KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
X
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 37 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 APRILA 1937.
PATENTNI SPSS BR. 13117
Freyssinet Eugene, Neuilly sur-Seine, Francuska.
Postupak i uredjaj za izvodjenje monolitnih konstrukcija iz armiranog betona. Prijava od 10 januara 1936.	Važi od 1 septembra 1936.
Naznačeno pravo prvenstva od 11 januara 1935 (Francuska).
U ranijim patentima i publikacijama prijavilac je pokazao da se osobine armiranog betona mogu znatno poboljšati u-potrebom, za sastav armatura, Čelika sa vislokom granicom elastičnosti izloženog prethodnom naponu dovoljne veličine da bi u njemu postojali naponi koji odreduju u betonu sisteme stalnog pritiska, koji ko-risno menjaju one napone koji rezultuju iz naprezanja kojima je deo izložen pri upotrebi. Tako se dobijaju delovi koji ima-ju izvršne osobine otpornosti i proizvodne cene.
Upotreba ovili postupaka zahteva ma-terijale čija se težina, cena i teškoča ob-rade povečavaju sa dimenzijama elemena-ta koji treba da se proizvedu i koji najzad postaju takvi, da se sa njima ne može ma-nipulisati, što je do sada ometalo njihovu primenu u konstruisanju velikih monolitnih gradevina.
Postupak. koji čini premdet ovog pro-nalaska omogučuje da se koristi stalnog pritiska (napona) dodeljenog materijalima, prošire na konstrukcije iz’ armiranog betona proizvoljnih dimenzija koje imaju sve osobine monolitnih konstrukcija izvode-nih na mestu, pomoču upotrebe materijala koji je jeftin i kojim se može lako mani-pulisati.
Da bi se ostvarila konstrukcija po po-stupku po ovom pronalasku, odreduju se, kao kad bi se tičalo monolitne konstrukcije, primenom principa otpornosti materijala, njegovi oblici i njegove dimenzije kao i njegove armature i elastično stanje koje treba da se dodeli ovima pre livenja
betona koji treba da ih obloži, da bi se posle vezivanja i različitih deformisanja dobio najpovoljniji sistem naprezanja za dobro držanje konstrukcije.
Ovo elastično slanje sadrži napone, pro-menljive izmedu nule i granice elastičnosti metala, ili od jedne armature na drugu, ili duž jedne i iste armature.
Kad ovo postoji, masa betona konstrukcije se deli u elemente takvih dimenzija, da oni odgovaraju kalupima kojima se može rukovati i koji su obično obrazo-vani iz organa sposobnih za mnogobrojnu ponovnu upotrebu.Pomenuti elementi se liju zasebno ili uzastopno, pri čemu arma-iure ostaju neprekidne i prolaze kroz opiate međupovršina između susednih elemena-ta, kroz podesne otvore.
Ove se medupovršine izvode tako, da u konstrukciji pri upotrebi elastična naprezanja koja se obično vrše na njima, budu uvek pritisci, izuzev u slučaju naprezanja veoma male važnosti. Ovo može u-vek biti ostvareno pomoču podesne ra-spodele zategnutih armatura, koje polaze kroz ove medupovršine.
Pre livenja prvog elementa iz betona, postavljaju se armature koje prolaze kroz ovaj, bar po dužini ove poprečnice, u pred-videnom elastičnem stanju.
U najopštijem slučaju, ovo se postiže prema ranije poznatom patentu br. 7840 pri čemu se svaka poluga ili grupa poluga armatura između privremenih kotvi ob-razovanih štipaljkama ili drugim sredstvi-ma, koje se natežu pomoču dejstva čekr-ka, tako, da se armatura izdužuje oslanja-
Din. 25.—
jući se na organe za prenos naprezanja, uopšte spoljnjeg prema delu koji treba da se izvede.
Pošto se sačekalo dovoljno otvrdnja-vanje betona prvog elementa, postavljaju se armature koje se odnose na drugi ele-menat u stanju nategnutosti, predviden u poprečnici ovog drugog elementa.
Za armature ovog elementa koje nisu u čvrstoj vezi sa prvim postupaće se kao za ovaj; za obične armature na prvom i na drugom elementu treba da -se preinači intenzitet naprezanja koja su im do sada dodeljivana, promenom uslova za upotre-bu armature i čekrka. Ovo nalaže uopšte cbrazovanje lokalnih naprezanja izmedu armatura i betona drugog elementa i osim toga primeni u celini ovog elementa sile su-protne rezultanti dopunskih naprezanja vršenih na različite armature koje prolaze kroz njega, što pretpostavlja delovanje podesnih uredaja za vezu koji obrazuju oslone tačke između organa ili čekrka za izvodenje napona i betona prvog elementa.
Uopšte lokalna napreaznja tako zahtevana od betona prvog elementa, pre livenja drugog, biče veoma velika; ona dodeljuju otpore betona retko dostignu-tog u praksi i tek posle veoma dugog vremena.
U velikoj večini industrijskih primena, potreba da se predvidi važan rok između radova livenja jednog elementa i izvode-nja napona pre livenja sledečeg elementa, škodila bi koristi postupka. Ali je poznato, da očvršnjavanje betona može biti ubrza-no pomoču radova čija se dejstva mogu proširiti njihovim udruživanjem u izve-snom redu, tako, da se smanjuju rokovi u koliko je to potrebno za primene uzete u o-bzir. Odavno je poznato povoljno dejstvo vibriranja. Prijavilac je konstatovao da u-druživanje u izvestnim uslovima pritiska sa vibriranjem poboljšava znatno rezultate po-stignute ovim samim, kako u pogledu br-zine očvršnjavanja tako i u pogledu kraj-nje osobine betona i da betoni tako tre-tirani mogu biti zagrevani bez predostro-žnosti i rizika preko 100° i više; što omo-gučuje da se za vreme krače ,od dva časa, za obične betone iz običnog portlanda, po-stignu otpori od nekoliko stotina kilograma na cm,2 koji po konačnom očvršnjava-nju mogu daleko preči 1000 kg. na cm2. Dakle se tako ima sredstvo da se veoma brzo postigne željeno očvršnjavanje betona.
Postupak po ovom pronalasku nalaže organizovanje radova livenja (kalupi ienja) uzastopnih elemenata tako, da beton može u najopštijem slučaju biti vibriran, sabi-jan i grejan; u izuzetnim slučajevima kada
brzina izvodenja ne bi pružala interesa (koristi), moglo bi da se ne koristi zagrevanje ili čak pritisak.
Opšti metod koji je ovde opisan o-mogučuje u svima slučajevima rešenje po-stavljenog zadatka, ah u različitim konkretnim zadatcima on je skoro uvek spo-soban za uproščavanja koja rezultuju iz toga što naročiti uslovi izvesne date primene omogučuju uopšte jednovremeno izvodenje ih čak i kombinovano izvodenje radova po sebi zasebnih. U skoro svima primenama, radovi stavljanja pod napon ili uvečanja napona izvesnih armatura i stav-Ijanje pod pritisak betona, mogu, bar deli-mično, biti udruženi tako, da jedan rezul-tuje iz drugog. Za ovo je dovoljno da se zidovi kalupa održavaju pod pritiskom vr-šenim betonom, vezivanjem armatura za ove zidove, što postaje naročito lako kada ove armature obično prolaze kroz zidove j produžuju se preko ovih, (slučaj opiate medupovršina izmedu dva uzastopna elementa). Tada se može ili koristiti otpor armatura da bi se oduprlo hidrauličkom potisku betona, stvorenom pomoču proiz-voljnih poznatih sredstava, koji zateže armature do izvesne mere koju je lako pred-videti i regulisati; ili naprotiv, da se armature stave nod napon dejstvom naročitih naprava (čekrka"), delujuči na zid kalupa, koji je inače slobodan i izazivajuči tako sabijanje betona. U ova dva slučaja, potrebna naprezanja za obrazovanje napona u posmatranom elementu, prenose se na prethodni elemenat, u pojem su vezane armature koje su tako stavljene pod napon, najpre provizorno pomoču hidraulične snage čiji je izvor sveže sabijeni beton, i čiji če se prenos moči olakšati održavaju-či energično stanje vibriranja, zatim de-1'initivno pomoču istog betona jednom o-čvrsnutog.
U jednom ih drugom slučaju, prenos naprezanja nametnutih prvom elementu dejstvom na ove armature ne mora bili vršen na naročite naprave pomoču naročitih uređaja za vezu i može se u ovome izvesti potpuno.ili delimična ušteda.
Drugo jedno uproščenje može biti o-stvareno uvek, kada je moguče da se izve-sna armatura unese u prvi elemenat bez prethodnog napona. Tako se izbegava u-potreba privremenog vezivanja za ovu ar-maturu.
Uopšte svaka armatura ima prema svome kraju jednu zonu nikakvog ili sla-bog naprezanja, za koju nema upotrebe da se izvodi natezanje i koja obrazuje kot-vu; ovo se uproščenje dakle često upotreb-Ijava. U izvesnim slučajevima se ovo uproščenje može ponavljati za oba kraja izve-
sne armature i tako izbeći upotreba sva-kog sistema za mehaničko ukl ještavanje.
Izmena stanja napona armatura izme-du izvodenja dva uzastopna elementa može da se odnosi samo na jedan deo armatura, može se takode desiti da jedno isto stanje napona bude zajedničko za više uzastopnih elemenata; ovo se može iskoristiti da bi se izvela ekonomija više radova regulisanja napona.
Primene koje su ovde niže opisane, biče dovoljne za razumevanje bitnosti pro-nalaska i njegovih opštih osobina. Treba ipak razumeti da su one samo primeri koji se mogu nastavljati do u beskonačnost ! da se predloženi metod može primeniti na svaku betonsku konstrukcijo izloženu naprezanjima ma kakve veličine i namene.
Najpre če u odnosu na sl. 1 do 4 biti opisano izvodenje jednog pokrivača jedne velike prostorije pomoču greda koje ima-ju vertikalni vrat i dve flanše.
Sl. 1 pokazuje poprečni presek jednog uredaja za obrazovanje kalupljenjem (li-venje) jedne od ovih greda.
Sl. 2 pokazuje delimičan podužni presek.
Sl. 3 pokazuje horizontalni presek po liniji III—III iz sl. 1.
Sl. 4 pokazuje šematički izgled celine jednog uredaja za kalupljenje (livenje).
Sl. 4a pokazuje delimičan presek po liniji IV*—IVa, kojim se predstavlja utvr-divanje armatura na osnovi kalupa.
Armatura grede je obrazovana: iz reda horizontalnih štapova c, c1, c2, c*.. . . grupisanih u donjem delu, horizontalnih štapova u rasporedenih jednoliko, vertikalnih štapova j, j1. Svi ovi štapovi mogu biti iz Čelika na primer od 100 kgr. na cm2 granice kidanja i 80 kg. granice elastičnosti, postignute prethodnim izvlačenjetn. Osim toga se predvidaju armature iz pro-izvoljnog Čelika, poprečno u odnosu prema prvima da bi se poboljšalo njihovo ve-zivanje u cilju opasivanja betona. Armature iz tvrdog Čelika se zatežu tako, da vodeči računa o svima naprezanjima dodeljenim gredi kako u pogledu savijanja tako i u pogledu smicanja i svih deformisanja betona (deformisanje usled skupljanja, elastična i plastična deformisanja) u ovo-me postoje u svakoj tačci stalni pritisci.
Jasno je da se ovim sredstvom eliml-niše svaka mogučnost obrazovanja napr-slina u gredi. Prema torne se može uzeti u obzir mera naprezanja na smicanje, veličine naprezanja na pritisak, prema torne mnogo veča no maksimalna koja se obično usvajaju. S druge strane, maksimalna naprezanja na pritisak su znatno manja no kod običnog armiranog betona. Šema o-
vih naprezanja je stvarno (sl. P) jedna linija kao A’ B]; za obični armirani beton bi to bila linija A2 B2 gde O1 Bj. predstavlja deformsanje betona, OA2 deformisanje Čelika.
Za izvodenje posmatrane grede, najpre se po opštem načinu odreduju elementi betona koji treba da se uzastopno lije. U ovom slučaju oni mogu biti podeljeni u četiri kategorije.
1.	) elementi koji jednovremeno obu-hvataju delove armatura c iste dužine, su-sedni njihovim krajevima i delovima armatura j koje u ove prodiru vidi n. pr. eleme-nat 11, sl. 2);
2.	) elementi koji obuhvataju samo delove armature j susedne gornjim krajevima ovih armatura (na primer elementi 59, sl. 2);
3.	) elementi koji obuhvataju samo delove armatura j susednih njihovim krajevima;
4.	) elementi ograničeni vertikalnim ravnima na jednakom odstojanju P.v-l,
Pn....i t. d. (sl. 3) koji obrazu ju ceo o-
statak grede.
Elementi iz betona prve kategorije imaju opadajuče širine tako da ostaje Slobodan prolaz za širine armatura c koje ne-maju veze sa njima. (Vidi elemente 11, lla, 1 lb,na sl. 4»)
Moglo bi se kod izvodenja ovih elemenata, saobraziti tačno opštem metodu, ali se može izvesti veliko uproščenje s obzirom da u poprečnici tri prve kategorije elemenata, ni jedna armatura nema potrebe da bude zategnuta i da nemaju za-jedničke površine. Nista ne sprečava da se izvede jednom ili više puta i čak i ra-nije one izmedu njih, kao što su kategorije 2 i 3, či ja jedinična zapremina može ne biti veoma važna (velika) i koje se iz toga razloga mogu lako staviti na mesto izvodenja po livenju.
Može se isto tako primetiti da je lako cstvariti jednim mahom stavljanje pod napon armatura c zajedničkih svima ele-mentima četvrte kategorije kroz koje pro-laze.
Radi ovoga celina armatura je raspo-rcdena na jednom organu koji obrazuje dno kalupa za čelu gredu. Ovaj je organ obrazovan jednom jakom gredom iz dva elementa a i a1 nošena podesnom skelom kao 50 (sl. 4) na kolima 51 koja omogu-caju da se postave uzastopno pod svaku cd greda koje treba da se izvedu. Obe po-lugrede a, a1 treba da mogu biti podizane ili spuštene po višini za nekoliko santime-tara pomoču chzalica 52 da bi se omogu-čilo uklanjanje kalupa i da se izvedu mala kretanja u praven dužine grede zahvalju-
jući valjcima 53 pod dejstvom raspinjača Cčekrka) b koji omogućuju da se udalje njihovi krajevi koji su najpre u dodiru, sa snagom jednakoin ukupnom maksimalnom naponu koji treba da se dodeli celini glavnih armatura c, c1, c2.
Pošto je ovo učinjeno, liju se elementi tri prve kategorije i privremeno se učvr-šćuju za osnovu kalupa elementi prve kategorije kao što je 11 (sl. 2), što se posti-že na primer pomoću rebara 12 gornje površine ovoga i pomoću zavrtnjeva 13 koji p rodim u livene elemente kroz dno kalupa (vidi takode sl. 4 ili 4a) ili pomoču organa za oslanjanje kao što su organi pokazani na sl. 5 u izgledu i sl. 6 u preseku.
Na ovim slikama, 15 je otporni deo koji je umešten u otvor koji je predviden u osnovi kalupa a iz armiranog betona. Iz-medu ovoga dela i njegovog oslonca 16 na osnovi kalupa, može se umestiti jedan klin 17 koji je namenjen da svojim uklanjanjem, kada je beton livenog dela na osnovi a izveo vezivanje i očvrsnuo, obrazuje u osnovi a šupljinu koja olakšava skidanje kalupa. Celina je obložena omotačem 18 koji je namenjen da uklanjanje kalupa u-čini lakšim, lakšim da se deformiše, da se razori, ili da klizi, kao iz kaučuka, gipsa, kartona, tkanine, filca, drveta ili lima.
Pomoču sličnih sredstava se učvršču-ju elementi druge kategorije sa osnovom kalupa. Potpuno očvršnjavanje elemena-ta tri prve kategorije biče ubrzano koliko je to potrebno vibrirajuči beton ili izlažuči ga vibriranju i pritisku; ili izlažuči ga vibriranju, pritisku i zagrevanju, naročite ra-sporedujuči rebra 12 dna kalupa i čak e-ventualn.0 zavrtnje 13 da bi bili zagrevani cirkulisanjem pare.
Zatim se razdvajaju jedan od drugoga oba dela a i.a1 osnove kalupa pomoču grupe hidrauličkih raspinjača (čekrka) b (sl. 4); tako se zatežu sve grede c, c1, c2 i t. d. jednovremeno.
Pre stavljanja na mesto armatura, ra-sporeduje se na dnu kalupa, pod elemen-tima prve kategorije, limova h koji su u-daljeni od dna kalupa pomoču ispada i ili poluga ili udubljenja izvedenih u površini betonskog kalupa, koliko da bi se izbeglo da masa i krutost dna kalupa ne koči vibriranje betona, toliko da bi se omogu-čilo grejanje parom provodenom izmedu lima h i osnove kalupa a, a1, najzad da bi se olakšalo uklanjanje kalupa.
Zatim se stavlja na mesto opiata elementa četvrte kategorije koja ima dužinu ovoga, koja može biti relativno mala; ova opiata može biti izvedena kao što je pokazano radi primera na sl. 1 do 3. Ona je obrazovana iz elemenata iz lima l1, l2, l3
. .. . i profila m1, nr, m3 udruženih pomoču lemljenja podužnih sastavaka a koji obra-zuju cevaste elemente čije su linije n do-dira udešene da ne propuštaju čvrste elemente, ali da propuštaju vodu. Ovi su elementi složeni na profilima o tako, da ob-razuju polu-školjke vezane dve i dve pomoču štapova p koji prolaze kroz jezgro grede kroz cevi p1 iz kaučuka (sl. 1) koje omogučuju lako vadenje štapova p po o-čvršnjavanju betona.
Pošto je ovaj kalup postavljen na mesto, na primer za izvodenje elementa N četvrte kategorije na kraju elementa N — 1 več realizovanog (sl. 3), rasporediče se vertikalne opiate 54 koje ga odvajaju od dela namenjenog sledečem elementu N — 1, pri čemu prethodni elemenat N — 1 koji je več liven zatvara sa svoje strane kraj kalupa. Ove se vertikalne opiate 54 utvrduju na horizontalnim armaturama u koje se odreduju tako, da u meri željenog napona za njih one održavaju pomenute opiate pod hidrauličkim pritiskom betona koji noše. Moči če se koristiti za ovo. ure-daji koji obrazuju oslonac za opiate 54 i koji se zakačinju i utvrduju na armaturama (na primer kakav uredaj sa klinovima kao što je onaj koji je pokazan na gornjem delu sl. 3 i koji je pokazan u uveča-noj razmeri na sl. 7, klin 3 koji je blokiran zavrtnjem 4, klinovi 5 i 6 sa malim uglom su nepopustljivi i održavaju štap u; popu-štanje zavrtnja 4 oslobada sistem).
Vertikalne opiate 54 snabdevene su ru-pama koje propuštaju armature i mogu imati zaptivena mesta sastava sa betonom.
Gornja opiata koja obrazuje poklopac biče na primer obrazovana iz poprečnih gvožda 56 u vidu slova u zalemljenih na li-movima 57 i na koje se naslanjaju podu-žna gvožda 58 profila u vidu siova I. Sve je održavano u vezi pomoču zavrtnjeva 59 ušrafljenih u elemente 59 treče kategorije. Ovi zavrtnji se vezuju, na primer, pomoču poluga 59li sa raspinjačima (čekrcima) 60 koji se naslanjaju na gvožda 58 u vidu slova I. Otvori izvedeni na primer u gor-njoj opiati omogučuju da se napuni kalup.
Vibriranje betona se na primer izvodi pomoču osovina 62 snabdevenih ekscent-rima i koje se obrču velikom brzinom u le-žištima 63 koja su utvrdena na bočnim ka-lupima (sl. 1).
Pošto je napunjen kalup, zatvaraju se otvori koji su namenjeni za ovaj cilj, zatim se deiuje na raspinjače (čekrka) 60 koji pritiskuju na gornju opiatu; takode se može delovati pomoču raspinjača ili zavrtnjeva (navrtki) na štapove p koji vezuju obe polovine kalupa desno i levo od grede.
Jasno je da se beton tako potpuno sabija u svima svojim delovima. Sabijanje betona proizvodi stavljanje pod napon vertikalnih armatura jj1 . . . . i horizontalnih armatura u pomoću pokretnih opiata 57 i 54.
Ako se želi da postigne brzo uklanjanje kalupa, dovešče se para u dodir sa betonom, puštajuči je da na primer prolazi kroz profile m1, m2, m3 , i 56 ili kroz druge kanale, naročito kroz šupljine u-meštene izmedu lima h i osnove kalupa kao što je gore navedeno.
Kad je jednom elemenat N grede izveden, kalup može biti premešten prema susednom elementu N — 1 pomoču kola ko ja se kreču po koloseku, i ko ja noše dno kalupa a a,. U slučaju greda promenljive višine, dovoljno je da se bočno kalupima dodaju ili oduzimaju elementi konstantne Širine. Isto tako, može se menjati deblji-na vrata ili flanši (gornje i donje) prešlim menjanjem oplatnih delova.
Ako kalup ima istu dužinu kao i elemenat za kalupljenje, zaptivenost pri vezi sa elementom N — 1 prethodno livenim obezbedena je pomoču elementa 65 koji se može deformisati ne opiruči se pritisku betona; ovaj elemenat može biti kakav metalni oluk koji je snabdeven kakvim spojem iz kaučuka (sl. 3).
Kalup može biti vezan sa več livenim delovima pomoču podesnih organa kao što su na primer 61 (sl. 3) koji dopuštaju de-formisanja, i koji se utvrduju na več o-čvslom betonu koristeči rupe koje su izvedene u vratu ili rebra 61a izlivena na zidu betona i uz koje se održavaju prionu-tim organi koji treba da se učvrste. Može se, u ovom slučaju, izvesti naslanjanje na kalup da bi se izvela zatezanja horizontalnih armatura preko onoga što bi omogu-čio pritisak vršen betonom na opiatu 54 za razdvajanje uzastopnih trupaca.
Mogu se u prethodno sabijenom betonu izvodili delovi konstrukcije koji ve-zuju jednu gredu sa prethodno izvedenim gredama.
Za ovo je dovoljno da se pre livenja greda, stave na svoje mesto armature ovih organa koje su normalne na pomenutirn gredama i koje prodiru u ove; po dovrše-nju greda lako je da se armature zategnu pomoču hidrauličnih raspinjača podesno rasporedenih, koji deluju između osnova greda, a zatim se uliva beton.
Bilo bi uzaludno da se traži da dokaže opštnost pronalasjka nastavljajuči sa da-vanjem primera; svaka konstrukcija ma kako složena, može biti ostvarena pomoču primene opštih metoda koje su opisane; ali če biti moguče da se nadu uproščenja koja se mogu primeniti na različite po-
sebne slučajeve.
Pronalazak je u toliko korisniji, što se odnosi na konstrukcije izložene napre-zanjima kojima je naročito teško odupre-ti se pomoču običnih postupaka, kao što su izuzetno velika naprezanja, naročito na smicanje, ili naglo naizmenično menjana naprezanja.
Ovaj se postupak očevidno može pri-menjivati na sve vrste drugih konstrukcija, osim greda, na primer na cilindre ili prizme svakog oblika ili položaja koje omo-gučuju postavljanje jednovremeno sa iz-vodenjem; zatim na cevi i stubove šuplje ili pune za bušenje, na šipove zabijene pomoču sabijača (čekrka), tučene ili ušraflji-vane na podzemne ili podmorske elemente (na primer: delovi, grede na ustavama i t d.) koji treba da pruže otpora velikim naprezanjima na savijanje ili na smicanje i koji mogu imati po dužini, širin i dub-Ijini, neograničene dimenzije, zatim na stubove syih vrsta, svih dimenzija i namene, kao i za sve cevi proizvoljne namene; sa u toliko više koristi što je otpor o-vih elemenata pritisku, vučenju, savijanju, uvijanju ogroman i postiže se po veoma niškim cenama u odnosu na postignute velike otpore betona i na slabu cenu jedini-ce otpora žica iz tvrdog Čelika koji obra-zuje armature.
Patentni zahtevi:
1.	) Postupak za izvodenje monolitnih konstrukcija ili delova monolitnih konstrukcija iz armiranog betona sa obrazo-vanjem stalnih (trajnih) pritisaka pret-hodnim zatezanjem armature do izvesne dovoljne mere, naznačen time, što se beton konstrukcije lije pomoču zasebnih e-lemenata koji zahtevaju kalupe malih dimenzija i za laku ponovnu upotrebu, pri čemu se armature zajedničke za više elemenata stavljaju pre livenja svakog elementa, na deo koji prolazi kroz ovaj elemenat i po očvršnjavanju prethodno live-nih elemenata, pri stanju napona, koje je funkcija naprezanja koje ovaj elemenat ima da podnosi u upotrebi, ali koje je uvek takvo da duž meclupovršina elemenata,
koji su postignutim liven jem jednog elementa uz susedni elemenat koji je več o-čvrsnuo, uzajamne reakcije pomenutih e-lemenata koje rezultuju iz napona armatura, sopstvene težine i tereta, budu u principu pritisci koji učestvuju u udruživanja različitih elemenata.
2.	) Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se očvršnjavanje betona jednog elementa livenog u jednom od delimičnih kalupa koji služe za izvodenje zasebnih e-
lemenata ubrzava pomoću vibriranja udru-ženog ili ne sa sabijanjem i ili ne sa greja-njein.
3.	) Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se stavljanje pod pritisak betona u kalupu, u cil ju, na primer, da se ubrza očvršnjavanje betona koristi da bi se jed-novremeno postigli stavljanje pod napon armatura na delu koji odgovara popreč-nici (traverzi) elementa u pitanju, kao i reakcija na več očvrsle elemente, zahva-Ijujuči vezi. armatura elementa sa jednim ili više pokretnih zidova kalupa pomoču stezalica ili drugih podesnih sredstava za vezivanje, pri čemu se samo stavljanje pod pritisak betona postiže smanjenjem zapre-mine kalupa, ostvarenim ili pomoču potiski vanja zida kalupa pomoču raspinjača (če-krka) koji se oslanjaju izmedu ovoga i ta-čaka za zakačinjanje uzetih na armaturama, ili pomoču potiskivanja kakvog dru-gog zida ili pomoču širen ja unutrašn jih tela za sabijanje.
4.	) Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se elementi betona koji su več očvrsli utvrduju za jedan zid kalupa, koji je vezan spolja sa pomenutim elementima, sa organima za stavljanje pod napon armatura, i utvrdivanje se postiže na primer pomoču ispada ili rebara ovoga zida koji zahvataju u odgovarajuča ispupčenja ili
betonska rebra očvrslih elemenata i koji su priljubljeni uz ova poslednja pomoču zavrtnjeva ili sličnih sredstava.
5.) Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se armature, koje su zajedničke za više elemenata, pri čemu u prolazu kroz ove elemente ove armature treba da budu dovedene do mere jednakih napona, stav-Ijaju pod napon jdnovremeno zahvaljuju-či utvrdivanju podesnih tačaka ovili armatura za zid kalupa iz dva dela koji mo-gu biti razmicani jedan od drugoga pomoču raspinjača (čekrka) ili drugih podesnih sredstava, pri čemu je ovaj zid zajed-nički za delimične kalupe koji služe izvo-denju elemenata i koji su pomerani duž pomenutog zida u koliko se izvodi livenje ovih poslednjih.
6) Uredaj za izvodenje postupka po zahtevu 1, naznačen time, što ima s jedne strane osnovu (a) kalupa iz dva dela (a i aL), koji se mogu odvojiti jedan od dru-gog, i na kojima se utvrduju elementi od betona, koji su izliveni oko podesnih tačaka horizontalnih armatura (u), i s druge strane jedan ili više kalupa smanjenih dimenzija i za laku ponovnu upotrebu, koji se premešta po toj osnovi kalupa posle zatezanja uzdužnih armatura i u kojima su poprečne armature (j1) zatežu sabijanjem betona.
0 ifejn? >	
	pT
L ^ .TV- /	
TPn-f


K

V. ' V
r •>
<' V


'





itdis-...

Ad patbr.13117
'

'J-

{