KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU1
Klasa 12 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE'
Izdan 1 jula 1933.
PATENTNI SPIS BR. 10122
Deutsche Gold-und Silber-Scheideanstalt vormals Roessler, Frankfurt
a. M., Nemačka.
Postupak za spravljanje viših alkohola.
Dopunski patent uz osnovni patent broj 9299.
Prijava od 22 juna 1932.	Važi cd 1 decembra 1932.
Traženo pravo prvenstva od 24 juna 1931 (Engleska).
Nujduže vreme trajanja do 31 decembra 1946.
U glavnom patentu br. 9299 opisan je jedan postupak za spravljanje viših alkohola iz etil alkohola, koji. je naznačen time, što se para etii-alkohofa razblaži sa vodo-nikom u približno molekulskom odnosu i prevodi na 200—350° preko jednog kontakta, koji se u glavnom sastoji iz magnezi-um-oksida, a kome su dodate male količine drugih metalnih oksida iii metali za koje se zna da imaju katalitičko dejstvo.
Nađeno je da pri prevođenju smeše metil a'kohola i etil-alkohoia zajedno sa vo-donikom u gnsnom agregatnom stanju preko sličnih katalizatora na visokim temperaturama i pri običnom iii povećanom pritisku nastaje takode izmena oba niža alkohola u više. Ova reakcija pruža mogućnost da se na prirodu postojećih alkohola u toliko utiče, što se usled sadejstva metanola pored bu ti i-alkohol a i drugih alkohola sa parnim bre jem ugljenikovih atoma mogu d biti i takvi sa neparnim brojem ugljenikovih atoma, kao na pr. propii-al-kohol, amii-alkohol il t. d. Istina je da je već poznato, da se pri provođenju etil-al-kohoUia preko dehidrirajućih katalizatora pri visokim temperaturama dobijaju kon-denzacioni proizvodi, među kojim se nalaze i viši alkoholi kao butil-alkohol. Dalje je poznato i to da se pri provođenju me-
tiil-alkohola zajedno sa vodonikom i ugljen dioksidom preko katalizatora pri visokim temperaturama i pritiscima nalaze u dobivenoj smeši i viši alkoholi. Ali pri ovim reakcijama postaju usled sekundarnih re-akicija istovremeno i neželjeni proizvodi kao eti'-acetat, ketoni, ugljovodonici, estri i t. d. Postupak koji je predmet ove prijave, kod kojeg se u glavnom upotrebljavaju u osnovnom patentu pomenuti katalizatori isključuje ove nedostatke i povećava broj korisnih alkohola, koji se mogu dobiti po rsnovn m patentu. Upotreba pomenutih oksidnih katalizatora obezbeđuje dobar prinos sa višim alkoholima i omogućuje da se reakcija izvodi na relativno niskim temperaturama na pr. ispod 400° prvenstveno između 250—300°.
Kao dodatak glavnom katalizatoru, koji se u glavnom sastoji iz magnezium oksida dolaze u rbzir u prijavi za osnovni patent r> menuti oksidi. Kao kod glavnog postupka i ovđe treba upotrebiti ove akfivatore u relativno mai’im količinama u odnosu prema giavnom katalizatoru, da' bi se iz-beglo dobijanje sporednih proizvoda i prc dukata raspadanja. Najveća gornja granica za količine aktivatora iznosi oko 19% od ukupne količine kontakta. Korisno je kontaktu dodati još i takve materije, koje
Din. 5.
same po sebi nemaju katalitičkog dejstva, ai’i stabilizirajući dejstvuju kao na pr. oksidi ili hidroksidi aiuminiuma ili drugih zemnih metala, titana, toriuma i torne slično i tako povoljno utiču na dužinu trajanja kontakta.
Preporučljivo je vodonik upotrebiti u takvim količinama da na jedan mol alkohola dođe 1/2 do 3 mola vodonika. Ali se mogu upotrebiti i veći viškovi vodonika. Metil alkohol i etil a kohol mogu se upotrebiti pomešani jedan sa drugim u svakom odnosu. Radi li se pri običnom pritisku, reakciona smeša, koja se u glavnom sastoji iz viših alkohoi’a ne sadrži skoro ni malo estra, ketona i druge neželjene materije. Varirajući odnos količine dvaju alkohola, može se uticati na sastav reak-cione smeše. Kada se upotrebi veći pritisak od atmosferskog, izmena alkohoila je pri jednostrukom prelazu preko katalizatora potpunije. Povise li se pritisci još i dalje, može da se smanji količina vodonika u reakcionoj smeši a da se ne grade relativno više a/dehida kao sporedni proizvod, čak šta više smanjuje se građenje sporednih proizvoda, što iznenađuje. Najpodes-nije reakcione temperature leže pri radu pod pritiskom uopšte više nego li pri radu pod atmosferskim pritiskom u opšte iznad 300°.
Primer 1. Za katalizator upotrebljena je jedna smeša maignezium-aluminium i ba-kar-oksida u odnosu 89 : 8 : 3, koja se nalazila u jednoj cevi zagrevanoj e’ektričnom strujom. Preko ovog katalizatora provođena je smeša metil-alkohola, etil-a'kohola i vodonika u mol. odnosu 1,4 prema 1,3 na običnom pritisku i temperaturi od 260°. Posle odvajanja nepromenjenog etil- i me-tffl-alkohola kao i malih količina acet-alde-hida i butir-aldehida, koji se sa neprome-njenim alkoholima zajedno ponovo vraćaju reakciji, dobiveni su sledeči prinosi u višim alkoholima:
14 težinskih delova
18
29
22
ff
9y
yy
yy
yy
8
yy
yy
16
yy
jy
n-propil-alkohoila
izobutil-alkohola
n-butil-aikohola
metil-etil-karbin-kar-
binol (racenski oblik
optički aktivnog a-
mil-alkohoila)
'edne heks l-alkohol' frakcije
viših alkohola koji su sadržavali heptil-oktil i ncnil-alkohola.
Primer 2. Smeša od 4.4 mola alkohola, 3 mola etili alkohola i 3 mola vodonika provođena je preko istog katalizatora kao u primeru 1, na temperaturi od 350° i pod pritiskom od 30 atm. Posle odvajanja ne-promenjenih alkohola i malih količina al-dehida i etilestra sirćetne kiseline (samo približno jedna trećina kondenzata) vađe-ne su sledeće količine viših alkohola:
361 težinskih delova n-propil-a’kohola
322	„ izobutil-alkohola
119	„	„	n-butil-alkohol a
339	„	metil-etil-karbin kar-
	binola
549	„	„	alkohola sa višom
	tačkom ključanja.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za spravljanje viših alkohola po patentu br. 9299 naznačen time, što se etil-alkohol prerađuje pomešan sa metil-ai'koholom.
2.	Postupak po patentnom zahtevu, naznačen time, što se upotrebljava veći pritisak od atmosferskog.
3.	Postupak po patentnom zahtevu, naznačen time, što se radi na temperaturama između 200 i 400°, pri čemu se upotrebljavaju više temperature pri radu pod pritiskom.