KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 38 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Novembra 1926.
PATENTNI SPIS BR. 3915
.?■- - — — . *""      , -   . ; , ) f-r- —I...   . '	S
. f * ' ' - .
., . , . ' r ■* '■■?
'• i -tr ...	’V ■ . , I r
Ing. Moritz Kot
Zid, odnosno ploče za nameštaj, Prijava od 22. novembra 1924.
Zidovi ili ploče, koje se uopšte upotre-bljuju u izradi nameštaja i slolarstvu, grade se iscela ili se pravi izrezani okvir, u kojima se umeću ispune (ploče, duvari). I celi zidovi kao i ispune oblažu se u proizvodima bolje kakvoće.
Zidovi iz cela imaju tu korist, što se naj-pre opaža priroda drveta, materijal i nervi furnira (oplate) i što se pomoću istih mogu praviti zidovi u najrazličitijim oblicima. Kod nameštaja ovih celi zidovi smanjuju prostor, kao i nosače; prema tome moraju imati izvesnu čvrstoću to se moraju odgovarajuće dimenzionisati. Imaju pak tu nezgodu, što se tako krive, što se pak može samo na taj način sprečiti, da se puni zidovi izrade od nakrst slepljenih tanjih ploča (tabli) takozvani „slepih" tabli. Ovaj način izrade je vrlo skup, jer on iziskuje mnogo ručnog rada ili skuplje mašine radilice, tako da se puni mogu uzimati u obzir kod nameštaja bolje kakvoće, koji dopuštaju veće nadnice. Kod zidova sa okvirima nosači (rebra) jesu okviri od uzanih masivnih daski, (letvi) koji se lako i dobro mogu načiniti mašinom. Takvi okviri ne krive se primetno i sačinjavaju, prema načinu spoja pojedinih de-lova, masivno noseću konstrukciju, tako da se ti zidovi grade na taj način, što okvir sačinjava nosač (rebro). Ispune ovde ne nose, te se kao nosački elementi upotreb-Ijuju tanke daske ili krstato izlepljeni furniri, koji se lako fabrički izrađuju i ima ih i na pijaci. Kod ovih zidova sa okvirima okvir služi kao noseće rebro, a ispuna služi pak za smanjivanje (ograničenja) prostora. Svaki se elemenat može načiniti tako,
5si, Budimpešta.
vrata i druge stolarske proizvode.
Važi od l.jula 1925.
da odgovara svojim tehničkim zahtevima,. okvir čvrstoći, furnir zahtevima trajašnjosti. Korist od ove podele jeste ta, što se o-kvirni zid može fabrički i u masi izrađivati sa srazmerno prostim i jeftinim radilicama. Okvir se ne može graditi od skupljeg drveta, da se ne bi troškovi nameštaja povećavali. Ovo ograničenjeu izboru drveta je bitna nezgoda ovih okvirnih zidova. Dalja nezgoda istih leži u tome, što se delo-vi okvira vide spolja, ne vezuju se dobro sa ostalim đelovima, ne slažu se sa bojom furnira, te se otuda manje sviđaju kupcima.
Predmet pronalaska je zid odn. ploča, koja spaja koristi punih zidova sa koristima zidova iz okvira (laka i sigurna mašinska izrada) bez nezgoda istih.
U suštini pronalazak se sastoji u tome, što se na jednoj ili na obe strane nosača (rebra) postavlja oplata na taj način tako, da okvir gledan sa strane oplate ostaje nevidljiv. Ovako izrađeni zid izgleda posma-traču kao zid načinjen iz cela.
Predmet pronalaska pokazan je na nacrtu u vezi sa ormanom, koji ima napred zaobljene ivice.
Sl. 1 je perspektivni izgled i delimični presek ormana;
si. 2 i 3 pokazuju dva preseka, vertikalna i jedan prema drugom normalna, koji pokazuju razne načine vezivanja;
si. 4 je horizontalan presek ormana.
Rebro ormana sastoji se iz podnožja i venca kao i iz bočnih okvira.
—a— je podnožje, —b— venac, —c— je okvir, koji se ma na koji poznati način vezuje sa podnožjem i vencem.
Din. 15.
Po pronalasku je na jednoj ili na obe strane okvira —c— postavljena oplatna ploča —e—, koja skriva okvir gledan sa strane oplate. Utvrđivanje opiate vrši se kod ovog načina izvođenja zahvalnim letvama —f—, —f1— i —f2— koje se utvrđuju ili na samom okviru ili u elemente podnožja, vencu. Za tu svrhu grade se u podnožju, venca ili ugaonim sluhovima —o— žljebovi —g—, —g'— u koje se uvlače letve —f— i —f1— i učvršćuju. Ove letve mogu se i učvrstiti i na bokove okvira. Letva —f2— iz sl. 4, utvrđena je na ovaj način.
Letva za držanje gradi se prema stilu i drugim zahtevima.
Ako se letve mogu postaviti samo na trima stranama oplate, onda se ivica lepi uz okvir (sl. 4 —i—). Ovo slepljivanje, pošto se ovo vrši samo na jednoj strani, ne sprečava uzajamno slobodno kretanje oplate i okvira.
Dalji način utvrđivanja oplate pokazan je u gornjem delu u si. 3 u vertikalnom preseku a na desnoj strani u si. 4 u horizontalnom preseku, gde postoji podnožje i venac koji kao u primeru iz nacrta tu se upotrebljuje ovaj način vezivanja i to pomoću naročitog zaokrugljenog ili ma kako načinjenog ugaonog stuba. Oplata se ovde uvlači u žljebove —h—, koji su načinjeni u podnožju, vencu ili ugaonom stubu. Zadnji se zid, na već opisani način lepi (si.
4 —i—). Ako se želi da zidovi daju utisak zidova is cela onda se mora oplata načiniti na obe strane. Ovo se naročito primenjuje za vrata.
Patentni zahtevi:
1.	Zid odnosno ploča za nameštaj, vrata i druge stolarske proizvode, naznačen time, što se na jednoj ili obe strane jednog o-kvira (c) koji služi kao skelet postavlja o-plata (e) tako, da okvir posmatran sa strane oplate ostaje nevidljiv.
2.	Zid odnosno ploča po zahtevu 1, naznačen time, što se oplata učvršćuje pomoću držećih letvi (f) koje su utvrđene u žljebove (g) okvira.
3.	Zid odnosno ploča po zahtevu 1, naznačen time, što se oplata pomoću držećih letava (f1) koje su utvrđene u žljebovima (g') podnožja (a) venca (b) i ugaonih sluhova (o) učvršćuje u svom položaju.
4.	Zid odnosno ploča po zahtevu 1, naznačen time, što se oplata pomoću držećih letvi (fž) utvrđenih u bokovima okvira o-država u svom položaju.
5» Zid odnosno ploča po zahtevu 1, naznačen time, što se oplata ispred okvira u načinjenim žljebovima (h) podnožja, venca i ugaonih sluhova uvlači i tako održava.
6. Zid odn. ploča po zahtevu 1—5, naznačen time, što je oplata na jednoj ivici slepljena sa okvirom (si. 4, —i— i —i'—).
1
Ac/patent broj 3915.
V-, > V^-g- vv;,
• •••»»_«*.


i ■
■" i
;
...... ,.
v fc-a i
■, .'	^3 .. ■'
Ji

1-
iv
•p.
^ •
%■ <
r.
■la
;: f
r: t s
.
V ‘
;V




■



!
Tl;
, ■ f
i




\x
- :>v,
V;'..v;.-.--.
V
\>v.
:>


l*'V\	"
-	i
\\

:W
l
■
i
\	,,;x
■ X


? i
!SU, '•	'f;
f
‘-v:.- .. ' V •



■■■
■r-

:
■
\
■ J

....- ■■

..................................................... L	'
.


*

/](/patent broj 39/5.
Fio.3

Cr
':f :V ;:*”. “	,
(/'	i
V-	"■’
‘ ;. • • ' • ,• • •
i. .v:--;;V .
■' 'Z:: ’



-«
• ‘rv,.

• '/



5‘iiStf:..... -
' ■
■ .
. fV •; ^
'vr''-	:
' S *■


Vv
' a



< f V
'V!i
m
J*
IjV
I' l -.- •
•I in'
tr
•v

'•■V'
■
i:;:..?

v;:
•> v,
•K
• .
" I
4


',-S





i;V
-1

. *•
’ - * ^—-1 *■ , t *• u*. - *


II fl
'IS
■i
n,	w . »m
:,i '!
,
■
!
m ?
;
1;
Jll:
If;
I;
II :i
!
! I :
p. I
r
iiji
■;P. -
;
i
ih
m i
J *
; : .S;
v;;-,#-!
h';:i•;
j
%tr
y+’~:
M
hm
■. V.
I* 1 * • ••• ;■<
.>\k 'V. ■'	1>V > •»
-rr :y;Xvv. ■ ■
I ... . o. •••. w
»>
'v
J
-■	v^’ ■
"■), .
.h
/•vi,


. s -	'^'h •