите са заслугама Ваших и Вашим, те побијте моја излагања, само молим једно, да се изволите потписати, те да се више не кријете иза кулиса бившег Одбора, како бих знао коме дугујем одговор". Ja ћу у неколико допунити овај одговор за још двојицу Жутковића. Жутковићи воде порекло од Јована трећег сина Вуја Рајичева. Тај њихов родослов од Вуја иде овако: Вујо Рајичев- кнез и спахија Јован Вујов- војвода Стијепо- војвода Стлнко (Станиша)" кнез Вуко (Жутко). Поред потомака Жут-кових 0 којима je у предњем одговору говорено, Жутко je имао још два сина од којих није остало потомства у Љубо-тињу и TO : Станишу звавог Станка по ђеду војводи Станку Љуботињану и Стијепа званог Шћепан Мали или лажни Руски Цар Петар III, који je владао Црном Гором од 1767 до 1774 године. О Шћепану Маломе још немамо писмени до-каза који би потврдили да je он био син кнеза Вука (Жутка) Вујовића, али ticTo тако немамо ни један докуменат који до-казује да он није био Вујовић. До скора нисмо имали ни је-аан докуменат који би тврдио, да je и његов братСтаниша-Станко био Вујовић-Жутковић, али сад имамо два документа који TO доказују и потврђуја моје наводе изнијете у књиза „Гњијездо Слободе" 0 кнезу Вуку Жутку и његовим снно-вима Станиши-Станку и Стијепу Шћепану Малом. Та два до-кумента објавили су: Душан Вукхану Преписка Митрополита Василије, издање Српске Краљевске Академије споменик 38, Београд 1938 г., на стр. 60 и 61 објавио je писмо Митропо-лита Василије од 9 маја 1758 године упућено Михајлу Ла-риновиђу Воронсову. У њему митрополит Василије поред осталих предлаже Станишу-Станка да се произведе у чин капетана, и каже: „Другого же мојего својственика Станишу Вујовића од Нахије Ријечке, бојарскога сина, коториј рангом поручник, дија чести оној нахије и јего фамилије пожаловаћ капетаном". Преведено на српски гласи: „Другог пак мога рођака Станишу Вујовића од нахије ријечке, племићског сина, који je у рангу порукнпка, за част оне нахије и његове фа-милије унапредити за капетана. Др. Алекса Ивић у Писма Црногорских поглавица из друге половине XVIII века, Загреб 1915 године штампа Кр. земаљске тискаре на стр. 13 и 14 објавио je две копије пи-сама из којих се види преписка кнеза Станка са кнезом Куз-маном Даниловићем у којем га Станко позива да се измире. To писмо гласи: Од мене кнеза Станка и остале моје браће Црногораца кнезу Кузману-^ осталој твојој браћи (поздрав) а по TOM да знаш, како се снама умири сва горња земља, а ти некће да се мириш с вама од јесенас него нам претјечеш путе и затвараш кланце, докле изгуби толико своје браће и наше. Све гоијех на твоју душу, а сада што je било да je било, него ако ћеш се помирити као и остала горња земљ ', ми смо на мир кајили, ако ли нећеш, а ти стани сигурно, јер ће wo од сада збиља ратовати. И одпиши ми, да знамо, што мислиш". На основу овога писма кнез Кузман Даниловкћ у име својих Зубзца обратио се je Дубровачком кнезу и Сенату и молио их да израде за њега помоћ код Турака против Цр-ногораца у противном каже, да he напустити крајину са це-лим својим племеном. У прилог свога писма послао je и писмо кнеза Станка Црногорског. Оба су писма без датума и објав-љена једно испод другог у поменутом издању. Да се не зна за кнеза Станишу-Станка и Стијепа Шћепана Малог да су били Вујовићи Жутковићи поред владике Петра I и II криви су за ово и неки Вујовићи Дериглаве: поп За-виша и његови синови, који су из личних интереса потпо-могли да се униште сва документа о постојању ове двојице Жутковића и њихова оца Вука (Жутка) и ђеда војводе Станка Љуботињанина. Ово зато што je кнез Станиша-Станко после смрти владике Василија у договору са игуманом Тодо-сијем Мркоњићем и још неким Црногорским Брдском и Бо-кешким главарима позвао Стијепа из Аустрије и поставио га за Цара у Црној Гори, како 6и помоћу те титуле могао за-вести ред у Црној Гори у којој je био настао хаос и расуло у последњим годинама упргве владике Василије и Саве. И што je ова тајна одлука Станкова коју су подржавали па-тријарх Василије Бркић и сви виђени главари Црногорски довођењем Стијепа за Цара у Црној Гори ударили тежак ударац владавини митрополи1а и отворила Црногорцима очи да се племенски сепаратизам и остварење модерне државе може спровести само под управом једног чврстог и правед-ног световног господара Црне Горе. И што je ова идеја по-бедила у Црној Гори и угушен племенски сепаратизам и створена централистичка држава под управом Петровића нај-већа je заслуга ова два брата Жутковића, који су јој први ударили ове темеље на које су књаз Данило и краљ Никола издигли модерку државу. Ради овога су неки бивши одборници Љуботињскс-Грађански, чији претци никад нису претстављали Љуботињ у друштву њима равним Љуботињана а под утицајем „црве-наша" и ,зелепаша" црногорскпх, напали на Вујовиће а наро-чито Жутковиће, мислећи да и они имају право потцењивати и прикривати заслуге Жутковића као што су то некзда чи-нили ранији преставници љуботињски под заштитом Пе-тровића. Поред овога они сумислилида je дошто време кад могу помоћу лажа и својих тутора да потпуно измјене прОшлост, а садашњост и будућност да уреде онако како они xohe. Али сви ти њихови напори су уаалудни кад знамо, да су у лажи кратке ноге и, да од никоговића не бива човека. Поред овога сваки дан налазимо нова и нова документа из којих се види, да су Вујовићи-Жутковићи били не само на челу Љуботиња и Ријечке нахије него и на челу све Црне Горе, и кад ви-димо, да се историја понавља и да je вода (и ако помало) почела тећи где je и пре текла. III. Ha допис Вука Вукићевића имам рећи ово: Што се Ву-кићевић хвали да сваки мисли, да сам ja њега тужио да je он уништио Соколску заставу у Љуботињу и што се поноси јер je победио мене као тужиоца његовим враћањем у службу из које je био отпуштен, то je опет једна измишљена лажна прича са којом пострекава незадовољнике противу мене и постојећег стања. Ja нити сам кога тужио за ту заставу нити сам могао тужити кад у Љуботињ нисам у опште ии долазио нити истрагу водио. Ja сам само у мом одговору бившем одбору општине Љуботињско-Грађанске рекао, да су се за време њихове управе у Љуботињу дешавала антидржавна дела и да су кривци прикривани од заслужене казне, јер не могу ни сад веровати да нико од њих не зна ко je уништио ту соколску заставу. Што Вукићевић каже за моју књигу и одговоре дате поводом ње, да кад 5и све то написао на перо зеља и дао крави да поједе да би се надула и цркла и да je неби спасили сви ветеринари и надриветеринари. Ово je један доказ више да овај штетотина љуботињски незна дру-гог оечника сем уличног, јер без пера зеља, краве, коња и магарца, он не може у опште да заврши никакав разговор нити полемику. Од како je назвао овим титулама бивше од-борнике општине Љуботињско-Грађанске, он се толико осилио да личи на све друго сем на оно што je. Што се сада позива на њих и њихове дописе које су они изнели против мене и мојих, после онако звучних титула које им je дао то je нај-бољи доказ да се бивши ортаци нечега боје, па се као једно-мишљењаци улизују један другоме тек да би прикрили прави циљ њиховог ранијег рада и дружења и не слутећи да тиме потврђују истинитост свега онога што су један за другога рекли и написали. Што Вукаћевић приговара о јунаштву моме и мојих и моме походу на Прекорницу 1918 године, и што каже „Ако су се Вујовићи у прошла четири вијетГа истицали као што су се истакли 1918 године да им није требало куповати јелека за медаље, већ да су их могли носити о каквој распалој ко-шуљи TO иије ништа друго до подржавање сепаратистичке идеје противу уједињења Црне Горе и Србије и престављање зеленашког рада из 1918 године у јунаштво и патриотизам из чисто политичких разлога. Уз ово циљ му je да учини алузију на снромаштво Вујовића нарочито Жутковића испод Велег Вреника. Ма колико ми je незгодно говорити о себи и оним дога-ђајима из 1918 године опет сам принуђен говорити о њима не ради критичара и њиховог "друштва већ ради читаоца. Ради њих ћу изнети мало опширније како je дошло до мога доласка на Прекорницу 1918 године и како се завршило то последње црногорско бадње вече са којим се Вукићевић и његово друшто би хтели да поносе и истичу, уколико се оно односи на Вујовиће.— 22 децембра 1918 године побегао je са Цетиња Јован Пламенац испод надзора Цетињске полиције чији je шеф бис капетан Марко Деља. Од команданта Цетињске окружне жан-дармерије мајора Вукашина Божовића и окружног начелника Љуба Гломазића добио сам наређење, да се као водник другог вода Цетињске окружне жандарм.рије упутим у потеру за Пламенцем. У састав мога вода ушли су за ову специјалну потеру 10 жандарма и Јован Почек са тридесет шест Цетињ-ских омладинаца. При поласку са Цетиња извештен сам да je Пламенац отишао за Љуботињ, због чега сам се тамо и упутио. Кад сам стигао на Љуботињ од општинске управе која je била зеленашка нисам могао сазнати ништа о Пла-менцу и његову доласку, али испитујући неке омладинце (Белаше) сазнао сам да Пламенац би могао бити на Прекор-ници и за TO сам се решио да одмах идем тамо. Од Љубо-тињских омладинаца-Белаша саставио сам две патроле под водством учитељч Лазара Ј. Вујовића и Мила И. Радомана и послао их као претходницу да иду за Прекорницу. Претсед-нику општине Нику Маркову Дрецуну и одборнику Јошу Маркову Ђурашевићу наредио сам да иду са мном на Пре-корницу, наглашујући им да су ми потребни као присутни ако будем принуђен да вршим претрес чије куће. Послије дужег колебања ова двојица пристала су да иду самном и после једно пола сата од поласка патрола претходница сви смо се упутили за Прекорницу. Кад сам изишао на 0'ођу Пре-корничку већ je почео први мрак. Иза О'ође на путу између две стране које се налазе испред самог села наишао сам на заседу коју патроле претходнице нису биле приметиле. Пукла je пушка извише нас и чуо се глас: „Стој!" Омладинци и неки жандарми изненађени овим почели су се враћати натрзг да би заузели заклоне којих нигде иије било. У најгорем поло-жају што икад може да се нађе једно одељење нашао сам се и ja тада, опкољен са три стране многобројким против-ником, а потчињено ми људство већином омладина, која није била вична борби и дисциплини отежавала je и онако гежак положај. У таквој ситуацији командовао сам да легну и да не пуцају прије него ja наредим, а двојици жандарма вд којих je један био Машо Стругар наредио сам да држе у шкрипцу са пушкама на готовс претседника Дрецуна и одборника Ђуратевића и прва пушка која пукне од заседе зеленашке на нас да они ову двојицу убију. Ово сам гласно наредио, тако да су сви они у заседи ово могли чути и тада je свима јасно било да су ова двојица стицајем прилика постали таоци. Тада je барјактар Вучксвић почео дозивати, питајући ко je вођа те војске? ja сам му одговорио да сам ja Нико Стеванов ВуЈОвић. Тада ме je питао зашто сам довео Цетињане на њих. Ja сам му на то рекао, да смо дошли да тражимо Јована Плгменца, а i^e њих Прекореничане, те ако je Јован Пламенац код њих да ми га предаду. Он je се почео клети да он код њих није, а да je ту да би ми то рекли. У то се je јавио и неки други глас који каже „Ако сте дошли да водите неког од нас дођите овамо да га узмете", и одмах за тим настало je комешање и објашњавање код зеленаша и с једне и са друге стране пута. Кад сам се ja попео на једно брдашце да бих кроз ноћну тмину видео шта се то код њих дешава јавио се претседник Дрецун, да би умирио зеленаше, више ради себе него ли ради мене, кад с- м се из његова разговора који je водио са својим једномишљењацима уверио да Јован Пла-менац није код њих већ да je отпутовао за Црмницу ja сам зовнуо барјактара Вучковића и рекао му: Кад већ тврдите на часну реч да Пламенац није код вас онда није ни било ништа ми се раћамо натраг. Кад сам се упутио да идем натраг дошли су Нико Илије Занова, и још неки да се здраве сачном и претседником, пошто су се руковали са нама приметивши да нас има свега 5—6 жандарма и омладинаца, а оно друго да je било већ отишло они су се одвојили од нзс и почели се поново дозивати и груписати испред нас на пут. Ми смо поред ових који беху сашли на пут прошли као да и нису били ту, наравно са опрезом држећи претседника Дрецуна и одб. рника Ђурашевића на оку да не би могли побећи. Кад смо већ окренулн низ страну пут села Богута за нама се упу-тила чнтава гомила. Кад смо били већ при самом селу Богуте почели су се дозивати и пуцати из пушака. Кад сам дошао на Љуботињ пред Саборном Црквом, скупила се око мене једна повећа rpytia зеленаша. Из те групе Марко Милошев Дрецун отац претседника општине викнуо je „Овога треба разоружати, шта ће он међу нама" Али се не усуди нико да приђе к мени. Андро Марков Дрецун син Марков а брат прет-седников видећи да ja не идем изм;;ђу њих приђе ми и пита ме, где мислим да ноћим. Кад с...м га пигао зашто ме пита и шта TO знача, он ми je оаговорио „молим те, ако си намерав да ноћиш овде у школу немој то чинити". Знајући Андра као мог пријатеља закључио сам из ових његових речи да je ту заказан збор те ноћи за све љуботинске „зеленаше", а пошто су ми жандарми и омладинци сем пет шест били се сви ра-зишли нешто услед кише која je иадала а нешто и онако, то сам се са овима упутио а}т Р^јеке Црнојевића одакле сам мислио да известим Цетиње о припремама које се врше у Љуботињу. Успут стигнем оне те су пошли пре мене и свратим на Зачир у кућу учитеља Пера Никова Калуђеро-зића који je био вођа омладинског покрета у Љуботину (вођ бе-лаша), те и њега известим о овим припремама љуботинским за које није до тада ни он знао, како не би био изненађен.'^ Ca Зачира одем на Ријеку Црнојевића и тамо стигнем око пола ноћи где нађем у команди места која je била у двору Краља Николе поручника Ђурезу Божовића од којега сазнадем да су све везе пресечене са Цетињом. Мислио сам да се још те ноћи кренем за Цетиње, али како су извештаји долазили са свих страна да ће те ноћи зеленаши напасти на Ријеку TO je неопходно било потребно да останем и да људ-ство које сам довео са собом расподелим за одбрану Ријеке, што сам и учинио у споразуму са Божовићем и начелником Јовићевићем и тиме мојим изненадним доласком ситуација на Ријеци која je била врло критична јако се поправила јер на Ријеку било je врзо мало људи за одбрану, а извештаји су стизали са сваке страна да се припрема напад, а сви поку-шаји да се са Цетиња успостави телефонска или телеграфска веза остали су без успеха, јер су их зеленаши били прекинули. Те ноћи, до ујутру остали смо на Ријеци пошто са Цетињем није била успостављена веза ни ујутру до 8 сати. Знајући важност овога што се дешава на Љ)ботин и на Ријеку, а пошто су почела стизати појачања на Ријеци од стране омлади-наца (белаша) из Ријечке и Љешанске нахије, кренуо сам са мо-јим одељењем да бих се што прије вратио на Цетиње и поднео о свему овоме извештај. Кад сам дошао испод „Корћела" већ je поручник Ђока Дреиуна са љуботињским зеленашима био посео главни пут за Цетиње, а капетан Јован Вујовић са Добрљанима висове из више пута за Косијере и Боково. Кад се je вратила једна жанларуериска пзтрола са врх Коршћела коју je предводко Машо Стругар и известила ме, да Ђоко Дрецун не даје да прође за Цетиње ником пре нег о лн по-ложи оружје. Ja сам се лично упутио са два жандарма Ђоку и кад сам дошао пред њим на неколико корака питао сам га: Зашто je обуставио саобраћај између Ријеке и Цетиња? Нашто ми je он одговорио: „У име врховне Црногорске ко-манде нико не може овуда проћи пре него одложи оружје". Цетиње je заузела Црногорска војска и тамо немате ради чега да идете. Ja сам му на то одговорио: мани Ђоко ту твоју врховну команду, немој се с главом шалити, пусти људе да иду слободно својим послом. У место одговора на ово Ђоко je дао знак руком онима код себе, а било их je једно 16 Љуботињани а нарочито Прекорничани били су на учитеља Калу-ђеровића одавно кивни због једног прекора који je још као учитељ на Љуботину упутио Прекорничанима због нечистоће њихове деце. 15—20 да опколе мене и ову двојицу што су били са мном. Видећи TO ja сам се вратио код мога одељења и казао им у чему je ствар са напоменом, да ми морамо отићи на Цетиње по цену живота и наредио сам, да се кренемо страном између поручника Дрецуна и капетана Вујовића, али да на њих не пуцамо пре него ли они отворе паљбу на нас. Јован Почек са омладинцима није хтео пристати да се на овакав начин пробија пут за Цетиње и казао je да ће се оп вратити на Ријеку са свима омладинцима, што je и учинио. Уз њих су пристали и шест жандарма. Ja сам остао са 4 жандарма.1'' Узевши пушке на готовс са ова 4 жандарма пошао сам страном између Ђока Дре-цуна и Марка Зекаљева-Пејаковића који je са једним одељењем војника држаовисна путу за Косијере наједно 150метараод Ђоке и одржавао везу са одељењима капетана Вујовића. Док су се ови решавали хоће ли пуцати на нас или неће, дотле смо ми трчећим кораком дошли на брдо више њих, одакле смо продужили преко Косијера и Бокова за Цетиње. Прола-зећи кроз Боково и Косијере видели смо где се сви ови до-зивају и окупљају за напад на Цетиње. Успут смо се нашли и са Загарчанима који су ишли такођер на Петиње и с њима заједно дошли до близу Цетиња. Како смо жандармериске значке били поскидали то смо са овима свима несметаоо раз-говарали и од њих сазнали о свима наређењима које су они добили за напад, јер су мислили да и ми идемо са истим циљем с којим и они за напад на Цетиње. Кад смо дошли близу Цетиња ja сам се са жандармима одвојио од њих и упутио на њихово десно крило одакл» сам преко камењара дошао у Доњи крај, где je једино било сигурно место да се прође пошто су -ва друга места около Цетиња били посели Зеленаши. Кад сам дошао у жандармериску касарну и изве-стио о свему шта сам видео и чуо од мог поласка са Цетиња настало je запрепашћење, јер нико није знао што се je дога-ђало и припремало око Ријеке и Цетиња од стране Ријечке нахије и Загарчана до мога доласка. На основу ових изве-штаја учињен je распород трупа и ja сам добровољно пристао да идем на положај, „Груду", који се je сматраоједан од нај-тежих положаја, с обзиром што су зеленаши Цетињског ба-таљона били решили да по цену живота уђу на Бадњи дан на Цетиње и донесу бадњак по старом обичају у дворац Краља Николе. Али сам претходно захтевао да ми се дозволи да изаберем 50 жандарма са обзиром на поступак оних жан-дарма који су били самном отпослати на Љуботињ и на ко-лебање које се међу жандармима и грађанством приметило по сазнању да je Цетиње са свих страна опкољено. IV Од ових четири жандарма један je био Мартиновић из Бајица брат тадањег поручника Новице Мартиновића, други Душан Мићуновић са Чева. Осталих се не сећам како су се презивали ни одакле су били, а за оне те су остали не треба ни да знамо. Поштоно сам изабрао поред мога брата Марка још четр-десет и пет жандара то сам по ноћи са њима отишао на Груду где сам припремио ровове (шанчеве) за одбрану. На бадњи дан 24 децембра рано у јутру док се још од црних облака који се беху дигли изнад Цетиња и густе магле која се беше спусгила над Грудом невиђаху противнички положаји, зеленаши су напали плотунском паљбом иза камењвра које су били посјели иа линији Вуковац-Боровик—Ђиново брдо, покушавајући неколико пута да се под заштитом плотунске паљбе коју су стално сипали на мој вод спусте ва главни пут за Цетиње. Али су сви њихови покушаји били узалудни јер су контра нападом мога вода били сваки пут одбијени. После подне кад je дошао командир чете поручник Марти-новић са појачањем извршио сам јуриш на зеленашке поло-жаје и они су их напустили. Отступајући пред нама под притиском нашег енергичног гоњења не могући се ни на едном положају задржати остј пили су у Котор и укрцали се на ^талијанске лађе. Остали Вујовићи — Жутковићи са Љубо-' тиња и Цетиња били су на другим положајима да бране Цетиње од зеленаша. Један део Вујовића из Доњих села под водством Машана Петрова и поручника сада капетана Божа Иванова били су на Ријеку Црнојевића и чекали напад зеле наша Љ^ботињских и других који су се са овима били оку-пили по брдима изнад Ријеке у циљу да je нападну и заузму. Али преговори које je водио Божо Иванов као изаслани делегат од стране белаша са сердаром Савом Јовићевићем вођом зеленашких главара Ријечке нахије, учинио je да зеле-наши не нападну на Ријеку Црнојевића. Одлучност „белаша" да погину за уједињење Црне Горе и Србије, и колебање „зеленаша" зашто да се боре противутога уједињења за које су се и они и њихови стари вековима борили, учинила je те су се зеленаши вратили својим кућама. Нико за ово не заме-рава Љуботињским зеленашииа, већ на против има им се захвалити што су тако учинили јлр за поносни Љуботињ који се са правом може назвати срце Српства била би срамота да je погинуо и један Љуботињанин у борбу против уједињења. Онима који сада са Вукићенићем друкче мисле и што жале што су пропустили онакву прилику, треба да их je срамота, што тада нису показали своје јунаштво очи у очи, и лице у лице кад су били многобројнији од нас, и у много бољем положају.'8 18) Да су мени 1918 године Прекорничани и Богућани овим њиховим поступком ма шта на жао учинилијасе небих за њих заузимао 1919 године када су били у притвору на Цетињу, нити бих враћао са Обзовице Црно-горску омладину да не иду на Прекорницу и Богуте, а да тада није мене било и мојих жандарма који су их у овоме по мом наређењу спречили Пре-кордица и Богути а уз њих и цео Љуботињ би платили Кучима оно што су им некада учинили под вођством попа Ђура Кусввца. Истовремено када су се борили Вујовићи са Љуботиња противу Катунских и Ријечких зеленаша борио се један део Вујовића из Црмнице под водством Марка Ристова, сзда адвоката у Загребу противу Црмничких зеленнша, што све доказује да су се Вујовићи и 1918 године борили за вековну идеју својих старих предака, који су за ослобођење и уједи-њење дали своје животе и све своје титуле и спахилуке. Жутковићи на које Вукићевић са друштвом највише прави алузију поносни су, што су 1918 године онако сиромашни без јелека и долама, пошли у борбу на живот и смрт са оним силним и богатим чији се сјај јелека и звека медаља не могаху више подносити, и што смо доказали, да : „У мукама на камену С ваганчићем голе чорбе" Ж 'тковкћ се Hi4e никад „Окањава' свете борбе." ■ Ч ■ W T - V- \ •■ «i •'^I- ■■ ■ ■ ■ ,4V'J ■ - Ж Tf _ 1 ^ »f ' V-« 1 &Ш--1. J V t г äM ' ?4 Ät^^; i ^ ) ^^ r ;