rostanna pia^--



oj 27.
U Zagrebu, 5. ìula 1535.

fclM?
»Agitai	_ jvusmm pukom
kuckaju na borbu protiv Talijana prikazujući Talijane kao gradjane-vlasnike i iskorištavaoce radnika... Radnici i seljaci slavenski naselju ju naše zemlju ...«
Giacomo Venezian pjesniku Car-ducci-u, 188S god.

Pojedini broj stoji dinara 1.50
»... mi imamo na našoj strani prednost dosadanjeg posjeda, a naši neprijatelji imaju odlučnost i borbenost koja je uvijek mnogo veća kada se napada, nego kada se brani...«
Iz istog pisma.
GLASILO SAVEZA JUGOSLOVENSKIH EMIGRANATA U JULIJSKE KRAJINE


NAPAD NA TRŽAŠKEGA ŠKOFA FOGARJA
V KOPRU SO FAŠISTI POSK USILI DEJANSKO NAPASTI ŠKOFA FOGARJA
GIOSUÈ CARDUCCI I JULIJSKA KRAJINA
1 veliki talijanski pjesnik, auktor »Himne Sotoni«, sudjelovao je koncem stoljeća u iredentističkom pokretu Talijana pod Austrijom On je čak bio angažiran i direktno u borbi protiv našega naroda, jer je on bio ■službeni pokretač društva »D ante Alighieri«, društva kojemu je bio cilj da osnivanjem talijanskih škola u našim selima italijanizira našu djecu. Od »Pro Patria« i »Dante Alighieri« preko »Lega Nazionale« do današnje dinastičke »Italia Redenta« s vojvodkinjom D’Aosta na čelu, imamo jedan neprekidan niz smišljenih i dobro organizovamh napada na nacional-nost našega naroda u današnjoj Julijskoj Krajini.
Da je Giosuè Carducci uzeo učešća u toj borbi nije ni čudo, ali je ipak vrijedno da se to zabilježi i da se promotre razni utjecaji koji su djelovali na pjesnika i na tadanju službenu Italiju da onako aktivno (i uspješno) zahvati u borbu izmedju slavenskih seljaka i tek stvarajućeg slavenskog malogradjanstva s jedne strane i talijanskog malogradjanstva, veleposjednika i buržoazije s druge strane.
Trst, julija 1935.
V nedeljo, 23. junija, se je vršila birma v Kopru. Koprska škofija je združena s tržaško v eno enotno škofijo, ki jo upravlja sedaj italijanski škof Fogar.
Spor, ki je nastal lani med škofom Fogarjem in vodstvom fašistične stranke, je zadobil tedaj oštro obliko, da je šel glas o njem preko meje škofije in cefo Italije. Spor še danes ni poravnan, dasi vsaj v Trstu ni v zadnjem času več prišlo do nobenega javnega incidenta. Fašistične in civilne oblasti naravnost ignorirajo škofa, tako da se pojavlja celo pri javnih spejcmih in manifestacijah, kjer bi moral biti prisoten, vedno kot nepovabljen gost. Ukaz za to premirje proti škofu so očitno izdale politične oblasti v Trstu. Koper pa spada pod puljsko prefekturo. Radi tega so smatrali koprski fašisti za potrebno, da o priliki bir-
KRI V CERKVI
me dajo duška svojemu sovraštvu do škofa Fogarja.
KO SE JE PRIPELJAL ŠKOF Z AV-TOMOBILOA1 V KOPER, JE STOPIL PRED AVTO VODJA BALILSKE ORGANIZACIJE V KOPRU IN JE HOTEL S SILO PREPREČITI, DA BI SE USTAVIL V KOPRU IN GA PRISILITI, DA SE VRNE ZOPET V TRST.
Škof pa je energično izjavil, da on hoče in mora izvršiti svojo dolžnost kot dušni pastir, pg naj ga pri tem tudi ubijejo. Resnično bi že tedaj osebno napadli škofa, ako ne bi posegli vmes karabinjerji in z revolverjem v roki odgnali nasilne fašiste.
Demonstracije proti škofu ;o se ponovile, ko je škof v procesiji bil na poti iz semenišča v cerkev.
TUDI TOKRAT SO MORALI NASTOPITI Z VSO ENERGIJO KARABINJERJI, DA NISO FAŠISTI DEJANSKO NASKOČILI ŠKOFA.
Značilno je, da so pri tem fašisti vklikah predvsem proti Slovanom in proti Jugoslaviji.
Ko je vstopil škof v cerkev, so ga prisotni verniki, posejmo ženske burno pozdravili. Med njimi pa so bili očitno _ po določenem načrtu pomešani fašisti, ki so radi tega začeli reagirati proti temu. POZABILI SO CELO, DA SO V BOŽJI HIŠI IN SO NA NAJSUROVEJŠI NAČIN NAPADLI PRISOTNE ŽENSKE IN JIH PRETEPLI DO KRVI.
Sam škof že ni več vedel, kaj bi storil. Končno se je varnostnim organom posrečilo napraviti red v cerkvi in škof je lahko podelil sv. birmo.
Ovih dana je u bolonjskem »Resto del Carlino« objavio poslanik F elicioni pretsjednik »Dante Alighieri«, pismo koje je tršćanski iredentista Giacomo Venezian pisao 1888 pjesniku Giosui Carduc-ci-u. To pismo su prenijeli t tršćanski listovi — »Piccolo« i »Popolo« — i popratili su ga komentarima. Pismo je pisao Venezian malo dana iza drugog kongresa društva »Pro Patria« u Trstu i u njemu moli Carducci-a da stane na čelo pokreta za osnivanje jednog društva, koje bi, potpomognuto od talijanske vlade, imalo za cilj da radi na »očuvanju i proširivanju talijanstva Julijske Krajine«. Radi ilustracije ideja tadanjih Talijana (ai sadanjih) o karakteru našeg preporoda u Julijskoj Krajini, citiramo par stavaka iz tog pisma. Giacomo Venezian piše, 21 novembra 1888, Oar-ducci-u:
»Demonstracije (Talijana u Trstu) prigodom kongresa »Pro Patria« bile su impozantne i politički značajne. Ali to ne smije da nas vara i da nam skriva pravo
stanje stvari__Čim. više Talijani viču, tim
više Slaveni i Nijemci rade. Vojska agitatora, ozbiljnih, kompaktnih, discipliniranih i dobro oboružanih svime što je potrebno za pobjedu, silaze s onkraj Alpa da osvoje našu pokrajinu. Dolaze iz središta njemačkog i iz središta slavenskog pokreta:	iz
Berlina, Beča, Ljubljane. Zagreba. Sakupljaju u podružnicama Schulvereina, Družbe sv. Girila i Metoda. Naše sloge, knjige, listove, revije i novac, novac, novac. Osnivaju škole i uspjevaju da u njih privahe djecu nagradama i potporama, osnivaju knjižnice, šire u velikoj mjeri publikacije koje mogu da posiju neprijateljstvo protiv Talijana i da probude i stvore u raznolikim plemenima slavenskim narodnu svijest, u plemenima koja do pred par godina nisu ni znala za nacionalnu solidarnost i koja bi se bila malo po malo i drage volje slila sa talijanskom većinom. Polako i na razne načine znadu da probude raznolike slojeve i skupine na koje se taj narod raspada. Svećenstvo propovijeda i izazivlje mržnju protiv Talijana iz ispovjedaonice i sa propovije-daonice, jer da su Talijani nevjernici i bezbožnici.
Agitatori m e d ju seoskim pukom (plebi rurali) h u c k a j u na borbu protiv Talijana, prikazujući Talijane kao gradjane-vlasnike i iskorištavaoce radnika — — — Radnici i seljaci slo venski naselju ju našu zemlju i na njoj se utvrdjuju, dok su talijanski seljaci i radnici (ij. oni iz Italije) prisiljeni da idu preko mora u potragu za korom kruha — — — U loj strašnoj borbi, u kojoj se vodi borba za nešto što je i iznad slobode, za nacionalni opstanak, m i i m a-m o na našoj strani prednost dosadanjeg posjeda, a naši neprijatelji imaju odi uč nost i borbenost koja je uvijek mnogo veća kad se napada nego kada se brani...«
To su glavne misli iz toga pisma. Ako nadodamo još i to da Venezian ističe kako Nijemci nisu toliko opasni, »jer ko sije Nijemce žanje u našim krajevima Talijane, dok se za Slavene to ne može kazati«, i ako kažemo da se u tom pismu govori kako u Istri rade uporedo »austrijski fiorini i ruski rublji« da bi se čim prije istislo Talijane, kazali smo glavne misli iz tog pisma.
Ta shvatanja su još i danas osnovica sve literature i svih borba protiv našega naroda u Julijskoj Krajini. Nije, rekli smo, ni čudo da je 'Carducci i ladanja Italija uložila^ sve sile kako bi radila po intencijama i željama tadanjih Talijana Julijske Krajine. Talijan-eho gradjanstvo je baš tada stvaralo libe-
PAPINOM LEGATU KARDINALU HLONDLU PREDANA JE SPOMENICA 0
STANJU JUGOSLAVENA POD ITALIJOM
Kardinal Hlondl
održao prošlih dana u Ljubljani. Bila je to velika vierska manifestacija, u kojoj je učestvovalo oko 150 hiljada ljudi iz Slovenije i ostalih krajeva Jugoslavije. Na kongresu su prisustvovali svi biskupi Jugoslavije, a značaj je kongresa bio poter-tan time, što je na njemu prisustvovao kao pretstavnik Sv. Oca Pape poljski kardinal Hlondl, koji je bio počašćen od jugoslavenskih državnih vlasti svim počastima, koje mu pripadaju kao pretstavniku Sv. Oca Pape. On je na kongresu bio najviša čast i prired.iene su mu manifestacije poštovanja.
Za nas je taj kongres od naročite važnosti i zato, jer je tim povodom još jednom došla do izražaja jedna anomalija, a ta je, da je jedan veliki dio jugoslavenskog naroda oteijepljen od svoje matice, da mu nije moguće prisustvovati niti ovakvim čisto vjerskim manifestacijama svog matičnog naroda. To su morali opaziti svi, koji su kongresu prisustvovali, a o tome je morao da razmišlja i kardinal legat. Ono što je mogao lako da opazi visoki pretstavnik Papin, bilo je medjutim još i nagla-
Naši su čitatelji iz tili veliki euharistijski
Seno ieđnom soomenicom.
dnevnih novina pra- Spomenicu ie kardinal Biondi primio od kongres, koji se je jedne delegacije narodnoobrambenih dru-
štava. Ta mu je spomenica predana prilikom svečane ’-ecepcije. Delegacija raznih narodnoobrambenih društava bila je primljena od kardinala Hlondla i oni su mu predali spomenicu na slovenskom i francuskom jeziku. U njoj je riječ o svemu onome, što se dogadja našim sunarodnjacima u Julijskoj Krajini na vjerskom polju.
Na koncu moli kardinala legata, da to iznese pred Svetog Oca Papu i da ga u ime jugoslavenskih viernika moli neka digne glas za duše naše braće i za pravdu.
Povodom predaje te spomenice u ime delegacije je govorio bivši ministar dr. Fran Novak, te ga je zamolio još i posebno, da ookuša izvojštiti našim sunarodnjacima sve one pravice, koje im po božjim I ljudskim zakonima pripadaju-
Spomenica ie potpisana od ljubljanskog centralnog odbora Branibora, Družbe sv. Cirila i Metoda, Kluba Koroških Slovenaca, Narodne odbrane Ljubljana, Manjinskog Instituta, »Tabora«, »Soče«. Akademika iz Trsta, Gorice i Istre, Akademskog Starešinstva, zagrebačkog društva »Istra«, akademske podružnice Družbe sv. Cirila i Metoda u Ljubljani itd.
JEDNA REZOLUCIJA EUHARISUJSKOG KONGRESA ZA JUGOSLAVENE POD ITALIJOM
U vezi s teškim položajem slavenske manjine u granicama Italije na euharistij-skom kongresu je održano jedno specijalno predavanje. Provincijal Gvido Ranta je u otsjeku za katoličku inteligenciju čitao svoj referat, u kojem sa čisto vjerskog stajališta pobija onu politiku, koju fašizam provodi u Julijskoj Krajini protiv Jugo-slovena. On pobija takvu politiku nauča-
vanjem Kristovim i osnovnim načelima crkve. Na koncu bila prihvaćena razoluciia koja glasi (na slovenskom jeziku):
»Evharistični kongres goreče želi in moli. da naj bi vsi katoliški narodi in vse države zemlje kot član mističnega telesa Kristusovega živeli med seboj v ljubezni, miru in slogi ter tako predstavljali vedno bolj Sireče in utrjaječe se edino kraljevstvo
božje. Zlasti pa naj bi katoliški narodi in države, ki imajo v svojih mejah državljane drugega, po veri katoliškega naroda, gojili do tega naroda odnošaje, kakor se za katoličane, ki so vsi člani ene in iste Cerkve in se hranijo od enega in istega Telesa in Krvi Gospodove, edino spodobi: da spoštujejo njihove od Boga jim dane naravne pravice, predvsem na področju verskega in cerkvenega življenja. Zato jugoslovanski evharistični kongres zelo obžaluje in obsoja, da se v tem oziru godi katoliškemu narodu od drugega krivica, ker se s tem rušijo temelji katoliške edinosti in evharistične ljubezni«.

ralnu, antiki er ikadnu i ekspanzionističku Italiju. Sjeverna Italija je već tada bila stvorila od Južne Italije koloniju u ekonomskom pogledu, (kao što to prikazuje Ignazio Si-Ione), i industrijski napredale Sjeverne Italije je bio u punom razvitku. Talijansko gradjanstvo i veleposjed, koji su vladali neograničeno nad talijanskom masom seoskih kolona i napoličara i sitnih seljaka na selu i još neorganizovanim radništvom u industrijskim centrima, imalo je, logično, simpatija za talijansko gradjanstvo ‘ i veleposjed pod tadanjom Austrijom. To gradjanstvo, a naročito veleposjed u Istri i 'Goričkoj, preživljavalo je tada krizu. Stoljetne ekonomske osnove su bile poljuljane, nešto radi propasti mornarice na jedra, a naročito radi ekonomskog emancipovanja slavenskih seljaka. Selo je postajalo i nacionalno svijes-nim, pa je ta ekonomska emancipacija udružena sa nacionalnom sviješću davala malo po malo i nacionalno našu građjansku klasu. Ta naša gradjanska klasa nerazdvo-jena još od ogromne mase ekonomski nezavisnog sciai bila je borbena, zdrava. Selo, vodjeno od tog gradjanstva u zametku, jurišalo je neodoljivo na tradicionalne ekonomske pozicije Talijana. Pozicije Talijana su bile poljuljane; Talijani-gradjani su bili u manjini, a ne u većini kao što to Venezian kaže, a jedini način da se te pozicije održe bio je naslon na tadanju vladajuću
Italiju — na ljude istog socijalnog: položaja i iste rase. Tadanji vladajući krugovi u Italiji, opijeni uspjelom borbom za ujedinjenje i svjetskom ekonomskom, konjuktu-rom koja je dozvoljavala najveći polet gradjanstva, prihvatili su, logično, priliku da rade i na osvojenju Istre, Trsta i Goričke. Duh tobožnjeg rimljanstva u današnjim Talijanima bio je već tada razvijen, pa je razumljivo da je Giosuè Carducci, bard te Italije, paganista i propovjednik rimskotali-janske snage, stupio na čelo akcije za borbu protiv te »seljačke pučine« (plebi rurali) u Julijskoj Krajini. Da ti seljaci, koji su se oslobadjali ekonomski i nacionalno od Talijana, i nisu bili Slaveni, već Talijani, i tada bi bilo gradjanstvo i veleposjed Julijske Krajine stupilo u borbu protiv njih. Možda tada nebi bili imali talijanske gornje slojeve uza se u tolikoj mjeri, a da o narodu ne govorimo, (jer talijanske mase imaju oduvijek toliko posla oko borbe za življenje, da im ne ostaje vremena da se bave iredentističkim pokretima), ali bi se ipak bili očajno borili za svoje pozicije.
Uza sve to ne bi bili uspjeli. Jer ni agitatori »s onkraj Alpa«, ni »ruski rublji sa fijorinima«, nisu imali u tom udjela. Narod, se ekonomski oslobađjao, a to oslobadjanje je bilo uvjetovano tadanjim slanjem u svijetu, ekonomskom transformacijom Austrije, a naročito našeg Primorja (gubitak Vene-
cije, procvat Trsta, podizanje Pule na glavnu pomorsku ratnu bazu itd.). Iz Zagreba i Ljubljane su nacionalne ideje probudile narod i nacionalno, pa je ta borba bila tim uspješnija što su nacionalni i ekonomski interesi bili identični. Da je rat došao desetak godina kasnije pisanje o »Dante Alighieri« i Carducciu spadalo bi u historiju, a ne u aktuelne političke dogodjaje.
Medjutim je to pisanje danas i te kako akiuelno. To se najbolje vidi, na primjer, iz tršćanskog »Piccola«, koji piše o Carducciu, Venezianu i »Dante Alighieri«, jer odmah do tog članka donosi dug popis doprinosa za društvo »Italia Redenta«. Na jednom. mjestu log popisa piše:
»Komitet »Italie Redente« u Bengasi (Ci-renaika u Africi) sakupio je za talijanstva Alpa i Krasa 13.000 lira, a i u Asmari, u Eritreji, djeluje jedan komitet »Italie Redente«, koji je za odgoj djece sa sjevernih i istočnih granica domovine sakupio 10.000 lira.« •
Eto to je aktuelnost — to sakupljanje novaca u Africi za ođnarodjivanje naše djece u Julijskoj Krajini — a to je, u velikoj mjeri, posljedica rada »Dante Alighieri« sa Giosuom Carducciem na čelu, i sličnih društava, kojih je nastavljač, i to mnogo opasniji, današnja »Italia Redenta« sa vojvodkinjom D’Aosta na čelu.
Tone Peruško.
JUGO SLAVENSKO-TALIJANSKI ODNOSI
TRGOVAČKA STRANA TIH ODNOSA
Jugoslavensko ■ talijanska trgovina ima znatnog utjecaja na odnos izme-dju Italije i Jugoslavije. Naie će čitatelje interesovati kakve prilike vladaju u ovom momentu na tom polju, pa zato donosimo neke informacije, koje mora svako, ko se interesuje ju-goslavensko-talijanskim odnosom, voditi u evidenciji.
Stojimo pred talijansko-jugoslavenskim trgovačkim pregovorima. Ali je talijanska vlada zamolila jugoslavensku vladu da se ponovno odgode trgovački pregovori, koji su imali započeli sredinom lipnja o. g.. obećavši ujedno da će produljiti do kraja jula privremeni trgovački režim prema Jugoslaviji.
Stalno odgadjanje pregovora izmedju Jugoslavije i Italije za zaključenje novog trgovačkog ugovora teško pogadja jugoslavenski izvoz u Italiju. Odgoda ovih pregovora uslijedila je po želji talijanske vlade, koja je zabavljena sklapanjem ugovora sa drugim državama.
Pad našeg izvoza u Italiju u ovoj godini već su konstatirala i jugoslavenska službena mjesta. Tako zavod za promicanje vanjske trgovine pri ministarstvu trgovine i industrije u svom »Glasniku«, br. 26. od 28 juna o. g. donosi informativni pregled talijanske trgovinske politike, u kome se otvoreno priznaje da je naš izvoz u Italiju u prva tri mjeseca o. g. znatnije pao.
Jugoslavenska štampa već duže vremena analizuje dosadanje trgovinske odnose izmedju Jugoslavije i Italije, te bez razlike iznosi fakat, da je usprkos aktivi jugoslavenske trgovačke bilance prema Italiji, još uvijek susjedna zemlja bolje prolazila, jer je imala krupnu stavku u svoju korist plaćevnoj bilanci.
Italija je u Jugoslaviji angažovana bankarstvu i ponajviše u industriji, a osim toga imade dosta jaku stavku i u prometu stranaca, jer redovno postoji dosta jak odliv jugoslavenskih turista u susjednu zemlju, dočim iz Italije turisti u Jugoslaviju skoro uopće ne dolaze.
Prošlogodišnji jugoslavenski izvoz u Italiju iznosio je 797,577.781 dinara, a uvoz 555,044.863 dinara. Prema tome je jugoslavenska trgovačka bilanca bila lani prema Italiji aktivna sa preko 242 milijuna dinara.
U posljednje vrijeme Italija se trudi da postigne ravnotežu svoje trgovačke bilance prema svima državama, tako imademo ne davni primjer sa Čehoslovačkom Ud., medju-tim ovo nastojanje u odnosu prema Jugo slaviji nema osnove s obzirom na veliku aktivnu stavku Italije u plaćevnoj bilanci sa Jugoslavijom.
Italija prvenstvene od Jugoslavije po vlači drvene i stočarske, a malo agrarne proizvode. Promotrimo U jugoslavenski izvoz u Italiju ove godine, pa ga usporedimo sa prošlom godinom, vidimo, da je ove godine jugoslavenski izvoz dretia u Italiju osjetljivo nazadovao uslijed vezanja jugoslavenskog drveta na specijalne uvozne do zvole, koje se nota bene dosta teško dobivaju, a na njih se mora često i mjesecima čekati. Pretstojeći trgovački pregovori sa Italijom u prvome redu su od interesa za jugoslavensku drvnu industrije, koja je ove godine od strane Italije najteže pogodjena. Prema sadanjem stanju odvijanje poslova ide vrlo teško i sa stalnim zapinjanjima, te je uklonjena poslovna stalnost, koja se mora fiksirati u novome ugovoru. Posljednji poslovi za Somaliju i Eritreju su iznimne naravi, te nemaju ni u kojem slučaju trajan karakter, pa prema tome i ne dolaze u obzir kao protuargumenat sa talijanske strane. Jugoslavenskoj drvnoj industriji može konvenira samo trajnost poslovnih odnosa, fiksirana u samome pretstojećem ugovoru. Drugim riječima za Jugoslaviju je najvai nije, da se ne priječi uvoz njezine drvne robe u Italiju.
Nadalje, osim drveta, najveći dio jugo slavenskog cjelokupnog izvoza stoke i stot nih proizvoda ide u Italiju. Medjutim činjenice govore, da će ove godine, oslone U do sadanje stanje, izvoz stoke i stočnih proiz voda u Italiju znatno podbaciti. Prema vrijednosti cio izvoz stoke preko Rijeke, prema podacima jugoslavenskih državnih željeznica u maju ove godine pao je prema istome mjesecu prošle godine za 46.4 posto. Izvoz stoke u Italiju rapidno pada poslije talijanskih ograničenja uvoza od 16 februara 1935.
Slično je i sa izvozom stočnih proizvoda.
Uza sve to čuju se glasovi u talijanskoj štampi, da se sprema smanjenje jugoslavenskog dosadašnjega kontingenta goveda.
Za jugoslavensko Primorje je od velike važnosti izvoz ribe u Italiju. Kontingenti ribe odredjeni za prvu polovicu ove godine su upravo pretjerano mali, a još povrh toga je sav uvoz ribe u Italiju skoncentrisan i rukama jedne talijanske privilegovane gru pe, koja diktira jugoslavenskim ribarima pretjerano niske cijene, a da tu istu skoro zabadava dobivenu ribu prodaju u Italiji, na štetu njihovih konsumenala, uz danas nepojmljivo visoku zaradu. Jugoslavenski ribarski krugovi očekuju od naše delegacije, da će znati obraniti njihove, interes^ u prvome redu time, da se znatno povećaju kontingenti ribe.
Interesantno je pisanje lista »Ital-Jug«, časopisa za privredu i trgovinu, koji izlazi na našem i talijanskom jeziku u Milanu. U broju za juni list donosi nekoliko općih razmatranja o talijansko-jugoslavenskim _ trgovačkim odnosima povodom predstojećih trgovačkih pregovora, pa kaie:
Gorica, 30 junija 1935. — (Agis). Pred približno enim mesecem je odšla Dornberga večja skupina fantov v Abesinijo. Na goriški kolodvor jih je spremljala velika množica domačinov, med njimi tudi okoli dvesto domačih fantov, ki so se poslavljali od svojih drugov. Šli so z godbo in ob prepevanju slovenskih pesmi.
Dornberški fantje so znani kot jako zavedni in so poleg tega pravi strah vseh tajnih in javnih policistov. Ni čudno torej, če se jim v Gorici niso upali staviti po robu, posebno še, ker so videli, da jih je taka masa. Šli so na kolodvor, katerega so zasedli skoro popolnoma. Slovo od fantov je bilo jako prisrčno in popolnoma domače, posebno še ker so vedeli, da se jih nihče ne bo upal motiti. Vendar pa tudi to ni bilo brez posledic.
Ko se je čez nekaj časa zopet odpravljala manjša skupinica vpoklicanih fantov na kolodvor in jih je spremljalo
NOVA ŽRTEV FAŠISTIČNEGA NASILJA
GORIŠKA POLICIJA PRETEPLA NEKEGA FANTA IZ DORNBERGA, DA JE NA POSLEDICAH UMRL
okoli dvajset drugov, je prišlo v Gorici do pretepa s tajno policijo ki je vsled prejšnega bila posebno pripravljena. Omenjeni so namreč prepevali slovenske pesmi in to je razkačilo goriške kve-sturinc. Okoli osem tajnih policistov je hotelo s silo preprečiti slovensko petje, kar je izzvalo pretep.
Oboroženi policisti so domačine razgnali in nekega med njimi, ki je dobil z orožjem težje poškodbe, odvedli na policijo. Tu so ga ponovno tako zverinsko pretepli, da je poškodbam podlegel. IME TE ŽRTVE ŠE NI ZNANO, VENDAR UPAMO, DA NAM GA BO MOGOČE V KRATKEM UGOTOVITI IN PODROBNEJE POROČATI O VSEM.
S tem vidimo, da postaja abesinska zadeva za naše ljudstvo prava tragedija, ki zahteva od njega z dneva v dan vedno večjih žrtev. Kako daleč bo to šc šlo, je težko govoriti, vendar smo prepričani da ne bo ugodno za fašizem.
ŽALOSTNA USODA DVEH NAŠIH NABORNIKOV ZA ABESINIJO
Eden poslan v Abesinijo, drugi vsled pretepanja v ?eči, onesposobljen poslan domov in pod policijsko nadzorstvo
Gorica, 29 junija 1935. (Agis) — ravnost s prvim transportom pa abe-
Poročali smo že o usodi dveh mladeničev iz Bovca, t. j. o Mlekužu Joži in čopiču Silvestru, ko so ju ujeli v bližini meje pod sumom, da sta jo hotela prekoračiti. Imenovana dva sta bila potrjena in namenjena za abesinsko ekspedicijo. To je še bolj potrdilo sum oblasti, za kar so jih zaprli in po dve-mesečnem zaporu so enega poslali na-
sinsko mejo, drugega pa, čopiča Silvestra, domov, ker so ga v zaporu radi pretepanja popolnoma onesposobili. Poleg vsega je dobil še policijsko nadzorstvo in se mora vsak teden trikrat javiti na karabinerski stražnici. Ječa je pustila na njem izredno težke posledice, ki so tem hujše, ker je fant bolj šibkega zdravla.
RAD SPECIJALNOGA TRIBUNALA U JULIJSKIM KRAJINI
»L’informazione italiana« donaša popis osuda Specijalnog tribunala od 12 aprila o. god. dalje. Iz tog popisa vadimo slučajeve gdje su osudjeni ljudi iz Julijske Krajine.
12 aprila osudjeno je 7 komunista iz Trsta na kaznu od 20 godina ukupno;
maja osudjeno je 19 komunista Julijske Krajine na 160 godina robije, od toga jedan na 20 godina, jedan 18, a troje po 13 godina robije. 8 maja jesu csudjena šesnaestorica iz Julijske Krajine na 73 godine robije; 10 maja je bio treći proces na kojem je osudjeno devetnaestero ljudi iz Julijske Krajine na 147 godina robije. Od toga jedna osuda na 20, jedna 12, jedna na deset godina robije itd. Četvrti proces je bio 14 maja gdje je bilo deset osudjenih iz Julijske Krajine na 62 godine ukupno.
Dva dana iza toga je bio peti proces ljudima iz Julijske Krajine i na njemu je osudjeno 6 ljudi na 21 godinu i pol.
Ukupno je Julijska Krajina u ovih zadnjih pet procesa dala 70 osudjenika na 442 godine ukupne robije. Otpornost radnih masa industrijskog centra Trsta, kao i otpornost seljaka slovenske i hrvatske narodnosti, ne može da bude bolje dokumentovana. Fašizam si umišlja da će prisiliti narod da voli Italiju puneći kaznene zavode na Poluotoku«.
»L’informazione italiana« navadja i ostale procese, iz čega se vidi da je od' 12 aprila do konca maja Specijalni tribunal izrekao 1.210 godina i 4 mjeseca osuda na ljudima osumnjičenim za antifašistički ili antitalijanski rad.
PRETEP Z VOJAKI RADI SLOVENSKE PESMI V ŽAGI PRI BOVCU
Štirje domači fantje ugnali okoli 30 italijanskih vojakov
Devet aretacij
govori, se jim obeta posebno sodišče v Rimu.
Aretirani so bili sledeči:
Alojz Kutin, Anton Pičulin, dva bratranca, z enakim imenom, Franca
Gorica, 30. jun. 1935. - (Agis). — V žagi pri Bovcu tabori že dalj časa 110. kompanija 9. alpinskega batalijona »Dividale«. V nedeljo 30. jun. so si priredili vojaki v hiši pri Žagarju Francu št. 90 zabavo s plesom. Te zabave se je vdele-žilo 30 vojakov in 4 nižji oficirji ter več domačih fantov. Ko so se po plesu nekoliko razživeli, so pričeli domači fantje prepevati slovenske pesmi.
Neki »sergente«, ki je splošno osovražen in znan po surovosti je pričel psovati in zmerjati in zahtevati, da prenehajo s slovenskim petjem. Nastalo je splošno prerekanje. Nekateri izmed domačih, ki so uvideli nevarnost, so takoj napustili veselični prostor, tako da so ostali le štirje, ki so nadaljevali s prerekanjem.
Ne dolgo po tem je nastal pretep, katerega rezultat je bil sledeči:
Udeležilo se ga je 34 vojakov s 4 nižjimi oficirji, proti 4 domačim fantom.
»Sergente« ki je izzival je ostal z dvakrat zlomljeno roko in razrezanim obrazom, trije alpinci so obležjli, da so jih morali odpeljati v bolnico, štirje domači pa so izginili. Vojaška patrola je takoj, nato dala alarm s strelom in kmalu se je pričela splošna racija po vasi. Aretirali so 9 fantov od katerih so 4 takoj izpustili, ostale štiri pa so odpeljali v zapore, v Gorico in kot se
Rota.
Preiskava se še vedno nadaljuje in stalno prihajajo razni višji vojaški m policijski oblastniki. Vojaki pa se ne upajo hoditi drugače po vasi kot v gručah, primerno oboroženi in s povečanim strahom.
STRELJALI SO NA FRANCETA MOZETIČA
Ker je ovajal kmete radi žganjekuhe
Posnemamo no italijanskih listih, da je bil 20 t. m. v Žigonih nn Renčah izvršen nanad s nuškom na 25 letnega Franceta Mozetiča. Ravno se je odnravljal spat, ko je v temi počila puška skozi okno, ki ga je zapiral. Napadalec je zbežal in ga ni bilo mogoče spoznati. Strel je Mozetiča zadel v eno stran prsnega koša in je bila potrebna takojšnja operacija. Zdi se, da jo je Mozetič izkupil, ker se ga domačini poznali kot zaupnika finančne oblasti in ovaduha. Ovajal ie baje ljudi radi žganjekuhe ki je v Italiji strogo prepovedana in kogar pri tem zalotijo, je navadno ob svoje premoženje-
Karabineni v Mirnem so dozdaj aretirali v zvezi s tem dogodkom 5 oseb, kate rih imena pa še niso znana.
»Po dosadašnjem sporazumu 15 posto od izvezene robe Italija ie plačala Narodnoj banci Kraljevine Jugoslavije u slobodnim devizama, a 85 pošlo preko kliringa. Stanje kliringa pokazuje saldo od prosječno 53 milijuna dinara za Jugoslaviju. Medjutim procent od 15 posto u devizam,a ne može da zadovolji Jugoslaviju, jer Italija uprkos velikoj pasivi u trgovinskoj bilanci ima veoma znatnu aktivu u plaćevnoj bilanci sa Jugoslavijom. Zbog toga uravnoteženje trgovinske bilance ne bi predstavljalo korisnu mjeru u obostranu korist, u koliko se deficit iz trgovinske bilance kompenzira viškom iz piaćevne bilance, koja prema jugoslavenskim statistikama pokazuje aktivu od nekoliko
stotina milijuna dinara u leorist Italije. Za vanjsku trgovinu Jugoslavije Italija je godinama od najvećeg značaja, pošlo je najveći uvoznik jugoslavenskih proizvoda. U'toku posljednjih godina ona se nalazi na prvome mjestu i u jugoslavenskom uvozu, što znači da se u Jugoslaviji visoko cijene trgovinske dobre veze sa Italijom. Ali je potrebno da u novim pregovorima bude sa talijanske strane razumijevanja ne samo za trgovinsku bilancu nego i za plaćevnu, koja je stalno nepovoljna za Jugoslaviju.«
Prema tome u novom trgovačkom ugovoru Italija bi imala da učini izvjesne koncesije Jugoslaviji.
Hitlerjevska zastava s kljukastim križem na cerkvi sv. Marka in sv. Justa v Trstu
Trst, 20. jun. 1935.	— (Agis) —
Poročali smo že o hitlerjevski zastavi, Ki je bila razobešena v Vrtojbi na dimniku zapuščene opekarne. Mislili smo da je to le en posamezni pojav ki nima nobenega širšega in večjega pomena.
Vendar pa se je to preneslo tudi na druge kraje, tako je bila razobebšena zastava tudi pri Renčah, v Komnu druge kraje, tako je bila razobešena in ob belem dnevu v Trstu na cerkvah Sv. Marka in Sv. Justa. Dogodilo se je to red približno tremi tedni.
Po deželi se pa vedno češče širijo v lepi slovenščini pisani letaki, ki govore za priključitev in osvoboditev Trsta in ostale dežele po Hitlerju. Zlasti je močna ta propaganda med Tržačani, ki se seveda spominjajo nekdanjih dobrih dni pod Avstrijo in jih primerjajo z današnjim obupnim stanjem, v ka^ terem je Trst pod fašistično Italijo,
STRAH FRED SPUGNI
Fašistične oblasti vidijo v vsakem potniku, ki pride preko naše meje špijona.
Trst, 1 julija 1935. — (Agis). — Potniki, ki prihajajo v zadnjem času iz Italije in ki so šli zlasti obiskati svoje rojake pripovedujejo o čudnem postopanju oblasti, že dalj časa se namreč opaža velik strah pred tujci, posebno odkar se razpleta konflikt med Abesinijo. Skoro vsakega, ki pride preko meje, ga na dolgo in široko zaslišujejo o namenih njegovega putovanja v Italijo in ali ni morda prišel špijonirat v zvezi z abesinskim sporom. Marsikomu so seveda zde ta vprašanja smešna, vendar pa moramo razumeti njihov položaj, v katerega so se tako neprijetno zapletli.
DOMAČI GOSTILNIČAR MEČE DOMAČE FANTE RADI SLOVENSKE PESMI IZ GOSTILNE
Gorica, 30 jun. 1935. — (Agis) — Znani gostilničar pod Sv. Goro pri Gorici, Janez Trpin, p. d. »pri Kaloncah«, je postal zelo občutljiv pioti domačinom, pa tudi drugače nimajo o njem okoličani bogve kako dobrega mnenja.
Tako je pred tremi tedm ko je pri njem gruča slovenskih fantov zapela par pesmi, z brutalnostjo nastopil proti njim in zahteval, da zapuste gostilno. Domačini so seveda radevolje odšli, ker niso hoteli imeti še drugih sitnosti, vendar pa so se obenem tudi zaobljubili, da se zlepa k njemu ne vrnejo.
Tako je njegova gostilna vedno bolj prazna, le še kaki redki italijanski uniformirani gostje posedajo v njej. Mislimo, da bi morali slovenski gostilničarji popolnoma drugače postopati proti domačim gostom, saj so jim ti bili toliko let edini vir in od katerih bodo brez dvoma tudi v bodoče popolnoma odvisni.. Take ljudi si je treba brez dvoma zapomniti.
JUGOSLAVENSKO DRVO ZA ABESiNIJU
Jugoslavenski izvoz drva u Italiiu i afrički rat
Bivši ministar šuma i ruda a sadašnji generalni direktor »Šipada« g. dr. Milan Ulmanski dao je u Sarajevu slijedeću izjavu:
Talijanski pothvat u Abesiniji izazvao izvoz veće količine drva iz države, jer se talijansko tržište ravna prema potrebama istočne Afrike. Zaliha drveta. koju je imala drvna šumska industrija, apsolutno je povećana pobažnjom Italije za snabdjeva-nje potreba u istočnoj Africi. Naša drvna industrija ovim povišenjem potražnje na talijanskom tržištu ne može biti zadovoljna, jer usprkos momentanog porasta potražnje i prema tome povišenja izvoza drveta domaća drvna šumska industrija nije ođ toga imala nikakove osobite koristi. Drvna industrija bazira svoj rad na. stalnom i postojanom radu, te na kalkulaciji proizvodnje i potrošnje na duže vrijeme- Zbog pothvata u Abesiniji tržište drveta u Italiii poremećeno je. pa premda je izvoz u Abesiniji momentano povećan, umanjena je mogućnost plasiranja drveta u samoj Italiji, čija su tržišta za nas od najveće važnosti. Potražnja drveta na tržištu u Italiji opala je za 25—30 posto. Postoji vjerojatnost da će. potraju li duže vremena ovakove prilike, industrija drveta biti oštećena. Na izvoz drveta utiče mnogo i situacija valute, osobito lire, pa pad lire od 2—5 posto znači za našu drvnu industriju gubitak i rizika._
ITALI JA^KUPU JE J U GO SLOVE N S KI KUKURUZ
ZA AFRIKU
U zadnja dva tjedna kupila je Italija za potrebe svoje vojske u istočnoj Africi velike količine kukuruza u Jugoslaviji. Zbog toga su i cijene naglo poskočile. Prve pošiljke su već poslane preko Sušaka, gdje se pretovaru ju na talijanske brodove. Italija još uvijek kupuje na jugoslavenskim tržištima. Jedan dio kupljenih količina bit će Dunavom izvezen do Braile, pa preko Crnog i Sredozemnog mora otpremljen dalje u istočnu Afriku.
Broj 27.
»ISTRA«
STRANA 3.
^SliiSS^ix
Pula, jula 1935. U Svetvinčentu, poznatom istarskom slavenskom mjestu, Preuzela je općina poznati kaštel, koji ‘aiijani zovu »Grimani«, i u njemu će Pm smješteni općinski uredi. Taj kaštel «la nekoliko stotina godina i Talijani p smatraju nekim spomenikom tali-JSnstva i venecijanstva Istre. t Ovim povodom donosi »Corriere istriano« članak o kaštelu i iznosi nje-f.°vu historiju. U tom članku se medju-“ni govori i o borbama, koje su Talijani 'palo ih ima!) Svetvinčenta morali iz-pžati protiv Slavena. U tim je borbama puku ulogu igrao kaštel. Zašto? Zato, pr su Slaveni na istom trgu podigli Na-‘?dni Dom od četiri kata kao da iza-tlvlju venecijanski kaštel s četvornim .pnjem. »Corriere« piše o prodirućem pvizmu, koji se je »naročito po-‘lednjih godina pred ratom rapidno .pvijao u donjoj Istri«. Talijanski pa-hoti Svetvinčenta sjećaju se još da-ps, po riječima puljskog lista, »s indig-pcijom« proslave koju su Slaveni Svet' jUičenta priredili 18 augusta 1912 na ph otvorenja Narodnog Doma. Od toga i®, dana, kaže »Corriere« kaštel postao l°s tamniji, nego što je bio, i takav je “Stao, dok nije došla talijanska oslobo-pačka vojska... A sad uskrsava kaštel Punoj svojoj ljepoti...
Svakako, iz ovog članka puljskog 11' pa može da se zaključi jedno: da je “Vetvinčenat bio i da jeste još i danas ^ovenski. Uspomene na »Narodni Dom« 10 dokazuju.
Interesantno je, da je u ovoj kronici kaštelu puljski list izostavio jednu pznu stvar: pred dvije godine taj je slavni venecijanski kaštel bio zapaljen °d »nepoznatih lica« ...
Talijani nisu dozvolili da se jedna pasmina
?ASa, KOJA ŽIVI i u ISTRI, GAZOVE »JUGOSLAVENSKI OVČAR«
Prošlih je dana bila u Zagrebu prl-pujena velika izložba pasa. Zastupani « bili na izložbi i njemački i jugosla-.eUski psi ovčari. Kad se govori o ovča-jUPa treba naročito da se podvuku od-p.e, kojima raspolaže naš jugoslaven-k1» odnosno internacionalno nazvan «irski ovčar«. To je rasa pasa sa Sar-Wanine i ostalih naših planina, gdje se «arod bavi timarenj em blaga, napose i Carstvom. Taj je pas kod nas nadjen « čistokrvnim primjercima, a ima tih .para dva tipa: jedan je lakši, a drugi e2i pas. Jedan je za čuvanje torova, r drugi je za naganjanje stada. Kako P je bilo i u Istri i u drugim krajeva koji su pripali Italiji, Talijani ni-pristali da se pas nazove »jugosla-!e«ski ovčar« nego »ilirski ovčar«, tvrtci, da taj pas potječe još iz vremena r«a. I tako je ta pasmina pasa dobila Internacionalni naziv »ilirski ovčar«, a ?e »jugoslavenski«, da ne bi bilo krivo 5°vinističkim talijanskim uzgajateljima basa.
Svakako karakteristično kao pojava. £ako daleko ide talijanski nacionalizam, «di se po ovome.
^««liački govovi Gabriela d’Ammzia
u iednoi njegovoj literarnoj ispovjedi
U vezi s đ’Annunzievom riječkom avan-rom u stalnoj će uspomeni ostati i nje-ludjački govori, koje je on održao a trgovima riječkim ili sa balkona uzur-wane guvernerove palače. Takovih go-j°ra nisu Riječani čuli ni prije ni kasni-■e‘ Najlažnija i i najnerazumljivija fra-pe°logija. koja je ikad izrečena na Rijeci.
a ipak d’Annunzio ima o tome drugačije ^ljenje.
c- On je sada napisao knjigu »II Libro ?.egreto«, koja je izišla u Milanu kod Jondadoria pred par dana. U toj knjizi Annunzio daje svu svoju intimnost sve ^v°ie osjećaje pjesnika, vojnika i čovjeka, ovori o sebi s nekom, navodnom, bru-amom iskrenošću. Ali ostaje ipak onakav, kakvog ga poznajemo.
Pod naslovom »L’orazione improvisa« opisuje kako je dolazilo do njegovih ^0vora na Rijeci. Tu je on navodno, tek Poznao razliku izmedju napisanog i im-ProviZjranog govora. Pod njegovim je pro-.pfiina talijanska riječka masa urlala, a on .e stajao u svojim dvoranama. On je imao ,a odgovara na to urlanje, da — kako on daze — još više oslijepi tu slijepu masu, ].a bi još više bila pokorna njegovoj vo->.'• On je to imao da postigne svojim rije-, >ba, svojim gestovima, svojim blijedim /Posničkim licem i svojim ćoravim okom °n kaže »sguardo di guercio«). Nije ništa jPfeniao govore nego je neko vrijeme sta-s 0 i slušao masu i najednom neka divlja naga zavladala bi njime, gorilo bi mu u Jadima i stiskale ga u grlu. Kriknuo bi. v!e§ovi oficiri bi hitro skočili i otvarali L.rata balkona i stavili se u špalir, a on j. °nda skočio prama balkonu i zaurlao Andavo ad bestias« — kaže d’Annunzio. U jP? jedno oko. kojim je gledao ulazila je j^Piia zvijezda, jedan oblak, jedan bljesak Varnera u oluji...
1 kaže d'Annunzio u toj svojoj knjizi, t0 mu moramo vjerovati	i
FAŠISTIČKO VATIKANSKI SPOR ZBOG NAZARIA SAURA
Pula, jula 1935.
Razumije se spor, o kojem govorimo nije većeg značenja i neće utjecati na razilazenqe Vatikana i fašizma, koji su sada u najljepšim odnosima. Ali treba i ovaj oblačić na inače vedrom nebu zabilježiti.
što se dogodilo?
Onih dana, kad se je u Kopru imao otkriti spomenik Nazariu Sauru u prisustvu talijanskog kralja Viktora Emanuela, u tršćanskom listu »II Piccolo« izišli su nekoji dokumenti iz austrijskog mornaričkog arhiva. Medju ostalim tu je bio i dokumenat o smrti Na-zaria Saura, službeno potvrdjen od austrijskih vlasti, koje su ga osudile na smrt i koje su prisustvovale njegovom smaknuću. Medju ostalim je u tom dokumentu, koji je »Piccolo« donio u klišeju, bilo zabilježeno, da je Nazario Sauro prije vješan ja odbio da primi svećenika riječima: »Via, via prete«!
. Zbog toga nisu htjeli puljski svećenici da zvone na dan otkrivanja spomenika Sauru u Kopru i već je to znatan incidenat.
A sad se javlja vatikanski službeni organ »Osservatore Romano« i oštro osudjuje Nazario Saura, koji nije, navodno, bio dobar katolik, što uostalom dokazuje i to što je odbio svećenika u času smrti.
Na napadaj »Osservatore Romana« osvrće se puljski list »Corriere Istriano« u broju od 25 juna, pa kaže da je »Osservatore« suviše daleko pošao u svojoj gorljivosti. Trebalo bi da prestanu takve metode da se baca sjena na heroje kao što je Sauro. A zatim »Corriere« pokušava da dokaže da je Sauro bio dobar kršćanin i da on nije odbio u času smrti svećenika zato, jer je bio antireligijozan, nego zato, jer je svećenik, koji mu se približio bio austri-janac... On je u svećeniku u austrijskoj uniformi vidio pretstavnika onih, koji su ga osudili na smrt i zato ga je odbio. Zašto mu Austrija nije u posljednjem momentu poslala svećenika Talijana, umjesto da mu je poslala nekog Slovenca ili Čeha. Kad je bilo tako, on je imao pravo da ga je odbio. Tako »Corriere« opravdava Saura.
Svakako interesantna polemika. Ali naročito interesantna zbog stava »Osser vatora«.
U ovom slučaju »Osservatore« ne ustručava se da kaže svoju riječ i bez obzira na to, da je spomenik otkriven u prisustvu talijanskog kralja, dok inače u daleko važnijim stvarima, kad se radi o pitanjima jugoslavenskih vjernika neće da izreče ni jedne riječi, da se ne zamjeri vodstvu talijanske države — Mussoliniju.. „
Talijanski ratni brod špijunirao je uz jugoslavensku obalu, pa se nasukao
Šibenik, 28. VI. 1935. dan talijanski ratni remorker, a malo Sjeverni dio dalmatinskog Primorja I kasnije sa pučine doplovila je i jedna
obiluje većim i manjim otocima, koji su svi u noći, pa i u doba najgušće magle i najveće tame tako dobro svjetionicima označeni, da je pomorcima bez poteškoća omogućen redoviti pomorsko-tr-govački saobraćaj. Rijetke su pomorske nezgode na ovom dijelu dalmatinske obale, a osobito u vrijeme mirnih i bistrih ljetnih noći, pa je skoro začudno, da se je talijanski ratni drager u jednoj od ovakovih lijepih noći mogao nasukati na neopasnom dijelu jugoslovenske obale kod malog Tuna, koji se nalazi blizu luke Mol at.
Talijanski ratni đrager »R. D. 44« plovio je jedne od prošlih noći iz Italije prema Zadru, kada je navodno zato što bi bio pogriješio smjer dospio na pličinu kod malog Tuna, gdje je iste noći pri-mjećen od ribara iz Molata, a nešto kasnije i od jugoslavenskog minonosca kraljevskog broda »Sokola«, koji je tamo prolazio.
Komandant ratnog talijanskog dra-gera, na kojemu je bilo 18 mornara posade i dva mornarička oficira, predao jugoslavenskim ribarima iz Molata,
; ednu depešu, kojom je javljao talijanskim pomorskim vlastima u Zadru da se na mjesto kod malog Tuna pošalje jedan remorker, koji će ga osloboditi sa morske pličine.
Pomoć posade jugoslavenskog minonosca »Sokola«, koja je bila ponudjena bila je odbijena sa motivacijom, da se očekuje pomoć na temelju poslanog telegrama iz Zadra. I zbilja poslije nekoliko sati stigao je kod malog Tuna je-
talijanska torpiljarka, koja je sa remor-kerom izvukla drager sa pličine, bez većeg kvara. U pratnji remorker a proslijedio je drager za Zadar, dočim se talijanska torpiljarka ponovno vratila u smjeru odakle je i došla.
Kritične noći kada se je ovo dogodilo po izjavi ribara i izvještaju meteoroloških stanica na onom dijelu obale nije vladala tmina ili magla, koja bi opravdala nezgodu talijanskog dragera i izjavu njegova zapovjednika — talijanskog pomorskog oficira -ratne mornarice. One noći vidik je bio dosta dobar i more mirno, pa je upravo čudno, da se je u ovako lijepoj ljetnoj noći mogao nasukati taj talijanski brod kod malog Tuna, koji nikako ne stoji na putu pravca odakle je vozio talijanski drager prema Zadru,
Prigodom ove nezgode moglo bi se dati više istine činjenici, da je talijanski ratni drager »R. D. 44« u naročitoj misiji možda namjerno krstario dijelom jugoslavenske obale oko Molata malog Tuna, pa da se njegovom zapovjedniku, kojemu su sigurno slabo poznate pličine naše obale radi toga dogodila ova nezgoda. Da se slučajno talijanski drager nije nasukao, već u po-grješnom smjeru dospio do malog Tuna, on bi bio proslijedio neprimjetno od bilo koga dalje prema Zadru, pa tako nje' gov zapovjednik ne bi imao nikome polagati računa kako je »slučajno« pogriješivši smjer dospio ondje, gdje je nasukan bio nadjen. Ovako je to svršilo na nezgodan način za Italiju...
Imena istarskih mjesta u ugoslavenskoj štampi na talijanskom jeziku!
To se više puta dogadja i više puta moramo da se čudimo kako se po neki put može da baci pod noge čast i ponos iz — trgovačkih razloga. U jednom oglasu, koji je ovih dana objavio jedan zagrebački list, čitamo ovo:
»ABBAZIA
Najidealnije ljetovalište na Jadranu. 100 hotela, potpuni pansion uključivo posluge i takse od 25.— do 65.— lira. Imformacije: Kupališna komisija.
Juli—august:
Leharove operete — Svečane igre u slobodnom prostoru
LAURANA kod Abbazie:	Idilično i
ugodno obiteljsko boravište«.
Nemamo ništa protiv toga, da se ovakvi oglasi donose u jugoslovenskim listovima, na koncu tamo su naši ljudi, koji živu od turizma, ali iz nikakvih komercijalnih obzira prama opatijskoj kupališnoj komisiji ne bi se smjelo dozvoliti, da se s naše strane priznaje ime Abbazia i Laurana za našu Opati-; u i Lovran. Zar se može zamisliti da bi u ijednom talijanskom listu izišao ovakav oglas za Split ili Dubrovnik s našim jugoslovenskim imenima tih slavenskih mjesta? To se još nije dogodilo a niti će se doskora dogoditi. I bar dotle imamo pravo da odgovaramo jednakom mjerom, pogotovo, kad su i Opati-:a i Lovran jednako slavenski kao i Split i Dubrovnik.
NA RIJECI
Siromah na ulici pruža ruke:
— Gladan sam ...
— Buon segno! (Dobar znak!) — odgovara milicioner i pod je naprijed.
Komemoracija pred spominsko
I V-VS	v»	V ,
piosco našim žrtvam
Udeležil se tudi knez nadškof Jeglič
Velikega evharističnega kongresa so se vdeležili v velikem številu tudi naši rojaki emigranti, zlasti vidno oni, ki so nastopali v narodnih nošah.
Akademska mladina je postavila pri spominski plošči pred univerzo poseben križ kot opozorilo na vse žrtve.
Pred tem križem se je vršila tudi kratka komemoracija, katere se je udeležil sam knez-nadškof Bonaventura Jeglič in številna mladina.
DOKAZ ZA TALIJANSTVO ZADRA
Zadarski »San Marco« je najzagri-ženiji talijanski list u dokazivanju ta-lijanstva čitave Dalmacije. O Zadru on i ne piše, j er se tobože samo sobom razumije da je Zadar talijanski. Medju-tim taj isti »San Marco« donaša u svakom broju popis rod j enih i umrlih u Zadru, a ta imena su u 90 posto slučajeva naša, a i ona koja nemaju — ić na kraju su tek u novije vrijeme pro-mjenjena. Donašamo popis od 26 juna da se vidi to »talijanstvo« zadarskih gradj ana:
Nascite
Sarin Antonio, Sarin Giovanni, Sarin Giuliano (trigemini), Barbone Gloria, Cherstich Maria, Duchich Glena, Dunat Giuliano.
Morti
Dorchich Ferdinando, a. 90, Dofcoza Pietro, a. 31, Atelli Anita, m. 11, Sarta Giovanni, ore 22, Wochnitsky Barbara, a. 73, Bossi ved. Amelia, a. 69, piclich Cristoforo.
RAT U ABESINÌJI
OTPOR NARODA U ITALIJI PROTIV RATA
»L’informazione italiana« javlja:
U Tricase, u Pugliama, fašistička policija je pucala na masu. Vlada priznaje da su bila tri mrtva i 15 ranjenih. Iz Rima dolazi vijest o jednom pravom desetkovanju u jednom odredu crnta košulja, koji su odbili da idu u Istočnu Afriku. Službene vijesti priznaju dolazak mnogih parobroda iz Afrike krcatih stotinama bolesnika. Bolnički brodovi vraćaju u Italiju radnike i vojnike oboljele od tropskih bolesti.
Razbojnički rat u Abesiniji je apsolutno nepopularan, i otpor protiv rata zahvaća sve više i intelektualne krugove kao i radno malogradjanstvo.
»PROSTOVOLJCI« ZA ABESINIJO IZ GRGARJA
Omamljeni vsled obljub so se javili za javna dela v Afriko, kjer so jih vtaknili v vojaško suknjo.
Gorica, 25 junia 1935. (Agis). — Iz Afrike prihajajo vedno češče pisma onih, ki so se prostovoljno javili za javna dela. Prvotno smo mislili in v tem smislu tudi poročali, da ni bilo med njimi mnogo Slovencev. Vendar pa zadnja poročila, zlasti iz okolice Gorice, govore popolnoma drugače. Iz teh krajev je od vedno odhajalo največ mož-kih pa tudi žensk v tujino zà delom. Ko so se pa v zadnjih letih razmere povsod poslabšale, so morali večinoma ostati doma. Zadnje obljube, ki so jih v zvezi s fašistično ekspedicijo metali med ljudi, so marsikoga omamile, da se je prostovoljno javil. Ni čudo, saj so jim obljubljali po 25 lir dnevno, brezplačen prevoz ta še marsikako drugo ugodnost.
Tako se je javilo iz Grgarja okoli 30 moških, mnogo tudi iz Kanala pri Soči. Med njimi so tudi družinski očetje, ki so upali da bodo lahko svoje prihranke pošiljali družinam. Iz zadnjih pisem, pa tudi po pripovedovanju prvih bolnikov, ki se vračajo, so vtaknili takoj vse v vojaške suknje, pod vojaško disciplino ta s tem požrli vse svoje prejšnje obljube. Dobivajo dnevno le toliko, da si lahko privoščijo kako malenkost, posebno vodo, ki jo morajo vsled velikega pomanjkanja, kupovati. Pisati ne smejo vsega niti domačim. Njihove družine so radi tega v velikih skrbeh in vedno bolj prepričane, da se ne bodo nikoli več videli.
MEJO ŠE VEDNO UTRJUJEJO Čemu vse velike utrdbe v Brdih? Gorica, 30 jun. 1935. — (Agis) — Izgledalo je, da so začasno prenehali z utrjevanjem ob naši meji. Vendar pa je to le na videz, ker so v glavnem vsa važnejša dela dokončali in zato koncentrirali svojo delavnost drugod.
Da je to res, nam potrjujejo ogromne zgradbe, ki jih grade v Brdih pri vasi Šmartno, na majhnem gozdnatem griču. Tu so skoro popolnoma dokončali okoli 60 vojaških zgradb, smodišnic ta kasaren. Stavbe so dobro maskirane, da jih je le težko opaziti ta so dolge do 30, široke do 15 m, pritlične, pač pa z močno betoniranimi kletmi.
K tem zgradbam, ki predstavljajo celo vas, so napeljali ta zgradili poseben vodovod. Dostop do njih je strogo zabranjen.
Nadaljujejo še z zgradbami kasaren v Krminu, kjer so zgradili 4 ogromne stavbe, na katerih še niso končana vsa dela.
čemu vrše danes še nadalje ta dela, skoro ni jasno. Posebno še v zadnjem času, ko se je obetala neka po-mirjenost. Izgleda da kljub dosedanjemu ogromnemu delu ta ogromnim stroškom ki so jih imeli z utrditvijo meje, še vedno ni popolnoma pomirjen njih strah ta da bodo še radi tega nadaljevali ta se utrjevali.
ISTARSKE TALIJANSKE STUDENTE NEĆE DA UZMU U RAT JER SE BOJE Pula, jula 1935. Poznato je, da su puljski fašistički studenti već pred dva mjeseca započeli jednu vrlo bučnu i nasilnu akciju: svi studenti Istre imaju se prijaviti dobrovoljno za rat protiv Abesinije. Pošto su svi studenti prisilno učlanjeni u fašističkoj studentskoj organizaciji »Guf«, nije ni teško izvršiti to kolektivno prijavljivanje, ma da je svaki student morao još i sam da dade izjavu da je »oduševljen« tim polaskom u afrički rat. Sve molbe, od nekih dvije-stotine istarskih studenata, poslane su u Rim na ministarstvo rata, ali do danas nisu još riješene. Generalni sekretar fašističke stranke poslao je studentima jedno pismo, u kojem im izražava svoje zadovoljstvo zbog takvog gesta, a molbama kaže samo »da će se riješiti ...«.
U posljednje vrijeme nastalo je zbog toga u Puli neko čudno raspoloženje, naročito medju onim upaljenima, pogotovo kad novine javljaju da su studenti ovog ili onog grada otpraćeni s manifestacijama za Afriku. U nekim umjerenijim krugovima kažu, da Mussolini ima svoje prste u ovoj stvari i da on brani, da se molbe istarskih studenata uzmu ozbiljno. On se boji da bi to odlaženje istarskih talijanskih studenata moglo biti katastrofalno za talijanstvo Istre, ako svi poginu u afričkom ratu.
Glasovi štampe
Italija i Albanija se razilaze
Londonski list »Nir Ist« od 13 juna donosi dopis svoga korespondenta iz Tirane, koji izmedju ostalog govori o italijansko-albanskim i albansko-jugoslovenskim odnosima.
Saznaje se, da su pregovori za novi sporazum izmedju Italije i Albanije preki nuti.
Prije tri godine Italija je obećala da daje Albaniji 10 milijuna zlatnih franaka godišnje za 10 godina bez interesa i bez ikakvih drugih uslova izuzev da Albanija povrati taj novac kada njena ekonomska situacija bude dovoljno prepravljena. Kao prvu ratu ona je isplatila Albaniji nešto manje od 7 milijuna zlatnih franaka, vjerojatno da bi takvom pozajmicom učinila Albaniju voljnom da primi italijanske zah tjeve. Prije nego što je isplaćen ostatak prve godišnje isplate, pregovori su započeti sa Sveom, i pošto se oni nisu pokazali uspješni. Italija nije dala Albaniji nikakav novac sve do početka ove godine. Sada se ponovo pojavilo pitanje tih godišnjih isplata.
Krajem aprila, kao što sam obaviješten, bio je spreman za potpis jedan ugovor, kada je Italiia izjavila da ga ona ne može potpisati ako u taj ugovor ne bude uključen Konkordat sa Vatikanom. Postoje tri prepreke za zaključenje takvog Konkorda ta: Albanska vlada dopušta albanskim ka tolicima da se ponovo žene po razvodu braka, dok Vatikan želi da se oni pridržavaju odredbi koje postoje za katolike u drugim zemljama; Vatikan insistira da se katoličke škole ponovo otvaraju u Albaniji i želi da unijatska crkva u Elbasanu bude slobodna. Pošto se albanska vlada pokazala nepopustljivom u tim tačkama, Konkordat nije mogao da bude uključen u takav sporazum i sporazum je propao.
Sredinem maja — tako se bar vjeruje — Italija je zatražila da dobije kontrolu nad albanskim finansijama, da ima jednog italijanskog atašea u svakome ministarstvu, organizaciju albanske žandarmerije s iskljm čenjem britanskih oficira koji je sada orga-nizuju. kao i pravo da otvara italijanske škole, a vjerojatno i pravo da kolonizira obalu od Drača do Valone. Kao što se ne treba čuditi, Albanija nije mogla da pristane da takve zahtjeve i pregovori o godišnjim isplatama prekinuti su.
Dopisnik agencije »Reuter« iz Tirane, jedan vrlo dobro poznati albanski novinar, telegrafirao je tu vijest Londonu, ali je nedjelju dana kasnije. 24 maja albanski pres-biro izdao zvaničan demanti da je Italija ikada tražila kontrolu nad raznim granama albanske administracije.
U svom odbijanju tih talijanskih zahtje va albanska vlada ima čitavu zemlju solidno za sobom. Ako bi ona pokazala znakove popuštanja, nastala bi revolucija- »Mi nismo načinili Albaniju nezavisnom da bi dali Italiji jednu novu koloniju«, vele veterani. »Bolje je da povratimo Tursku no da imamo Italiju « vele drugi. Albanska sumnjičavost pred talijanskim namjerama na njihovu nezavisnost stalno se oživljavaju pričama koje dolaze od talijanskih studenata iz* Italije. Tako na pr. talijanska buržoazija naivno govori studentima o Albaniji kao o »našoj koloniji«.
Talijansko-albanska situacija je kao što je bila, a albanska blagajna je ponovo prazna. Ali Albanija ima još jednu jaku kartu: duhansku koncesiju, koju želi dobiti pod vrlo povoljnim uslovima — Jugoslavija...
U medjuvremenu Talijani nastavljaju da eksploatišu svoje petrolejske koncesije u Centralnoj Albaniji. Oni su našli petrolej u dovoljnoj količini na tri mjesta: u Pekištu blizu Elbasana, u Kučovu blizu Berata, i u Malakastri. Cijevi su postavljene do Valone. Albanska vlada nije uspjela^ da rafinira petrolej na albanskom zemljištu i fabrika za rafineriju bit će u Bariu. Izvor petroleja u Kučovu izgleda bogat. Talijani su već podigli oko stotinu kuća kod izvora i podići će tu i crkvu.
Naša huitarna hromih a
Uspjeh pitomaca Istarskog djačkog internata
Uspjeh je još bolji od lanjskoga
ČAKAVSKA LIRIKA U HRVATSKOJ REVIJI
U najnovijem broju zagrebačke »Hrvatske Revije« za juli 1935 izišao je opširan članak Franje Pavešića o čakavskoj lirici općenito s naročitim obzirom na Nazora, Balotu i Gervaisa, o kojima govori ističući umjetničku stranu njihove poezije.
»HRAM« ANTE DL'KIĆ'A U ŠVEDSKOM PRIJEVODU.
švedski list »Forsamlingsbladet«, u Helsingforsu, donio je u broju od 13. pr. mj. na počasnom mjestu pjesmu Ante Dukića »Hram«. Pjesmu je preveo švedski pjesnik R. Lindqvist, koji je vrlo cijenjen zbog svojih prijevoda ruskih pjesnika.
ZANIMIVA KNJIGA O NACIJONALNEM VPRAŠANJU
Albert Masnata je napisal zanimiv esej o socijologiji in javnem pravu z naslovom »Nationalites et federalismo«. Knjiga je izšla že 1933 v Laussanni (Librairie Poyot) in obsega 270 strani. Ker je zelo zanimiv doprinos k problemu in študiju nacijonalnih vprašanj, jo bomo v enih prihodnjih številk obširneje obravnavali. (A g is).
Naša srednjoškolska omladina iz Istarskog djačkog internata u Zagrebu postigla je i ove školske godine odličan uspjeh, čak je ove godine bio kvalitativno uspjeh veći nego lanjske godine. Statistički prikaz svih pitomaca i pito-mica izgleda ovako:
Od 113 pitomaca(-ica) svršilo je razred:
s odličnim uspjehom ... 16 s vrlo dobrim uspjehom . 48 s dobrim uspjehom .... 39 sa slab. uspjeh, (p. ispit) 9 pao na god. dana ....	1
% 16.55 % 42,75 % 33,44 %	6,52
%	0,73
Ukupno: 113 u % 99,99
Nagradjeno je zbog odlična uspjeha, vladanja i dobrih radnja 7 pitomaca (-ica) knjigama, novčanim nagradama i besplatnim boravkom u kolonijama.
Ako se taj uspjeh uporedi sa prosječnim uspjehom škola koje pohadjaju pitomci Internata, tada se vidi da su naši srednjoškolci najbolji. U svim zagrebačkim srednjim školama, ubrojivši i privatne, palo je na godinu dana 6 posto djaka, dok taj postotak u Internatu iznaša 0,73 posto, tj. od 113 djaka pao je samo jedan. Pravo na daljnje školovanje gubi u zagrebačkim srednjim školama 40 djaka, a od toga niti jedan iz Internata. Prosječni postotak djaka sa popravnim ispitom u svim zagrebačkim srednjim školama iznaša 16,1 posto, dok taj broj kod pitomaca Internata iznaša samo 6,52 posto, a više je nego sigurno da će i ta devetorica proći na jesen, kao što je to bilo i lanjske godine sa popravnim ispitima.
Iz svega toga se vidi da su naši djaci u Istarskom djaćkom internatu postigli uspjeh daleko iznad pr os ješnosti. Pitomci internata su pohadjali slijedeće škole: Preparandiju, stručnu učiteljsku školu, trgovačku akademiju, dvogodišnju trgovačku školu, I žensku realnu gimnaziju, gradjansku školu, obrtnu školu, III mušku realnu gimnaziju, II klasičnu, srednju tehničku i osnovnu školu.
Uz školski rad djeca su bila aktivna i van škole. Tako su subotom održavali sijela, na kojima su se vježbali u održavanju predavanja, recitovanju, pjevanju itd. I ove godine su nastavili sa izdavanjem lista »Istranin«, a imali su i pjevački zbor. Najveći uspjeh su pokazali turnejom koju su bili poduzeli za Uskrs u Beograd, Niš i Skoplje, gdje su popularizirali našu istarsku pjesmu, istarski ples i narodne nošnje.
Da se djecu nagradi radi školskog i vanškolskog uspješnog rada, organizirala je uprava Internata za svu mušku i žensku djecu boravak na moru preko cijelih praznika. Djeca će boraviti cijeli juli i august na Krku, a kroz to vrijeme će se Internat dezinficirati, očistiti i preurediti tako da na jesen dodju ponovno u nj sviježa, odmorena i zdrava djeca.
Internat je vodio i ove godine prof. Josip Demarin, a pomagači su mu bili natstojnica:	gdja Antica Škarpa za
žensko odjeljenje, a studenti Lj. Cargo, J. Jurman i P. Buljanović za muško odjeljenje, (t. p.)
»Hiriem-Tiritovij®” na delu
Že dolgo nismo čitali v naši »Istri« poročila o delu Organizacije jugoslov. emigrantov v Trbovljah. Kdor bi sodil po tem molku o nedelu te naše edinice, bi se motil. — Tiho in vztrajno deluje ta naša edinica po točno začrtanih smernicah organizatorno-propagandnega odseka Saveza, s katerim je v prav tesnih stihih.
V	naslednjih vrstah podajemo poročilo o delu organizacije od zadnjega občnega zbora (17 februarja 1935) do zaključka spomladinske delovne sezone.
V	tem času je društvo imelo štiri redne seje odbora in tri članske sestanke. Opažati je, da je o tem poslovnem letu naraslo zanimanje članstva za sestanke in je udeležba mnogo boljša od lanskih sestankov. Letos prihaja na sestanke polovica vsega vpisanega članstva. Tudi med domačim prebivalstvom se je zanimanje za naše probleme poživelo, kar dokazuje lepa udeležba domačinov pri predavanjih, ki so se vršila v okviru sestankov. Tov. dr. Vrčon je pustil med poslušalci zelo dober utis
svojim predavanjem o Dodekanezu, tov. dr. Dekleva pa je govoril o Abesiniji in o položaju našega naroda pod Italijo.
Socijalna akcija je bila bolj omejena, ker društvo ne razpolaga z večjimi svotami. Potujočim emigrantom, ki so se javili pri našem društvu so se nakazovale manjše svotice, da so imeli za popotnico in prvo silo. Tako smo izčrpali tudi svoto, ki jo je dal na razpolago Savezni socijalni odsek. — V par slučajih smo tudi posredovali za delo; tako smo spravili do koščka kruha fanta, ki se je izognil neprijatnemu potovanju v Abesinijo.
Društvo pa ni pozabilo tudi svoje propagandne naloge. Tako je sodelovalo pri veliki razstavi »žena«, ki jo jer priredilo kolo jugosloven-skih sester v Trbovljeh.^ Razstavilo je šest narodnih noš iz naših krajev, ki so vzbujale posebno pozornost in 18 akva-
relov šaše Šantla, ki predstavljajo tudi narodne noše iz Julijske krajine. Dalje je bil razstavljen zemljevid Jul. Krajine na katerem so bila označena vsa nekdaj obstoječa ženska društva; na mizah pa so bili razloženi izvodi vseh ženskih listov, ki so kdej izhajali na ozemlju zasedenem po Italiji in fotografije raznih razstav, ki so jih v prejšnjih le tih prirejale naše žene v Trstu.
Da bo učiteljstvu v šolah olajšan pouk v naši deželi, je »Orjem« nabavil zemljevide Julijske krajine in jih daroval vsem trem šolam Trbovljah. Zavedajoč se važnosti pravilne vzgoje jugoslovenske mladine, ki bo poklicana, da uresniči naš san, je »Orjem« sklenila, da bo posvetila posebno pažnjo propagandnemu delu med mladino.
Na praznik sv. Petra in Pavla je Olepševalno društvo otvorilo novo spre hajališče. Ob tem sprehajališču so zasajene spominske lipe in hrastiin kamnite plošče nosijo primerno besedilo. Med drevesi posvečenimi gen. Maistru, polk. Svabiću, poručniku Malgaju, Slomšku- Stross-majerju, Cankarju, Aljažu in rudarjem, ki so padli kot žrtve dela, je tudi hrast posvečen našim Bazov-skim Mučenikom. Na kamniti plošči pa so vsekani verzi P. Golie »Na Bazovici so počili streli, štiri žrtve so pale, štiri matere so zajokale, štirje heroji bodo večno živeli«.
Pri otvoritvi je nek učenec narodne šole imel primeren nagovor pri tej plošči. — Inicijativo za vsaditev spominskega hrasta je dala Org. jugoslov. emigrantov, ki je našla pri faktorjih Olepševalnega društva popolno razumevanje Delo »Orjema« se v toplih počitniških mesecih sicer prekine, a odbor je že sklepal o novih akcijah, ki jih bo dru štvo skušalo izpeljati v jesenu
Rad društva „Gortan-Bazovica“ u Sarajevu
Osnivanje povjereništva: Breza, Vareš, Kakanj i Zenica:
Sprovadjajući u život zaključke svoje glavne skupštine održane 6. januara o.
g., društvo Gortan-Bazovica-Sarajevo
kao jedino emigrantsko udruženje na teritoriju Drinske banovine -osnovalo je preko svojih izaslanika gg. Vehara i Bonića u nedjelju 23. juna povjereništvo u Zenici na čelu sa pretsjeđnikom g. A. Hvale, tajnikom g. J. Kirac i blagajnikom g. L. Likar.
U svom nastojanju oko organiziranja jugoslavenskih emigranata u ovim krajevima i pored slabog materijalnog stanja samog društva i njegovih članova, društvo je za prvih 6 mjeseci o. g. pokazalo neobičnu aktivnost i vitalnost, te je uspjelo za to vrijeme osnovati nekoliko povjereništva kako u bližoj tako i u daljnoj okolici Sarajeva, jer se na osnivanje podružnica ili samostalnog udruženja radi premalenog broja emigranata u tim mjestima nije moglo misliti.
Uprava društva radila je požrtvovno, a u tome potpomognuta od svojih članova, osnovala je povjereništva u Brezi-Varešu sa 17 članova, u Kaknju sa 21 članom i u Zenici sa 17 članova. Nasto-; at-, će da organizira i emigrante u Za-vidovićima.
Pored ovog svog rada društvo nije stitamo!
zanemarilo ni ostali rad na drugim poljima, otvorivši u Dositijevoj ulici broj 12, II, 7 svoje prostorije gdje se članovi sastaju i gdje im se daje potstreka za borbu i rad. Tu će skoro početi radom pjevački i drugi otsjeci.
Uprava društva nastoji svim silama, da bi prikupila dovoljno materijalnih sretstava za ove i druge potrebe društva. Koliko će uspjeti ne može se predvidjeti, jer su prilike takve, da je društvo skoro isključivo upućeno na sama sebe i svoje članove, koji zbog slabog materijalnog stanja ne mogu društvu dati onu potporu, koja bi bila dovoljna, da može izvršiti svoju zadaću, a osim toga ni jedan od stotina naših emigranata, koji proputuju kroz Sarajevo tražeći posla, nije do sada uzalud kucao na vrata društva.
Društvo ipak ustraje u svom radu, a pokazani rezultati daju nadu da će društvo prebroditi sve materijalne teškoće i u svemu ispuniti svoj zadatak.
IZ ISTARSKOG AKADEMSKOG KLUBA
Ovih dana vjenčali su se Vesna Ska-Ijer, cand. iuris, kćerka advokata Dr. Lovre Skal j era i Božo Race, cand. rer. comm., članovi Istarskog akademskog kluba. Mladom paru najsrdačnije če-
OPOMEMA DUŽNICIMA!
Ovaj broj lista izdajemo na četi:' stranice, jer se nadamo da ćemo jedin8 na taj način moći da produžimo izlaž«” nje ovoga našeg jedinog lista. Pretplać nici ne plaćaju pretplate i oni su jedić1 krivi za propadanje ovog jedinog glasi' la našega naroda pod Italijom. Kada t1 svi oni koji primaju list, plaćali uredu9 svoja dugovanja, listu bi bio osigura® opstanak i nesmetano izlaženje.
Onim poštenim i svijesnim pretpla1' nicima zahvaljujemo na podupiranju, 1 nesavjesnim dužnicima, koji na opet®' vane opomene ne šalju dužnu pretpia' tu, javljamo slijedeće:
KO NE PODMIRI ZAOSTALU PRETPLATU DO AUGUSTA MJESECA BIT ĆE PREDAN NAŠEM ODVJETNIKU, KOJI ĆE UTJERATI TU PRETPLATU SUDBENIM PUTEM.	.
Teška srca smo se odlučili na ov®! nesimpatičan korak, ali u interesu n®' še opće stvari moramo da ovako postu' parno, jer ovaj naš list ne smije da pr<>' pane. On je još jedini forum gdje " podiže glas u obranu naše braće u It®' liji.
Ponavljamo da se ovaj apel ne ođn»' si na one poštene i savjesne pretplatu9' ke koji vrše svoju dužnost prema listu prema našoj općoj stvari. Njima zabv®' Ijujemo na pomoći, koju nam ukazuj9 šaljući redovito pretplatu.
*
OBRAČUN ZA OVOGODIŠNJA KALENDARE
POZIVLJU SE ORGANIZACIJE KOj/ DO SADA JOŠ NISU POSLALE OBRA' ČUN ZA OVOGODIŠNJE KALENDAR9 DA TO ODMAH URADE.
POZIV SARAĐNICIMA »JADRANSKOG KOLEDAR^
I ove će godine list »Istra« . izd9* »Jadranski koledar«: pa se i ovi® puteni pozivlju saradnici da pošalju svorj priloge. Odlučeno je da se u ovogodišni®l9l kalendaru prepusti jedan arak našoj ond3' dini. koja bi dala svoje priloga za taj ond3' dinski dio. Toga radi apeliramo na na9| omladinu, da čim prije pošalje redakcu svoje sastavke. Sastavci mogu da budu y srpsko-hrvatskom ili slovenskom; mogu ^ budu u prozi ili u stihu, a sadržaj se Pr9. pušta na volju piscima, jedino se prepof® ča da prilozi budu kraći, kako bi čim vis omladinaca moglo da saradjuje. Ako je ko uz to i dobar slikar mogao bi da sya’ sastavak ilustrira.
Pod »našom omladinom« razumijevaj se svi mladji emigranti, muški i žens®, poriietlom iz Julijske Krajine i Zadra, . oni koji su rodienl u tim krajevima ili jih su roditelji iz Julijske Krajine ili Zad®3' Radove slati na:	Uredništvo »Jadra®
skog koledara«, Zagreb, Masarykova 28, ^
Branibor v Celja
Likvidacija podružnice Jugosl. Matic& in ustanovitev »Bran-i-bora«
V četrtek zvečer je bil v mali rani Narodnega doma ob lepi udelez občni zbor podružnice JugoslovenS® Matice v Celju. Predsednik g. dr. Ba9 dek se je najprej spominjal blagop" kojnega kralja, nato pa je podal hiša, rij at JM in njene celjske podružn1^ ter poročal, da se je osnovalo druša" »Bran-i-bor« z istimi narodno-obra^ bnimi cilji, kakor jih je imela JM. poročilu blagajnika g. ravn. Mimika " občni zbor soglasno sklenil likvidacij" podružnice JM v Celju in ustanovit9’ mešanega društva »Bran-i-bor« C6l lju. Premoženje likvidirane podružnlC JM pripade novemu društvu, danari11 znaša 1 Din mesečno.	,e
Na predlog šol. upr. g. Voglarja J. bil izvoljen prvi društveni odbor, ki ? tvorijo predsednik g. dr. Bavdek, P°° predsednik g. prof. Kovačič, tajnik A. Lužnik, blagajnik g. direktor Mra’ Ijak, g. j. Jagodič, g. Roš in gdč. Zupančičeva, namestniki so gg. dr. FlaL' Milan Orožen ml. in V. Prelog, člaL nadzornega odbora pa gg. ravn. Čern®1 in Reya ter gdč. Sepe jeva.
PREDAVANJE SREDNJOŠKOLCIMA O ISTRI	j.
Na završnoj školskoj svečanosti G®* teljske škole u Zagrebu održao je J. Demarin predavanje o značenju j' dovdana za jugoslovenski narod. Pred* vač je na to nadovezao stanje našfiL naroda u Julijskoj Krajini i povezao 9 značenje Kosova sa značenjem Rapa1^ Istakao je kako mora naša omladiL raditi za naš narod van granica ota^j bine, jer će tek onda, kada budu L Jugosloveni slobodni, Vidovdan pravi praznik pobjede i slobode.
POZIV UČITELJIMA EMK( GRANTIMA KOJI NEMAJU REGULISAN POLOŽAJ ..e
Ovih dana, su bili postavljeni za stf* a učitelje slijedeći učitelji emigranti: Marija, Slavič Marjan, Žmak Petar, L* Rudolf, Mogorović Mara.	ijj
Pozivlju se po zadnji put svi ucmL, emigranti, koji se još nalaze u dnevu*® f skoj ili kontraktualnoj službi, da se Savezu jug. emigrantskih udruženja, « grad, Birčaninova 20, kako bi se J*108 poraditi na regulisanju njihovog položaD;
!» '