KRALJEVINA JUGOSLAVIJA

UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 37 (1)
PATENTNI
SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 FEBRUARA 1938.
BR. 13843
Ing. Meitzer Paul, Darmstadt, Nemačka.
Poboljšanja na gvozdenim konstrukcijama, j
Prijava od 15 januara 1936.	Važi od 1 avgusta 1937.
Naznačeno pravo prvenstva od 15 januara 1935 (Nemačka).
Pronalazak se odnosi na poboljšanja na gvozdenim konstrukcijama, kao na pr. na rešetkastim nosačima, rešetkastim stu-bovima i drugim rešetkastim konstrukcijama svih vrsta.
Uopšte se za takve rešetkaste konstrukcije upotrebljuju profilisani štapovi, t.j. ugaona gvožda, T-gvožda i t. sl. Ali je cesto iz niže objašnjenih razloga podesno, da se umesto takvih profilisanih štapova upotrebe masivni okrugli štapovi.
Veza takvih okruglih štapova priči-njava Leškoče — kako kod sučeljavanja, tako i kod veza u trougao —, kad se ne želi primeniti zavarivanje, naime kad je u pitanju to, da se uzajamno vežu kaljeni okrugli štapovi. Zavarivanjem se naime Čelik žari i gubi u otpornosti. Veze pomoču za-vrtnjeva ili pomoču zakivaka pak ne do-laze u obzir, jedno iz razloga što bi se time materijal i suviše oslabio, i drugo stoga što tvrdina veoma otežava ili čak čini i ne-mogučim potrebno obradivanje.
Ovde se sad pronalaskom otklanja o-va nezgoda i to na taj način, št se štapovi koji treba da se vežu uvlače u čauru ili ku-tiju i sa ovom se pomoču čivija, čepova, zakivaka, zavrtnjeva ili t. sl. tako vezuju, da čivije koje se nalaze poprečno u odnosu na podužnu osu štapa ne prodiru potpuno kroz presek štapa, več u ovaj za-hvataju zasecanjem samo tangencijalno srazmerno plitkim zasekom. Čaura ili ku-tija može čivijama, zakivcima ili t. sl. biti jače zasecana. Pri torne je korisno, da se čaura ili kutija tako izabere, da ona šta-pove obuhvata punim ležištem, t.j. da ih
dakle zaptiveno obuhvata.
Za kidanje jedne takve veze okrugli štap mora da iz čivije ili čepa odseče seg-menat koji odgovara dubini zaseka. Dakle se ima u vlasti, da se svagda željena otpor-nost veze postigne odgovaraiučim izborom površina na smicanje, t.j. dubine zaseka. Dublji zaseči daju do izvesnog stepega ve-ču površinu za smicanje, a isto tako i debije čivije. Rasporedom pak večeg broja čivija u jednom redu jedne za drugom može se pri istoj otpornosti veze smanjiti dubina zaseka i da se time slabljenje štapa ograniči na izvestan minimum. Rastojanje čivija je dato zahtevima, da površina za smicanje na štapu konstrukcije bude veča, no dubina zaseka, da dalje pritisak čivije na zidove rupe u čauri ili kuti ji ne prekorači dozvoljenu granicu i da najzad čaura bude dorasla naprezanjima.
U slučajevima, u kojima se postavljaju naročito veliki zahtevi, preporučuje se, da se okrugli štapovi uptrebljuju iz veoma otpornog materi jala, t.j. iz tvrdog, velike vrednosti Čelika, sa otpornošču od približno 110 kgr./cm2. U takvim slučajevima se naravno podesno i čivije, čepovi i t. sl. izvode iz takvog veoma otpornog materi-jala. Žljebovi ili zaseči se zatim izvode točenjem pomoču oštračkog kamena.
Veza po pronalasku može biti izvedena i tako da može po volji prestati, i za ovo se upotrebljuju konusne čivije, konusi za zasekom ili zavrtnjevi.
Upotreba okruglih štapova umesto inače uobičajenih profilisanih štapova za rešetkaste konstrukcije je naročito koris-
Din. 25.—
na u sluča.jevima, u kojima pored optere-čenja sopstvenom težinom, korisnim tere-tom i t. d. igra izvesnu ulogu i opterece-nje pritiskom vetra, kao na pr. kod rešetkastih stubova, naročito radio-stubova, kao i kod dizalica ili t. sl. Dalje ie veza okroglih štapova i stoga korisna, što se kod okruglih štapova lakše dobijaju vezna mesta. Usled toga je pronalazak primen-Ijiv takode korisno i za druge rešetkaste konstrukcije (iz kaljenih celičnih žica), tako na pr. i u gradnji vazdušnih vozila. I cevi se mogu vezivati po načinu po ovom pronalasku.
Načrti pokazuju nekolike primere iz-vodenja veza okruglih štapova po ovom pronalasku.
Si. 1 i 2 pokazuju jedan rešetkasti siub u izgledu sa Strane i u izgledu odo-zgo.
Sl. 3, 4 i 5 pokazuju vezu u izgledu sa slrane i u izgledu odozgo jednog čvornog mesta, na ko jem je uzajamno vezano pet štapova.
Sl. 6, 7 i 8 pokazuju izmenjeni oblik izvodenja jedne takve veze, kod koje je uzajamno vezano četiri štapa.
Sl. 9 i 11-—14 pokazuju jedan primer primene za krovne konstrukcije;
Sl. 10 pokazuje jedan dalji primer za pojasnu vezu, u približno j razmeri 1:1.
Suština pronalaska sastoji se u torne, što krajevi okruglih štapova la i Ib ko ji treba da se uzajamno vežu utiču u spojni deo 6 i blizu svog završetka snabdeveni su zasecima ili udubljenjima 7. U ove zaseke zahvataju čivije za držanje štapa u zajed-ničkom veznom delu 6. Da bi se sprečilo ispadanje čivija, čepova 8 ili t. sl., podesno je da se ulazni otvori rupa koje prima ju čivije, na podesan način malo suze, podesno pomoču udara probojnim šiljkom ili zakivanjem	(vidi udarena mesta 9 na
sl. 10).
Veza po pronalasku može biti upo-trebljena kako za najjednostavniji slučaj u-zajamne veze samo dva štapa (sl. 10) tako i za takva čvorna mesta, na kojima se sti-ču tri ili više štapova. Tako na pr. pokazuju sl. 3—5 uzajamnu vezu pet štapova koji se nalaze u jednoj ravni i sa daljini štapovima, koji se pružaju u ravni upravno j na prvu ravan. U slučaju sl. 6—8 u pitanju je slična veza, samo se kod ove veze u obe uzajamno upravno nalazeče se ravni stiču samo četiri štapa. Ovo je mesto veze na sl. 1 i 2 označeno sa 4. Naravno da su od-govarajuči izvedena vezna mesta 2 i 3.
Spoljm oblik veznog dela 6 može biti proizvoljno izabran i biti prilagoden svag-dašnjim prilikama. Za suštinu pronalaska je uvek od važnosti samo to, da je vezni
deo snabdeven rupama za prijem krajeva štapova koji treba da se vežu kao i sa poprečno izvedenim rupama za prijem čivija. čepova ili t.sl. U slučaju sl. 3—5 je vezni deo 6 izveden ugaono i spolja je ogra-ničen ravnim površinama, dok u slučaju sl. 6—8 vezni deo ima oblik lopte radi smanjenja opterečenia od vetra i u slučaju sl. 10, tj. kod proste rešetkine veze je izdužen, tj. ima oblik cevi ili čaure.
Za rešetkaste stubove, naročito za ra-dio-stubove i t. sl. (vidi sl. 1 i 2), od važ-nog je značaja opterečenje vetrom. Za takve konstrukcije upotreba masivnih okruglih štapova ima velike koristi suprotno uopšte uobičajenim profilisanim štapovima. Pritisak vetra na jedan okrugao štap iznosi na primer samo 60—70% pritiska vetra, koji se vrši na kvadratni štap. Ot-pornost okruglog štapa treba stoga da iznosi samo 60—70%, dakle okrugao štap može biti izveden odgovarajuči ta-njim. Ali se time opet smanjuje i pritisak vetra, što omogučuje dalje smanjenje po-prečnog preseka. Poprečni okrugao presek dakle neče biti 0,6—0,7, več 0,6-— 0,72 kvadratnog preseka.
Uz ovo dolazi još jedan drugi mome-nat. Okrugli materijal sa dimenzijama, koje su uobičajene u konstruisanju stubova, može biti izveden sa mnogo večonl otjpornošču. no profilisani štapovi. Dvo-slruka otpornost n.pr. uslovljava sada samo polovinu preseka, tj. dakle tanji okru-gli štap. Ali se time opet smanjuje opterečenje pritiskom vetra, tako da se pri dvostrukoj otpornosti materijala potrebuje samo četvrti deo preseka.
Potrebna otpornost na izvijanje može okruglim štapovima biti dodeljena time, što se na štapovima naprezanim na pritisak utvrduju profilisani štapovi (dr-veni ih gvozdeni) ili se pak navlače preko Štapova naprezanih na pritisak. Navučeni delo vi ne mora ju da se pružaju preko ce-log preseka, tako, da se jedno takvo po-jačanje uvek još izvodi povoljno s obzirom na to, da se čvorna veza izvodi iz slabijeg materijala. U datom slučaju mogu za navlačenje biti upotrebljavane cevi ili t. sl. ili umesto cevi naime kod rešetkastih stubova biti upotrebljeni laki rešetkasti nosači, koji se izvode za sebe nezavi-sno od stvarne konstrukcije i tek pri montiranju se navlače preko okruglih štapova i na ovima se mogu lako utvrdivati. Najzad je takođe moguče i naime kod ve-čih konstrukcija podesno, da se pojedinač-ni štapovi izvode kao sandučasti rešetka-1 sti nosači.
Vezom po pronalasku se daje znatno smanjiti težina kakvog visokog rešetka-
stog stuba, tako, n.pr. nije teško da se te-žina smanji na 20% težine normalnog .^vozdeno^ stuba. Još povoljnije prilike se da ju postići, ako se upotrebljuju okru-«ii štapovi iz veoma otpornog materijala, dakle iz kakvog kaljenog' Čelika.
Kod rešetkastih stubova za radio-ci-Ijeve se korisno zatege u cilju ravnomer-ne raspodele na srazmerno slabe pojasne štapove utvrduju na taj način, što se če-tiri pojasna štapa dovode u vezu u središ-no.j tačci izmedu pojasnih štapova i odav-de se izvodi zatega na tri ili četiri strane.
Kod upotrebe izolatora za zatege po-desno je, da se izvodenje podesi tako, da jedan izolator služi za sve na isto j višini nalazeče se zatege i da se torne odgova-rajuči izolator utvrdi pod središnom tač-kom u kojoj se dovode u vezu četiri pojasna štapa.
Upotreba okruglih štapova i time i veza po pronalasku pruža i u mnogobroj-nim drugim slučajevima znatne koristi. Iz velikog broja mogučnosti neka je još tre-tiran primer prema sl. 9. Ova se krovna konstrukcija sastoji isto tako iz okruglih štapova 1, koji su uzajamno vezani po o-vom pronalasku, t.j. uz upotrebu veznih delova 6. Radi povečanja otpornosti na izvijanje mogu i ovde štapovi naprezani na pritisak biti pojačani pomoču pritvrde-nih ili navučenih proflisanih štapova iz ■drveta ili iz gvožda. (vidi sl. 11 i 12). Da-
lje postoji mogučnost, da se štapovi izlo-ženi pritisku učine otpornim na izvijanje pomoču pojačanja armiranim betonom. Nekolike primere za ovo pokazuju sl. 13 i 14.
Patentni zahtevi.
1.	Rešetkasta konstrukcija iz okruglih štapova (1) naznačena time, što su na mestima veze štapova (1) preko ovih na-vučeni čaurasti delovi (6) za vezu ili t. sl. koji se sa štapovima održavaju u vezi pomoču poprečno prema štapovima (1) ras-poredenih čivija (8) zakivaka, zavetnjeva ili t.sl. koji ne prodiru kroz presek štapa, več u štapove samo tangencijalno zadiru srazmerno plitkim zasekom (7), i što vezni delovi (6) obuhvataju punim ležištem okrugle štapove (1), t.j. ove tesno obuhvataju, i pri čemu korisno čivije (8), če-povi ili t.sl. jače zasecaju vezne delove (6) no štapovi (1).
2.	Rešetkasta konstrukcija po zahtevu 1, naznačena time, što je osiguranje čivija (8), čepova ili t. sl. protiv ispadanja izvedeno na taj način, što se ulazni otvori rupa koje siuže za prijem čivija i t. sl. sužavaju pomoču uboda (9) izvedenih unaokolo pomoču oruda sa konusnim vrhom ili pomoču sabijanja metala kakvim podesnim orudem.



f/y. 4




Ad pat. br. 13843

/ ' /
____L.
~ T'

\ \ \
\V\.