KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 24 (8)
INDUSTRISKE SVOJINE
iZDAN 1 SEPTEMBRA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 13501
Theisz Rudolf Albert, Zemun, Jugoslavija.
Gasni generator za pretvaranje u gas goriva biljnog porekla za kolske i t. sl. motore. Prijava od 7 oktobra 1933.	Važi od 1 jula 1937.
Pronalazak se odnosi na gasni generator, kojim se pretvara u gas gorivo biljnog porekla, kao što je to drvo, treset, bilj-na vlakna i t. sl. goriva, koja su kako u našoj zemlji tako i po celoj zemlji jako rasprostranjena.
Svaki gasni generator nije podesan za tu svrhu i dosadanji su pokušaji pokazali, da gasni geeratori imaju u primeni velike nezgode, te se očekivani rezultati ni u koliko ne postižu. Ovo je naročite slučaj ka-da se gasni generatori postavljaju na kola, te bi u torne slučaju ovi generatori trebali da odgovaraju i mnogim drugim zahtevima, koii apsolutno nisu potrebni kod stabilnih generatora. Razumljivo je da na prvom mestu konstrukcija generatora odlučuje o torne, da li demo u-potrebiti drvo ili drugo koje od goriva biljnog porekla za pogon motora.
Predmetom pronalaska potpuno se u-klanjaju napred navedeni nedostatci te na taj način dobijamo veoma pogodan gasni generator, koji se može sa velikom sigur-nošču upotrebiti za snabdevanje motora pogonskim gasom.
Gasni generator prema pronalasku odlikuje se time, što jedan deo za rad po-trebnog vazduha opasuje zonu sagoreva-nja, a drugi deo ulazi u sredinu samoga generatora kroz cev koja ima -izvesnuvi-sinu. Time se vazduh na svome putu do destilacione zone ugreje i pored toga o-bezbeduje vazdušnu izolaciju.
Sve napred pomenute dobre osobine i mala težina gasnog generatora omogu-čavaju da se ovim generatorom rukuje isto kao i sa motorom za tečna goriva, usled čega gasni generator potpuno odgovara
svima zahtevima motora sa unutrašnjim sagorevanjem tečnog goriva, koje postaje s dana u dan sve skuplje i sve se teže nabavlja, te se stoga svaki motor može pretvoriti u motor, koji radi u vezi sa gasnim generatorom.
Na priloženom je načrtu pretstavljen jedan oblik izvodenja predmeta pronaias-ka i to izradenog na principu ukrštavanja vazdušnih struja.
Sl. 1 je vertikalni presek gasnog generatora po liniji B-B na sl. 2.
Sl. 2 je horizontalni presek po liniji A-A na sl. 1.
Generator se sastoji od. dva koncentrična omotača i to od unutrašnjeg omo-tača 1 i spoljašnjeg omotača 2,3 Unutraš-nji omotač obuhvata ognjište a spoljašnji omotač 2,3 uz posredovanje jedne prste-naste pregrade obrazuje u zajednici sa omotačem 1 prstenaste komore 5 i 10. Unutrašnji omotač 1 pri dnu se sužava u vidu levka 6, pa se potom dovodi u vezu sa koničnim ili cilindričnim uščem 24, koje se završava iznad roštilja 23 ili iznad dna 12, ako nema roštilja.
Prstenasta komora 5 služi za odvod gasova i ima na svom gornjem delu cev 16, koja je spojena sa spravom za prečišča-vanje Na spoljašnjem omotaču nalazi se dva ili više otvora 11, koji su zatvoreni vra-tancima i služe za stavljanje generatora u rad ili za čiščenje generatora. Prstenasta komora 10 i cev 9 služe za odvod vodene pare kao i katranske pare koje se stvaraju pri destilaciji drveta. Na otvori-ma za vazduh 17 i 19 nalaze se ploče 20, koje se u vidu ventila otvaraju unutra tako, da se ulazak vazduha reguliše sam od sebe odn. po potrebi motora.
Din. 10.—
Gorivo se ubacuje na otvor na gornjem poklopcu 14 i on je zatvoren zatva-račem 15, koji itsovremeno služi i kao osigurač protiv eksplozije, u kome je cilju snabdeven oprugom 21 koja privlači zatvarač 15 na njegovo sedište i po potrebi ga i otpušta te time daje Slobodan prolaz.
Oko levkastog dela unutrašnjeg omo-tača nalazi se komora 8 u koju ulazi vazduh na otvor 17, dok se vazduh u sam destilacicni prostor upušta na cev 18 u koju se uvodi vazduh na otvor 19 pod dejstvom sisanja motora kroz cev 16. U komori 8 uvedeni i prethodno zagrejani vazduh, koji služi i kao toplotna izolacija ulazi kroz otvor 13 na unutrašnjim Židovima komore u destilacioni prostor i tamo se ukršta sa vazduhom uvedenim na cev 18 koja na vrhu ima više sitnih rupa na koje izbija uvedeni vazduh u komoru za destilaciju, gde se usled ukrštanja va-zdušnih struja vrši jače sagorevanje odn. destilisanje goriva.
Radi stavljanja u rad generatora isti se puni drvenim ugljem do iznad siskova 13 a potom se usitnjeno drvo ili drugo čvrsto gorivo koje može da se pretvori u gas ubacuje takodje i pali u zoni destilacije. Potreban vazduh ulazi na otvor 17, komoru 8 i siskove 13 ili na otvor 19 i cev 18 t. j. dejstvom sisanja motora kroz cev 16. Za vrlo kratko vreme dobija se gas sposoban za davanje energije ako se odvede u motor.
Od velike je važnosti za dobar rad generatora da se prostor 4 sužava u vidu levka tako da je postepeni pad goriva prema potrošnji istog zagarantovan u svakom slučaju.
Razumljivo je da se ovaj generator može konstruisati i za direktno sagoreva-
nje za stabilne generatore, a da se time ne udaljujemo od bitnosti pronalaska.
Gore navedenim sužavanjem prostora 4 postiže se to, da gorivo pada na dole potprno pouzdano, te ne mogu da nastanu šupljine štetne po rad generatora.
Patentni zahtevi:
1.	Gasni generator za drvo i t. sl. goriva naročito za motore i kolske motore, naznačen time, što se oko destilacionog prostora nalazi komora (8) u kojoj se nalazi ulazeći vazduh, koji u njoj prethodno zagrejan ulazi na predvidjene otvo-re u pomenuti destilacioni prostor, pri čemu su zona destilacije i sagorevanja u-jedinjene i time što se na cev (18) uvodi vazduh u pomenuti prostor u cilju ukršta-
nja vazdušnih struja i stvaranja potreb-nog vazdušnog vrtloga za sagorevanje.
2.	) Gasni generator po zahtevu 1, naznačen time, što su na ulazima za vazduh predvidjeni ventili koji se unutra otvaraju i stoje obično pod delovanjem popustljive opruge u cilju automatskog ulaza va-zduha prema opterečenju motora.
3.	) Gasni generator po zahtevima 1 i
2,	naznačen time, što je zatvarač (15) na gornjem poklopcu (14), kojim se zatvara otvor za ubacivanje goriva ižradjen u vidu osiguračkog ventila, koji se u slučaju potrebe otvara automatski a zatvara
posle izravnanja pritiska koji vlada u ge-neratoru.
4.	) Gasni generator po zahtevima 1 do
3,	naznačen time, što ima prstenastu ko-
moru (10) sa otvorom (9), koja služi za odvod katranske i vodene pare ili njihovih kondenzata, pri čemu se ista može pru-žati od destilacione zone do gornjeg poki opca.	I
Ad pat. br. 1^50 t

. .
-->v '

- v-
‘T-t	-