Pošt arin а	V	LJUBIJA
Diilo i;x. 1830
Cena 2 Din
SOKOLSKI GLASNIK
Organ Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije ff u Ljubljani, Naredi
Narodni dom o Telefon 2543 * Račun pošt. šied. 12.943 ♦ Oglasi po ceniku
God. I.
Ljubljana, 1. oktobar 1930.
Broj 24.
—Biaviaai 'miimih' i u   in jn
Faiistički napadaji na Sokolstvo
Svima je još u veoma živom seča* nju, a i ostače uvek, onaj žalosni do* godaj, koji se desio u Pašmanskom kanalu. Slučaj jc istraživala i italijan* ska komisija, koja je 21. septembra završila svoj »rad«. Ta je komisija »jednoglasno utvrdila«, da je kod ka* tastrofe u Pašmanskom kanalu itali* janski parobrod »Franceseo Morosini« potpuno nevin i da na komandanta, oficire i mornare ovoga broda ne pada apsolutno nikakova krivnja za ovu nesreču. Sa italijanske strane postavio se čak i zahtev, da se pitanje odrede* nja odštete prepusti: arbitražnom sudu engleskog admiraliteta. Posve naravno, ovaj je zahtev sa jugoslovenske strane najodlučnije otklonjen, jer prema medunarodnim pomorskim običajima i pravu, u ovom slučaju nadležan je je* dino jugoslovenski sud, pošto se ka* tastrofa desila u jugoslovenskim teri* torijalnim vodama.
Uostalom što se tiče krivnje su* dara, ona je več odavna belodano utvr* dena, i to odmah i neposredno iza ka* tastrofe, a zna se na Čijoj je strani.
Italijanska agencija Stefani pobri* nula se da ovaj »rezultat« odmah ser* vira svetskoj javnosti, a sva fašistička štampa udarila je u najbučnije talam* base, popračujuči tu vest sa najnevero* vatnijim komentarima, a koji, naravno, svi kao jedan, imaju zajednički refren, da vrve najžeščim napadajima na sve što je slovensko uopšte, a posebice na Jugoslaviju i Čehoslovačku. Ti napa« daji poslednjih dana dosegli su svoju kulminaciju, jer su u najžučljivijem tonu i najgrubljoj formi upravljeni na* šoj brači i sestrama čehoslovačkog i poljskog Sokolstva, a time i svima na* ma — celokupnom slovenskom Sokol* stvu.
Znamo, daleko su odjeknuli hitei sa Ba zoviee i njih je osetilo celo Slo« venstvo, osetio jih je i čuo ceo kulturni svet. Zna se i culo se kako. Možda to tišti danas one, koji obeščaščuju slo* vensko ime i koji iskazuju svoju sme* Iost i odvažnost time, što pucaju u leda ...
Na čelu tih napadačkih listova stoji list »Popolo d’ Italia«, koji ure* duje brat italijanskog ministra pret* sednika signor Arnaldo Mussolini. Sto je sve taj list samo sasuo na koman* danta našeg belog »Karadorda«, ju* načkog kapetana Prodana, njegove hrabre i divljenja vredne oficire, po* žrtvovnu i odvažnu momčad. Koliku pregršt i sa kakovim se je samo uvre* dama i klevetama nabacio na našu bra* ču i sestre čehoslovačke i poljske So* kole i Sokolice. Za komandanta Pro* dana veli da je pijanica i da sc je sud* bonosne noči ugodno zabavljao u svo* joj kabini, a isto tako i oficir Zuljevič, koji da sc na zapovedničkom mostu provadao u »društvu dviju ljupkih So* kolica«.
Još gori su napadaji »Popola d’ Ita* lia« na čehoslovačke i poljske Sokole,
0 kojima doslovno piše: »Putnici na ladi bili so skoro isključivo poljski i čehoslovački Sokoli, koji su sc vračali sa sleta u Beogradu preko Dubrovnika
1 to posle mnogih svečanosti, vatrenih govora i banketa, gde se neograničeno pilo. Dokazano jc, da su se onog dana svi nalazili na brodu u vanrednom uz* budenju. Kako bi sc inače mogla tuma* čiti činjenica, a koju su ispovedili ve* rodostojni svedoci, da su neki od put* nika, kad ih jc posada »Morosinia« spasila sa »Karadorda«, tražili neka se navije gramofon da mogu plesat i to uz leševe svojih zcmljaka i uz stenja* nje ranjenika.«
Pojmljivo jc, da jc ovo besramno
pisanje fašističke štampe silno uzbu*
dilo čitavu čehoslovačku javnost i svi
rstovi na ove napadajo najoštrije re* agiraju.
Vat.r<!+dni n ^isty« pišu sledeče: »... pe an Prodan uzor je plemeni* tog starog pomorca, kojega nije po. trebno branit, zbog nesramne klevete. Podlim neprijateljima Slovenstva niie bilo dovoljno, da su niško napali J, načku posadu jugoslovenskog narohrn-da, več sada još i pljuju na češke i poljske Sokole i sramote njihove žene.« Dalje poziva list u istom članku sve Slovenc na bojkot Italije i italijan* «ke robe i zaključuje članak: »Dužni smo da izjavimo, da je mera naše strpljivosti sada puna. Ne čemo da za intervenciju zovemo poslanika u Rimu. Odgovoričemo sami, svi i složno, sa
strogom i bezobzirnom kontrolom svi* ju, koji bi se posle tih vredanja našeg naroda i celog Slovenstva usudili još nositi svoj novac u Italiju. Dok za ovo osi amočivanje ne dobijemo potpunu zadovoljštinu, ne sme ni jedan Čeho* slovak u Italiju.« Na bojkot Italije po* živa i »Sokolski Vestnik« i mnoge dru* ge novine.
Ovo uzbudenjc još jc pojačalo i jetino privatno pismo, koje jc od jed* nog jugoslovenskog Sokola primio sta* rosta ČOS br. dr. Schciner. U pismu na* vodi pisac napadaje italijanske štam* pe i pripominje, da je italijansko dru* štvo, kojem pripada parobrod »Fran* ccsco Morosini« podiglo protiv »Ja* uranske plovidbe« kao vlasnici »Kara* dorda« dve velike tražbe. Na jednoj strani traži, da se povrate troškovi za prevoz, nastambu i prehranu brodolo* maca, na drugoj pak otštetu za srebro, koje je prema italijanskoj tvrdnji bilo pokradeno na »Morosiniju« od strane Sokola.
Po medunarodnom pomorskom pravu povratak troškova za opskrbu brodolomaca u principu je utemeljen. U ovom slučaju pak čoveka iznenaduje činjenica, da italijansko društvo traži otštetu, ma da jc belodano poznato i utvrdeno, da je katastrofu skrivio pa* robrod »Morosini«. Pored toga traženi jc iznos (177.000 Kč) vanredno visok, kad se zna, da je na »Karadordu« bilo samo ?00 putnika i da se za radove oko spasavanja sme tražiti samo po* vratak faktičnih troškova.
Skoro jc neverovatno, kako sc razabirc iz daljnjeg izveštaja jugoslo* venskog Sokola, da Italijani traže od jugoslovenskog društva i otštetu za srebrni pribor, koji su tobože ukrali Česi, koje je »Morosini« prekrcao sa teško oštečenog »Karadorda. Na sre* bru da je prouzrokovana šteta u iz* nosu od 350.000 Kč. Kako bi bili došli brodolomci do tog pribora za jelo? Kako su ga mogli sakriti, kad je prtljag, kao i sve drugo, što su češki putnici imali ostalo na krovu »Karadorda« ili potonuio na dno mora te su se mnogi spasili skoro sasvim goli. Ta svi spa* šeni bili su pod najstrožim italijanskim policijskim nadzorom na brodu i u Zadru.
Zbog svega toga je ČOS odmah poduzela potrebne korake, da zaštiti čast čehoslovačkog i poljskog Sokol* stva. Najprvo su posetili zamenika čsl. ministra inostranih dela dr. Krofta de* legati ČOS br. Frančišek Mašek i br. dr. Jaroslav Urban, koji su se pritužili zbog pisanja italijanske štampe. Mini* star dr. Krofta izjavio je, da ministar* stvo inostranih dela tome posvečuje svu pozornost i da če u granicama svoje nadležnosti učiniti sve, da So* kolstvo dobije potpunu satisfakciju.
Odlučan istup ČOS
Dne 24. septembra sastalo se je pretsedništvo ČOS na sednicu i nakon dužeg posavetovanja izdalo sledeču izjavu:
»Pretsedništvo ČOS, na svojoj sednici dne 24. o. m., raspravljalo je o izveštajima italijanske štampe i nakon saslušanja onih osoba, koje su bile prisutne kod katastrofe jugosloven* skog parobroda »Karadorda«, ponovo izriče svoju srdačnu zahvalu Sokolica* ma i Sokolima, koji su u ovakoj kata^ strofalnoj situaciji sačuvali mir i mu* ževnu odvažnost. Sa bratskom zahval* nošču i največim divljenjem pretsed* ništvo nadalje ponovo blagodari ju* načkoj odlučnosti pripravnosti i po* žrtvovnosti oficirskog zbora i posade »Karadorda«, a što svi Sokoli učesnici jednodušno potvrduju. Pretsedništvo ČOS najodlučnije otklanja tvrdnje italijanske štampe o »orgijama i izvan* rednom dobrom raspoloženju« čeških Sokola, koji su se vozili ponesrečenim parobrodom i žali da se je ozbiljna štampa države, prema kojoj je Čeho* slovačka do poslednjeg časa osečala toliko vručih simpatija, mogla tako poniziti ovim evidentnim neistinito* stima i teškim uvredama. Obzirom na ugled, koji uživa Sokolstvo u češkom narodu i u cilju da po svojoj dužnosti štiti sokolsku čast, mora pretsedništvo ČOS svom odlučnošču da osudi ove napadaje italijanske štampe, kod >3ega sa sigurnošću očekuje, da 'če odluču* jući vladini faktori poduzeti korake, da se učinjena krivica ispravi. Tom
prilikom uzimlje ČOS velikim veseljem na znanje, da se je celokupno čehoslos vačko novinstvo tako vruče i odlučno zauzelo za Sokolstvo, ma da Sokolstvo toga izrično nije tražilo.«
Protest Boljskog
Si . stva
I poljsko Sokolstvo izda'o je u obranu svoje časti izjavu, koja glasi:
»U nekim italijanskim listovima objavljeni su poslednjih dana članci o katastrofi, koja je zadesila jugosloven* ski parobrod »Karadorde« 6. jula o. g., jer je u njega udario italijanski mo* torni brod »Francesco Morosini«. Na »Karadordu« nalazilo se u trenutku ne* sreče 120 poljskih Sokola, koji su se vračali sa svesokolskog sleta u Beo* gradu. Tendencijozni članci, objavljeni u italijanskim listovima, sadržavaju izmišljotine objavljene na račun polj* skih i čehoslova ikih Sokola. Obzirom na ovo, Savez sokolskih telovežbačkih društava u Poljsko j tvrdi, da članci italijanskih listova ne odgovaraju isti* ni. Nijedan Sokol u trenutku nesreče nije bio pijan, Posle nesreče nije bilo nikakve zabave. Protivno tvrdnji itali* Janških listova imaju putnici da se za svoje spasenje zahvale energičnim o d* lukama jugoslovenskog kapetana Pro* dana. Opis katastrofe sa strane polj* skih Sokola objavljen je bio u listu »Kurier Wraszawski« 10. jula o. g.«
Izjava čehoslovačkog
konzula dr. Birmiče
Začasni čehoslovački konzul u Dubrovniku dr. Vaso Birmiša, koji se u času katastrofe u Pašmanskom ka* nalu nalazio kao putnik na ladi »Mo* rpsini«, a povodom učestaih insimua* cija i napadaja od strane fašističke štampe na čehoslovačke i poljske So* kole, kao očevidac o razvoju dogadaja izjavio je sledeče:
— Pažljivo sam pratio sve što se događalo. U času, kad je morala da medu svima zavlada panika, vladao je medu Sokolima i drugim putnicima uzeran mir i disciplina; koji su svoju sudbinu poverili zapovedniku »Kara* dorda«. Da nije bilo te discipline, ne* dvojbeno je, broj črtava bio bi daleko veči.
Na »Morosiniu« govorio sam sko* ro sa svim čehcslovačkim i poljskim* putnicima. Interesirao sam se za nji* hove potrebe. Niti jedan nije pokaži* vao ni najmanjeg znaka pijanosti. Ne* protiv, svi su bili utučeni usled posle* dica katastrofe, koje je svak, više ili manje, očutio na vlastitoj koži. Isto tako bio sam svedok dogodaja u Za* dru, gde su se putnici bez razlike iskr* cali, tako reči u špaliru italijanskih lučkih i policijskih vlasti. Svi putnici. ranjeni i zdravi, bili su protokolarno preslušani. Kod nikoga se nije mogla ustanoviti niti jedna okolnost, koja bi mogla da opravda insinuacije italijan* ske štampe protiv čehoslovačkim i poljskim Sokolima.
Največi je pak dokaz bezobzirno* sti tvrdnja, da bi putnici pokrali sa »Morosinia« srebrno posude, koji da je time oštečen za preko 100.000 lira. Putnici sa »Karadorda« to nisu mogli počrniti, jer su se u Zadru svi iskrcali u takevom stanju, da su jedva skrivali svoju nagost.
Putovao sam iz Zadra sa posled* njom skupinom, jer mi je jugosloven* ski konzul u Zadru izjavio, da su Jadranska plovidba i jugoslovenski konzulat uredili sve potrebno za po* vratak putnika u njihovu domovinu.
Jednodušnost, kojom je slovenska javnost odbila te insinuacije, najbolja je satisfakcija za klevete, a ujedno i dokaz, kako te klevete potiču samo iz neobuzdanoga neprijateljstva italijan* ske štampe i javnosti protiv svemu, što je slovensko. —
Oficiclnc i odlučnc izjave ČOS i poljskog isokolskog Saveza najbolje dokazuju, kakovim se je samo infam* nim lažima i podlim insinuacijama po* služila italijanska štampa samo zbog toga, što su nam brača Čehoslovaci i Poljaci posle tragedije na Bazovici do* kazali istinitost gesla: Vernost za ver* nostl
t№:;№
mzm
mmmrn
,	-	’	i	...	'	-	'
i
Т Л 'Ч-Ј&
■ 'i
Шттп'
a, n
. л&т
, ШШ
Ж‘*Г š
ттШшш
шшмшшшшж
:
ш |
Gospa Sveta
JAKOB ŠPICAR (Radovljica);
Koruška — slovenačka
kolevka
Koruška je zemlja kolevka Slove* naca. Koruški Slovenci su več u prvoj polovini 7. stoleča izabirali svog vla* dara i u krvavim borbama sa Francima i Bavarcima branili svoju državu. Na polju, kod sela Gospe Svete, na voj* vodskom prestolu, ustoličavali su na slovenačkom jeziku svoje vojvode. Po čitavoj zemlji bio je raširen slove* nački rod. Istorijski su nam svedoci toga imena gora, voda i premnoge na* seobine, kojima sada vlada Nemac. Tokom vekova sve više i više suža* vala se je slovenačka postojbina. Ne* mački jezik prodirao je u nekada sa* svim slovenačka sela i potiskivao je* zikovnu granicu sve više u slovenačke pokrajine. Mnoga trgovišta, industrij* ski krajevi i letovališta postajala su potpuno nemačka ostrva u slovenač* kim krajevima. Naročito brzo primak* la se je jezikovna granica u prošlom stoleču. U mnogim parohijama blizu granice bila je slovenština pre sto go* dina uobičajeni jezik, koji je danas isčezao. Još oko god. 1848. nabrojili su u Koruškoj preko 120000 Slovena* ca, a god. 1901) samo 90.495. U Ce= lovcu nabrojili su god. 1857. — 6000 Slovenaca i samo 3419 Nemaca. Da^ nas pak Celovac je Nemački grad. Brojevi govore, da u Koruškoj izumi* re slovenački rod, t. j. Slovenci se germanizuju. Stari je bio običaj da su slovenački roditelji slali svoju decu medu Nemce za pastire, kako bi mo* gli da nauče nemački jezik. Ova slo* venaeka deca večinom su se germani* zovala i kasnije su kod kuče kao go* spodari širili nemački jezik medu svo* jom krvnom bračom. Germanizova* nje koruških Slovenaca počeo je na* ročito pospešavati imperijalistički vladin sistem, a od god. 1867. pak ne* mački parlamentarni apsolutizam. Najizdašnije sredstvo germanizacije bila je škola, a i uredi su u tome mno* go pripomogli. God. 1861. bilo je u Koruškoj 249 nemačkih osnovnih ško* la, slovenačkih još 28; dvojezičnih ili utrakvističnih 56. Vladajuča nemačka večina vladala se po geslu: »Sila jača od prava.« Slovenci su bili kroz veko* ve samo branioci svojih prava, dok su
Nemci svom šilom i nadmoćnošću napadali slovenačke kule. Činjenica, da su Nemci bili apsolutni gospodari, koji su u svojim rukama držali svu političku i nepolitičku vlast državne i zemaljske vlade, sve javne i privat« ne kulturne zavode, industriju, sav zanat, trgovinu i sav industrijski ka* pital, sav promet, ukratko sav politič* ki, tehnički i kulturni aparat, koji je radio po njihovim dobro smišljenim naertima, bilo je to za slovenački ži* valj preveliko oteščanje i zaista nika* ko se ne moramo čuditi, da se je gu* bio komad za komadom slovenačke zemlje. A ipak nam je ta klasična slo* venačka zemlja dala mnogo ljudi, čija imena treba zabeležiti u istoriju jugo* slovenskog naroda. Največi šovinista ne može da zataji istorijsku istinu, pa makar izvrtao činjenice kakomu dra* go. Takoder nc može se ni to da za* taji, da su Slovenci u Koruškoj imali svoje plemstvo. Da spomenem tu sa* mo epizodu pesnika Ulrika Lichten* steina, koji je god. 1227. preobučen u Veneru, došao na svom viteškom pu= tu iz Italije u Korušku, gde ga je po* zdravio vojvoda Bernard Sponheim* ski u društvu slovenačkih vitezova slovenačkim pozdravom:	»Buge	Svaz
primi, gralva Venus!« (Bogom nam došla, kraljeva Venero!) Ma da je slo? venačko plemstvo rano isčezlo iz isto* rije i da Slovenci nisu imali onog po* litičkog faktora, koji bih ih očuvao od nemačkog feudalizma, ipak su nam očuvani svedoci duševnog rada Slove* naca u Koruškoj. Treba napomenuti brižinske spomenike (najstariji slove* nački literarni spomenik iz X. veka), koji su našli u središtu slovenačkog brižinskog imanja na ostrvu kraj Vrb* skog jezera, slovenačke feudne zaklet* vc, koje su bile još do prve polovine XVIII. veka slovenačke, ceiovački ru-kopis i dr. Nemačko istorijsko dru= štvo za Korušku čuva u Celovcu celo* vački rukopis i XVIII. veka, koji sa* drži slovenački Očenaš, Zdravu Ma* riju i apostolsko verovanje. Za doba reformacije, koruški zemaljski staleži darivali su 900 forinti za Dalmatinovu bibliju. 3akle i koruški Slovenci su
ROSIJ A - FON8IER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
pomogli postaviti osnovni temelj slo« venačkom Ii'terarnom jeziku i sloves načkoj literaturi. Dalmatinove »Kr« sanske lepe molitve« upotrebljavali su protestanti u Podkloštru još dugo za tim, kad je bilo luteranstvo u ostalim krajevima Slovenije već odavno zatr* to, i god. 1784. doživeo je taj moli* tvenik u Celovcu novo slovenačko iz* danje; slovenačke luteranske pesme pak živele su još u drugoj polovini XVIII. veka. Prvi slovenački rečnik nastao je isto tako u slovenačkom Ko« rotanu. Napisao ga je historiograf Hieronimus Megiser, ravnatelj prote« stantske škole u Celovcu (1593,—1601). Knjiga je bila naime štampana u Ne= mačkom Gradcu, a duševno se poro« di1 a u Celovcu. Taj Megiser napisao je takoder i istorijsko delo »Annales Carinthiae« (1612.), u kojem opisuje Korušku zemlju i govori o Slovencima. Iza toga nastupa tamno doba i u slo= venačkoj kulturnoj istoriji našeg Ko« rotana. God. 1752. izdao je pak u Ce« lovcu jezuita Primož Lavrenčič svoje misijonske katoličke hriščanske pes* me. God. 1762. izišao je u Celovcu Kanizijev Perhamerjcv »Catechismus« na koruško«slovenačkom narečju. Gos dine 1780. dobili su koruški Slovenci svoje evanđelje i iistare u posebnom izdanju, god. 1790. svoj »Veliki kate* ktzam« i »Abecednik«, a god. 1792. prevod WoIsteinove knjige »Bukve od Kud in Bolesen Goveje schivine«. Tu trebamo spomenuti i Ožbalda Guts* mana, rodenog god. 1729. u Grabšta« nju, koji je kao misionar putovao Kos ruškom d umro u Celovcu god. 1790. On je god. 1770. izdao za koruške slo« venačke sveštenike »Christianske res« nice«, pisane u slovenačkom narečju cetovačke okoline, sa dodatkom »An« merkung iiber die windische kreineri* sche Rechtschreibung« (Opaske o slo« venačkom kranjskom pravopisu), koje su bile sedam godina kasnije po drugi put štampane. U drugom izdan ju pra« vilno je utvrdio lokal u slovenačkoj deklinaciji i izbacio vokativ i ablativ. Shemu slovenačke deklinaeije upot« punio je dakle i uredio slovenački gramatičar iz Korotana. Najvažniji su njegovi spisi slovenačka gramatika i rečnik, koje je izdao novčanom po« moču grofa Goessa iz Žrelca kod Ce> lovca. Gutsmanova slovenačka grama trka doživela je šest izdanja. Izdao je također i nekoliko drugih knjiga.
Iza njega dolazi kanonik Japelj, koji je priredio novo izdanje Sv. pi= sma (1799.—1807.) i koji je pevao s!o« venačke pesme i napisao slovensku gramatiku (Slavvische Grammank), ko. ju je kasnije upotrebljavao Vodnik, Metelko i dr. za osnovu svojim gra* matikama.
Tako je slovenački Korotan več od početka potpomagao graditi vel;« čanstvenu zgradu slovenačke beletri« stike i znanosti. Ne smemo da zabo« ravimo ‘iz te dobe ni koruške pueke pesnike. Medu ovima nalaze se sef jak Andrej Šuster, vulgo Drabosenjak iz Dravosenja nad Vrbom, koji jc složio mnogo verasa u rimi i preveo »Kolo* manov shegen«. duhovnu obranu, Ma« rijin pasijon i pasijonsku igru, koja se je još pred nekoliko godina prikazi vala u Gozdanjima nad Vrbom Nje* gov prijatelj bio je Miha Andrejaš iz Roža, koji je 'takoder složio nekolike pesama, koje su kasnije Slomšek i Ahacelj sakupiii u posebnu zbirku i god. 1833. izdali pod naslovom »Pesme po Koroškim in Kranjskim znano« Stari ljudi pripovedaju, da su se pučki pesnici Drabosenjak i Andrejaš uvek razgovarali samo u »rajmih« (u rimi) Drabosenjak napisao je u versima ta* koder i izveštaj o ondašnjim prilika ma, a kao odličan satiričar pukazuje se u »Litanijah od ta hudih bab« i u svom »A—3—C«. Pored o »o dvoje radio jc kasnije pučki pesnik T.esičjok iz Podjuna i nekoje njegove pesme izišle su u Haderlapovim koruškim bukvicama. 4 mnogo /poznati slikar Peruhardt, auktor Glockner*Panor&* me, Slovenac je, sin seljačkih roditelja iz Mohliča. iPa takoder i slavni Tomas Košat, kojega Nemci ubrajaju medu sasvim svoje ljude te su mu u Beljaku postavili čak i spomenik i po njem nas zvali trgove i ulice, osnivali za svoja sastajališta tkzv. »Koschatstuberl«, bio je rodom Slovenac i kao takav i upi* san u celovačku gimnaziju. Napravio je čak i maturu iz slovenštine. Vredan naslednik Gutsmana bio je Urban Jarnik, koji se rodio god. 1784 kod Nadrežja u Potoče, malom selu što« fanske parohije kod Zile. Umro je kao župnik u Blatnom gradu 11. juna 1844. Njemu pripada važno mesto medu prvim buditeljima i književni« cima koruških Slovenaca. Matija Aha« celj iz Gorinčič u Rožu, roden 1773. god. bio je profesor matematike, pri« rodoslovja i poljodelstva na celovač* kom liceju. Medu prve, ako ne kao prvoga, moramo pak postaviti Antona Janežiča iz Leš u Rožu, koji se rodio 1828. god., umro još mlad, god. 1869. On je izdao slovenačku gramatiku za Nemce, koja je služila u mnogim iz« danjima preko trideset godina kao školska knjiga Sastavio je nemačko« slovenački rečnik, osnovao slovenačku reviju »Bčelu« i god. 1854. izdao od« ličnu slovenačku gramatiku, koja je
služila i služi još danas svim piscima. Od god. 1861. do 1867. izdavao je
»Cvetje iz domačih in tujih logov«, u »Slovenskom Glasniku« pak udružio je sve ondašnje pesnike i beletriste. U krug pisaca u Celovcu pripada i Svečan, profesor Andrej Einspieler iz Sveč u Rožu, roden god. 1813., umro god. 1888., kojeg zbog neprocenjivih zasluga nazivamo ocem koruških Slo* venaca. God. 1852. počeo je izdavati »Šolskog prijatelja« i od god. 1865. do 1867. izdavao je politički list »Slove« nec«, kojem je bio urednik Ivan Bo« žič iz Nove vasi kod Radovljice. Ein= spieler napisao je i raspravu »Kaj mo; ra vsak politično poučen Slovenec ve« deti« i »Kaj mora vsak pošten domo« rodeč storiti«. Ova dva članka izdao je kasnije pod naslovom »Politični ka« tekizem za Slovence«. God. 1882. osno« vao je Einspieler »Mir«, politički list za koruške Slovence, koji je izlazio do prevrata. Bio je zemaljski poslanik i gradski odbornik u Celovcu, koruškim Slovencima pak Bleiweiss i Jeran (istaknuti vodi Slovenaca) u jednoj osobi. Pisac slovenske književne uza« jamnosti bio je pak Matija Majar Ziljski, roden god. 1809. u Goričah kod Zile, a koji je umro u Pragu god 1892. Matija 'Majar prvi je popisao običaje koruških Slovenaca i upozorio na slovenačke i slovenske starožitno« sti. Da bi mogao iz slovenštine i iz ostalih slovenskih jezika stvoriti kom« promisan jugoslovenski, odnosno sve« slovenski književni jezik, izradio je god. 1848. »Pravila, kako izobraževati ilirsko narečje«. God. 1865. pak napi« sao je »Vzajemnu slovnicu slovan« sku«, a god. 1867. rusku gramatiku za Slovence.
Anton Janežič, Andrej EinspitM ler, Rudmaš, Robida i Majar osnovali su god. 1852. u savezu sa ostalim ro« doljubima, naročito po zasluzi vladi« ke Slomška, družbu Sv. Mohor л za izdavanje dobrih slovenačkih knjiga. Duša družbe bio je mladi profesor Anton Janežič, koji je do svoje pre. rane smrti vršio tešku dužnost druž« benog tajnika. Ova družba izdala je do prevrata okruglo devetnaest milijona knjiga, koje "su bile sve štampa« ne u nemačkom Celovcu.
Nišam spomenuo sve sadenike starije dobe, jer bi to članak previse raširilo, ipak napomenuti moram još neke koruške zemljake, koji su radili koncem XIX. i početkom XX. veka Među ove spadaju u prvom redu pro: fesor Ivan Scheinigg, Gregor Einspie !er, dr. Valentin Janežič i dr. Godine 1863. osnovali su u Celovcu slovensku čitaonicu. U godinama od 1868. do 1871. bilo je i u slovenačkom Korotanu doba velikih narodnih tabora (veliki narodni zborovi), koji su bili održani u Bistrici kod Pliberka, u Grabštajnu kot Celovca i na Žopračama kod Vrb skog jezera. U toj dobi osnovano je u Celovcu i slovenačko političko društvo »Trdnjava«. Od god. 1882. do 1886. izlazio jc u Koruškoj beletri« stički list »Kres«, a nekoliko godina pre svetskog rata pak počeo je izla« žiti još i drugi koruški list »Korošec« God. 1916. izišla je u Celovcu moder; na dr. Breznikova slovenačka grama* •tika u 3000 primeraka. Slovenački Korotan, dakle, nije zaostajao, vee jc prednjačio u kulturnom izgradivanju naše zajedničke domovine. Slovenački Korotan bila je ona pokrajina, koja je udarila temelj slovenačkoj beletri« stici, znanosti i ilirskoj ideji. To ie kulturni dokaz, d,a koruški Slovenci nisu nikakova jezikovna posebnost kako ih rado nazivaju Nemci imenom »die Windischen«, več oni pripadaju zajedničkom jugoslovenskont narodu. Kako sam več u uvodu spomenuo germanizacija je stalno napredovala. To je opazio i Urban Jarnik, koji jo več god. 1826. napisao o Karintiji veoma zanimljivu i još danas aktuelnu raspravu »Andeutungen iiber Kirn« tens Germanisierung« (Beleške o ko* ruškoj germanizaciji). Povod za ovu raspravu sigurno mu je dalo vhstitc živci 'opažanje nasilne germanizacije u Koruškoj. Na osnovu Jarnikove rasprave došao je nemački geograf Jožef Wagner do zaključka: »Die heii: tigen Dentsehkarntner sind der Hanpt mass-s nceh alte Karantanerslaven« {Današnji koruški Nemci su u glav nom stari karantanski S'oveni. — »Das Herzogtum Kiirnten«, Celovac 1847.). Ali uprkos sve<?a slovenački se žival j u Koruškoj ipak nije dao pot puno uništiti Centralna bečka vlada i zemaljska koruška vlada gradile su most do Jadrana i upotrebl javale sve sile, da barom vanjski značaj s'o venaštva u 'Koruškoj izbriše. Posla« niei u austrijskom državnom saboru protestirali su (nekoliko puta protiv toga nasilja. Naročito Fr. Grafenauei uvek je grmeo i otkrivao krivice. God. 1908. poslanici su izdali ove svoje govore u posebnoj knjiži pod naslovom »Koroški Slovenci«.
Došao je svetski rat i raspad Austrije, 'kojem je sledio politički boj medu diplomatima, koji nikada ne rade na osnovu činjeniea proš'o* sti i sadašnjosti, več na osnovu sa« dašnjosti za budučnost. Oni se nisu obazirali na istorijska prava Slove« naca prema koruSkoj slovenačkoj
E. Gangl:
Gosposvetsko polje
1414
Zvonovi done in bobni pojo, in pod vihrajočo zastavo, glej, pisane množice radostno vro in pesmi slovenske iz src jim teko svečanemu dnevu na slavo.
Saj narodu danes je dana oblast, da svojo izvede pravico: kmet Šotar poveril bo vojvodsko čast Železnemu Ernestu v brambo in last, da čuva z njo dom in resnico!
Ob Sveti Gospe, ki vsa v cvetju dehti, gospoda se z narodom zgrinja, molitev iz duše pobožne kipi, od ginjenja solzne so ljudstvu oči, v njih jasno se solnce utrinja.
In kamenit prestol pripravljen je že na sredi domačega polja, in plemičem burno vzigrava srce in vitezom drzno ostroge zvenče — nad njimi je naroda volja. —
Zabliska v desnici se Ernestu meč, da kmetu z njim službo priseže, na štiri strani gre zamah blesteč, z besedo neslišno glasno govoreč: zvestoba me z narodom veže! —
In kmetov klobuk da knezu napoj domače vodice hladeče, govedo in konja v dar prejme svoj, a spremstva sijajnega bruhne roj v glasove, gospoda slaveče . . .
Iz davne davnine pa v isti čas slovanska se prošlost ozira: glej Boruta vojvode blagi obraz, Gorazda pojavi se viteški staz, duh dvigne se Hotimira.
Nevidne roke se spno v blagoslov in ustno dobrotno šepeče'.
„Čast, bratje, varujte svojih domov, da vam nasilje sovražnih valov ne vzame zvestobe in sreče!“ —
(Iz knjige „Hram slave“)
Zatvaranje poslednje jugoslovenske
škole u Italiji
U nizu progona, koji su podu-zeti protiv naših sunarodnjaka u Ju-lijskoj Veneciji, 25. septembra fašisti-čki su listovi službeno objavili zatvaranje privatne jugoslovenske osnovne škole kod Sv. Jakova u Trstu. Dekret o zatvaranju škole izdao je tr-šćanski prefekt Porro. Fašistioka štampa komentira ovu novu provokaciju i kaže, da je prefekt Porro dokrajčio jednu stvar, koja je postala nepodno-šljiva. Listovi kažu, da je naime kon-stavovano, da se ova škola nije ruko-vodila u programu i svom delovanju prepisima, koji važe za škole u Italiji i da je postala pravo rasadište slavizma i antifašizma, škola da je pri-mala obilatu potporu od par desetaka hiljada lira mesečno cd jugoslovenskih propagandističkih 'institucija. Deca u ovoj školi primala su čisto slovensko obrazovanje i odgajali se kao Stranci u italijanskoj domovini na način, kao da posečuju ko ju jugoslovensku ško-lu, presadenu iz Jugoslavije na teritorij Italije. Zbog toga je, kaže se, prefekt morao zauzeti energičan sta^ protiv ove škole.
Ova slovenačka osnovna škola kod Sv. Jakova u Trstu izdržavala se kao privatna škola. Več nekoliko puta pokušavali su da ju zatvore. Sada preko 600.000 Jugoslovena nema ni jed-ne svoje osnovne škole, a ova poslednja je zatvorena bez likakve stvarne motivacije, o&im sto su se u njoj deca privatno poučavala na materinskom jeziku.
Kad su god. 1018. Italijani došli u naše tamošnje krajeve ukinuli su o'l-mah od 531 slovenačke i hrvatske osnovne škole 149 škola. God. 1923. ukinute su skoro sve škole, a preko tisuču učitelja ctpušteno je ili preme-štenc po drugim mestima Italije. Poslednja slovenačka škola kod Sv. Jakova osnovana je 1884. god. i nju je prešle gedine iposečivalo 860 daka. Ove godine bilo je upisanili 1300 da-ka. Posle trščanskog procesa Italijani počeli su još bezebzirnije da rade na denacijonalizaciji i uništavanju jugo-slovenskcg življa u tamošnjim našim otudenim krajevima.
Bratsko srce
Kao što su nam brača Čehoslovaci u veličastvenom broju dohrlili na naš svesokolski slet u Beogradu, da zajed« ničk: provedeno dane našega slavlja, tako su i u časovima našeg bolnog is« kušenja pokazali svoju jednodušnost i solidarnost sa svojom bračom na jugu. Oni su prvi digli svoj glas, koji je da« leko odjeknuo, te upozorill i uverili svet o strašnim patnjama naše brače u našoj mukotrpnoj i ugnjetavanoj istarskoj zemlji.
I na Rabu, kamo so u svrhu odmo« ra stiču u velikom broju gosti iz raznih evropskih država, mogli smo se uveri« t' o utiscima, koje je prouzročila tr« ščanska osuda, a koji nam mogu da budu na veliku utehu.
U svrhu znanstvenog proučavanja našeg mora, boravi tamo uvaženi čeho« slovački univerzitetski profesor iz Br« na brat dr. O 1 d r i c h V. H y k e š sa gospodom. Saučestvujuči u našoj boli prllikom bazovačke tragedije, uputio je 9. septembra tamošnjem Sokoiskom društvu svotu od tisuču dinara uz po« pratno pismo, koje ovde prenosimo:
Sokolsko društvo
Rab.
Pod dojmom osude Jugoslovena u Trstu, potpisani uslobođuju se podariti Sokoiskom društvu na Rabu jednu ti= suču dinara sa željom da bi taj pogra« nični sokolski bedem jugcslovenskog jedinstva i slovenske uzajamnosti i dalje cvao te trajno širio načela sokol« ske misli i uvek sledio Tvrševo geslo: »Onde se miče svet, gde se sila upre!«
Zdravo!
Dr. Oldrich Hykeš, Ph. C. Dagmar Hykešova.
*
Na srdačkom bratskom pismu i pažnji, kao i na plemenitom daru i ovim putem izražavamo bratu dr. Hy« kešu i njegovoj gospodi našu bratsku blagodarnost izjavljujuči., da čemo nji« hovu bratsku poruku dostojno čuvati i voditi se onom svetom: Vernost za Vernost! Zdravo!
Sokolsko društvo Rab.
zemlji, več su preokrenuli stvar po svoju. Tako je došlo medu lostang do plebiscita, koji jc^ doneo S.ovenci« ma slab rezultat. Nemačka pobe.la naime nije bila tako sjajna i južno od Drave dobili smo gotovo malu večinu, ali pobeda je bila ipak. Ovu pobedu naročito lepo osvetljuje knji ga, koju je po naručbi socijalnih de« mokrata napisao Hanns Lagger i ko« ja je	izišla	u	Celovcu.	Knjiga nosi
naslov:	»Abvvehrkampf und VoIks<
abstimmung	in	Karnten	1918^—1920«.
Tu čl ta m o na strani 159.: »Politisch beruhte die Durchsetzung der Volks« abstimmung in Karnten \vohl auf der italieniseh«jugoslawischen Span« nung.	die	insbesondere (pravilno
»inibesonders«) zur Zeit des Kampfes uni Fiumo und urn die I eilung Dalina« tiens sehr scharf war. Der damalige Stji.at sekretar fiir Ausseres Dr. Otto Bauer	hat	in	seinem	Buche »Die
osterreichische 4ewolution« in einev sehr lobendigen und sehlagenden Art dargelegt, \vic er damals der ltalieni; sehon Regierung sehr weitgehende Angebote machte, um e*T!erst^s Sudtirol und anderseits fiir Karnten und Siidsteiermarkt mogliehst viol zu erreichcn. Die Verhandlungen ver--mochoten zvar Sudtirol n cht zu ret« ten. sicherten aber die Unterstutzung lt.alicns in clcr Kiirntncr rrage, vJ:e Moglichkeit clieses politischen hrfoU ges beruhte auf dem strategischen Interessi:	Ita iens, das Drautal uicht
in jugoslavische Hande fallen zu las sen.« (Obrambena borba i plebiscit u Koruškoj 1918—19.0.:	Politički	poči«
valo jo provađanje plebiscita u Ko« ruškoj svakako na italijansko«jugo« slovensko) napetosti, koja je bila na« ročito oštra u doba borba za Rijeku i za delenje Dalmacije. Ondašnji dr« žavni tajnik inostranih poslova dr. Otto Bauer u svojoj knjiži »Austrij. ska revolucija«, na jedan veoma živ i porazan način prikazao je, kako ie on svojedobno dao italijanskoj vladi izvesne koncesije, da bi na jednoj strani po mogučnosti mnogo pridooio za južni Tirol, a na drugoj stran: za Korušku i južnu Štajersku. Pregovo« ri baš nisu bili u stanju spasiti južni Tirol, ali osigurali su pak italijansku pomoč u koruškom pitanju, a moguč> nost ovog politčkog uspeha počivala je na strategičnom interesu Italije, da
se Dravska dolina nikako ne sme da prepusti Jugoslaviji).
Tko ipozna prilike i sistem, ko« jim jo germanizacija delovala kroz vekovc u Koruškoj, čudiče se, da snu) dobili još toliko glasova. Koruški Slovenac bio je uvek tlačen i bojaž« ljiv iz one dobo, kada je kulučio i gospodi davao dosetinu pa sve do ta« da, kada je plaho dolazio u ured. gde je morao da na tudem jeziku ponižno prosi komadič prava. Ali poglodajmo što je donelo pučko glasanje našem koruškom Slovencu. U staroj Austriji imali su svi koruški Slovenci dve sio« venačke škole, koje su bile privame to su se moralo izdržavati od narod« nih doprinosa, danas nemaju ni ovih. U pogledu ureda nije se ništa prome-ni'o. Uredovni jezik je uvek nomaoki takoder i na železnici i svuda, ma .la se ne može tvrditi, da u Koruškoj ne bi bilo Slovenaca. Na železničkim zaporima (rampe) bivše Južne želez« nice bili su još nekoliko godina posle plebiscita dvojezični napisi, koji su sada isčezli to su mesto njih namešto« ni nemački. Takoder i na železničkim stanicama u slovenačkom kraju od« stranjena su slovenačka imena kraje« va. koja su ove stanice nosile u sta« roj Austriji.
A sada se pitamo: »Koliko pak ima u Koruškoj još Slovenaca?« Kod brojenja Stanovnika god. 1923. nabro« jili su ih 37.000, ali tamo se upisuje kao u bivšoj Austriji saobr.ačajni ic« zik. Bilo kako bilo, taj je broj sva« kako premalen, jer »Arbeitervville« od 5 aprila 1925. piše:	»Tvrdnja, da u
Koruškoj živi još samo 37.000 Sloves naca velika ie glupost. Brojili su pače samo one Slovence, koji pripadaju koruškoj slovenačkoj stranci, a na« merno prešučuju da je velik broj so« cijalnih demokrata i pored toga i ve* liki broj nemačkih nacionalaca slove« načkog porekla. Brojanje Stanovnika iz god. 1923. пз može s? uzimati kao merilo narodne pripadnosti, jer su se, usled lažne agitacije, a delomice i te* rora nemačkih .nacicnalaca, Slovenci upisivali za Nemce, koji pak faktično niti ne znaju nemački da govore. U Koruškoj živi danas oko 80.000 .Slo« venaca.« Naravno da je i ovaj broj premalen.
Mohoreva družba bila je prisi* ljena da sc seli iz Celovca. Jedini ko« ruški slovenački list »Koroški Slove«
nec«, mora da izlazi u češkoj tiskari u Beču. Po izvršenom plebiscitu osta« la je slovenačkom narodu u Koruškoj samo još slovenačka reč, koju su culi samo kod crkvenih obreda i u crkve« nom pevanju. Ali i ovde je nastupila germanizacija, jer knez^biskubški or« dinarijat šalje u potpuno slovenačke parohije nemačke sveštenike, koji ne« znaju slovenački jezik. U »Koroškom Slovcncu« od god. 1924. čitamo: »Na-ši ljudi u St. Jakobu ob Costi uzalud mole župnika za slovenačke prodike, jer župnik slovenački ne zna, tc je ljudima odgovorio, da im ne može izići usu sre t. Politička stranka mu je zabranila. U Vctrinju slovenački jo narod molio, neka se župnik obazire na njega, ali i ovde uzalud. Za vre« me misiona prodikovalo se nemački klupama, jer Slovenci nisu hteli da dodu slušati nemačke prodike.«
Iz svega toga dakle vid,mo, da je namera merodavnih činioca, da sc is« trebe koruški Slovenci. Pre bila jo u službi germanizacije u prvom redu škola, a sada počela je da ju potpoma« že i crkva. Neko je kazao, da je ne« mački sveštenik u Grabštajnu za četiri ili pet godina više germanizirao, nego pre škola u dvadeset godina. U crkvi učutala je slovenačka pesma, narodu se evandelje eita i tumaei na nemač* kom jeziku, Bogu sc moli nemački. Slovenačka deca ne čuju više slovenac« ke reči kod veronauka pa ni moliti se ne uče u svom materinskom jeziku. Takav jo položaj naših zemljaka u Koruškoj. Protiv toga moramo da utvrdimo, da Nemci u Jugoslaviji ima« ju više prava. Statistika školske godine 1928 /29. iskazujc u Sloveniji 11 nemač« kih osnovnih škola i 29 slovenačko«ne« mačkih osnovnih škola. Učitelja no mačke narodnosti zaposlenih je 21, medutim su u Koruškoj postavljena samo dva slovenačka učitelja, jedan na slovenačkom, drugi na nemačkom teritoriju Koruške. Kakova prava uživaju Nemci u Vojvodini najbolje nam prikazuje činjeniea, da je nemač« ka manjina u staroj Austriji tamo imala 28 škola, danas ih ima 136; deč« jih zabavišta ima 38, dok u staroj Au« striji nisu imali ni jedno. Hrvatska i' Slavonija imala je u staroj Austriji 15 nemačkih škola, dok ih danas ima 22. Ovako se kroji pravo našim zem« Ijacima u Koruškoj uprkos 'toga, da nam Wutte«Streitov zemljovid paro*
hija krške biskupije iz god. 1925. pri* kazuje, da bi se pravo imalo meriti po sasma drugom merilu.
Tačna statistika plebiscitnog re* zultata po gore spomenutoj knjiži Hannsa Laggera kaže nam sledeče: U zoni A nabrojili su pri službenom brojenju Stanovnika god, 1910. po sa* obračajnom jeziku 31-4% Nemaca i 68'6% Slovenaca. U glasačkim imeni* cima bilo je skupno upisanih, dakle sposobnih sa glasanje, 39.291, od ko jih je glasalo za Austriju 22.025, t. j. 594%, za Jugoslaviju 15.279, t. j. 40'96%. Nevažečih i nepredanih gla* sova bilo je 1987, što je u razmeru sa drugim izborima veoma malo.
Deset je minulo godina, otkada je evropska diplomacija postavila grani* ce na Karavanke i tako dodelila je.dan deo našega naroda tudem gospodstvu.
Deset je godina kratko doba, ali i tih deset godina pokazalo je, kako malo zanimanja pokazujemo mi u slo* bodi za braču u sužanjstvu. Lagano su utihnule žalosne, ali tako lepe koruške narodne pesme medu našim narodom, a umetno postavljene mede postaju sve čvršče. Bivši vode tog sada zasuž* njenog naroda ostavili su domaču gru* du, a narod je ostao sam, ostavljen u svojoj žtelosti. Ovaj narod ne poznaje slobode, jer su več daleko u zaboravlje* noj prošlosti oni dani, kada je sam o sebi odlučivao. On, doduše nema svo* je kosovske tragedije, ali večno pamti svoju Gospu Svetu.
Deset godina! Kolike li smo udar* ce pretrpeli za ovo doba. Temešvar, Baranja, Skadar, Reka, Zadar, Rapallo i Sv. Margarita. Zar nas sve to ne dira bolno? Zar na sve to zaboravljamo? Zar da se ne scčamo one brače, koja danas čame u tudinskom ropstvu? Ne! Sečanje na koruški plebiscit neka nam bude podstrekom rada za izgubljenu braču, a u tome radu neka nam bude učiteljicom povest srpskog dela na* šega naroda. Sa krvlju bila je izgub* Ijena sloboda na Kosovu. Ali Kosovo je rodilo guslara t hajduka. Nakon strašne tragedije narod nije verovao, dok opet nije izvojevao svoju slobodu. Krv je tekla na Kosovu, krv je tekla na Kumanovu. A kad je godine 1908. aneksijom zapečatila se sudbina Bosne i Hercegovine, još jače se združio srpski rod i: u danom času zatrubio u bojnu trubu. Velika volja za potpunim ujedinjenjem i konačnim oslobodenjem preporodila je ovu malu Srbiju, pa se nije plašila nikakovih zapreka. Od me* sta do mesta, od sela do sela hital' su apostoli slobode. Jače je udarao sedi guslar o strune, hajduk je čvršče pri* vinuo pušku, a sa vrha Lovčena do banatskih nižina zaorila je godine 1914 gromka bojna pesma za zlatnom slo* hodom: »Oj Kralju Petre, povedi kolo krvavo«. !I sada, evo, nakon deset go* dina kad se sečamo našeg naroda u Koruškoj, moramo da zavapimo: gde su danas naš: guslari, glasnici slobode, gde hrabri hajduci braniči odbačenog naroda? Koruško! Baš ova 10*godiš* njica mora da nas dovodi k svesti, da i mi s tobom počinjemo osečati tvoju bol, da čujemo tvoje uzdahc.
Ovaj zavet treba da svaki iskreni Jugosloven nosi zapisan u srcu svome, a prema zaveri i divnim rečima prvog osloboditelja Gosposvetskog polja ge* nerala Krste Smiljaniča, koji je opra* štajuč se sa Ljubljanom rekao slede* če divne reči: »JugosToveni imaju dva Kosova — Kosovo i Gosposvetsko Po* Ije. Prvo Kosovo več je osvečeno i oslobodeno. Imadu dve Makedonije. Makedoniju na jugoistoku, koja je več oslobođena i Primorje koje još čeka, da bude oslobodeno. Naša je dužnost, da donesemo slobodu takoder i Go* sposvetskom Polju. Ovim našim ide* alima treba da u buduče posvetimo sva naša nastojanja, sve naše sile«.
1 doista gosposvetski zvon sa vi* šokih svojih prozora dozivlje oslobo* ditclje Korotana, dozivlje svu braču Jugoslavcne.
• .
I danas govoreči o Koruškoj, o ovoj našoj divnoj pokrajini, vredno je da se s njome iz bližega upoznamo.
Koruška je pokrajina slična pravokut* niku, koji je od prilike dva puta toliko dug, nego širok. Najzapadnija točka Ko* ruške u skupu je velikog Kleka, a najistoč* nija na levoj obali Drave kod Spodnjeg Dravograda. Najjužnija je točka Jezersko. Koruška međaši na severu sa Salzburškom i Stajerskom, na istoku sa Nemačkom i Slovenačkom Stajerskom, na jugu sa Ju* goslavijom, na jugozapadu s Italijom, te na zapadu s Tirolom. Karakteristike su Koruške velike planine, divlji podnebesni veliki gorski orijaški krajevi večnog snega
•	leda, uske, strmo usečenc doline i slabo napučeni gorski obronci. Donja Koruška °pet pokrita je mrkim gustim šumama,
Za Jugoslaviju glasao je dakle 41 postotak svega stanovništva. Tvrdim, da su to bili samo uvereni Slovenci, koji su glasali iz idealizma. Ali ti lju* di, koji tvore skoro polovinu svega stanovništva, na korist su malog pro* centa pravih Nemaca, koji su veči* nom Slovenci nemačkog mišlenja, bez ikakovih prava, ma da im je zemaljski sabor u Celovcu, u svojoj sednici od 28. septembra 1920. god. proklamacio* jom na stanovništvo zone A obečao: »Privremeni zemaljski sabor za* stupa kao temelj buduče zemaljske politike politiku pomirljivosti i pra* vednosti. Svesni pune 'odgovornosti izjavljujemo u ime stanovništva koje*
prepletena plodnim dolinama i poljanama, sočnim livadama i plodnim ravnicama. U Gornjoj Koruškoj kraljuje tiha, samotna, veličanstvena romantika visokogorja, a u Donjoj Koruškoj sveža, od života puna, razigrana prijaznost i idila. Bujne seno* koše, veličajna romantičnost bajnih jezera, raskošna je slika naše Koruške. Prirodno
je središte Koruške stari grad Celovec, za* to i Koruški Slovenci ravnicu oko Celovca nazivlju »celovška kotlina«, a sastoji se iz tri dela: Gosposvetsko polje sa (Čelov* ccm), Rož sa Beljakom i Podjuna sa Ve* likovcem. To Vam je evo Koruška Slove* nija, krasni planinski visoki raj, radi ko* jega se bije preko 1000 godina boj iz* medu Slovenaca i Nemaca, a koji je po* stigao svoj vrhunac u dane plebiscita.
I baš to čuveno Gosposvetsko polje onaj je- kraj naše zarobljene zemlje za ko* jim od žalosti suzi svako slovenačko oko. Ono se prostire medu Celovcem i Svetim Vidom, medu Krnskim gradom i Gospom Svetom; ono leži na mestu gde je nekoč stajao rimski grad Virumun. I baš na ovo* me polju nalazi se najvažniji znak jakog državnog simbolizma, to je onaj čuveni kameni prestol, na kojem su se ustoličavali i zaklinjali koruški vojvode. Ovaj lepi ob* red delio se u dva dela, i to na ustoličenje na kneževskom kamenu kod Krnskog gra* da i u poklon podanika pred vojvodskim prestolom na Gosposvetskem polju. Voj* vodski seljak, starog slovenačkog roda, bio je reprezentant narodne suverenosti. Seljak je u svečanom obredu na kneževskom ka* menu predao vlast naroda novom vojvodi na očigled svega naroda, koji je sam sve* čano bio nazočan ustoličenju. Posle usto* ličenja pošao je novi vojvoda ogrnut se* ljačkom nošnjom u povorci u staru crkvu Sv. Gospe, gde ga je jpomazao krški bis* kup. Tek nakon svečanog ustoličenja i po* mazanja obukao je sjajno kneževsko ode* lo. Drugi deo obreda bio je svečani zavet vernosti podanika na Gosposvetskem po* lju na vojvodskem prestolu. Začudilo je ruskošan simbolizam u političkim idejama, koji sadrzava u sebi obred ustoličenja. Su* vercnost naroda, poverenje u vojvodsku moč, garancije protiv despotizma, sve je na čudnovati način utelovljeno u tom ri* tualu. I čitav je obred demokratskog na* rodnog značaja. Ceo obred vršio se pod vedrim nebom, a seljak je bio središte obreda. On je reprezentant naroda, koji je poljodelski. Prava simbolika narodne de* mokratske slobodne države. I ovaj čaro* ban simbol državne samostalnosti Slove* načke, Nemci i Habsburgovci zatrli su i uništili. Godine 1414. vršila sc poslednji put ceremonija svečanog ustoličenja. 516. godina je prošlo, doba ropstva i tlačenja.
ga mi zastupamo, da čemo sada i u svim vremnima slovenačlcim zemlja* cima sačuvati jezikovne i nacionalne osebine i da čemo posvetiti njihovom duševnom i gospodarskom procvatu onu brigu, kao i nemačk'm stanovni* cima zemlje.«
To obečanje ostade na papiru!
Konačno ne smemo smesti s uma činjenicu. da je na koncu plebiscitnog skrutinija pretsednik jugoslovenske delegacije izjavio, da Jugoslavija onih 15 000, koji su za nju glasali, rieče ni* kada zaboraviti.
A ta Jugoslavija zatrtoj koruškoj brači budimo mi Sokoli!
SloVenačko Gosposvetsko polje danas je Kosovo polje na severu.
I narod, koji je nastavao ove krajeve, koji je imao svoju samostalnu državnost, taj narod imade i svoju istoriju. Stalno se znade, da su se Slovenci u krajevima, u kojima još danas žive, naselili u drugoj polovici VI. i prvoj polovici VII. stoleča
po Kristu. Nakon odlaska Langobarda u Italiju 568. god. po Kristu, naši slovenski predi zaposeli su sve pokrajine na Muri, Dravi, Savi i Soči. Sloveni bili su tađa rašireni po čitavoj bivšoj štajerskoj, Ko* ruškoj, Kranjskoj i Primorju, sve tamo daleko u mletačkc ravnice, što više, Slo* venci su se naselili po Donjoj i Gornjoj Austriji, po Salzburškoj i velikom delu Tirola. Čitava ova velika slovenska zemlja nazivala se Karantania, a njezino središte bilo je Gosposvetsko polje. Da su doista ovi krajevi bili naseljeni slovenskim živ* ljcm, još i danas nepobitno pričaju o tom mnogobrojna staroslovenska imena kraje* va, reka, potoka, planina i gora, koja jas* no govore, da je u davna vremena tu obi* tavao slovenski rod. Dokaz tomu je i stara Samova država. Ta povest nam priča, da je kralj Samo uječfinio u političku državnu organizaciju sva slovenska plemena od La* be i Morave preko Karantanie i Posavlja do sinjeg Jadrana. To je bilo prvo veliko istorijsko ujedinjenje svih Slovena -u jed* nu močnu državu naših pradedova. Samo je pobedio sve tadašnje protivnike, naro* čito Obre i Franke i time dokazao, da su Sloveni bili zreli za snažnu državnu poli* tičku organizaciju. Karantanskim Sloveni* ma tada su vladali domači slovenski voj* vode, a prvi slovenski vojvoda, koga spo* minje povest, bio je Valuk. No nažalost, samostalnost stare slovenačkc države nije trajala dugo. Slovenci, pošto su se rešili gospostva Obra, spali su pod bavarsko* franačku vlast. U prvoj dobi slovenačke samostalnosti i državne neodvisnosti, sa Slovencima su upravljali domači knezovi, domači vojvode, starešine i župani. П Vlil. i IX. stoleču po Kristu, ovi su se vojvode zvali: Borut, Gorazd, Hotimir, Volkun, Voj* nimir, Pribislav, Semika, Stojmir i Edgar. Još jednom u početku IX. stoleča ujedinio je veliki hrvatski knez Ljudevit Posavski južna slovcnačka plemena pod svoju dr* žavnu zastavu. Deset ogromnih vojska po* slali su Franci na kneza Ljudevita Posav* skoga, ali ga nisu mogli pobediti. Svih de* set vojska on je porazio, a bila bi poraze* na i deseta, da ga nije upropastila nesloga i zavist njegovih vlastitih velmoža. Pao je ubijen od vlastitih izdajica. Junački heroj* ski boj vodio je knez Ljudevit Posavski za slobodu i samostalnost naše prve, ve* like istinite Jugoslavije.
Velika jugoslovenska država, tvorevi* na kneza Ljudevita Posavskoga, raspala se, ali misao na nju nije nikada zamrla. U srcima i u dušama naših preda, ona je živela i dalje. Pojavila se opet u oživljenoj Iliriji, koju je oživotvopo Napoleon Veli* ki, kao prezide protiv nemačke pohlepe za našim divnim krajevima. I Korušku Slo* veniju Napoleon je uvrstio u svoju Iliriju. Ali Napoleonova Ilirija nije bila dugog života. Njegovo veliko carstvo se raspalo, s njime se raspala i Ilirija, a oživotvorenje misli jugoslovenskog jedinstva čekalo je dalje doba. To je doba došlo u vreme svet* skog rata, dok se nije ostvarilo danom 1. decembra 1918. godine. Ali i ta sreča i ta radost nije bila potpuna!
Stara Evropa, koja uvek drhče nad ojačanjem Slovenstva i ovaj puta nije do* zvolila da bi se potpunoma ujedinili. Van naših meda ostalo je brače! A naročito boli nas, da su medu njima ostali koruški Slovenci, koji su izabirali jugoslovenske knezove, boli nas, da nije s nama zajedno Koruška, u kojoj je kolevka staroslovenske moči i slave. Ta upravo na ovome parčetu slovenske zemlje razvijao se najžešči i naj* ljudi boj sa germanštinom. Ako igde, Au* strija je upravo tu u Koruškoj uprla sve svoje sile da tamošnje Slovence što lakše i brže germanizira. Austrijski Nemci da bi im germanizacija što bolje uspevala, osnivali su more svakovrsnih nemačkih na* cijonalnih organizacija, a k tome i slabi gospodarski razvitak tamošnjeg naroda, kojega je Austrija znala sa svim mogučim sredstvima gospodarski skučiti tako, da je bio ovisan o raznim nemačkim gospo*
darskim i novčanim poduzečima. Osim to* ga, u neukom narodu operiralo se i lokal* nim nazivima pa zato koje čudo, da je bilo ljudi, koji iako nisu znali niti jedne reči nemački, več su govorili čisto slove* nački, voleli su da se nazivlju Korošec ili VVindišer, jednom rečju sve, samo ne Slo* venae. Zaostalost u narodnom prosvečiva* nju bila je velika, dok su naprotiv Nemci sve poduzimali, ne samo da te ineuke od* narode, več naprotiv da duž čitave Koruške stvore jake propagandističke kule iz kojih se je i te kako intenzivno radilo da iz ovih divnih krajeva nestane Slovenaca. Ovaj im je posao uspevao, a uspevao im je tim lak* še, jer su u svojim rukama imali silu i vlast. Ove prilike vladale su u Koruškoj pre i za rata. Koncem rata istaklo se opet nacijonalno pravo Slovenaca na Korušku. Upozoravalo se na lažne statistike, upo* zoravalo se na austrijska nasilja i prisilno denacionaliziranje i izgledalo je, da če ipak pobediti pravo i pravda, da če se i ova zemlja nači u sklopu nove jedinstve* ne Jugoslavije. No hldana diplomacija, a još više nesvest domačih otpadnika skri* vila je da se je poseglo za jednim poku* som, koji je također bio falsifikat narodne volje, historijske istine i ljudske pravde.
To je bio čuveni plebiscit, koji tako* der ima svoju izvesnu tužnu predhistoriju.
Vredno je svakako, da se njime po* zabavimo!
Mi svi bili smo uvereni, da če nam se nakon rata dopjtati sve ono, gdje obitava živalj našeg jezika. Kako za Istru, tako i za sever bili smo uvereni da če se ispuniti naše nade i želje. Naša naziranja na etno* grafsku pripadnost predstavljali smo mi kao osnovu za odredenje državne pripad* nosti, a ne individualnu odluku pojedinaca načinom opšteg glasanja. Posvema pako bila nam je tuda misao, da bi iimao kakovo značenje faktičan posed do kojeg se došlo vojničkom okupacijom ili dapače oruža* nom šilom. U ovoj psihozi je izvor i po* četak sve naše nesreče, koja je nastala zlokobnim .ispadom koruškog plebiscita. Maribor, Ptuj i dravsku dolinu gdje je bilo nemškutarstvo mnogo jače nego u sa* moj Koruškoj, spasili smo, jer se general Majster ravnao po vojničkom instinktu, a nije zapao pod sugestiju opšte psihoze. Pojedini mladi dobrovoljci, tako rekuč na svoju ruku, u početku pod duševnim vod*
stvom Maribora, počeli su sa malobrojnim vojnicima zaposedati slovenačke koruške krajeve i to meseca novembra god. 1918. Dne 7. novembra zaposeli su Prevalje, 16. novembra Sinčo Ves i Borovlje. Nemci su bili silno uplašeni i učvrstili su se jedino u ziljskoj dolini. 23. novembra zaključio je majou Lalič sa zastupnicima koruške zemaljske vlade privremeni sporazum o demarkacionoj liniji koja je delila jugo* slovenske i nemačke čete. Medutim isto* dobno vršili su se pregovori za odredenje definitivne demarkaeione linije u Koruškoj. Ove je pregovore vodio general Majster sa zastupnicima štajerske i koruške vlade. On je zahtevao u glavnom, čitavo etno* grafsko slovenačko zemljište. No do spo* razuma nije došlo. 30. novembra slove* načke čete pod vodstvom Malgaja zaposcle su Velikovec, što je u čitavoj Koruškoj prouzrokovalo veliko uzbudenje. 5. decem* bra zaključio je koruški zemaljski zbor, da se antantinim četama dozvoljava slobodan prolaz, dok se jugoslovenskim četama tre* ha makar i oružjem suprotstaviti. I odmah po čitavoj zemlji počela se provadati or* ganizacija Volksverovaca, kojoj je bila svrha, da spreči napredovanje Jugoslovena, dok mirovna konferenca ne odredi granice. To je bila predigra krvavih sukoba u Ko* ruškoj primirje. 14. januara započela su zaposela je Grabstein, ali več sledeče noči bila je napadnuta iza leda od Volksvero* vaca i zarobljena. Počeli su bojevi na svim linijama. Ovi bojevi, u kojima su Nemci večinom nastupali ofenzivno, nisu doneli nikakovih bitnih promena. Međutim, još uvek pokušavalo se putem raznih poga&a* nja izmedu ljubljanske narodne vlade i raznih austrijskih oblasti kako bi se po* stigao kompromis glede nacionalne grani* ce. 13. januara 1919. zaključilo se u Ko* ruškoj primirje. 14. januara započela su u Grazu pregovaranja zastupnika obiju vlada. Tekom ovih pregovora, koji su tekli dosta neugodno, najednom se pojavila američka komisija pod vodstvom pukov* nika Milesa i ponudila svoje posredovanje, kojega je sucus bio, da se američka komi* sija zaputi u sporni teritorij i da ona od* redi provizornu demarkacionu liniju, po* štujuči kod toga što je više moguče želje pučanstva glede buduče narodne pripad* nosti. Ovaj predlog 22. januara primile su obe strane.
1 ova američka komisija znači stvarno početak uporabe plebiscitnog načela u spo* ru za Korušku.
Početak njezinog delovanja imao Je najdalekosežnije posledice. Miles sa svo* jom delegacijom zaputio sc 27. januara iz Graza u Maribor, gde su Nemci priredili velike manifestacije, kako bi istaknuli ne* mački karakter. Došlo je i do pucnjave, a krv se prosula mariborskim ulicama. Sle* dečih dana komisija je proputovala dosko* ra čitavu spornu Korušku te je na temelju svojih opažanja načinila izveštaj o raspo* loženju pučanstva glede nacionalne -pripad* nosti. Ovaj izveštaj danas lako smatramo konceptom plebiscitnog ispada. Sam izve* štaj po nas nije bio povoljan, ali za nje« govu sadržinu nije se nikada doznalo. Dne 18. januarja otvorena, je u Parizu mirovna konferenca na kojoj su započele rasprave
0 novim državnim medama. Dne 2. marta raspravljala je komisija o međama na Ko* ruškoj i Štajerskoj. Zastupnik Amerike prcdlagao je za medu Karavanke, pa se kod toga pozivao na bojeve u mesecu ja* nuaru, koji da najbolje pokazuju vol ju pučanstva. Englezi i Talijani također su predlagali za nas nepovoljne granice. Je* dina Francuska nas je živo podupirala. No, do odlukc nije došlo, pa se čitava stvar odgodila do početka maja. Kada se je po* kazalo, da pred novom Evropom najviše znači beatus posidens, počela je nova ak* cija za okupacijom Koruške. 29. aprila bio je izveden onaj znameniti, ali slabo orga* nizovani napadaj spram Celovca i to na čitavoj demarkacionoj liniji. Ali, kako re* kosmo, napadaj bio je izveden sa posve slabim vojničkim silama. Volksverovci do* bili su pomoč iz zaleđa, naročito iz Čelov* ca i iz svih austrijskih zemalja. Ovako oja* čani prešli su u napadaj 30. aprila, pa im je 1. maja i sledečih dana pošlo za rukom da jugoslovenske čete posvema potisnu preko koruške zemaljske granice. Ova ka* tastrofa napravila je na čitavu javnost po* razan utisak, a što je najgore, oslabila je našu situaciju u Parizu. Ponovljena poga* danja između zastupnika'ljubljanske i ko* ruške vlade u Celovcu prošla su bez ika* kovog uspeha. U Parizu je došao problem koruškog razgraničivanja dne 9. maja opet na dnevni red. Tekom ovog meseca postalo je jasno, da čemo imati u Koruškoj ple* biscit, za koji se je najžešče zalagala u prvom redu američka delegacija. No, isto* dobno 28. maja dogodilo se ono, što bi nam bilo spasilo Korušku bez ikakove po* teškoče, da se je dogodilo odmah počet, kom oslobodenja. Srpška vojska sa moč* nim silama počela je zaposedati Korušku zemlju. Voč prvih dana meseca juna naše čete okupirale su Korušku, a 6. juna ušle su u Celovac. Međutim u Parizu nastav* ljale su se rasprave o našim medama; predlog za predlogom dolazio je na dnevni red. 5. juna Wilsonu predstavila se slove* načka dcputacija sa poznatim svojim: »Ave, Wilson, morituri...« no, sve je bilo uzalud. Radilo se je samo o detaljima, ka* ko da sc provede plebiscit. 23. juna vrhov* no veče antante stvara definitivni zakiju* čak o razdeobi celovške kotline u dve zone, a 25. juna odreduje detalje o pro* vedbi plebiscita. Ove odluke ušle su u 49.
1 50. članak mirovnog ugovora. Dne 10. septembra 1919. bio je u St. Germainu potpisan mirovni ugovor sa Austrijom i
ANTE BROZOVIČ (Beograd);
10 godišnjica plebiscita u Koruškoj
Ustoličenje slovenačkog; vojvode na Gosposvetskom polju
Franjo Malgaj — junak
time se je zaključila vojnička i diplomat« ska predigra koruškog plebiscita.
Clanak 49. st. germainskog ugovora točno je precizirao, kako če se i na koji način obaviti plebiscit. Čitava Koruška razdelila se je tada u dve zone i to: u prvu južnu iti A zonu i drugu severnu ili Б zonu. U prvoj A zoni bilo je odredeno, da se imade obaviti glasovanje tekom tri mcscea iza ratifikacije mirovnog ugovora. Ispadne li glasovanje u prilog Jugoslavije, tada sc ima obaviti u zoni B glasovanje za tri tedna iza kako budc objavljen uspeh glasovanja u prvoj zoni. Ispadne li pako naprotiv glasovanje u prvoj zoni u prilog Austrije. tada se u drugoj zoni B ne če vrišti ntkakovo glasovanje, več če čitavo područjc iz zone A i zone B definitivno ostati pod austrijskom državom. U prvoj A zoni ima uredovati jugoslovanska upra* v a, a u drugoj B zoni nemačka uprava. I kako jc mirovni ugovor bio ratificiran več 15. Jula 1920.. to jc plebiscit bio odreden za da« 10. oktobra iste godine.
Cim se je pročulo, da če doči do ple* rq	‘ошој bu ipe.iođ вр зГшппЈроСви
večina birača zone A dala svoj glas za Ju* biscita, sva patrijotska javnost ustala je goslaviju. Sve je tada bilo uvereno o tome, da če za slučaj srečnog ispada i druga zona B mprati odlučiti sc za Jugoslaviju, jer su svi Nemci bez razlike zvanja i političkog uverenja u zoni B otvoreno priznavali, da Celovac bez slovcnskog područja ne može opstati. Sva patrijotska javnost bila je du* boko svesna da je Koruška sa kulturno istorijskog, etnografskog, strateškog i na* rodneg stanovišta najbolji stražar na se* veru prema germanskoj invaziji.
Nt> i Nemci nisu stajali skrštenih ruku.
Započela je živa propaganda, koja je išla s jedne i s druge strane za tim, da skupi oleo sebe onu odlučnu večinu, koja če o31učiti sudbinom pripadnosti Koruške. Nemci su u toj propagandi bili bezobzirni. Sve su poduzimali, upotrebljavali svako sieđstvo da ustraše narod od Jugoslavije, da ju prikažu crnom i odvratnom. Istim onim šlagerima počeli su se služiti, kojima su hranili mase pred svetski rat i za vre* me samog rata. Gde nisu palila patriotska nemačka gesla, tu su se uticali geslu: »Ko* rožko Korošcem!« Pod ovim zvučnim ime* nom izdavali su i na nemačkom novine, koje su izlazile u Celovcu, a koje su na najgnusniji način napadale našu dražvu, a naročite Srbe. Knjige, novine, slike i letci, sve se to u hiljadama delilo medu narod.
I pesma imala je svoj učinak. Na sto* tlne i stotine pesama neznanih pesnika, a na slevenačkom jeziku, delilo se u obe zone. Sve te pesme odlikovale su se jed* nom sadržinom, da Koruška ima ostati Korošcima.
Uz ovo izrabljivalo se i gospodarski položaj naše države, koji se je htelo pri* kazati upravo očajničkim. Tu su se izda* vale razne brošure, u kojima se je veličalo gospodarski položaj Nemačke Austrije, dok se je huškajuč ponajviše protiv Srba dokazivalo, da je naša država osudena na gospodarsku smrt, jer da nema nikakove razvijene trgovine, industrije i saobračaja.
Sva ova haranga, a uz nju do skraj* nosti pristrano držanje interaliiranih komi* sija, kao i nečuveni teror Volksverovaca, moraii su da imadu svoje neminovne po* sledice. Onaj proces raznarodivanja koruš* kih Siovenaca, koji j« još bila uvela stara Austrija, imao je i sada svojih posledica. Iz dana u dan, što se je više bližao kobni plebiscit videlo se, da je koruški Slovenac i suviše potpao pod duševni upliv Nema* ca, tako da se ne može govoriti da se je u njemu spontano razvila prava nacional* na svest. Ona posebna svest i mentalitet »korutanski« imali su odlučujuči momenat, što su Nemci znali vrlo dobro izrabiti, pa jc zato i taj mentalitet u poslednjem, dva* naestom času, sprečio konačni nacionalni preporod koroških Siovenaca.
I u jeku ove borbe osvanuo je konačno i dan 10. oktobra, dan plebiscita, koji je za nas bio negativan, jer se za Auštriju izjavilo 22.000 glasova, dok je za pripad* nost Jugoslaviji glasalo 15.279 glasova.
1 mi, koji smo se vrzli onim krajevima u one dane plebiscita, proplakali smo, ka* da smo videli, što je učinila ne samo ha* ranga, ne samo pristranost stranih vlasti, več i nesvest domačeg pučanstva. Danas nakon deset godina iza ovog kobnog dana govoriti o svim tim nedelima i propustima. bilo bi guvišno. Stojimo pred faKtom, da smo izgubili jedan biser naše zemlje, a iz* gubtli smo ga u prvom redu s razloga, što jc plebiscitna komisija trpela teror Ne* maea, koji su poticali »korutansku svest« protiv nacionalne slovenačke. Naš delegat u plebiscitnoj komisiji g. Jovanovič, izja* vio je u plenumu komisije, da Jugoslavija nc če nikada zaboraviti i nikada zapustiti one hiljade Siovenaca, koji su glasali za nju.
letina, trebalo bi o tome podrobno go* v or iti, ali to bi bilo diranje u vlastitc rane.
O	uzrocima našeg poraza u Koruškoj od* mah iza plebiscita, toliko se toga pisalo, da bi danas doista bilo deplasirano govo. riti o tome ponovo i podgrejavati stare misli i grehe, koji su sc počinjali inter rnuros et cxtra.
Kako je več poznato, plebiscitna komisija bila je sestavljena u Parizu i Amerika u njoj nije bila zastupana. Tako je d osli) do toga, da su bile designirane tri aliirane velesile, kojima jo bila dana /adača da izvrže plebiscit. Bile su to: En« gleska, Francuska i Italija. Ta odmah smo bili na iistu, da če naš boj biti težak, tim više, jer eu Nemci zapodjeli bezobzimu i silovitu borbu. Nas je najviše mučila okol« nost, Sto nismo bili načistu, koji če nam
od zastupnika navedenih država biti sklon. Što se tiče italijanskog zastupnika, bili smo a priori načistu, da če on biti naš neumo« ljivi protivnik. I kao takav aristokrata princ Livio Borghese doista se pokazao iako se nije toliko eksponirao sam, koliko su se to eksponirali pjegovi podređeni voj« nički organi.
Zanimalo nas držanje engleske delega* cije. Iz isklesanih erta ozbiljnog lica pret* sednika engleske komisije, a kasnije pret* sodnika čitave plebiscitne komisije kolo* nela Capela Pečka, nije se moglo nista razabrati. No nisu nam pružale utehe ni živahne oči sakrivene, iza širokih črnih ko« lobara očala generalnog tajnika engleske delegacije mistra Rolanda Вгусеа. Ostao nam je jedino francuski delegat pukovnik grof Charles de Chambrun, no on u sva* kom pogledu više dobričina nego diplo* mata. Jedino na njegovu dobrohotnost po* lagali smo izvesne nade. I kod toga, jest, jedino kod toga, u istinu je ostalo. Žestok boj trebalo je izdržavati sa pretsednikom austrijske delegacije, vrlo spretnim diplo* matom, fregatnim kapetanom Albertom Petrom Pirkhamom. Taj čovek pokazao je sve nemačke odlike, a te su bile u prvom redu bezobzirnost. preuzetnost i lukavost. Svemu tome kao kruna snažno se ispoljio organizacioni talenat Nemaca. kojemu mi nismo ni izdaleka bili dorasli. Snažna or* ganizacija sa strane Nemaca morala je plebiscit dovršiti plodonosnim delom. Naša pako agitacija sastojala se jedino u bučnim priredbama, veselicama i izletima. Naša pako delegacija u plebiscitnoj komisiji či« nila je sve, štogod je megla, ali nažalost, naišla je na jedan nepripravljeni teren, a bila je takoder i uljuljana pričama o si« gurnoj i apsolutnoj pobedi. Ta svrnimo samo malo okom unatrag na datum 21. ju* la 1920., kada se obdržavala prva sednica plebiscitne komisije u Celovcu. Več u toj prvoj sednici doživeli smo prvi poraz. U svim daljnjim sednicama sve do plebiscita sledio je poraz za porazom, od kojih je bio najkobniji onaj, da se mora otvoriti demarkacijona linija između obih zona A i B. Ovaj zaključak bio je za nas kata* strofalan, jer se je nemačkom agitacijskom i organizacijskom nasilju otvorio nesme* tani put, a osim toga doHo je na slove* načko zemljšite zone A na tisuče glasača, koji nisu imali u ovoj zoni nikakova pra* va, pa unatoč ovakovom kobnom stanju situacije, mi smo se upustili u boj, u boj koji je več tada bio bezizgledan. Savestan povesničar, koji če jednoč pisati istoriju, morače uvažiti sve materijalne i psihološke momente o koruškom plebiscitu. On če morati konstatirati činjenicu, da smo se upustili sa golim rukama u borbu sa dobro organiziranim neprijateljem, koji je bio u tesnoj vezi sa najnovijiin neprijateljem — Italijanom — a pod protektoratom En* gleske. Taj povesničar morati če da kon* statira i zadnju kobnu činjenicu, da se je
i	naša jugoslovenska javnost do pred par’ tedana pred plebiscitom vrlo malo zani* mala za borbu na severnoj granici naše države. Nije bilo moralne i materijalne potpore u onoj meri, koja je bila potrebna, dok su Nemci u Rajhu sabirali milijunske svote za svoj propagandni fond. Morače da konstatira i to, da oni, koji su najbolje poznavali prilike, koji su se stavili na vod* stvo, nisu bili dorasli toj zadači, pa zato je i čitavi uspeh po nas morao biti nega* tivan.
No, zar da zato zdvajamo? Zar da ovaj čin smatramo po nas svršenim, zar da dozvolimot da se Koruška utopi u pan* germanskom moru? Ne! Do nas dopiru glasovi zasužnjene brače, do nas dopire tužna pesma s one strane Karavanka, koja sva odjekuje u jednom refrenu: »Oslobo* dite!«
Nemci u Koruškoj danas silno rade na tome, kako bi Slovence što pre izbrisali sa ovoga teritorija. Zato su se i nečuve* nom šilom bacili na našu omladinu, koju odgajaju u neprijateljstvu protiv vlastitog jezika. I to je ona najodurnija nakana ko* ruških Г austrijskih Nemaca, da kao kul* turan narod na takav način več u osnovnim školama uništavaju naraštaj slovenač* kog plemena. Danas, god. 1930. u Koruškoj nema nijedne narodne, slovenačke škole, nijedne zapravo utrakvistične, več su sve čisto nemačke, i u te nemačke škole po« lazi 12.000 slovenačke dece. Učitelji i uči* teljice na ovim školama su (sami zagriženi Nemci, ili u najmanju ruku nemškutari, koji slovenački jezik besno proganjaju. Učitelji ne izgovaraju nijedne slovenačke reči. Naprotiv! Ako učitelj i učiteljica za* pazi, da slovenačka deca medu sobom go* votc slovenački, tada ih kazne time, Ja mora ju po 100 i nekoliko puta napisati: »Ich bin cin vvindischer Esel!« Deca ima ju u školi i na cesti pozdravljati samo nc* mački, a slovenački pozdravi več kod nežne dece smatra ju se izazovom i vele* izdajom. Zar nije to sramota, da koruško* austrijska vlada na ovako nekulturen na* čin pogrduje najprimitivnijc pojmove o ljudskom uzgoju? Slovenačke učitelje pro« gnali su iz zemlje, a roditelje dece pro« ganja se raznim globama, tako da danas Koruška u austrijskoj republici izgloda kao pravi pašaluk. Koruški Nemci i austrijska vlada dobro znadu, da istodobno, kad ubi* jaju nacijonalni osečaj u omladini moraju uništiti i domaču stariju inteli^encu. Zato su i nju uzeli na nišan. Onu inteligeneiju koja je sudelovala kod plebiscita, jedno« stavno su projjnali Iz zemlje, a danas onoj inteligenciji, koja je ostala, ne daju kruha ni zarade. No nisu se koruški Nemci za* ustavili samo kod toga, trni su ušli i u crkve iz kojih izhacuju slovenački jezik. Crkve kane posve zapregnuti u svoje ger«
Dr. G. MEJAK (Celje):
Ove godine 10. oktobra navršiče
se 10*godišnjica nesrećnog koruškog plebiscita. Izgubili smo tada onaj deo naše lepe slovenačke zemlje, gde se nalazila kolevka naših pradedova, gde su slovenački seljaci sve do XV. veka slobodno birali svog gospodara — kne* za.
Franjo Malgaj
Neopisivu radost nad oslobode* njem od habsburškog jarma, naše ve* selje nad upravo rođenom Jugoslavi* jom, pomutio nam je gubitak slovena* čke Koruške. Pre deset godina uvukla se u naša srca teška bol. Sedanje na tužni Korotan, žalosni glasovi naših po* tlačenih zemljaka u Koruškoj, kojima je pre plebiscita austrijska vlada obe* dala svu slobodu u narodnom životu, sve to ponova otvara naše rane.
Mi trebamo da se setiimo 10. okto* bra primernim manifestacijama, koje imaju da budu dostojan odgovor na izazivalačke nemačke plebiscitne pro* slave, i treba da našoj braćii preko Ka* ravanaka budu pobudom, da ustraju u borbi za samoočuvanje narodne indi* vidualnosti protiv navala nemačke po* litike raznarodivanja, protest protiv zatiranja slovenačke manjine u Koru* škoj i energični zahtev da se poštivaju n,an j inska prava slovenačkog življa u Austriji. Sokolska organizacija, po svo* jem svenarodnem značaju, u prvom je redu pozvana da preduzme inicijativu za dostojne spomenske manifestacije 10. godišnjice koruškog plebiscita.
Naša je sveta dužnost, da se tom prilikom setimo svih onih naših zemlja* ka, koji su za oslobodenje koruške bra* če i za prisajedinjenje slovenačke Ko* ruške majci Jugoslaviji, žrtvovali svo* je najdraže — svoje živote.
U tom članku želim da posvetim nekoliko redaka uspomeni junaka ko* ruških boraca — bratu Franji Malgaju.
Franjo Malgaj, čovek železne ener* gije, pun idealizma i domovinske po* žrtvovnosti, samosvestan i junačan, snažan »slovenski fant« iz Sent Jurja kod Celja, zasigurno je najdragocenija žrtva, koju smo prinesli u koruškim borbama. Pored Srečka Puncera, bio je neobično snažna individualnost, kako* vih je samo Jugoslavija pri svom po* stanku i razvoju mnogo trebala.
Malgaj potiče i:z one predratne mlade celjske dačke generacije. U Ce= lju počelo je da mu gori pod nogama radi njegovog nacionalnog rada. Bio je prisiljen da napusti celjsku gimnaziju
ii	svoje verne kolege i pode na girnna*
manizatorske svrhe. U čisto slovenačke parohijč šalju nemačke svečenike, koji ne razume niti reči slovenački. Svi župni ure* di moraju imati i nemačke napise, nemač* kc pečate, a čitavo uredovanje ima biti nemačko. Matični, krsni, venčani^ i po* smrtni listovi pišu se samo nemački. Sva slovenačka imena na č, ž, š imaju se pi* sati po staroj »koroškoj šegi« t. j. sa ne* mačkim pismenima. Biskupski šematizam izdaje se samo nemački, a svaki onaj sve* čenik za kojega se i malo sluti, da hi mo« gao dišati slovenački, nalazi se pod stro« gom kontrolom žandara i haimatbunda. Državnog poslanika koruški Slovenci sada nemaju niti jednoga, jer su Austrijanci izbornu geometriju tako lažno prekrojili, da Slovenci, pomešani u njemačke izborne okruge nikako ne mogu doseči potrebni količnik. Pa ipak unatoč svim tim slabim prilikama u školi, crkvi i na prosvetnom polju, Slovenci ni danas ne popuštaju, nisu klonuli. Oni su se utekli samopomoči, za* počeli su radom na polju gospodarstva i zadrugarstva. No koruškim nemačkim na* cijonalistima to nije po volji. Zato su svu svoju pozornost svratili slovenačkom za« drugarstvu. Državno nadzorništvo šikanira ih svim mogučim načinima, odreduje im ogromne poreže, ne potvrduje zaključke i za svaku neznatniju stvarcu udara im vi« soke globe. Na taj način hoče da diskre« ditiraju slovenačke odbore, pa da raznim
ziju u Kranj, kasnije pak u Pazin. Tu je u »Naprijedu« objavljivao slovena* čke narodne pesme i pripovesti iz svo* je vlastite bogate zbirke i' neprestano je podržavao vezu sa kolegama u Ce* lju.
Ratni vihar oterao je Malgaja kao i ostale njegove kolege u austrijske streljačke jarke.
Pri raspadu Austrije pak, pohitao je Malgaj brzo u Celje, gde se je, kao najpopularniji slovenački oficir iz Inv* šeg celjskog 87. peš. puka, prvi odlučio na odbranu slovenačkih zemljaka u Koruškoj. Nagovarao je vojnike, koji su se vračali sa fronte, za pohod na Korušku i konačno jc skupio 40 sve s* nih momaka, koje je 6. novembra 1918. poveo na Korušku.
Bilo je to u onim danima, kad smo se sasma iscrpljeni vračali iz svetskog rata opet u domovinu, kada se je u neopisivom veselju radala Jugoslavija. Sinove, koji su se tada povračali sa bojnih poljana, pozivala je mlada ju* goslovenska država, da joj pomognu da zvlada celom svojom zemljom i da se u njoj uzdrži mir i red. Malobrojni su brli oni, koji su onda ,u trenutku za* boravili sve muke svetskoga rata i me* sto da se povrate svojim domovima odazvali se pozivu sada majke — do* movine. Položivši zakletvu vernosti svom vlastitom narodu, u svetom smo se oduševljenju prihvatili oružja i po* hitali u obranu Jugoslavije.
Nikada neču zaboraviti onu no* vembarsku večer godine 1818., kad smo uz pratnju muzike i mnoštva odu* ševljenog naroda poLazili prema cel j* skom kolodvoru, a pred nama naš sta* siti voda poručnik Franjo Malgaj, u ko* jega smo imali neograničeno povere* nje, koje je on znao mahom da predo* bije kod svoje čete svojim energičnim nastupom i neopisivim junaštvom. Ovo poverenje bila je ona snaga, koja nas je, pored oduševljenja za netom stvo* renu mladu Jugoslaviju, terala u borbu i k pobedi.
Prešavši preko Dravograda u Gu* štanj, počeo je Malgaj odmah nastu* pati ne samo kao iskusan vojnik, več i kao organizator i diplomata. Zbacio je nemačke eksponente sa javnih me* sta, sastavio je spisak svih svesnih op* štinara u Guštanju, Mežici i Črni, na* što je zaprisegao nove oružnuke, a pri* jašnje zagriženjake internirao. Za ne* koliko dana bio je sa svojom četom u Pliberku. Za vojnike pak nije imao ni hrane ni novaca. Na odnosnu brzo* javnu molbu celjski Narodni svet od* govorio mu je: »Pomozite se kako mo* žete i znate!« Srecan je slučaj doneo, da su u Pliberk stigla tri vagona kon* zervne kave, koja je bila odredena za Celovac. Malgaj je zaplenio ovu pošilj* ku. Dva vagona poslao je u Celje, je* dan vagon pak zamenio je medu selja* cima za napotrebniji živež. Iza Pliber* ka zauzeo je Velikovac, kojeg je na* kon višednevnih okršaja sa austrijskim vojnicama zadržao u svom posedu. Pred Velikovcem kasnije junačkom gestom naterao je u beg četiri puta snažmju nemačku vojsku. U kratko doba stekao je Malgaj glas legendarnog junaka. Prodirao je dalje u smeru prema Ce* lovcu, ali je ipak morao po višem na* redenju natrag u Velikovec. Tu se je polagano počela da množi njegova če* ta. Dragovoljno prilazili su Malgaju njegovi stari kolege iz Celja i okoline, a medu njima ii Srečko Puncer, sa ko* jim je počeo u Velikovcu izdavati »Ju* goslovenski Korotan«, vanpartijski list, koji je propagirao puno narodno uje* dinjenje Srba, Hrvata i Siovenaca i u kulturnom pogledu, kako to razabire* mo iz uvodnog članka prvog broja od 22. decembra 1918.
I komesarijatima uvedu u ove zadruge svoje I nemačke i nemškutarske pouzdanike. No na sreču to im ne če nikada poči za ru* kom. U prosvetnom pogledu koruški Slo* venci rade i danas što mogu. Doduše, više oblasti prave im silne neprilike, ali ipak danas deluje nekoliko društava. Kolike su zapreke radu ovih društava navesti čemo samo jedan slučaj, iz kojeg se jasno vidi, kakova je nemačka pravda. Slovenačko prosvetno društvo u Dobrli vasi uz največe neprilike sagradilo je svojedobno svoj društveni dom. A Sto su učinili Nemci. Društvtcne prostorije:	dvoranu, čitaonicu,
pevačku sobu rekvirirali su za nemškutar* sko županstvo. Društvo se pritužilo na sud. Prva instanca je pritužbu odbila. Društvo se pritužilo dalje na višu instancu na so« cijalno ministarstvo i na najviše sudište. Ministarstvo i najviše sudište uvažilo je pritužbu navevši izričito da opitina nema prava da okupira tude prostorije. No, čujte sada. Svaki normalan čovek bi mislio, da je time čitava stvar dovršena i da je pravdi udovoljeno. Ali što se dogada. Op* ština doduše izelila se iz prostorije, ali jc sada zapečatila ulazna vrata u sam dru* štveni dom. Zar to nije dovoljen dokaz, kako sc postupa mačuhinski sa koruškim Slovencima? No 'idimo i dalje. Kako je austrijska republika zakonom uvela ne* mački kao državni službeni jezik, dakako da to koruški Nemci marljivo izrabljuju
U proleče god. 1919. austrijske su se čete mnogo ojačale, i slovenačkoj Koruškoj pretila je opasnost, na koju su poznavaoci položaja u Koruškoj uzalud upozoravali naše vodeče kru* gove.
Začela se je žestoka borba, čovek na čoveka, za svaki komadič koruške zemlje. Kako su Malgajevci bili dan i noč u napornoj službi, njihove snage počele su da malakšu. Malgaj je tada zamolio generala Majstera za pomoč
i	u nekoliko dana stigao je iz Maribora bataljon vojnika, našto se je Malgaj sa svojom hrabrom četom povukao na odmor u Guštanj. Kad su pak malo za* tim Austrijanci počeli da prodiru pre* ma Guštanju, Malgajeva se četa odlu* čila, da se ne miče sa koruškog tla. Utaborili su se na Tolstotn vrhu nad Guštanjem, odakle su satovima i sa* tovima junačko odbijali nemačke na* padaje. Uskoro je Malgajevcima po* čelo da nedostaje municije. Malgaj je telefonirao u Dravograd i u jedan sat stigao je več auto, koji je pak mesto streliva doneo — konzerve. Možda bi sc hrabra Malgajeva četa bila još i dr* žala, da je dobila pojačanje. Ali, kažu da se je medu vojnicima našao izda* jica, koji je pribegao neprijatelju i iz* dao mu beznadni položaj Malgajeve čete.
Katastrofa nastupila je 6. maja 1919. naveče, kad je na Tolstom vrhu udarila granata — junaka junaka Mal* gaja, nakon što su Austrijanci, žedni krvi, par dana pre 29. aprila ujutro, u Vovbrama nad Velikovcem, na zver* ski način umorili njegovog najboljeg r najvernijeg suborca i prijatelja Srečka Puncera.
Srečko Puncer
Tako se ispunila tragika čoveka, koji je bio svom svojom dušom i svim svojim telom Jugosloven, koji je i či* nima pokazao kako treba da se obistini ideja potpunog oslobodenja Jugoslove* na. Da smo mi Slovenci u onim da* nima oduševljenja, kad se je večina naših muževa kod kuče radovala oslo* bodenju, imali više takovih Malgaja, prostirala bi se naša severna državna granica mnogo i mnogo više, nego što smo ju dobili posle onih nesrečnih ok* tobarskih dana godine 1920.
Tako je morao da završi život ju* nak Malgaj, čiju smrt ne mogu da pre* žale oni, koji su ga pobliže poznavali Morao je da ugasne njegov mladi ži* vot, koji je toliko obečavao, samo da nama zasme svetao dan.
Mir i večit spomen Tebi, dragi, nezaboravni naš Franjo, hrabri naš vo* da! Mir i večan spomen svima Vama, koji ste položili svoje žiivote za oslo* bodenje tužnog Korotana!
Našoj današnjoj omladini Vi ste uzor pravog idealizma i gorljive do* movinske ljubavi!
protiv Siovenaca. Svi prosvetni javni za« vodi imaju samo nemačke napise, nemačke štampilje, nemački se ureduje na sudu, poglavarstvu, opštini, župnom uredu. Svi napisi na kučama, trgovinama, cestama i železnicama. Svuda nemački. Svaki trag slovenačkog jezika potpuno je izbrisan i uništen. Najagilniji propagatori nemštva jesu žandari, učitelji i financi. Žand*ri go« vore sa slovenačkim narodom isključivo nemački. Najgoru nepravdu pak učinila jc koruška vlada Slovencima kod zadnjcg službenog popisa. Tu se je videlo, kako Nemci idu za tim, da bi koruške Slovence mahom izbrisali.
Ali 66.000 koroških Siovenaca po pri. znanju samih Nemaca i danas živi i na njih ne čemo nikada zahoraviti. Iako su koruški Slovenci po plebiscitu postali austrijski državljani, oni glasom mirovnih ugovora ostaju narodna manjina nemačke austrijske republike.
♦
SpomenuK smo več, da je naša država odmah iza plebiscita god. 1920. na usta pretsednika svoje delegacije svečano izjavila, da nikada ne če za* borftviti one Slovence, koji su glasali za nju. G. dr. Jovanovič bez sumnje je kod ove izjave mislio na zaštitu slo* venačke manjine u smislu odTedaba St. germenskog ugovora, čiju praktič* nu provedbu imati če u prvom redu
kontrolirati ona država, koja je udru* žila veći deo od Slovenaca naseljenog teritorija sa teritorijem drugih Jugo* slovena u svojim novim međama. I da* nas prigodom 10*godišnjice koruškog plebiscita umesno je, da se ne samo setimo ovog svečanog obećanja g. Jo* vanovića, več da se zamislimo u nje* govo značenje, jer če samo na taj na* čin biti moguče pravilno prcsuditi naš odnošaj spram koruške siovenačke manjine.
Reči g. Jovanoviča znače, da smo ispad plebiscita primili tako, kao od* luku naroda onog zemljišta na kome se glasovalo u prilog Austrije, pa da smo se u smislu mirovnog ugovora toj odluci pokorili. Možda naš narod, ko* jega je gubitak prekrasne koruške zemlje nesmiljeno zahvatio, u početku nije mislio tako. več je sanjao i dalje
0 mogučnosti oslobodenja brače s one strane Karavanka. No danas nam je jasno svima, da plebiscit od 10. oktob* ra 1920. znači istorijski fakat usled kojega su postali koruški Slovenci austrijski državljani i da za njihovo narodno oslobođenje i kulturni pro* cvat imamo na raspolaganju samo sredstva mirovne pogodbe. 1 ova sred* stva dovoljna su, da uverimo korušku braču, da nisu osamljen' i zapušteni. Naše prirodne pravice, da se osečamo s njima narodnom celinom, čija op* stojnost nije odvisna od nikakovih po* litičkih meda, da ih smatramo za svoje po krvi i osečaju, da mislimo na ga* rancije, kojima bi se obranio i osigurao njihov nacijonalni značaj i napredak, ne može nam nikakova sila uskratiti. Briga za one sinove, koji su naseljeni van zajedničkog doma, sveta je duž* nost čitave domovine i svakog poje* dinca. Živa svest o njima mora o 10=godišnjici plebiscita kod nas pro* dreti u sve slojevc pučanstva, u sva mesta i sela, u zadnju dolinu i najviši gorski zaselak. Ona je jedina u stanju uzdržati i usplamsati u grudima od nas odcepljene brače veru i osvedočenje, da se, imajuč iza sebe močno jugoslo* vensko zalede, ne trebaju bojati: svoje narodne pogibelji, jer naš osečaj, na* ša ljubav prema njima sačinjava naj* veličanstvenije mostove preko naj* tvrđih i najnepristupačnijih geograf* skih meda. Ovo osvedočenje roditi če u njima spoznaju, da su čuvari jezic* nih granica pojedini narodi, a ne drža* ve. Ova spoznaja dovesti čc i njih do uverenja, da su se jezične medc ope* tovano puta u istoriji pokazale tvrdi* ma i trajnijima, od bilo kakovih poli* tičkih meda. Koruški Slovenci neka ztiadu, da reči g. Jovanoviča danas na* коц 10 godina nisu ništa manj e aktu* vlne, nego su bile onda, kada su crpili
njih svoju prvu r jedinu utehu. One znače još i danas svečano obečanje, da če u danom momentu i po potrebi ^raniti njihove pravice pred meduna* rodnim forumom. Fakat jest, da je naša država ona sila, koja ima svoj naravni i etički interes na torne, da Austrija mirovnim ugovorima preuzete obaveze spram koruških Slovenaca, kao narodne manjine, ima i ispuniti do poslednje tačke. Ovaj interes nakon plebiscita nije prestao, nego je postao još jači, jer bi inače najbolji narodni elementi ostali bez efektivne zaštite. Obečanjem je vezana još posebna oba* veza, koja je pravno tim važnija, jer je u skladu sa rečima 69. čl. mirovnog ugovora po kojemu su dužnosti glede zaštite manjina, kojc je morala pre* uzeti Austrija, stavljene kao međuna* rodne obvezatnosti pod garanciju Dru* štva naroda. Iz toga sledi, da se medu garante pravica koruških Slovenaca fbraja i naša država, što joj daje naj* bolju legitimaciju, da upozorr austrij* sku vladu na preuzete dužnosti. Iz čl. 69. izlazi jasno pravo naše države, da stoji sa ugroženom manjinom i stal* nom i neposrednom dodiru. Opseg za* štitc dade se na kratko označiti: ovim rečima: Položaj koruških Slovenaca ne sme biti u nacijonalnom pogledu sla* biji, nego je bio pod starom Austri* jom. 7 ato se protivi mirovno j pogod* bi, ako austrijske oblasti zabranjuju, da se kraj nemačkog upotrebljava i slovenačko unašanje u krsne, venčane
1 posmrtne listovc. Još više sc protivi dosadašnjim pravima siovenačke ma* njine, ako austrijska oblast zabranjuje pisanje slovcnačkih imena po slove* načkom pravopisu ili ako u raznim službenim šematizmima zatajuje svaki slovenački karakter. Ovakove pojave, kojima se hoče predočiti slovenački' deo Koruške kao čistu nemačku po* krajinu, zaslužuju u punoj meri inte* resovanje naše države, kao garantne si.*e’ ler če inače praksa austrijske Ma Сд ?ге Posle postati zakonom.
,..ro .. pozornost pobuduje živahna agitacija koju vodi Heimatbund i to baš medu koruškim Slovencima, a za pnkljucenje nemačkom Reichu. Da je ova, pokret medunarodnog značenja, to je danas svakome jasno. Sve tačke mirovnog ugovora pale bi onim tre* nom, kada bi se ova osnova izvršila Austrija sa svojim nastojanjem da se ujedini sa Nemačkom kuša na taj na* Cin posredno da poboljša i ojača po* loiaj Nemačke. Naš sused postao bi ujedinjenjem obih država jaka nacijo* o*lna država od 70 milijuna stanovni* k*, a poznajuči njegov organizatorni JelčIMrt hekspanzlvmi snagu, Karavan*
IZ SAVEZA SKJ
ke za njega ne bi bila nikakova za* preka u njegovom naumljenom prodi* ranju na jug. Time bi se u St. Ger* inainu stvorena situacija tako prome* nila, da bi mirovni ugovor izgubio svoju osnovu, a i svaku daljnu svrhu, da bi se one države, medu kojima je on bio zaključen, mogle i dalje na nje* ga vezati. Za našu državu postalo bi u onom času, kad bi došlo do toga ujedinjenja, pitanje koruških Slove* naca, koji su glasali za Austriju, ali nikako za Nemačku, opet akutno. Uje* dinjenje Austrije sa Nemačkom, da se mirnim putem postiči samo onda, ako zainteresovane države na to pri* stanu. Ako se to ne dogodi, onda se ima austrijski problem na novo rešiti. U jednom i u drugom slučaju, naša če vlada onda moči sa uspehom da traži za sebe slovenački deo Koruške. Zato su sa problemom ujedinjenja nemač* kih država i sudbinom koruških Slo* venaca u živoj i neposrednoj vezi naši državni i nacijonalni interesi. Austrij* ski Nemci svesni su ove činjenice, zato več i danas rade sa svom šilom i sa svim sredstvima koja im stoje na raspoloženju medu koruškim Sloven* cima. Naša je dužnost, da budno pa* zimo na ove pojave. Ujedinjer.je Austrije sa Nemačkom pitanje je bu* bučnosti, ali koje nije ovisno od nas. No koruški Slovenci bez obzira na tu eventualnost imaju dobiti garancije, da če se ne samo sačuvati kao južni Sloveni, nego da če i kulturno napre* dovati. Oni moraju imati isto tako ne* ograničenu mogučnost duševnih i kul*
turnih veza s nama, kako ih ima ju
austrijski Nemci koji žive kod nas. Et'čko i jezično jedinstvo ima nam slovenački Korotan predstaviti kao našu domaču grudu, jednako kako je koruškim Slovencima čitav naš držav* ni teritorij rodna gruda. U životu na* roda povest posiže za zakonima, koji su nam često puta nerazumljivi, ali povest brine se i zato, kada dode čas, da se u prošlosti stvorcne protunarav* ne solucije poprave. Koruškim Sloven* cima prigodom 10*godišnjice plebiscita neka bude na utehu, da njihov polo* žaj, ako ga promatramo sa medunarod* no pravnog stanovišta, nije tako bezi* zgledan, kako je to izgledao neposred* no po plebiscitu. Austrijski »Anschluss* bcwegung« za nje samo znači početak oslobodenja! Svaku agitaciju za ovaj pokret i svaki nedopušten teror smiju i mogu otkloniti, pozivajuč se na od* redbe mirovnog ugovora.
U borbi za obranu svojih nacijo* nalnih prava neka ostanu ustrajni i nepopustljivi. U nama imaju zaštitni* k e, koj i smo im svečano obečali svoju pomoč, i koji čemo svoju reč bez* uvetno držati, jer je to volja celokup* nog naroda. Svaki onaj, koji bi žrtvo* vao interes koruških Slovenaca, sam bi se pred narodom onemogučio. Zato če svako sa svim sredstvima praktično provadati i zastupati ideju, u kojoj je izražen čitav naš problem, ideju, da svi Slovenci van granica naše države s nama sačinjavaju jedno jedinstveno narodno telo, koje vodi ista i jedna slovenska duša.
XVIII. sednica izvršnog odbora Saveza SKJ
održana 11. septembra o. g. u Beo* grada.
Pre prelaza na dnevni red ustaju svi članovi izvršnog odbora. Brat Gangl
izriče sledeči govor:
Na početku današnje sednice misli moje lete do jednoga groba u Pulju, kojemu se eto sada pridružila 4 nova groba naših narodnih mučenika u zem* lji tamo daleko, a opet u bližini naše državne granice. Najpre u Pulju, a sa* da eto u Trstu prasnuli su hitci črnih pušaka, a ti hitci duboko i nezaceljivo ranili su svako jugoslavensko srce, pa i srce čitavog kulturnog sveta!
I kad su ova naša mila brača umi* rala radi svoje velike ljubavi prema našoj slobodnoj zemlji, vinuo se iz njihovih velikih duša poslednji po* zdrav: »Neka živi Jugoslavija!« — Mi Sokoli na očigled ove krvave tragedije, gde triumfira strašna furija nekulture i zatiranja, osečamo u dušama svojim strašhu bol, nestrpljivo čekajuči onaj čas, kada če se naše zastave moči po* kloniti tim svetim grobovima i kada če naše pesnice moči osvetiti uništene mlade živote naših nacionalnih muče* nika i heroja.
Sta da učinimo sada? Skupimo svoje redove! Svi Jugosloveni pod so* kolske zastave! Čeličimo svoje mišice! Pročistimo svoje duše vatrom domo* ljublja! Dignimo svoja srca do višina sokolskih ideala istine i pravde! Bu* dimo budni na straži! Budimo uvek spremni! Čuvajmo čast i slavu otadžbi* ne! To traže od nas mrtva brača! A drugačije ne može niti biti, jer samo tako stupačemo putem osvete i pobe* de! Mrtva bračo, spavajte mirno u ju* goslavenskoj zemlji! Slava vašoj uspo* meni!
Svi prisutni klicu: Slava!
Brat Gangl zatim nastavlja:
Bračo!
Srce mi se steže od boli, a suza natiskuje na oči, kad se ii samo setim, da mi bratska dužnost nalaže, da vam sa ovog mesta javim, da se od nas za večnost odelio jedan od naše najbolje brače, uzor Soko i borac za slavu otadžbine — brat Antun Malej.
Mlad, poletan, pun sokolskog žara i domoljublja, rumenih obraza i sa smeškom na usnama, pošao je na bo* jište, gde se vojevalo ne ubojitim oruž* jem, več umečem i jakošču mišičja, te srcem odvažnim, a u cilju da se celom kulturnim svetu pokaže, da je u prvom redu Sokolstvo ona uzvišena ustanova, koja odgaja ljude za savršenc tipove, a u drugom redu, da je Jugoslavija ona plemenita zemlja, koja rada sino* ve, koji su se izdigli nad sve ostale, dapače i do one višine, gde se govori
0 ponajboljima medu najboljima.
Tih, skroman kao pravi Soko, bez buke i bez isticanja radio je, usavrša* vao se i samo radom, pravim sokol* skim radom dovinuo se do najviše mete.
U njega smo upirali naše poglede, od njega smo očekivali mnogo. No usud je odmerio druge puteve. U času, kad je takorekuč bio na zenitu nove pobede, prekida se nit njegova života
1 on pada mrtav! Pada slavno i časno i opet sa smeškom na usnama, svestan da je do poslednjeg daha izvršk) svoju dužnost.
Spomenu na takova brata svi mi klanjamo se dubokim poštovanjem i kličemo mu naš poslednji: Slava!
Svi prisutni kliču: Slava!
Brat Gangl nastavlja:
Redovi naši rede se. Odlaze poje* dinci iz sokolske porodice i polaze na
onaj daleki put, »kud za vazda gre se!« Nesmiljena smrt svojom ledenom rukom i opet je neki dan zasegla u naše redove, da nam ovaj puta otrne sestru, vrednu sokolsku radnicu, našu Đurđicu Jovanovič, bivšu zamenieu sa* vezne načelnice.
Sta da rečem? Ta svi smo ju znali! Znali smo ju samo po njezinu radu i njezinim vrlinama, koje su je rešile rckbi do savršenstva i kao Sokolicu i kao ženu.
Nemi zurimo u prazninu, koju je za sobom ostavila i sa zebnjom pita* mo se, da li če se nači dostojan nasled* nik. Jest, gubitak je za nas osetljiv i bolan, ali u toj tuzi nam je velika uteha, da ono sokolsko seme, koje je ona posejala, neče ostati bez ploda.
Taj plod, a to su naše docnije so* kolske generacije, večno če držati spo* men na vrednu sestru, kojoj s naše strane i preko groba bratska hvala i slava! — Svi prisutni kliču: Slava!
Brat Gangl nakon izrečenih kome* moracija predstavlja prisutnoj brači novog načelnika brata ilvana Bajželja, kojega pozdravlja srdačnim rečima davši izražaja nadi, da če on kao stari prokušan sokolski radnik uložiti sve svoje sile na procvat i porast Sokol* stva. — Prisutni pozdravljaju novog načelnika sa: Živio!
Nakon toga brat tajnik Brozovič čita zapisnik prošle sednice, koji se overovljuje time, da se istome ima priložiti i detaljan izveštaj gospodara Saveza o finansijskom stanju.
Reč uzima načelnik brat Ivan Baj* želj, koji se zahvaljuje na iskrenim bratskim pozdravima i progovara: U času, kada preuzimam teško i odgo* vorno mesto saveznog tehničkog vod* stva, dozvolite mi, da vam ukratko ob* jasnim svoje nazore i dadem smernice, koje če me voditi u ovom mome radu.
Pre svega naglašujem, da želim najbolji sporazum izmedu tehničkog vodstva i uprave Saveza. Bratski, so* kolski odnosi neka vladaj u medu obim vodečim mestima, jer samo to nam je jamstvo za procvat i razmak našega Sokolstva. Nastojati ču, da uvek i svu* da u ovome smislu radim, a bratsku upravu molim, da me u ovom mom nastojanju svestrano podupre i da i sa svoje strane uvek i dosledno nastoji za saglasnim i bratskim radom.
Prva če mi briga biti sada, da osnujem dobar tebnički odbor Saveza. Kod izbora članova u načelništvo Sa* veza držaču se principa, da u ovu kor* koraciju spadaju samo najbolje i struč* no najspremnije sile. Kod toga ču pak nastojati, da u načelništvo Saveza udu i mlada oduševljena brača, kako bi se i mladi vaspitali u tehničkom radu, a mi time odgojili kadar tehničara, koji čc biti u stanju, da s vremenom pre* uzme vodeče mesto u tehničkom vod* stvu.
Čim bude ovaj r»d dovršen, od* mah ču sazvati sednicu saveznog na* čelništva, na kojoj čemo po potrebi popuniti širi tehniški odbor i odrediti potenji rad.
Opšte je poznato, da se u našem Sokolstvu oseča veliko pomanjkanje dobro i stručno izvežbanih prednjaka, koji bi bili u stanju da samostalno vo* de sokolska društva, a naročito da da* du novo osnovanim društvima onu po* moč, koja je mladom društvu po* trebna pri udaranju tvrdih temelja nje* govog postojanja.
Zato je moje prvo i najhitnije na* stojanje, da se osnuje savezna pred* njačka škola, koja če nam dati dobar materijal za odgoj društvenih prednja* ka. Iz ove škole neka bi se docnije razvila i škola za odgoj nastavnika gimnastike, koja če opet biti temelj za kreacij u visoke škole za telesno vaspitanje, kakove danas več imaju mnoge kulturne države. Doduše to je pesma budučnosti, ali temelje dužni šmo pak mi postavljati, da sc oni, koji polaze iza nas, budu držali na višini kulture.
U najbližoj budučnosti čeka nas velika sokolska mnaifestacija, a to je slovenski svesokolski slet u Pragu go* dine 1932. i 100*godišnjica Tvrševog rodenja. Naša je zadača, da u što ve* čem broju izvežbamo naše čete, da one pohrle u Prag, gde če dostojno zastupati naše jugoslovansko Sokol* stvo. Kako čemo onde tehnički nastu* piti tom zgodom, danas još ne mogu kazati, ali na svaki način moračemo sa svima našim odelenjima pokazati našu sposobnost i fizičku kulturu u smislu Tyrševog programa.
Kad več govorim o narednom praškom sletu, hoču da naglasim, da ču uvek zastupati stanovište što jačeg i dubljeg zbliženja sa čehoslovačkim Sokolstvom. Oni su naši učitelji, pa čemo ih svesno slediti i podržavati bratske odnose medu obim sokolskim organizacijama. Postoječe več prija* teljstvo i bratstvo ima da nam bude najsrdačnije. Razume se, da ove iste reči važe i za sve ostale naše sloven* ske sokolske organizacije.
Reči brata načelnika bile su po* pračene srdačnim odobravanjem.
Po tome prelazi se na nastavak rasprave dnevnoga reda poslednje sednice.
Reč uzima načelnik brat Bajželj, da referiše o osnivanju savezne pred* njačke škole. Brat načelnik iznosi ve* liku potrebu osnutka ove škole i obraz* laže, da če ova škola,trajati 6 meseci. Sa predpripravama več se je započelo, pa je velika verovatnost, da če u naj* bliže vreme doči do njezinog ostvare* nja. Selo škole biti če ili u Ljubljani ili u Mariboru, več prema tomu gde če biti prilike za smeštaj, prehranu i školske prostorije povoljnije, a gde ima i mogučnosti, da se namakne što veči broj sposobnih prednjačkih na* stavnika za ovu školu.
U samu školu poslati če svaka žu* pa po dva člana i jednu članicu, dakle ukupno 75 polazmka. Po mogučnosti za početak to imadu biti po z van ju učitelji i učiteljice, koje če odrediti župsko načelništvo u sporazumu sa župskom upravom. U ministarstvu prosvete svima ovima ima se ishoditi jednogodišnje osustvo sa punim beri* vima. Nakon dovršene škole biti če oni na raspolaganje župama, da ih one odmah pošalju u one krajeve, gde su najviše potrebni da održe društvene prednjačke tečajeve i pomognu slabija društva. Savezna uprava ima zbrinuti potrebne izdatke oko održavanja škol* skih prostorija, vežbališta i drugih po* tiebština, za polaznike besplatno sta* novanje, dok se prehrana ima udesiti zajednička po najnižoj ceni. Tačan proračun podneče se, kada če sve pri* prave biti dorvšene. Kako če se škola obdržavati u zimsko doba, neče biti moguče obraditi sve grane sistema, za* to če se za ove polaznike u letno doba održati još jedan tečaj za laku atletiku i plivanjc.
Brat Stevo Kneževič pita, nebi li se več sada dala udesiti jedinstvena terminologija i jedinstvena komanda. Drži, da bi i o tome trebalo razmisliti u načeln:štvu Saveza, odnosno tehnič* kom odboru.
Brat načelnik odvrača, da je ter* minologija dovršena stvar i da se na njoj sada neda više ništa menjati. Sto se tiče jedinstvene komande tu doista u Sokolstvu vlada veliki haos, jer da* nas se razna društva služe raznim ko* mandama. Citavu stvar mora se trezno razmisliti i laganije raditi, jer svako ubrzavanje bilo bi štetno. Njegovo je mnenje, da se kako u školi, tako i u Sokolstvu uvede samo jedna komanda i to vojnička.
Brat dr. G rado j e vic izrazuje svoje osobito zadovoljstvo sa programom, koji je izradio brat načelnik, a naro* čito da če poraditi na podržavanju dobrih odnosa. između uprave Saveza
i	tehničkog odbora Saveza.
Sestra Dana Iličeva moli objašnje* nje glede osnivanja prednjačke škole, naime da li je osnova po bratu načel* niku iznesena njegovo sopstveno miš* ljenje i da li če se po toj osnovi defi* nitivno raspravljati u načelništvu Sa* veza.
Brat načelnik odvrača, da je jasno, da če se o svemu što je on izneo, ras* pravljati u sednici načelništva, a onda če se odnosni zaključci radi finansij* skih potreba izneti pred sednicu izvrš* nog odbora.
AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA
Preporučamo brači i sestrama, koji pose-čuju Zagreb, restauraciju „Varošku Piv-nlcuM i „Kavanu Medullć". Citajte naš
oglas.
vyvYwyyyvwyyvwvvvv
Brat Mihajlo Lukič isto pozdrav* lja program brata načelnika, želeč da sc taj program nadopuni naročito sa prosvetnim radom za same prednjake.
Brat Branko Živkovič upozoruje, da što se tiče prednjačke škole, treba hitno raditi i več na današnjoj sednici odrediti definitivni rok početka same škole, recimo 1. januara 1931, a dotle da se obave svi preparatorni radovi.
Brat Stevo Kneževič predočuje, da se predlog brata načelnika ima shvatiti samo kao njegov sopstveni program o kome ne treba da se vodi prevelika debata u izvršnom odboru te koji mi možemo samo u principu primiti.
Brat načelnik sa radošču konsta* tuje, da povedenom debatom vidi ve* liko zanimanje za zajedničku sokolsku stvar, i on od današnje sednice traži, da savezna uprava prvo odobri u prim eipu otvorenje prednjačke škole, drugo da sc u principu od ministarstva prosvete ishodi načelno odobrenje, da če se polaznkima tečaja podeliti jed* nogodišnje osustvo, treče, da savezna uprava poradi na tome da se što pre nabave materijalna sredstva isključivo za uzdržavanje ove škole, četvrto, da se sve hratske župe pozovu da pošalju po dva člana i jednu članicu u pred* njačku školu, dok če organizaciju pred* njačke škole provesti samo načelni* štvo. Ovaj se predlog prima.
Po tome se prelazi na daljnju tač* ku dnevnoga reda: Saziv sednice upra* ve i skupštinc Saveza. — Reč uzima brat Gangl, koji predočuje, da se ple* num savezne uprave ih skupština Sa* veza ne može sazvati pre, nego sc sprovede definitivna likvidacija »leta. Likvidaciju sleta treba što pre poeve* ma obaviti i o samoj likvidacij* oba* vestiti najširu javnost, a to je moguče samo preko plenuma savezne uprave ili savezne skupštine. Uz ovo namiče se i druga važna stvar, koja duboko zasiže u samu organizaciju našega So* kolstva, a to je nova podela Save** po župama, o čemu odluku može doneti samo glavna skupština. Osim toga uka* zuje se i velika potreba da se doneeu decidirane deklaracije o vrlo važnim pitanj ima, koja dodiru ju naše Sokol* stvo, kao što su: Sokolstvo i vera, So* kolstvo i škola, Sokolstvo i selo, So* kolstvo i vojska itd. Zato konkretno predlaže, da se plenum uprave Saveza sazove iza definitivne likvidacije sleta, a do toga roka da se ima izraditi sav materjal, koji je bio predviden za treči Sokolski sabor, a pošto se sve to sredi
i	dovrši, da se onda sazove skupština Saveza. Jednako do ovoga časa treba da se i popuni uprava, naročito gledom na pojedine savezne odseke, da se om popune sa radišnim sokolskim licima, kako bi bilo zagarantovano pravilno funkcioniranje pojedinih odseka. Gle* de popunjcnja savezne uprave moli, da se usvoji princip, da sadašnji zamcnici idu u članove, a na upražnjena njihova mesta da dodu nova brača.
Brat Stevo Kneževič nadodaje, da u nadopunjenju savezne uprave drži da imamo pravo predlagati, da se po* pune samo ona mesta, koja su tekom rada sadašnje uprave ostala upraž* njena.
Kako referat brata Gangla, tako i dodatak brata Steve Kneževiča prima
se.
O	administraciji Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije referiše tajnik brat Ante Brozovič, koji upozoruje, da je administracija u Savezu uopšte naj* ranjavija peta, a trebalo bi da bude najuredenija, jer o njoj ovisi čitavo poslovanje Saveza; ona sadržaje izvr* šavanje svih društvenih poslova, žup* skih i onda saveznih poslova. Mora sc konstatovati u prvom redu najžalos* nija činjemca, da ima i takozvanih ja* čih društava, koja nisu organizovala ni najpotrebnije odseke kao što su go spodarski odsek, pa statističarstvo, a da se i ne govori o tačnosti dopišiva nja i odgovaranja. Pače primetila se i žalosna činjenica, da danas ima dru štava, koja ne vode delovodnog pro* tokola, a neka društva čak naslovljuju svoje dopise sa: »Slavni tvezel« Kraj ovakovih prilika nije onda čudo da se društva jadaju na svoje lose materi* jalne prilike, jer je evidentno, da loša administracija povlači za sobom po* sledicu praznih blagajna. Konstatovano je i to, da u pojedinim sokolskim jedi nicama funkcionari nisu dorasli svo* jim dužnostima, a niti hoče da se upute u svoje poslove. Opšta je kon* statacija, da u večini vlada površnost, a dobrim delom i neznanje. Tu treba sada lečiti, a to jedino dobrim vaspi* tanjem, i da se odmah pristupi izradb' načrta za administrativne kurzeve po drštvima, koji bi važili i za sokolske čete, pa onda po župama. Jednom reč* ju, čitavu daministraciju treba od temelja reorganizirati, a u prvom redu treba poraditi oko toga, da sve jedi* nice tačno i brzo funkcionira ju. No nc samo to, nego bi trebalo da u našim jedinNama bude mnogo više inicija* tive, nego se je to do sada pokazivalo. LI večini slučajeva društva traže upra*
vo nemoguće intervencije, a sama nista ne poduzimlju da nešta učine. Izgleda, kao da je vlastita inioijativa posvema propala i da se sve traži samo od dru* ge strane.
Što se tiče samoga Savcza, naime savezne uprave, radi se intenzivnije i gde se može i ukaže potreba, uklanja sc svaka manjkavost, no š opet dru* štva, na kojima uostalom počiva sav rad i čitava organizacija, u mnogo i mnogo slučajeva ne pokazuju dovolj* no sokolske svesti i discipline. Kao prvi korak sredivanja tih prilika tre* balo bi, da se za čitav Savez uvedu je* dinstvene pristupnice za članstvo, na* dalje, da Savez bude tačno obavešten
o	celokupnom radu u Sokolstvu. Zato treba da se upute društva sva bez raz* like, da imaju slati prepise sedničkih zap smk,a župi, a župe opet prepise svojih sedničkih zapisnika Savezu. Osim toga, svaka župa ima da mesečno šal j e Savezu tačan i opširan referat o stanju po društvima na svojoj terito* riji. Na taj način biti če Savez tačno informisan o faktičnom stanju Sokol* stva, pa če i u mnogo čemu sam vla* stitom inicijativom moči poduzeti u zvesnim silučajevima ono, što je po* trebito i na korist našega Sokolstva.
Što se tiče same savezne uprave, sekretarijat Saveza treba da je u stal* nom, gotovo dnevnom kontaktu sa ivima funkcionarima, a opet u drugu ruku, da se i pojedini članovi uprave Saveza nalaze u jednakom kontaktu. U tu svrhu treba da se u Savezu uvede knjiga objava i dogovora, u koju če se unositi sve poruke i odgovori, a sekre* tar sve ono, što je potrebno da zna svaki član uprave. Na taj način podiči če se izmedu članova uprave življi kontakt i interesovanje za savezne po* slove. Nadalje, u samome Savezu treba provesti jaku podelu rada i zaposliti svu onu braču, koja danas nisu funk* cionari, a samu saveznu upravu pro* širiti još nekim odsecima.
Za sada ukazuje se prva i največa potreba, da se odmah pristupi organi* zaciji novinarskoga odseka, za koji je pravilnik več izraden, a koji predvida izdavanje sokolske korespondence i uredenje biografskog pododseka. Ovaj odsek uopšte uvelike bi oživeo naše Sokolstvo, a naročito korespondenca, koja bi vršila dnevnu i stalnu sokolsku propagandu u svima listovima čitave naše države. Druga je velika potreba, da se odmah pristupi uredenju savezne biblioteke.
Reorganizirajuči tako i nadopunju* juči samu saveznu upravu, treba kon* sekventno postupati i prema dole; po* najpre u župe, pa onda u društva, gde ih danas ima čitavi niz koja nemaju ni glavnih funkcionara, ponajviše go* spodara, a neka pače ni tajnika. Sve se to da izlečiti jedino temeljitom ii br* zom revizijom. Zato konkretno pred* laže, da se ovlasti tajništvo Saveza, da najhitnije provede ovu reviziju, kako bi se uklonile manjkavosti, koje se da* nas dešavaju, a uvelike smetaju So* kolstvu. Ovo, uz pre navedeni admini* strativni kurs, ima da bude početak sistematskog rada, na koji če se doc* nije nadovezivati daljnji zdrav organi* zatorski rad.
No kako bi se i kod novoosnova* nih društava moglo odmah započeti ispravnim radom, to več sada treba misliti na to, da se pre veni ra svima pogreškama i neupučenostima novo postavljenih funkcionara. To se da po* stiči tako, a ukazuje se i velika potre* ba, da se izda jedna mala priručna knji* ž;ca (latinicom i čirilicom), koja bi sa* državala sve upute, kako se imaju vo* diti i upravljati društva. Grada za ovu knjižicu je po tajništvu posve dovrše* na, pa bi se i odmah mogla dati u štampu. Ova knjižica uvelike če poslu* žiti svima onima, koji misle osnovati društva, kao i svima onima, koji če biti zvani i postavljeni da izgraduju temelje čitave naše organizacije. Isti* na, ima još mnogo tih detalja, koje bi trebilo doterati u administrativnem pogledu, ali za početak bolje je poči jednim sistematskim redom i stvari svršiti i doterati, a daljnja nadograd* n ja biti če lakši posao.
Preostalo bi još t pitanje uredenja same savezne koncelarije. Ona je da* nas u svome sastavu dobro organizo* vana, a jednako dobro i funkcionira. Tu i tamo oseča se težina posla usled delomične neorganizacije u župama, ali brača i sestre činovnici Saveza ula* žu sve svoje, da i tome doskoče, a po uputama brače iz savezne uprave. No jedno smo dužni i kao ljudi i kao So* koli, da tom činovništvu damo stabil* nost, pa če u njih biti još više volje, još večeg osečajfi odgovornosti spram čitave organizacije. U tu svrhu pred* lažem, da se 11 Savezu uvede službovna pragmatika. Načrt za istu dovršen je
i	predložen je na proučavanjc gospo* darskom odseku time, da ju što pre dovrši i podnese upravi Saveza na pri* h vat.
Brat dr. Pavlas osvrče se na refe* rat brata Brozoviča i podvlači, da je bezuslovno potrebno da se zna za stanje u župama, zato toplo zagovara reviziju župa. Jednako pozdravlja i predlog nadopunjenja i konstituisanja saveznih odseka več prema usvojenim pravilnicima.
Brat Stevo Kneževič jednako po* zdravlja reviziju župa i drži, da za ovu
reviziju izradi osnovu brat tajnik, pa da pojedina brača iz savezne uprave obave podelu rada, kako bi se ova re* vizija što pre obavila.
Brat dr. Buić izrazuje se pohvalno
o	akciji revizije župa, o osnutku novi* narskoga odseka, kao i o izdavanju same knjižice, jer su upute novim dru* štvima i te kako potrebne, dok bi se samom revizijom na licu mesta odmah dale sve potrebne upute i odmah mo* gle ukloniti sve manjkavosti.
Konačno zaključuje se, da se pri* ma predlog o administrativnim revizi* jama župa, način provedbe odrediče brat Gangl u sporazumu sa bratom tajnikom. Pozivaju se svi pretsednici odseka, da se u duhu pravilnika kon* stituišu. Knjižica uputa za vodenje društava po rukopisu brata tajnika dati če se u štampu, za preparatorne radove i proučavanje pravilnika novi* narskoga odseka odreduju se brača tajnik Brozovič, dr. Dragič i dr. Gra* dojevič, dok se načrt savezne činov* ničke pragmatike upučuje bratu go* spodaru na proučavanje gospodarsko* me odseku.
Prelazi se na daljnju tačku dnev* noga reda: organizacija Saveza, urede* nje župa i osnutak novih društava. Referent brat Brozovič drži, da bi da* nas o tome bilo suvišno govoriti iako je referat o tome detaljno izrađen, a to s razloga, jer je i onako predvidena nova podela Saveza, koja če defini* tivno odlučiti o arondiranju pojedinih župa, a konsekventno tome i pripad* nosti društava. Kompletna organizacija Saveza več danas iziskuje osnutak mnogih važnih institucija, a sve su to pitanja, kojih je rešenje od velike po* trebe po sokolsku organizaciju, ali koja traže veliki študij i vremena, a što je najglavnije, obilnih materijalnih sredstava. O svemu ovome može se več sada raspravljati unutar savezne uprave, kako bi se dobile što jasnije konture i mišljenje širih sokolskih re* dova. No kako su sva ta pitanja još slabo razradena, a predstoji nova po* dela Saveza, to drži da nije uputno da se još za danas iznosi detaljan referat
0 ovoj tačei, več da se ista skine sa dnevnoga reda.
Ovaj se predlog prima, pa se pre* lazi na daljnju tačku dnevnoga reda: revizija Saveza, župa i društava. Reč prihvača predsednik Saveznog revi* zionog odbora brat Radiša Nišavic, koji predlaže, da se po naročitoj ko* misiji detaljno pregledaju računi i knjigovodstvo bivšeg Jugoslovenskog Sokolskog Saveza kao i svih ostalih organizacija, koje su stupile u Savez Sokola kraljevine Jugoslavije od dana donošenja zakona o Sokolu kraljevine Jugoslavije pa do dana prenosa savez* nog knjigovodstva u Beograd. Nadalje, da se izvrši revizija odnosa sa Jugo* slovcnskom Sokolskom Matxom i da joj se u buduče odredi delokrug rada,
1 konačno, da se izvrši detaljan pre* gled računskog poslovanja saveznih listova od dana kada je formiran Sa* vez u Beogradu. Konačno, da se izda naredenje revizionim odborima svih naš;h jedinica, da svestrano pregledaju materijalno poslovanje u svojim orga* nizacijama i o tome podnesu iserpne izveštaje i to društva svojim župama, a župe Savezu. Kada se dobiju svi ovi izveštaj?, tada če se u sporazumu sa revizionim odborom Saveza odrediti daljnji rad.
Brat Stevo Kneževič drži, da nije potrebna revizija bivšeg Jugosloven* skog Sokolskog Saveza, a to tim više, jer su u tom pogledu stvoreni meri* torni zaključci po prvoj sednici pip* numa savezne uprave. Neka se pro* vede samo revizija, koja če doticati poslovanje Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
O	daljnjem delu izveštaja, naro* čito o reviziji jedinica, povela se de* bata, pa se zaključuje, da sc revizija društava i župa ima provesti do 15. oktobra o. g., kojim danom imaju se izveštaji poslati saveznoj upravi.
Što se tiče prvoga dela predloga
0 reviziji poslovanja bivšeg Jugoslo* venskog Sokolskog Saveza na predlog brata Bajželja prihvača se, da se refe* rat vrača bratu Nišaviču, a on da iz* radi novi temeljem zaključka plenuma.
O	ovoj podeli Saveza po župama prihvača reč brat dr. Pavlas, koji uvodno referira o osnutku novoosno* vane župe u Vinkovcima, pa naglašuje, da organizaciju ove župe treba odmah sprovesti. Pismeno valja izvestiti župu u Vinkovcima i u Oseku, da se ima prihvatiti izveštaj brata dr. Belajčica
1 njegov, a jednako da se izvesti pis* meno i starešinu župe brata Ilešiča, da ove izveštaje primi do znanja i da od toga ne pravi nikakovo pitanje, jer če se docnije i onako prisjupiti konačnoj reorganizaciji.
Što se tiče opšte podele Saveza po župama, iznosi samo svoje sopstveno mišljenje, pa predlaže:
1. da se mesto dosadanjih sokol* skhš župa teritorija jedne župe proširi na administrativnu teritoriju svake po* jedine banovine;
2. da se ovako proširena župa po* deli na okruge, kao administrativne i tehničke jedinice, sa odredenim delo* krugom;
3. da se teritorija okruga ustanovi uz prethodno saslušanje sadanjih župa,
uzimajuči u obzir geografske i saobra* čajne prilike.
Obrazloženje:
1. Novom podelom na devet župa oiakšao bi se administrativni rad uprave Saveza, usled čega bi ova mo* gla intenzivnije sprovoditi sokolski ideološki program. Administrativni rad Saveza bio bi znatno jednostavniji i akši, jer bi Savez imao administrativni rad samo sa deset jedinica, mesto sa dosadanjim velikim brojem, a usled toga Savez bi se mogao jače posvetiti idejnom vodstvu.
2. Princip decentralizacije rada po* delom na velike župe omogučiče, da se sokolska ideologija primenjuje i raz* vij a prema stvarnim potrebama nove teritorije i to jedinstvene za čitavu teritoriju.
3. Uprave župa biče u mogučnosti, da proširi sokolske redove radom na stvaranju okruga i u onim krajevima, u kojima danas nema organizovanog Sokolstva.
4. Pitanje banovinskog budžetira* nja u vezi sa sokolskom organizacijom zahteva, da se teritorija župa izjednači sa teritorijom banovina. Prema sada* njem stanju, pored najbolje volje, ne može se pravedno podeliti svota pred* videna u banovinskom budžetu na više župa i na one župe, koje leže podelje* ne na teritorijema raznih banovina. Sa jedinstvenom finansijskom upravom novih župa sokolski program moči če se u mnogo jačoj meri sprovoditi1, nego sa delenjem budžetne svote na mnogo delova.
5. Ovakom podelom župa moči če se interesi Sokolstva kod administra* tivne vlasti brže i jače zaštititi, nego pri sadanjem stanju, kada se teritorija župa nalazi na teritoriji više banovina.
Brat dr. Pavlas izjavljuje, da če još o ovome doneti opširan elaborat. No za pokretanje celoga ovo.ga pita* nja da se primi njegov predlog kao osnova.
RAZNE
III. svetske ženske igre
Kako smo več u prošlom broju do* neli, održale su se u Pragu Ш. svetske ženske ifire, kod kojih su učestvovafe Belgija, Engleska, Estonija, Francuska, Holandija, Italija, Japan, Jugoslavija, Kanada, Letonija, Madžarska, Nemač* ka, Poljska, Austrija, Švedska i Švaj* carska. Pretsednik odbora ženskih igara bio je opunomočeni ministar dr. Josef Švagrovsky, tehnički odbor je vodio br. J. Trautina. Od odličnih gostiju, koji su prisustvovali igrama, treba spo* menuti gospodu Milliat, pretsednicu Medunarodne federacije ženskih spor* tova, dalje vodu japanskih sportist* kinja dr. T. Kinoshita, koji se mnogo bavi študijem telesnog uzgoja i u tom pogledu je odličan stručnjak, engleskog' izaslanika majora Marchanta i dr. Bergmanna, istaknutog nemačkog rad* nika na polju ženskog športa.
U celini plasirali su se po nacija*
ma:
1. Nemačka 57 bodova.
2. Poljska 26 bodova.
3. Engleska 19 bodova.
4. Japan 13 bodova.
5. Švedska 10 bodova.
6. Holandija 9 bodova.
7. Italija 2 boda.
8. Austrija 2 boda.
9. Letonija 1 bod. i
10.	Francuska 1 bod.
U atleticii postigli su svetsko pr*
u trčanju na 60 m: Walasziewicz, Poljska, ?7 sek. (svet. rek. Mejzlikova,
7'6 sek.),	.	.
na 100 m: Walaszie\vicz, Poljska, 12-5 sek. (svet. rek. Cook, 12 — sek.), na 200 m: Walasziewicz, Poljska, 25-7 sek. (svet. rek. Hitomi 1929., 24-7 sek.)
na 800 m: Lunn, Engleska, 2:21-9 sek. (svet. rek. Radke, 2:16'8 sek.), na 80 m: preko zapreka, Jacobson, Švedska, 12‘4 sek. (svet. rek. Sychrova 1928., 12-2 sek.),
na 4X 100 m: (štafeta) Nemačka, 49-9 sek. (svet. rek. Kanada 48'4 sek.), skok u vis: Braumuller, Nemačka, 157 cm (svet. rek. Gisolf, l00 5 cm), skok u dalj: Hitomi, Japan, 590cm (svet. rekord Hitomi 1928., 598 cm), disk: Konopacka, Poljska, 36 80 m (svet. rek. Heublein, 12 85 in),
troboj:	Braumuller	<00	bodova
(svet. rek. Hitomi 1929.).
Na stadionu bilo je sva tri dana mnogo publike, tako da je priredba i materijalno dobro uspela. IV. ženske igre biče god. 1934. u Londonu.
Nemci o Sokolstvu
Razne ovogodišnje priredbe čeho* slovačkog Sokolstva dale su nemačkoj štampi povoda, da ljuto napada Sokol* stvo i čehoslovački narod. Najviše se jc pisalo o sletu plzenjske sokolske župe u Chebu. »Deutsche Turnzei*
Zaključuje se ovaj prediog dosta* viti svima sokolskim župama time, da se o njemu izjave. No one župe, koje se sa ovim predlogom ne bi slagale, neka ne reše stvar na taj način, da izjave samo svoje nepristajanje, več neka iznesu i svoja gledišta o pitanju podela župa.
Brat dr. Dragič podnosi prijave za ozledni fond i konkretno predlaže, da se podele podpore: Stanku Kopaču, naraštajcu Ljubljanskog Sokola 300 Din Dragi Perkoviču, naraštajcu Sokolskog drštva Ljubljana, 300 Din, Alojzu Gri* činku, članu Sokolskog društva Oplot* nica, župa Maribor, 300 Din, Karolu Jugu, članu Sokolskog društva Murska Sobota, župa Maribor, 260 Din, Milanu Samardiču, članu Sokolskog društva Mostar, 400 Din, Stanku Trčeku, nara* štajcu Sokolskog društva Ljubljana*Ta* bor, 300 Din.
Ovaj se predlog prima.
Brat Momir Korunovič podnosi akt glede sokolskog doma u Tiftu, pa kako je predmet financijske naravi odstupa se gospodarskom odseku. Na* dalje potiče pitanje sletišta narednog svesokolskog sleta, iznoseči kako več sada treba misliti na to, da buduče sle* tiste bude stalno i kako bi moglo slu* žiti svima disciplinama telesnog vaspi* tavanja. On če o tome podneti izveštaj
i	predlog u jednoj od narednih sedni* ca, pa da se i ovo pitanje počne teme* ljito proučavati.
Brat tajnik podnosi molbu Sokol* ske župe Beograd, kojom moli da joj se u poslovne svrhe ustupi jedna nuz* prostorija saveznih prostorija. — Odo* brava se.
Brat tajnik podnosi izveštaj o sta* nju uprave Sokolske župe Belovar, ko* je je dosadašnji starešina br. dr. Bran* ko Sunajkovič premešten je u Saraje* vo, pa je usled toga njegovo mesto ostalo vakantno. Ostavkom brata Du* re Habdije na tajničkom položaju is*
VESTI
tung«, glasilo nemačkog turnerstva u čehoslovačkoj republici, posvetila je tome slučaju celi uvodnik, pa ii u na* rednim brojevima nastavlja napadaji* ma na Sokolstvo.
Glasilo turnerskog saveza u Au* striji »Bundeszeitung«, koje izlazi u Beču a za njim i »Deutsche Turn*Zeii* tung«, koja izlazi u Leipzigu, u jednom veoma neprijateljskom tonu bavi se sa našim sletom u Beogradu. Iz ovih nov:na saznajemo i to, da su na našem svesokolskom sletu nastupili i — ne* mački radnieki turneri. O tome pišu doslovno: »Kao uvek, tako i na ovim beogradskim sokolskim svečanostima učestvoval'. su i nemački radnički tur* neri, koji naravno nemaju zapravo što da traže na tom slovensko*nacijonal* nom slavlju.« Gde je pisac tih redaka video nemačke radničke turnere ne znamo. Možda mu u onoj vručini nije dobro funkcijonirao njegov severnjački možak ili mu je moguče naše jako vino tako ojačalo vid, da je video i ono što mi nismo.
•
Odlikovanje francuskih gimnasta
Francuski državni podtajnik za te* lesni uzgoj Morinaud predao je Uniji francuskih gimnasta zlatnu medalju za zasluge na polju telesnog uzgoja sa sledečim ob razložen jem: »Bila je osno« vana (Unija) god. 1873. iz 8 društava, danas ih udružuje 1800. Od god. 1870. bila je glavni pokretač patrijotskog i narodnog preporoda. Pomogla je snaž* no širiti telesni uzgoj i našoj narodnoj armadi davala je najbolji žival j. Na polju časti umrlo je 80.000 gimnasta, kako to dokazuje spomenik, podignut u Nancy*u. Pod vodstvom svog pret* sednika g. Ch. Cazaleta Unija čini stalne napore i podupire telesni uzgoj
i	vojničku spremu u Francuskoj, u du* hu retla i discipline, pod trobojnom zastavom, simbolom snažne i mirolju* bive Francuske.« — U istini, krasno priznanje sa najvišeg mesta!
*	,
Slet gluhonemih vežbača
U Nemačkoj postoji savez gluho* nemih telovežbača, koji po celoj re* publiei broji nekoliko društava. Za Duhove priredio je taj savez svoj sa* vezni slet u Erfurtu, gde je nastupilo 200 gluhonemih vežbača. Nastupili su u deveterobroju, prostim vežbama, če* tveroboju i raznim igrama. U svim tim disciplinama takoder su se i takmičili.
Iz telovežbačkog sveta
Pokrajinski ured u Bratislavi do* zvolio je, da članovi nemačkog turner* skog saveza čehoslovačke republike smiju nositi i na teritoriju STovačke sa* veznu značku. — U Lipsku počeo je
pražnjeno je tajničko mesto, a upraž* njeno je i mesto prosvetara. Ova me* sta treba popuniti tako, da se stareši* nom župe imenuje br. dr. Franko Win* ter, tajnikom brat Stevo Stubičan, pro* svetarom dr. Mihajlo Vukobratovič. Osim toga, u vezi sa § 8. pravila župe, drugim zamenikom starešine župe ime* nuje se brat Dragutin Kolarič.
Brat tajnik podnosi dopis župe Kragujevac, kojom ponovno moli, da se Sokolskom društvu Čuprija dozvoli izdavanje naročitog Sokolskog vesni* ka. — Zaključuje se ostati kod več stvorene odluke, da se izdavanje ovoga lista ne dozvoljava.
Brat starešina Gangl iznosi način proslave Koruškoga plebiscita. — Nje* gov se izveštaj prima i objaviče se u »Sokolskom Glasniku«.
Dopis jednoga društva glede na* čelne rešidbe, da li se jedno sudski presudeno lice može primiti za člana sokolskog društva ili ne, istupa se prav* nom referentu bratu dr. Pavlasu na re* šen j e.
Brat Stevo Kneževič upozoruje, da je razpisan natečaj za štipendij jed* nome lekaru, koji bi pošao u višu školu za fizičku kOftturu. — Zaključuje se upozoriti župe na ovaj natečaj.
Svim bratskim župama!
Savezna uprava več u više navrata primetila je, da pojedina sokolska dru * štva mimo svoje župe primaju sa stras ne raznih nacionalističkih udruženja razne naloge, upute i pozive, na koje se opet mimo znanja i dozvole župe odazivaju.
Pozivate se, da bratskim društvima skrenete pažnju sa nalogom, da se dru* štvo mimo znanja i odobrenja svoje nadležne župe ne odaziva primljenim pozivima pre, nego li konzultuje svoju župu.
da izlazi list »Turnmusikant«, koji če
obavljivati razne telovežbačke glazbe* ne kompozicije. Godišnje iziče četni broja uz pretplatu od 3 marke (40 di* nara). — U turnerskom savezu »Deu* tsche Turnerschaft« (Nemačka) osno* van je odbor za glazbu i pevanje.
«	• t
Demonstracije protiv nemačkih zvučnih filmova u Pragu
U Pragu došlo je proele nedelje
zbog prikazivanja nemačkog propa-gandnog filma »Kralj vagabunda« do burnih demonstracija protiv izaziva-lačke nemačke propagande putem zvu-onih filmova. Primator grada Praga dr. Baxa tražio je od ministra unutrašnjih dela, da se prikazivanje nemačkih filmova u Pragu zabrani. U isto doba došlo je do velikih manifestacija za Jugoslaviju.
Skupština slovenskih turista
Dne 24. septembra počeo je u Pragu petdnevni kongres saveza slovenskih turistiokih društava. Na kongresu bila su zastupana turistička udruženja Cehoslovačke, Jugoslavije, Poljske i Bugarske. Kongres je otvo-ren na veoma svečan način uz prisu-stvo više čsl. ministara, pretsednika praške opštine i više drugih odličnih javnih fimkcijonera.
Lekari u Poljskoj
Iz statistike poljskog ministarstva za narodno zdravlje u Varšavi saznajemo, da u poljskoj republici ima 9442 lekara. U gradovima pada na 100.000 Stanovnika prosečno 31 lekar, u pro-vinciji samo 4. Ovaj broj lekara je za 30 milijunski poljski narod svakako premalen.
Sokolsko - gimnastičke knjige za učiteljstvo i Sokolstvo
Zakonom za narodne i osnovne škole uvršten je kao 14. nastavni pred* met »telesna vežba po sokolskom si* stemu«. — Učiteljstvu manjka jedan metodski obraden udžbenik iz kojega bi učiteljstvo videlo ne samo što, več
i	k a k o se ima obradivati: telesno vas* pitanje po sokolskom sistemu. Da bili taj manjak u našoj literaturi nadome* stio to sam izradio:
1.	Metodiku telesnog vežbanja po sokolskom sistemu. (To je knjiga koja sadrži metodski obradeno celo gradi* vo po nastavnom planu za decu od 6 do 10 godina. Svaka metodska jedi* nica obradena je onako, kako se ima deci predavati. Osim toga u prvom de* lu ovc knjige nalaze se opširni članci: a) sokolski sustav (njegova razdeoba
i	značenje), b) ideologija Sokolstva,
c) kratka istorija telesne kulture,
d) specijalna metodika, e) anatomsko fizičko razvide deteta i t. d. sve ono, što je učiteljstvu potrebno znati iz So* kolstva a u vezi s radom za osnovnu školu.
Knji,ga če imati 300 strana i biče ilustrovana. Stoji 50 Din.
2.	Zbirka sokolskih kompozicija,
L deo. (To je knjiga velikog formata za pet dečjih vežbi 'Sa glazbom i to: a) Scena (za mušku i žensku deeu), b) život deteta u vežbi (za 9*ero ženske dece), c) Sa sela (za mušku i žensku decu), d) Proste s pesmom (za mušku decu), e) Gimnastički rukovet (za 9*ero ženske dece). To su vežbe potrebne za dečje nastupe prilikom akademija i
javnih vežbi.) Veoma lepo uvezana stoji 100 dinara. Ima 64 strane.
3.	Sokolstvo i škola. Knjiga po* trebna učiteljstvu za upoznavanje ce* lokupnoga sokolskoga pitanja u svima dctalj'ma sokolskog rada.- Od ideologi1 je pa do administracije Sokolstva. Sto* ji 10 Din. Ima 80 strana.
Za sve ove knjige može se predbe* ležiti bez sianja novca unapred. Pred« beležba obavezujc svakoga da če knji* gu(e) preuzeti, kad budu gotove. Ako se uzme svaka knjiga posebno — sto* je 100, 50 i 10 dinara, a zajedno — za 150 dinara. — Predbeležbc se primaju do kraja oktobra i šalju se na adresu: Dušan M, Bogunovič, Zagreb, Bogo* vičeva 7.
шттшжшшшшш
ŽUPA KRANJ
Doba župnih in društvenih javnih nastopov v letošnjem poleiju je .v glavnem že za nami. Župni zlet, ki sc je vršil dne 31. maja in 1. ju* nija, je lepo uspel in pokazal, da so* kolska misel zopet napreduje in si pridobiva v vseh slojih prebivalstva tal Oba dneva so se tudi vršile tekme članstva, moškega in ženskega mira* ščaja na orodju in v lahki atletiki, ki so lepo uspele. Tekmovalo je 8 elanov v Srednjem oddelku, 52 članov v niž* jem oddelku.	18 članic,	24 moškega	in
24	ženskega	naraščaja, skupno	je
torej tekmovalo 124 oseb. Najslabši rezultati so bili doseženi pri prostih vajah in pri skoku v višino, izredno dobri pa pri nekaterih posameznikih pri	plezanju na hitrost	in v teku pre*
ko	ovir. V	srednjem	oddelku si	je
priboril I. mesto brat Janko Prisiov z Jesenic z 97 5%, II. mesto br. Ko* šar Marijan iz Kranja, Zaletel Tine in Pechcr Josip iz Škofje Loke z 86‘66%,
III. mesto br. Noč Franc z Jesenic z 86-10%. Pri tekmah vrst v nižjem od* delku je na I. mestu vrsta Koroška Bela*Javomik, II. Kranj, HI. Jesenice.
IV. Radovljica. V. Škofja Loka, VI. Tržič. VII. Bled. Kot posameznik si je priboril I. mesto v nižjem oddelku br. Gerdej Oto z Javornika z 94%, 'II. mesto Iskra Franc z Javornika z 88'8%_ in III. mesto br. Planinšek Vik* tor, Kranj, z 85%. Pri tekmah članic je dosegla 1. mesto sestra Lah Marica, •Jesenice, z 80%, II. mesto sestra Šega
ada, Jesenice, s 77'4% in III. mesto sestra Kolman Dolfka, Radovljica, z 72%.
Izmed ijnoškega nanaščiaja je na L mestu vrsta Javornik, na II. Škofja Loka, na III. Tržič. Kot posameznik je na I. mestu Razinger Jaromir, Ra* dovljica, z 94-10%, Г1. Špicar Bojan, Radovljica, z 8875%, III. Vraničar Drago, Škofja Loka, s 75%. Pri tekmah vrst ženskega naraščaja je I. vrsta Radovljica, II. Škofja Loka, III. Kranj Kot posameznica je dosegla I. mesto Kralj Miroslava, Radovljica, z 87'5%,
II.	mesto Izda Jožica, Škofja Loka, z 75% in III. mesto Škrt Anica, Radov* Ijica, s 74%.
Pri tekmah članov v šesteroboju si je priboril I. mesto br. Pristov Jan* ko, Jesenice, z 63 točkami. Skočil je l'50m v višino, 5-83 m v daljino, kro* glo je vrgel 9'80 m daleč, pretekel pro* go 100 m v 12 sekundah, pri prostih vajah je dosegel 10 točk in preplezal vrv v višino v 12’2 sekundah.
Končna klasifikacija najboljših društev za osvojitev prapora, kot pre* hodnega za eno leto, je sledeča: Jese* nice 47 točk, Koroška Bela*Javornik
33	Vi točk, Kranj 27 'A točk.
V	nedeljo dne 1. junija se je pred jeseniškim kolodvorom formirala po* vorka, ki je krenila proti zgornjemu delu Jesenic in odtod nazaj proti So* kolskcmu domu. Na čelu povorke je svirala sokolska godba z Jesenic, sle* dilo je 8 članskih in 4 naraščajski pra* pori, njim na čelu pa se je nosila stara častitljiva zastava Ljubljanskega So* kola.
Na čelu sokolske reprezentance je korakal I. podstarešina SKJ br. Engel* bert Gangl, poleg njega starosta Ljub* Ijanskega Sokola br. Bogumil Kajzelj prvi podstareš na župe Ljubljana br. Milko Krapež in prvi vaditelj jeseni* škega Sokola, br. Bojan Drenik, bivši načelnik Ljubljanskega Sokola. Za župnim starešinstvom je korakalo 200 članov v krojih, 100 članic, močna smučarska četa s svojo standarto, članstvo in moški naraščaj v civilu. zenska m moška deca; skupno je stek povorka okrog 1000 oseb.
il li f S-C *c Počela javna telo* vadba. Najlcpsc izvedene vaje so bile vaje moškega in ženskega naraščaja elegantno pa so izvajale proste vaje tudi članice. Telovadci društev Ra* dovljica in Škofja Loka so strumno odvežbali živahni dr. Murnikov »Na* prej«. Javno telovadbo so zaključili telovadci (80) z vajami s palicami, na kar so vsi telovadni oddelki napravili stik |>од} .aačelniško tribuno.
Starosta sokolskega društva Jese* nice je pozdravil vse navzoče, osobito
pa I. podstaresino SKJ br. Gangla. Župni načelnik brat Ažman je razgla* sil rezultate tekem vseh kategorij, na* kar je br. Gangl razvil župni prapor in ga izročil ob burnih ovacijah ob* činstva načelniku jeseniškega Sokola, ta pa prvemu zmagovalcu pri tekmah bratu Janku Pristovu. V svojem odu* ševljenem govoru je brat Gangl izre* kel pozdrave Nj. Veličanstvu kralju Aleksandru in visokemu kraljevskemu domu, na kar je godba jeseniškega Sokola zaigrala državno himno, kon* čno se je še zahvalil br. Ganglu župni' starosta br. Janko Sajovic.
Minuli župni zlet ni uspe! prav zadovoljivo. Pokazal je tudi svoje hi* be pri organizaciji, predvsem pa se je pokazalo, da je nemogoče prirediti župni zlet s tekmami vseh kategorij naenkrat skupaj, temveč bo treba župni zlet od župnih tekem deliti z gotovim razdobjem časa.
Društveni javni nastop
Društveni javni nastopi v kolikor so se do tega časa vršili, so večinoma lepo uspeli, in nudili sliko vsestran* skega napredka gotovih društev.
Tako je imel Sokol Kranj dne 15. junija svoj športni dan, ki je pokazal, da se goje v društvu razen redne telovadbe tudi vse grane sodob* nega športa. — Isti dan je imel Sokol Tržič pri svojem domu svoj letni javni nastop, pri katerem so sodelovali telovadci in naraščaj društev Javornik in Jesenice. Vse telovadne točke so prav zadovoljivo uspele, domače dru* štvo samo je postavilo na telovadišče nad 80 nastopajočih, toda udeležba s strani občinstva je bila zelo pičla. Agilno društvo je zaslužilo vsekakor lepši obisk. — Dne 22. junija je imel Sokol v Radovljici svoj javni nastop. Sodelovala so društva Bled, Jesenice in Javornik. Nastop sam je v vseh točkah prav lepo uspel, toda udeležba s strani gledalcev je bila izredno slaba
Dne 27. julija je imel svoj nastop Sokol v Gorenji vasi. Sodelovali sta društvi Škofja Loka in Žiri. Telovad* ba je v splošnem prav zadovoljivo uspela in pokazala, da tudi domače društvo prav lepo napreduje.
Tudf v splošnem vrši to društvo svoje dolžnosti v polni meri med pre* prostim narodom v Poljanski dolini, ustanovilo je sokolski četi v Sovod* njem in v Leskovcu, prva četa že gradi svoj lastni dom.
Dne 27. avgusta sta se vršila dva sokolska javna nastopa na ozemlju naše župe. Sokolski nastop v Škofji Loki je nudil pravo sliko župnega zle* ta. Sodelovala so društva Kranj, Stra* žišče, Železniki in Gorenja vas. Na* vzoči so bili tudi številni člani novo* ustanovljenega društva Selce v Selški dolini.
Pri javni telovadbi je nastopilo 100 vojakov škofjeloške garnizije z vajami s puškami, dalje 58 ženske in 96 moške dece, !12 moškega in 32 žen* skega naraščaja, 38 članic in 58 članov s prostimi vajami in končno 72 č!a* nov z vajami s palicami. iZclo lepo so uspele vaje moškega naraščaja in moške dece in članic, brezhibna pa je bila šestnajsterica mladih vojakov, !ki jih je izvajala moška deca. Člani pa so zadovoljivo izvajali dr. Murnikov »Naprej«, manjkalo pa je strumnosti in sigurnosti v izvajanju. Na orodju in z raznoterostmi jc nastopilo več vrst hkratu. Podana je bila slika vse stranskega sokolskega dela, žal pa telovadba na drogu razen častnih izjem ni mogla zadovoljiti strokovnjaka, po* skušalo se je sestave in prvine vse vprek, a uspela je v celoti malokatera
Isti dan je imel svoj nastop Sokol na Javorniku. Sodelovali sta društvi Bled in Jesenice. Nastop sam je v vsa* kem oziru zelo lepo uspel, tako da je bila ena točka boljša od druge. Naj* bolje pa se je odrezal moški naraščaj s prostimi vajami, ki jih jc izvajal eksaktno ter moška deca (20) z vaja; mi s puškami Člani pa so brezfiibno in strumno podali dr. Murnikov »Na* prej«. -л
Telovadba na orodju, predvsem na drogu, je lepo uspela; opazilo se Je
nekaj mladih telovadcev, ki so izvajati vrhunske sestave z lahkoto, sigur* nostjo in eleganco.
Dne 6. septembra, na rojstni dan Nj. Vis. prestolonaslednika Petra, je priredilo sokolsko društvo Kranj ob 20. uri javen nastop vseh oddelkov.
Kot prva točka je nastopilo 13 članov sokolskega društva Naklo, ki so prav zadovoljivo izvedli proste vaje za II. vsesokolski zlet v Zagrebu.
Za tem so nastopili vsi oddelki domačega društva z zelo pestrim m dobro izvedenim sporedom Največ priznanja pa je žela oboja deca, ki je izvedla lepo proste vaje za beograjski zlet, še posebej pa je bil posrečen na* stop moške dece (60) z igrami. V splošnem pa nas število nastopajočih ne more zadovoljiti. Število telovad* cev, telovadk, moškega in ženskega naraščaja je za Kranj prenizko. Tudi udeležba s strani občinstva ni bila zadovoljiva.
V	nedeljo dne 7. septembra pa j:~ priredilo svoj javni nastop sokolsko društvo Stražišče s sodelovanjem bratskih društev Kranj, Tržič in Škof* ja Loka. Nastopilo je 57 moške dece. 22 članov, 16 članic s prostimi vajami, ki so lepo uspele. Na orodju so na* stopile 4 vrste: ena na drogu, 2 na bradljah in ena z reševalnim platnom. Na orodju se je opaziio nekaj težkih sestav, ki pa niso bile vse izvedene do
efektnega konca. Nastopilo je nato 7 članic domačega društva z robčki, ki so pestro točko izvedle v splošno zadovoljnost in žele največ priznanja. Nastop so zaključili člani s prostimi vajami sokolskega društva Ljubljana 1 za leto 1929.
Soko'ski nastop v Bohinjski Bi* strici se je vršil dne 7. septembra. So* delovala so bratska društva Bled, Ja* vornik in Jesenice. Dopoldne so se vsi oddelki podali na grob pokojnega brata Antona Maleja in položili na gomilo krasen venec svežega cvetja.
Popoldne ob 15'30 pa se je pričela pri sokolskem domu javna telovadba ki jo je ob pričetku zelo motil dež. Nastopila je moška in ženska deca, ženski naraščaj domačega društva, članice ter naraščajniki s prostimi va* jami za beograjski zlet. Vaje so v splošnem lepo uspele, toda najboljši izmed vseh oddelkov je bil moški na* raščaj, ki je izvajal vaje eksaktno.
Na orodju so nastopile tri vrste, in sicer na diogu. bradlji in na krofih. Opazilo se je, da ima Sokolsko Jru* štvo Javornik in tudi domače društvo nekaj mladih in lepo razvitih telovad* cev, ki so izvajali vaje na orodjih z vso sigurnostjo.
Telovadbo je zaključila šestnaj* storica telovadcev z Javornika, ki so strumno izvedli dr. Murnikov »Na* prej« in izzvali živahne aklamacije gledalcev.
ZUPA MARIBOR
SOKOLSKO DRUŠTVO PTUJ.
Tudi v letošnjem letu je društvo priredilo svoj vsakoletni društveni prednjaški tečaj, katerega sta pose* tala dva brata in dve sestri. Tečaj je trajal skozi vse leto in zaključil s predavanji ob koncu šolskih počitnic. Za izpit se je določil dan 21. septem* bra. K. izpitu sta se prijavila br. Kri* vec Joško In Zajšek Mato, medtem ko je s. Vida Hinterlechnerjeva polo* žila društvene prednjaške izpite ob priliki župnega tečaja Mariborske so* kolske župe, ena sestra pa je odstopila. Izpitno komisijo so tvorili: br. dr. Šalamun, starosta in predsednik, dalje bratje Cilenšek P. za organizacijo in upravo, Komac Sl. za sokolski telovadni sestav, dr. Mrgole M. za fi* ziologijo in anatomijo, Pertot Janko za metodiko in sokolsko slovstvo, Ktcrk D. za idejo in sokolsko zgodo* vino in dr. Vrečko VI. za higijeno in prvo pomoč. Oba brata sta izpii po* ložila in sta bila spoznana za sposobna za društvena pomočnika. Letošnji prednjaški tečaj pa se bo pričel v mesecu oktobru. Zdravo!	S.	K.
SOKOLSKO DRUŠTVO VERŽEJ.
Mlado sokolsko društvo je prire* dilo v nedeljo 14. septembra t. 1. svoj tretji javni nastop, ki se je vršil po* poldne ob 3. uri na prijaznem in le* po okrašenem vrtu br. Hedžeta. Vse telovadišče je zavzelo telovadeče član* stvo, naraščaj in deca, nakar je na vzočc pozdravil društveni starosta br Jakob Senčar s prisrčno dobrodošlico n zahvalo za številen poset. Za njim je govoril v imenu občine trga Ver* žeja njen namestnik Cmurekar. Kot okrožni prosvetar je govoril br. Mar* jan Tratar. Sledil je telovadni del z moško in žensko deco (okrog 30), ki so odtelovadili zelo efektne mešane proste vaje iz celjske sokolske župe še precej zmerno. Kritje je bilo slabo. Deca se naj navadi tudi sama šteti Ženski naraščaj (8) iz Ljutomera s. Severjeve ml. jc podal tudi malo v neskladju zletne vaje, nakar je osme* lica članic iz Gornje Radgone s s. Prelogovo zarajala v dečvah. Nastop moškega naraščaja iz Veržeja in Lju* tomera se je. žal, malo ponesrečil vendar pa iz dopoldanske skušnje moram veržejskim naraščajnikom in posebno njihovemu pridnemu vodniku br. Rosu le častitati! Petorica "moške dece iz Križevcev je pod vodstvom br. Tratarja podala telovadno sličico 3 vaj, ki jih jc br. Tratar sam sestavil. S!edil je nastop domačih članov (12) pod vodstvom br. Hedžeta ml. s sli* kovitimi seljašk mi vajami Mostarske župe, ki so jako ugajale. Pri orodni telovadbi je nastopila kombinirana vrsta Murskega sokolskega okrožja pod vodstvom br. okrožnega načelnika Ljube ja s seskoki na mizi in dvemi sestavami na drogu. Oboje je občin* stvo zanimalo. Petorica moškega na* raščaja iz Križevcev je z br. Borkom z eksaktnostjo odtelovadila še vedno lepe praške proste vaje in odnesla prvo mesto z izvajanjem, članice (42) s s. društveno načelnico Marico To* polnikovo so dobro izvajale beograj* ske vaje in enako (malo manj sklad* no) so zaključili telovadni program člani (30) z br. župnim podnačelnikom
C. Hočevarjem z Murnikovimi vaja* mi. To je bil obenem tudi zadnji na* stop v Murskem soko'skem okrožju kot popolnoma dostojen zaključek našega zunanjega sokolskega dela. Pri telovadnem nastopu je prav marljivo igra’a ljutomerska mestna godba pod taktirko našega glasbenega prleškega Hubada — br. Zaharla dokaj umer* jeno in točno. Tudi veselični del je bil prav dobro organiziran, tako da so priš’i na svoj račun i gosti i društvo. Pridno so svirali mladi tamburaši Bralnega društva pod vodstvom br. Kozarja v veselje vseh plesalcev.
Mlademu društvu, njega upravi in posebno agilnemu br. načelniku vse priznanje.	—ar.
*
SOKOLSKO DRUŠTVO ŠT. ILJ.
Dne 14. sept. je proslavilo Sokol* sko društvo Št. IIj v Slovenskih gori* cah v naj lepši in najveličastnejši obli* ki kot naroden praznik. Prvi javni na* stop je zadivil srca mnogih in jim po* dal poroštvo in zaupanje v nepremag* 'jivo silo našega Sokolstva.
Ob 14. uri je bilo zbrano domače društvo /. nekaterimi sosednimi pred kolodvorom. Sokolska godba iz Mari* bora je pozdravila došle goste. Poseti« nas je tudi br. sreski načelnik dr. Ipa* vic, br. komandant žandarmerije Alija Džemidžič ter br. profesor Kenda za Narodno Obrano, kolesarsko društvo »Perun« 'pa je priredilo tekmo iz Ma* rihora s ciljem: št. lij.
Po pozdravnem nagovoru brata društvenega staroste Sfiligoja se je iazvila povorka, ki je odkorakala v vas, ki je bila okrašena z zastavami. Vso pot je bilo Sokolstvo obmetavano s cvetjem in pozdravljeno z veselimi vzkliki. Povorka sc je ustavila pred hišo brata staroste, kjer je brat pod* starosta Bauman orisal postanek in razvoj Sokola v Št. liju. V imenu ob* čine je pozdravil vse navzoče podžu* pan g. Thaler, ki je naglašal, da naj bodo padle žrtve procesa v Trstu ka* žipot k složnemu delu, posebno tu na meji. Nato je povorka krenila na te* lovadišče, kjer se je vršil javni nastop.
Telovadišče je kmalu napolnilo mnogoštevilno občinstvo. Ob 16. uri je bi! pričetek telovadbe. Nastopile so članice iz Št. lija, 14 po številu, pod vodstvom načelnika br. Šeška ter lepo izvajale proste vaje. Pod vodstvom župne načelnice s. Mačuš*Žiberjeve je nastopilo 44 članic bližnjih sokol* skih društev z beograjskimi prostimi vajami. Članske proste vaje so vzor* no izvajali bratje*gostje iz Maribora, pod vodstvom načelnika brata Dekle* ve. Pred odhodom članstva s telovadi* šča je pozdravil vse navzoče župni starosta br. dr. Kovačič ter v vzhiče* n ih besedah očrtal pomen Sokolstva, posebno v obmejnih krajih. Četo So* kola Št. lij v Slov. goricah, broječo
34	krepkih telovadcev, je pripeljal na telovadišče brat načelnik šeško. Bur* no pozdravljena je četa vzorno izva* jala proste vaje župe Mostar. S to točko jc bila zaključena javna telovadba in s tem prvi nastop Sokolske* ga društva Št. Ilj.
Po nastopu se je vršila prosta za* bava v gostilni Dimnik s srečolovom in plesom. Tudi pri prosti zabavi je svirala sokolska godba iz Maribora med odmori pa domače moštvo iz Sv. Lenarta.
ZUPA TUZLA
NOVE SOKOLSKE ČETE.
Inicijativom brata Nikifora Todi* ca, starešine Sokolskog društva Tuzla, osnovana je sokolska četa u Požarnici, kojoj je na sednici župske uprave 17. septembra o. g. imenovana uprava ka* ko sledi: Starešina br. Đuvić Mitar,
zam. star. br. Lekič Pero, (načelnik —? Op. Ur.), tajnik br. Motjrakovič Rado, blagajnik br. Antič Žarkb, revizor* bra* ča Antič Mihajlo i Jovanovič Cvjetin, referenti pojedinih otseka brača Jova* novič M'tar, Miloševič Damjan (učitelj) i Kosanovič Vaso. Takoder je inicijati*
vom brata Vojislava Bukanoviča star.
Sokolskog društva Kreka, osnovana so« kolska četa u Živinicama sa sledečom upravom: Starešina br. Tadić Franjo, zam. star. br. Filipovič Ivo, načelnik br. Lugonjič Mijo, tajnik br. Kulič Mi* jo. blagajnik br. Žepič Ivo, revizori brača Matič Tomo i Tadič Ivo.
Do danas Sokolska župa ima osam jakih sokolskih četa, koje imaju sve kategorije članstva. Rad na proširenju Sokolstva na selu i kod ostalih drusta* va je u toku.
*
SOKOLSKO DRUŠTVO JANJA.
Na dan 31. augusta o. g. održan je sastanak u Janji, na kojem je osnovan > Sokolsko društvo i predložena lista uprave na imenovanje župi. Uprava je na sednici župe od 17. o. m. imenova* na kako sledi:
Starešina br. Aleksa Stankovič, zam. star. br. Hamza Corabd'ć, prets. prosv. odbora sestra Olga Mlinarič, na^ čelnik br. Osman Gruhonjie. nacclnica sestra Zora Bogosavljevie. Članovi uprave brača: Mehaga Muscmič, Vaso Petkovič, Muharem čcinerlič, Marko Cukman, Krsto Nedič, Vaso Lasič. Za menlii:	brača Nikola Lukič, Alija
Adamlič, David Davidovič, Ahmct Alibegovič, Nikola Petrovič i Vaso Stojanovič. Nadzorni odbor:	brača
Dorde Gospič, Orhan Huremov č i Simo Lazič. Zamenici brača: Risto Mi* čič, Jusuf Gradaščevič i Huscni Fit\* zovič.
Osnivanjem Sokolskog društva u Janji broji naša župa 22 društava, da* kle šest društava više nego što je imala pril kom osnivanja Saveza Sokola kra* Ijevine Jugoslavije.
*
Proslave 6. septembra.
Jednom okružnicom skrenula je pažnju uprava župe svima društvima da dolično proslave 6. septembar kao rodendan starešine Saveza Sokola kra* Ijevine Jugoslavije, N j. Vis. Prestolo* naslednika Petra. Iz izveštaja, koje je župa dobila, vidi se da su sva bratska društva na svečan način proslavila taj dan. Članovi svih društava prisustvo« vali su toga dana u svečanim odora* ma svečanom bogosluženju u bogomo* ljama. Sokolsko društvo Ugljenik pro* slav lo je najsvečanijc taj dan, jer je istoga dana otkrilo bistu Nj. Vel. Kra* lja Aleksandra. Ovoj svečanosti pri* sustvovao je izaslanik Nj. Vel. Kralja g. Martinovič, pukovnik iz Tuzle, kao
i	mnogi, drugi izaslanici i veliki broj članstva Sokolskog društva Bijeljina. Župu je zastupao br. inž. Branko Bu* dimir zam. žiip. starešine. Sokolsko društvo u Drventi posetilo je akade* miju, koju je priredila Nar. Odbrana. Sokolsko društvo Cradačac održalo je akademiju na kojoj je o značaju dana govorio br. Kosta Matijaševič, prets. prosvetnog odbora. Sokolsko društvo Zbornik održalo je akademiju sa pre* davanjelh prets. P. O. br. Dušana Ma* careviča, a u tri sata iza podne prire* den je vanredno uspeo javan čas. So* kolsko društvo Bijeljina korporativno je učestvovalo na proslavi u Ugljeviku. Sokolsko društvo Bos. Brod pored su* delovanja u bogomoljama, korporativ* no je učestvovalo u bakljadi, koju jc priredila gradska opština. Sokolsko društvo Bukinje priredilo je poselo sa predavanjem o značaju dana. Sokolsko društvo Kreka korporativno je sude* lovalo u bakljadi, koju je priredila voj* ska u Tuzli, a po povratku održao je br. Vinokič predavanje: Značaj 6. sept. za Sokole. Sokolsko društvo Gračaniea priredilo je bakljadu sa iluminacijom. Pred sresklm načelništvom pozdravio je poglavara sreza br. Hugo Oršanič, zam. starešine, a uveče priredena je zabava sa biranim programom. Sokol* ska četa u Husini. Na dan 6. septembra lepršala se zastava na kuči gde jc sedi* šte čete, na prozoru je bila cvečcm okičena slika Nj. Vis. Prestolonasled* nika Petra, a u 8. sati prodefilovala je četa sa svima kategorijama keroškom malom kroz celo selo. Govorili su sta* rešina čete br. Mato Pavlovič i nač. br. Džemo Arnautovlić. Pored vežb. čl. ovoj manifestaciji sudelovalo jc preko 200 ljudi i žena iz sela. Na koncu je priredeno poselo.	V.	B.
ŽUPA ZAGREB
SOKOLSKO DRUŠTVO BREG AN A.
Prigodom putovanja pretsednika vlade g. Petra Živkoviča po zagreba čkoj okolici, posetio je takoder dne 22. septembra Breganu, gdc su ga po* red ostalih društava i pučanstva, doče* kali takoder i članovi Sokolskog dru* štva u odorama. I tom zgodom poka* zao je gosp. Pretsednik veliko zanima* nje za Sokolstvo, jer je nakon ofici* jelnlh pozdrava pošao je medu Seljake
i	radništvo, no čim je spazio sokolsku decu, pride odmah k njima rckavši: »A to su moji Sokoliči«, našto su ga oni pozdravili; sa gromkim sokolskim »Zdravo!« Tu ga je pred sokolskem četom u ime Sokolskog društva pozdra* vio lepim govorom društveni prosvetar brat Zdenko Dolinar. Gosp. pretsednik pitao je za starešinu i načelnika, koj su bili slučajno na putovanju. Intere* sirao se za broj članstva, vežbača, na*
raštaja, dece i za vežbaonicu, koju je hteo sam videti, te su ga tamo poveli sa ostalim ministrima i pratnjom drus šlveni tajnik brat Feliks Kalin i pro« svetar brat Zdenko Dolinar. U dvo* rani izjavili su mu, da bi istu rada po* večal', ali da nemaju još dovoljno sred* stava. Gospodin Ministar mašio se od* mah za listnicu, te izvadi 1000 Din, ko* je je predao društvu kao pripomoč za popravak. Ujedno je pohvalio brata Jos. Kalina za besplatnu uporabu dvo* rane Sokolskom društvu.
F. Ksn.
*
SOKOLSKO DRUŠTVO IVANIČ* GRAD.
U nedelju 14. septembra u 10. sati pre podne odžana je u Ivanić*gradu konstituirajuća skupština Sokolskog društva, u koje se do sada upisalo pre* ko 80 članova, a još uvek se javljaju novi članovi. Pretsednik akcionog od*
bora brat Vladimir Rubetić otvorio je skupštinu patriotskim govorom i ujed* no pozdravio izaslanifka iz Zagreba, starog znanca Ivanic*grada, brata Du* šana Bogunoviča, koji je na poziv od* bora održao predavanje o sokolskoj ideji. U svom krasnom govoru, pred mnogobrojnim slušatelj ima, razložio je stanovište Sokolstva u svim pitanjima, koja se odnose prema sokolskoj orga* nizaciji. U toku lepo iznešenih misli' bio je brat Bogunovič srdačno pozdrav* ljen, a naročito kada je govorio o Slo* venstvu, kulturno*nacionalnom proble* mu Jugoslovenstva i odnosu Sokolstva prema veri.
Pošto je objavljen upis članova, primljena su društvena pravila i izabra* na je uprava društva, koja je več po* tvrdena od strane Sokolske župe Za* greb. Za starešinu je izabran brat Via* dimir Rubetič, za podstarešinu brat Makso Brleković, za tajnika br. Ivo
čorak, za blagajnika br. Josip Kelšin, za prosvetara br. Edo Babič, za načel* nika brat Ante Hrenčevič; za revizore brača Franjo Mihun, Milan Hiršl i Juraj Jančiev; za odbornike brača: Cvetko Kukec, Zvonko Rubetič, Josip Sattler, dr. Cvetko Krnjevič, Franjo Bastelič, Zlatko Najman, Emi! Franko i sestra Emilija Tuma; zamenici odbor* nika Luka Pleše, Josip Hubeni, Pavao
Vučetič, Ante Šantič i sestra Milka Fajtović.
Posle primljene liste odbora na* stala je diskusija o organizacijskom radu drštva i odredena je mesečna čla* narina 3 Din za podupirajuče članove, 2 Din za vežbače, 50 para za decu i 1 Din za seljake, kojih se upisalo pre* ko 12. Zatim su još progovorili brača Josip Kelšin i D. Bogunovič o potrebi
sistematskog sokolskog rada. Sa skup* štine su odaslani pozdravni brzojavi Nj. Vel. Kralju Aleksandru, Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru i pretsedniku vlade g. P. Živkoviču. Čitanje ovih po* zdravnih brzojava, popračeno je bur* n:m klicanjem Kraljevskom Domu i Jugoslaviji.
Zl. N.
D—.
"J? 3
S J c
to
£ A
gt/5
i a
>o
P S
Џ
ČL trt 4»-S
> bo
Oh O
„Kavarna Medulic“, Zagreb, Iliča 59
Elegantna in najmoderneje urejena kavarna.
Vsi domači in inostranski časopisi.
Iz kavarne vozi lift v prvo nadstropje, kjer se nahaja na j več j a BILJAH DVORANA z 8 biljari in sepa-rirane igralnice.
Odprta vina in pivo na čaše.
Shajališče Sokolov!
Lastnik: Ciril Tratnik
Restavracija „VAROŠKA PIVNICA«
ZAGREB, G A JEVA ULICA 9
Poznana stara zagrebška gostilna v sredini mesta. Domača kuhinja, prvovrstna vina in najbolje pivo. Na ražnju pečeni janjčki, prašički, race itd.
Veliki letni senčnati vrt.
Vsako soboto in nedeljo koncert vojaške glasbe.
Shajališče Sokolov!	--
Cene zmerne!
Lastnik: Ciril Tratnik
MALI OGLASI
шшшаатшшшшшттватш
Oglase prima po naplati uprava Sokolskog Glasnika u Ljubljani, Narodni dom. Svaka rei pri svakom objavljivanju 40 para, najmanji iznos 5 Din
Službe išče
esni manipulant, dober Sokol in lelovadec. Sprejme vsako v njegovo stroko spadajoče delo kjerkoli. Ponudbe na naslov »Sokolska župa Maribor-Narodni dom*.
Muziki Sokolskzg društva u Sarajevu
potrebni su dobri glasbenici - Sokoli ovih instrumenuta:
1 klarinetist,
1 basfliigelhornist i 1 trubač ili fliigelhornist.
za polje in vrt nudi
SEVER & K0MP.
LJUBLJANA Zahtevajte ponudbo1
Tambure
najbolje, sremskog i Farkaševog sistema preporuča poznata i največa radnja
J. Vardian, Sisak 5
(SAVSKA BANOVINA)
Veliki cjenik sa slikama na zahtjev šaljem svakoma badava Sokolska društva dobivaju popust Odlikovan zlatnom kolajnom i diplomom
Hotne konzerve in mesne izdelke
najfinejše kakovosti dobavlja vsako količino
F. Slamič
LJUBLJANA
Gosposvetska c. 6
Tvornlca mesnih izdelkov in konzerv / Za izlete in potovanja najprikladnejši provijant Za sokolska društva tvorniške cene. / Brzojavi: Slamic Ljubljana Telefon: 29-73 / Cene ugodne!
Tvornlca rimnaatičkih 1 ■portskih sprava =
J.Oraiem
Ribnica, Dolenjsko
OSNOVANA 1881. GOD.
Tjh
izradjuje sve sokolske vežbade sprave, opreme čitavih društvenih i škotskih vežbaona, sportske potrepštine za laku atletiku, sprave za letna vež-bališta, kupališta i bašče lju-ljanke, sprave za decu itd. lzrada savršena i elegantna, poslužba najsolidnija, cene naj-umerenije. - llusltovani cenik besplalno.
RUDE in KOVINE
LJUBLJANA, MIKLOŠIČEVA CESTA 15
Naslov za brzojavke: Rude Telefon interurban štev. 2727
En gros:
svinec, cink, cin, aluminij, baker, cinkova pločevina, svinčena pločevina, pocinkana železna pločevina (izdelek Cinkarne, d. d., Celje), barve, žveplenokisla glina, aluminijev hidrad, bakrena galica, cinkov prah, katran, stare kovine, kovinasti ostanki, rude vseh vrsii
M
rs
H
1/1
M
ki
%
V
PETER ŽITNIK
SPLOŠNO KLEPARSTVO
instalacija strelovodov 0 TJ našega sistema in kritje JJtI g jj lesnocementnih streh. Q	i
LJUBLJANAHM
AMBROŽEV TRG ŠT. 9
vseh vrst po foto= graf iiah alirizbah izvršuje za vsatovs jten№fcnalsoUdneje
KL1ŠARNAST-DEU UUBURNRDAlHflTlNOVfm
Mestna hranilnica ljubljanska
Ustanovljena 1. 1889. / Gradska štedionica
TELEFON ŠTEV. 2016	*	POŠTNI	ČEK	10.533
Ljubljana, Prešernova ulica
Stanje vloženega denarja nad 485 miljonov dinarjev.
Sprejema vloge na hranilne knjižice kakor tudi na tekoči račun in sicer proti najugodnejšemu obrestovan ju. Hranilnica plačuje zlasti za vloge proti dogovorjeni odpovedi v tekočem računu najvisje mogoče obresti. Jamstvo za vse vloge in obresti, tudi tekočega računa, je večje kot kjerkoli drugod, ker jamči zanje poleg lastnega hranilčnega premoženja še mesto Lubljana z vsem premoženjem ter davčno močjo. Vprav radi tega nalagajo pri njej sodišča denar nedoletnih, župnijski uradi cerkveni in občine občinski denar. — Naši rojaki v Ameriki nalagajo svoje prihranke največ v naši hraniinici, ker je denar tu popolnoma varen.
Индустрија соколских потрепштина
Бранко Палчић
Централа: Загреб
Улг.ца Крал.ицс Маријс 6
Добављач Савеза Сокола Краљспине Југославије Брзојавни наслов: Трикотажа Загреб Телефон број 26-77
Klišeje
vseh vrst, enobarvne in večbarvne izdeluje klišarna
jUGOGRAFIKA
LJUBLJANA
SV. PETRA NASIP ŠT. 23
Telefon Ste v. 2495
KNJIGARNA
UČTELJSili TISKARNE
V LJUBLJANI
FRANČIŠKANSKA ULICA «
m
TELEFON ŠT. 3397 RAČUN POŠTNE HRANIL. ŠT. 10.761
priporoča cenj. občinstvu in društvom svojo zalogo vseh pisarniških potrebščin. Lastna izdelovalnica šolskih zvezkov. Knjige iz inozemstva se naročajo pod najugodnejšimi pogoji. Knjigarna sprejema naročila na vse domače in inozemske liste, revije itd. — Velika izbira krasnih pokrajinskih in umetniških razglednic. Cene solidneI - Postrežba točna! - Zahtevajte cenike!
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICELI
LJUBLJANA, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne
ФИЈ1ИЈАЛА БЕОГРАД
Балканска 28 Хотел Праг
Израђујем све врсти со-колских потретптнна за јапни н излетни наступ чланова.чланицп н деце тачно по пропнсу СКЈ. Надаље препоручам се браНн за израдбу најмо-дернијих цинилних оде-л^, која no најновијем кроју израђујем у нла-ститој раднониии.
Moralia UL Ш11
Ljubljana, Duoajska cesta U
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
TEOD. KORN, LJUBLJANA
POLJANSKA CESTA ŠTEV. 8
PREJE HENRIK KORN	(USTANOVLJENA	LETA 1852.)
Krovec, stavbni, galanterijski in okrasni klepar. Instalacija vodovodov. Naprava strelovodov. Kopališčne in klosetne naprave in centralne kurjave.
USTANOVLJENO 1874 Vrtnarstvo in cvetličarna
KOUSIH!* L JU
Aleksadrova cesta — Vrtača3
6e priporoča vsem br. društvom. Aranžmaji, dekoracija, sveže cvetje, žalni venci in šopki, trakovi vedno na zalogi. TELEFON 2341 Bratskim društvom 10% popusta Postrežba točna in solidna. Cene brezkonkurenčne.
Obaveštavam braču Sokole, da bojadišem (barvam) platno, žuticu i gradel na druk u svim bojama (barvama) i na glatko u svim bojama.
Bojadisanje (barvanje) stoji po l m duljine a 0'80 m širine samo Din 2‘50. Na taj način dolaze mušterije do jeftinije robe (po metru 1 Din i više), nego da kupuju gotovu robu. Pošiljku od preko 500 m prima naručitelj franko. Sve ostale upute mogu se dobiti kod mene.
Preporuča se svima Sokolima i Sokolicama
Ljudevit Wachtersbach, Čakovec
bojadisar (barvarija)
Posojilnica v Mariboru
Ustanovljena leta 1882. ф r. z. z o. p. ф Telefon štev. 108
~*“ Narodni dom	=
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na' knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 %, proti odpovedi na 3 mesece po 7 °/o. Daje posojila proti vknjižbi po 8 °o, na menice po 9 0 o. Stanje hranilnih vlog nad Din 80,000.000"—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000'—.
МЕДИЋ-ЦАНКЛ
творнице уља, фирнајза, лакова и боја, друштво са о. ј. Централа у Љубљани. — — Власник Фрањо Медић.
Творнице: Љубљана - Медводе.
Подружнице и стоваришта: МАРИБОР и НОВИ САД.
Властити домаћи производи:
Ланено уље, фириајз, све врстн лакова, емајлно - лакастих и уљених боја. Хемијско чисте и хемијско улепшане нао н обичне земљане боје свију врсти и нијанса, кистова, стакларског кита итд. марке „МЕРАКЛ“ за обрт, трго-вину и индустрију, за железнице, поморс;вои ваздухопловство.
ЦЕНЕ УМЕРЕНЕ.
ТАЧНА И СОЛИДНА ПОСЛУГА.
ммгаш шш mio g umu
REGI ST ROVAN A ZADRUGA S OGRANIĆENIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuće ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - program atskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja,. plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije.
Komisijska prodaja odora sviju kategorija.
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 25 - 43. — POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
Zahtevajte ceniki
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl). — Glavni i odgovorni urednik Stjepan Čelar. — Uređuje Redakcijski odsek. — Za upravu i oglase odgovara
Mica Košieva . — Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik France Štrukelj); svi u Ljubljani.