Poštarina i
Zagreb, 27, Januara 1932.
Pnleđi«? brc! «toil 1.S9 Dinara
pr. Čermelj Lavo Dvorakova 6/XI ?-■ J' U B L J A N i
r	■	■	■ v
Uporedjenje izmedju oštećivanja trogirskih lavova i barbarske rušilačke akcije Talijana u Julijskoj Krajini i Južnom Tirolu govori samo za sebe i svaki bi komentar mogao da oslabi oštru sliku ovog uporedjenja.
»Kbstliner Zeitung*
V_________________________________________
/■------------------------________
Italija nema moralnog ni materijalnog prava, da se zbog lavova u Trogiru uzbudjuje i napada Jugoslaviju Kako bi tek Jugoslavija trebala do reagira na talijanski vandalizam u Julijskoj Krajini?
*KOstliner Zeitung*
GIASIIO SAVEZA JUGOSLOVENSKIH
mlellliffili

EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE

NAŠE STALIŠČE
V	poslednjem času se dogajajo v javnem življenju Jugoslavije stvari, katerih pomen prekaša navadne narodne dnevne-politične dogodke in ki bi mogle zato v vsakem Jugoslovenu vzbuditi ski-o^Ta Jugoslavijo in njeno bodočnost. Zato smatramo potrebnim, da o tem spregovorimo. Neposredni povod zato nam je dala izjava vodje bivše slovenske ljudske stranke g. dr. Korošca, v kateri zavzema programatično stališče v pogledu Jugoslavije, njene ureditve in njene bodočnosti.
V	tej izjavi se povdarja, da je osnovna zahteva Slovencev, ki so danes razdeljeni na štiri države, Jugoslavijo, Italijo, Avstrijo in Mattjarsko, da se ujedini j o v eno politično zajednico in da ima glavni del Slovencev, ki živi v Jugoslaviji, nalogo delovati na udej-stvitvi tega ideala ter da morajo vsled tega Slovenci v jugoslovenski državi sebi izdejstvovati tak samostalen položaj, ki bo nepretrgoma služil kot privlačna sila za vse ostale dele Slovencev, ki živijo v drugih državah.
Od Slovencev, ki živijo v drugih državah v teritorijelni kontinuiteti z Jugoslavijo, prihaja vsled svojega števila, nacij onalne zavesti in pomembnosti v prvi vrsti v poštev Julijska Krajina, to je Trst, Gorica, Istra.
Izjava g. Dr. Korošca, zadeva torej v veliki meri interese Slovencev, ki živijo v Julijski Krajini, in zato je važno poznati stališče, ki ga zavzemajo v pogledu njegove izjave Slovenci, ki živijo pod Italijo.
Nedvomno je ideal sveh Slovencev, da se tudi oni. Slovenci, ki živijo danes pod Italijo, Avstrijo in Madjarsko, združijo z glavnim delom Slovencev, ki živijo v Jugoslaviji, v eno politično zajednico. Prav hvaležni smo g. dr. Korošcu za ta tako jasno iredentističen program, ki je naperjen proti tujim ■^včrijalizmom. Zamer jamo pn, da ni v stilizaciji izjave z ravno isto jasnostjo povdarjeno, d a ideal vseh Slovencev dopušča tako po-tično združitev samo v okviru Jugoslavije, in to tembolj, ker nejasnost v izjavi dopušča v tem pogle-gu možnost tudi druge razlage; kajti združitev vseh Slovencev v eno politično edinico izven mej vsake druge države — ne glede na to, da bi praktično taka ustvaritev nikdar ne bila mogoča — ne more biti ideal Slovencev, ker bi to pomenilo staviti v nevarnost obstoj Slovencev kot takih. Dopuščati možnost združitve vseh Slovencev v okviru katerekoli druge države izven Jugoslavije pa bi bil zločin nad slovenskim narodom, ker bi to pomenilo hotè in vede delati za njegov pogin.
Sicer pa smatramo mi emigranti iz Julijske Krajine, da je sveti ideal združitve ne le slovenskih ampak vseh ju-goslovenskih krajev, ki so izven mej Jugoslavije, z Jugoslavijo, vse obči ] u g o s 1 ° v e n s kj.	nacijonalni
Ideal in da je torej problem dovršitve m spopolnitve osvobojenja vsega jugo-slovenskega nacijonalnega teritorija in njegove združitve z Jugoslavijo s ve obči j ugoslovenski nacijonalni problem. Mi pričakujemo zato od vseh Jugoslovenov in od vsakega posameznega Jugoslovena brez razlike, in brez ozira na notranjo ureditev Jugoslavije, da ta problem smatra svojim problemom, kateremu moraju svi Jugoslaveni brez razlike poklanjati svoje polne simpatije in vso svojo faktično pomoč. Ker računamo na simpatije in pomoč vseh Jugoslove-nov, so nam vsi bratje Jugosloveni ena-K0 , u1 in dragl. kakor nas vsi Jugosloveni brez razlike smatrajo svojim dragim in milim bratom. Jasno je, da mi ne smatramo niti za umestno, niti za primerno, da se mešamo v notranje politične za-„^f.^Jngoslavije in njene rL6d^ve’ v politična vprašanja, ki zadevaj u razne politične skupine in 7. državi. Toda z isto dosledno-Si°^mo na stališču, da naše Prj*:?anje, kot čisto naroden Probiem. ne sme služiti no-
rn pontili stranki v ek s-
""eteh’cljje?.0”"0 nl'”lh
nn.c-t-°^;ešn? misliti, da zavisi prlvlač-ki ?iÌ^Boslavite za oni del Slovencev, sa ““te pod Italijo, le od oblike Ka^i^fta.lne?a položaja, ki naj izdpiQt,T,e?c, v .1 ugoslovenski državi sebi kakor f ji°’ Jugoslavija, in sicer cela, tvorilo ^1 Pol°žaj Slovencev v njej, ka dan» Prvesa dneva njenega osnut-no silo ,n.e°dolilvo in magično privlač-vsakep-a’ qi1 tvori naiviši narodni ideal Ea Slovenca, vsakega Jugoslavena,
TRST I VENECIJA
IntGTesaaatna polemika o lavovima u tršćanskom „Popolo di Trieste^
Trst, januara 1932. — Početkom četrnaestog stoljeća dobili su Genovežani od Tršćana u znak zahvalnosti za usluge u jednom ratu na dar jednog mletačkog lava. Taj lav još uvijek postoji u Genovi. Sad, u povodu dogadjaja s trogirskim lavovima — poznati tršćanski arhitekt i fašista Berlam uputio je tršćanskom dnevniku »II Popolo di Trieste«, koji je glavno glasilo fašističke federacije u Trstu, jedno pismo, u kojem predlaže, da bi Trst tražio od Gonove povratak onog lava, koji joj je dan pred nekoliko stoljeća, pa da se u Trstu taj lav postavi kao historijski spomenik na vidljivo i reprezentativno mjesto. Ovaj predlog arhitekta Berlama naišao je na interesantan odjek. U prvom redu Genova je pokazala da ne kani lava da vrati Trstu. To je neugodno" odjeknulo u onim krugovima, koji su se nadali, da će Genova odmah ponuditi lava, o kojemu je riječ i da će lav s pompom i manifestacijom biti prenošen u Trst. Druga neugodna pojava u povodu ovog Berlamovog pisma je polemika, koja je nastala u »Popolu«. »Popolo« je naime objavio mnoga pisma, kao odgovor na Ber-lamov predlog. U tim pismima iznesena su mnoga mišljenja, a u nekoliko pisama
izraženo je sasvim otvoreno mišljenje, da su mletački lavovi simbol nasilja i znak jedne nasilne vlade, koja je ostala Trstu u neugodnoj uspomeni. U jednom se pismu kaže tak, da je Venecija, čiji je lav simbol, bila »o p r e s s o r e«, a njezin se postupak kvalifikuje t riječju »v e s s az i o-n U. U tom se ‘pismu s radošću kon-statuje, da je Venecija ipak samo kratico vrijeme vladala u Trstu i da je to bila sreća za Trst. To su samo
nekoji momenti iz tog veoma interesantnog pisma, koje nosi potpis >Un triestino*.
Na to pismo odgovorio je u »Popolo di Trieste« arhitekt Berlam u broju od 19 januara pod naslovom : »Pogrešena mentalna orjentacija«. U tom svom novom pismu arhitekt Berlam zgraža se nad mišljenjem onoga, koji se potpisao »Un triestino«. On, nažalost, mora u početku svog pisma da konstatuje, da je ovo mišljenje o nasilnoj Veneciji u Trstu dosta rašireno (abbastanza difuso), pa se on osjeća ponukanim da se bori protiv takvog mišljenja,
koje može da navuče na Trst opravdane antipatije Talijana, koje može u isto vrijeme da urodi zlobnom radošću kod neprijatelja preko granice (a rallegrare di gioia maligna nostri nemici d'oltre confine!)...
Čudno je, kaže Berlam, da se u Trstu čuju takvi glasovi protiv lava Sv. Marka, dok se
na primjer u Furlaniji sa zadovoljstvom sjećaju Venecije, a što je glavnije, dok Dalmacija drhće zbog jugoslovenskib rana zadanih svetom simbolu Venecije, lavu av. Marka, čudno je doista, da se malo poslije trogirskih dogodjaja, kaže Berlam, dogadja, da Trst o lavu govori kao o simbolu nasilja i ropstva. To jo za osudu. Ja sam, kaže Berlam, odgojen u saznanju, da je samo Austrija bila nasilnik, a Venecija je naprotiv bila ona. koja je sijala pravdu, umjetnička bogatstva, slavu i kulturu.
Berlam, da na našim obalama mogu da postoje samo dvije tendencije: vencto-talijanska i austrij-sko-slavenslca. IH Smo *sanmarkinl* Hi smo »arčidukali* Zlo je jedino
Korošca, kl govori o Slovencih pod Jugoslavijo m Italijo v isti sapi in brez nobenega razlikovanja. 2e samo misel namreč, da bi si nekdo upal primerjati položaj Slovencev pod Italijo s položajem Slovencev v Jugoslaviji, smatramo kot apsurdno zablodo.
Izjava g. Dr. Korošca pa krije v sebi tudi kal gotovih nevarnosti, ki doslej se niso bile, ali pa ne dovoljno povdar-jene. Predvsem ustvarja izjava g dr. Korošca nov problem, ki doslej še ni obstojal in ki zares ne bi bil potreben, ker ne more nobenemu koristiti, pač pa bi postal razlog novih sporov med brati. To je določitev plemenske ali narodne meje med Slovenci in Hrvati v Istri. O tej meji do danes v naši zgodovini ni bilo govora. Njo se ne da tako potegniti, da ne bi bilo pritožb z ene in druge strani. Slovenski in hrvatski element v Istri se tako prelivata drug v drugega, da ne obstoja točna meja med enim in drugim, pač pa obstoji nek mešan pas, v katerega se to prelivanje neobčutno in neopaženo vrši; tako ne-občutno in neopaženo, da, kakor rečeno, do danes nikdar vprašanje te »meje« ni bilo načeto. Z velikim ponosom se mi Primorci vedno sklicujemo na to. da smo že davno pred vojno
to, da je Venecija vladala Trstom samo 11 godina. Od luda proizlazi siromaštvo Trsta u umjetnosti i inferiornost u kulturi u poredjenju s nekim istarskim gradićima ili s gradovima u Dalmaciji. Austrija nije dala Trstu intelektualne veličine i razvoja, dok je naprotiv favorizirala materijalno blagostanje i pritok internacionalnih afarista, koji su dolazili u Trst »a godersi la cuccagna*. Možda je to herezija za poslovne ljude, ali ja preferiram patricijsku finesu, koju je Venecija dala Zadru i svim primorskim gradovima bez razlike, nego masno blagostanje bez duha, koje je dala Austrija Trstu. Ja ne želim, da Trst tvori jedno tudje tijelo, koje ne bi spadalo u neprekidni djerdan ve-necijanstva, koji se proteže od Bergama do Kotora. Ne ću da bi Trst pravio neki prkos, jer bi se to moralo osuditi vrlo strogo*.
Tako završava pismo arhitekta Berlama, a odmah za njim donosi »Popolo« u istom broju pismo, koje nema potpisa, a počinje ovako: »Trst ima pored tolikih problema sad i problem lava Svetoga Marka. Mnoga su se pera i mnogi mozgovi zainteresovali tim problemom«. U tom pismu interesantno je ovo mjesto:
»Treba znati, da mletačkoga lava nisu Genovežani Trstu godine 1380 silom odnijeli. Tršćani su pomogli Ge-novežanima da skinu s tornja onog lava i da ga odnesu u luku. Tršćani su na odlasku definitivno pozdravili lava, kojeg su Genovežani odnijeli, kad su vidjeli kako ga ligurska galija nosi prema Mediteranu, i zaželili su sigurno pri tom da nikad drugi lav ne bi više došao u Trst kao znak venecijanske dominacije*.
U tom istom pismu kaže se nadalje i ovo: »Može da se ustvrdi s najvećim mirom, da Trst nije nikada osjetio ljepotu svoje veze s Venecijom, kao što su to možda osjetili neki drugi gradovi*.
Pisao ovog pisma pokušava da dokaže, da je Trst naprotiv htio da bude što vjernija »kći Rima«. I kad je došlo oslobodjenje. Trst je htio da ukrasi svoj Sv. Just jednim kipom rimske vučice. Tršćanski su listovi jednom zgodom pokušali da zatraže od Rima da pokloni Trstu jednu takvu vučicu na uspomenu, kao što se sada traži od Genove, da mu pokloni lava Sv. Marka. Ali kao što se sada dogadja da Genova odbija da dade lava, tako je Rim onda na poziv tršćanske štampe šutio i nije nikada poslao Trstu zatraženu vučicu na poklon. Pisao se pita, da Ii bi bilo uputno da se takve stvari još koji put dogode Trstu, misli naime, da se ponovi sramota, da se idealizam Trsta ovako odbija. Pa odgovara:
»Mislimo, da se to ne bi smjelo više nikada učiniti ni za lava ni za vučicu. Izvjesne stvari gube od svoje vrijednosti, ako se dobiju silom*. Medju pismima, koje je u ovoj polemici objavio »Popolo« interesantno je i ono potpisano sa »Un mulo de Rena« u broju od 19 o. mj. To pismo počinje ovako:
»Predlog arhitekta Berlama nije prihvatljiv za Trst. Prihvatanjem toga predloga nastavilo bi se samo s jednom zabludom koja se mogla podnositi pod Austrijom, ali koja danas
baš v onih krajih, kl so pripadli Italiji, imeli Jugoslavijo v miniaturi, kjer smo se Slovenci, Hrvati in Srbi čutili vedno ne le kot bratje, ampak kot eno telo. Kot take so nas smatrali tudi naši sodeleža-ni Italijani, ki so nas vse imenovali z enim samim imenom:	Slavi. Italijani
niso med nami nikdar delali razlike. Ta lepa in uzvišena sloga med brati je bila ona, ki je omogočila nam primorskim Jugoslovanom pred vojno oni krasni napredek, one velike uspehe na vseh poljih, ki so naš ponos, za katere so nas zavidali ostali bratje in prijatelji, vsled katerih so se nas bali naši neprijatelji.
Ali ne bi bil neodpustljiv greh, rušiti danes to slogo, to bratstvo, to jedinstvo, ravno u Istri bolj potrebno nego kadar koli poprej?
Ali ne bi stroga aplikacija izjave g. dr. Korošca mogla Imeti tudi to posledico?
Druga velika nevarnost, ki jo krije v sebi izjava g. dr. Korošca, leži v tem, da predvideva samo slučaj sporazuma s Hrvati ip Srbi. Kaj pa, ako do tega sporazuma’ ne bi prišlo? V tem slučaju bi bili morda od vseh najbolj prizadeti ravno oni Slovenci in on Jugosloveni, ki smo pri določitvi mej ostali izven mej Kraljevine Jugoslavije. Mi vidimo namreč edino možnost reši-
postaje nesnosnom, jer falsifikuje historiju Trsta*.
U tom pismu kazano je i ovo:
»Mi ne možemo da tražimo vračanje lava, kojeg su naši djedovi darovali Genovežanima kao zahvalu za pomoć koju su pružili Trstu. Lav Sv. Marka mogao je da bude namet-n ut Trstu samo malo godina*.
»Mulo de Rena« govori o »herojskoj borbi male tršćanske općine za oslobodjenje ispod sorenisime 1 vrlo snažne mletačke republike, koja je pritiskala grad Trst od Milja do Tržiča«. Taj »Mulo de Rena« traži, da se o prošlosti Trsta napiše već jednom jedna ispravna historija, koja bi nadomjestila onu, koju su pisali iredentisti, da bi služila u borbi za pripojenje Italiji. U pravoj historiji mnoge stvari imale bi drugačije da izgledaju.
U svom broju od 20 januara donosi »Popolo« nekoliko daljnjih pisama u vezi s Berlamovim predlogom. Nije moguće pobilježiti iz njih sve zanimivosti, pa ćemo se ograničiti tek na nekoje momente. U pismu s potpisom »Ettore Benvenuti« kaže se u početku ovo:
»Dragi direktore, proza onoga, koji piše, da su Tršćani s veseljem gledali kako genovežani voze mletačkoga lava iz Trsta i da su se radovali oslobodjenju ispod mletačkog nasilja, mora da je sigurno inspirisana iz Beograda. Kad ne bi taj napisani tlanak bio inspirisan iz Beograda, onda bi pisac morao da zna, da na ratnim grobljima spavaju vječni san zajedno vojnici Tršćani, Veneeijanci, Pizani, amalfijanci i sinovi svih ostalih krajeva Italije, koji su pali za slobodu Trsta., ,* »Buditi u 1933 godini stare općinske rivalitete i pro-tivštine to je jednom rjetju slolina-čki i ja nikako ne vjerujem, da je pisac toga pisma pravi Tršćantn*. Redakcija »Popola« kaže, da se i ona slažo s ovim pismom prijatelja i kamerate Be-nevenuttija.
U fašističkom duhu napisano je i pismo, koje je potpisano sa »Un artista«. Taj »artista« daje puno priznanje arhitektu Berlamu, koji se trudi, da bi svim zgradama, koje on u Trstu gradi, dao ne samo modernu liniju, nego u prvom redu jednu talijansku i venecijansku notu da bi i za budućnost u tršćanskim zgradama bio trag nacionalne pripadnosti toga grada. »Un artista« govori i o lavovima. On kaže, da i bez genoveškog lava ima n Trstu nekoliko mletačkih lavova, pa ih citira. Ali, kaže, lavovi danas za Trst nemaju neko naročito značenje.
»Lavovi su imali u Trstu značenje pod Austrijom, koja ih nije mogla da zabrani, nego ih je samo tolerirala i ako je znala, što znače. I baš sada treba da se istakne da je lav s najvećim značenjem onaj na palači Via-nello »di faccia allo stranier che armato accampava si sul nostro suol*, koji je rikao »Italia, Italia!* prama Balkanu (tršćanskom Narodnom Domu) i prama austrijskoj kasarni. Taj je lav bio postavljen na palatu Via-nello od arhitekta Berlama*.
»Un artista« drži, da uza sve to ipak nije uputno, da se traži od Genove lava, kojeg joj je Trst dao u četrnaestom stoljeću. Ka-dije neka Trst traži od Ljubljane 172 crte-
tve problema Jugoslovenov, torej tudi Slovencev, ki živijo izven Jugoslavije, vtem smislu, ki ga g. dr. Korošec v svoji izjavi označuje kot »osnovno zahtevo« (namreč ujedinjenje v eno politično zajednico), le v enotni, združeni, močni Jugoslaviji, v enotni, združeni in močni državi vseh jugoslovenskih plemen. Samo taka država more tvoriti za jugoslovenske manjšine v drugih državah pravo privlačno silo, kajti samo taka država bo v stanu pribaviti tem manjšinam njih verske, narodne in socialne pravice ter jim konečno povrniti njih politične pravice in svobodo.
Izjava g. dr. Korošca ni prva po vrsti. Pred njo so že bile podane v Zagrebu podobne izjave. Tedaj se mi emigranti nismo javili. Tudi sedaj se ne bi ako nas ne bi k temu prisilila stiliza-cija izjave g. dr. Korošca. V kolikor se ona tiče Jugoslavije in njene notranje ureditve, se nočemo z njo baviti, v ko-likor pa je posegla preko meje in tangirala naše najvitalnejše interese, smo pa smatrah za svojo pravico in dolžnost, povedati jasno svoje mnenje in opredeliti svoje stališče.
Dr. Ivan M. Čok Beograd.
ža velikog majstora Tiepola, koji su za vrijeme rata odneseni u Ljubljanu. Zatim trebalo bi da se nadje napis koji je bio na palači Mordo i koji je označivao da je tamo umro pjesnik i vojnik Pasquale Be-senghi. A umjesto da se misli na genove-škog lava, mogli bi Tršćani da misle i na spomenik palili u ratu.
SAKUPLJANJE VENECIJANSKIH LAVOVA
Trst, januara. Mussolini je primio bivšeg ministra finansija conta Volpi di Misurata koji mu je zahvalio u ime prokurato-rije Sv. Marka u Veneciji za pomoć vlade za restauraciju slavs« bazilike. Conte Voi pi je tom zgodom ruopčio Mussoliniju, da gradski muzej u Veneciji namjerava prikupiti i pohraniti reprodukcije svih venecijanskih lavova rasijanih po negdašnjem dominiju republike Sv. Marka kao što je već učinjeno za one sa otosa Krete.
APEL MESARNAMA.
Trst, januara 1933. — Pod tim naslovom donosi tršćanski »Piccolo« od 19. o.
mj. članak, koji govori-- o lavovima u
cirkusu Diana, koji zbog velike krize u Trstu ne može da privuče ni toliko publike. da bi za lavove mogao kupiti kakvu strvinu, da ne krepaju od gladi. »Piccolo« se osjetio ponukanim. da se obrati na milosrdne tršćanske mesare, da bi darovali starog mesa za te lavove, jer ne bi bilo lijepo, da uaš u Trstu cirkus bude prisiljen na to, da ubije lavove, da ih ne pusti da krepaju od gladi.___ __
SLUČAJ GENERALA CRISTINIJA BIVŠEG PRETSJEDNIKA SPECIJALNOG TRIBUNALA
Pariz, 23 januara. —U svom posljednjem broju pariški »Temps« donosi slijedeću vijest od svog rimskog dopisnika:
— U Rimu se mnogo govori o nemilosti u koju je pao g. Cristini, bivši pretsjeđnik specijalnog suda. Ovaj čovjek, koji je već po svom položaju bio član Vrhovnog savjeta, a pored toga zauzimao veoma ugledno mjesta u fa šističkoj miliciji — bio je fašističiki konzul — podneo je početkom decembra prošle godine ostavku »iz ličnih razloga«. Protivno običajima režima u sličnim prilikama, nikakva javna izjava pohvale, ili bar blagodarnosti za učinjene usluge, nije objavljivana. Isto tako, kada je Ehice pozdravio u krilu Vrhovnog savjeta g. Tringalia, nasljednika g. Cristinia, kao pretsjednika specijalnog suda, on je izbjegavao čak i da pomene ime Cristinij evo.
Govori se da je g Cristini bio odan bivšem sekretaru fašističke stranke g. Turattiu, i da je nemilost prema ovome povukla za sobom i nemilost prema njemu.
Bilo kako bilo, nekadašnji pretsjed-nik vanrednog suda prekinuo je svaki javni rad, i ne prisustvuje više nijednoj manifestaciji režima.
Izgleda da će još jedna ličnost pasti u nemilost. To je g. Farinacci, koji je 1925 g. bio sekretar partije. On je igrao istaknutu ulogu u aferi Mateotti. Na čelu lista, koga je on osnovao, »Regime Fascista«, on je I dalje ubjedjeni fašista ali se ne boji, kao uvijek, da se otvoreno bori za ideje koje su mu drage. U tom smislu on Je u više mahova napadao izvjesne elemente nižeg morala, čiji je rad, po njegovom miš-Ijeftju, ponižavao režim. U funkciji tu-Éoca on je pokazao rijetku nepokole-blvost. Neki smatraju da nije znao za mjeru, i da nije bio dovoljno elastičan.
Njegova uloga navukla je na njega mržnju raznih upravljača. U svojoj knjizi, koju je posvetio svome bratu Arnaldu, Duce govori o nekom Katonu koji morališe; izgleda da je mislio time na bivšeg sekretara partije. Ime g. Farinaccla, kao direktora »Režime Fascista«, nestalo je sa lista. Time je, uglavnom, okončana politička aktivnost posljednjeg velikog fašističkog šefa u provinciji.
Fotretoa	i konstatacija
Trogir, Južni Tirol i Julijska Krajina
»Kostliner Zcitung«, Kosthn, od 9 j'anua- talijanskog jezika, a da i ne govorimo o
PREZIMENA PROMIJENJENA NA TALIJANSKI OBLIK.
Rijeka, januara 1933. — Službeni list kraljevine Italije »Gazzetta Ufficiale« od 20. o. mi. objavljuje dva dekreta riječkog prefekta, kojima se promijenjuju prezimena Sinkovič u Vegliani, a prezime Jež u lezzi. Nosioci toc prezimena neće više smjeti da se potpisuju na stari način.
ra. donosi pod gornjim naslovom slijedeći dopis svog stalnog saradnika R. V. Polifke iz Beograda:
»Neopravdana bjesomučna kampanja, kampanja, koja se digla u Italiji protiv Jugoslavije zbog onog neznatnog dogodaja u Trogiru stavlja svakom objektivnom čovjeku u dužnost da povuče malu paralelu između ovog trogirskog dogodaja i čitavog niza dogodaja mnogo teže prirode, koji su se dosada desili u Italiji u toku poslijeratnih godina i poslije zaključenja Rapdllskog ugovora ua osnovu koga jg Italiji pao u dio njemački Južni Tirol i Jugoslovanska Julijska Krajina. Četvrt milijuna Njemaca i preko 600.000 Jugoslovena žive danas kao manjine u Italiji. Ove dvije manjine ne uživaju u Italiji čak ni ona prava koja pružaju jednom crnačkom plemenu po talijanskim kolonijama. U ovim kolonijama se bar poštuju spomenici urođenika i nikome ne pada ni na pamet da ovim urođenicima zabrani upotrebu njihovog materinjeg jezika. U Južnom Tirolu i u pograničnim krajevima Italije gdje žive Hrvati i Slovenci, bez razlike su zatvorene sve njemačke i jugoslavenske škole, pa čak i dječja zabavišta ove dvije manjine. Svi momački i jugoslo-venski učitelji su otpušteni, a zabranjena je čak i privatna nastava na njemačkom i slovenskom jeziku. Nije potrebno da ovom prilikom naročito ističemo loše stanje u kome se nalazi njemačka manjina u Italiji. Ovdje hoćemo u glavnom da govorimo o jugoslovenskoj manjini, jer se o strašnom stanju ove manjine dosta malo zna i mnogo rjeđe govori u javnosti
U Julijskoj Krajini Talijani su prostim potezom pera uništili 550 jugoslovenskih osnovnih i građanskih škola, zatim 9 srednjih škola i skoro 1000 dječjih zabavišta. Nastava na materinjem jeziku nije više dozvoljena čak m u privatnim tečajevima, zabranjeno je otvaranje privatnih škola, dok se čak i učenje materinjeg jezika u krugu obitelji smatra kao veliki zločin pro-tivu države. Talijani su dalje rasturili oko 600 jugoslovensk'h udruženja dok je cjelokupna jugoslovenska š.amna u Italiji, i to ne samo politički, nego čak i vjerski listovi, morala da obustavi dalje izlaženje. Jugoslavenska manjina u Italiji jedina je manjina u Evropi koja na svom materinjem jeziku ne smije više da izdaje ni jedan periodični časopis. Običn:m zakonskim mjerama talijaniziraju se jugoslovenska porodična imena, u dodiru sa sudovima i upravnim vlastima dozvoljena je upotreba samo
vanređnim sudovima koji su veoma zaposleni u Julijskoj Krajini, Ovi sudovi izrekli su dosada 5 smrtnih kazni zbog neke tobožnje iredentističke agitacije, i ove kazne su i izvršene. Isti sudovi osudili su dosada 102 optužena sa ukupno 1-209 godina robije, dok su 300 Jugoslovena otjerah u progonstvo. Ovo sve donosimo na osnovu statistike od prošle jeseni, a sasvim je razumljivo da je ova statistika danas mnogo bogatija.
Nasuprot ovim informacijama o životu jugoslovenske manjine u Italiji, možemo jedino da konstatujemo da u Dalmaciji živi samo 4000 Talijana, ali da oni uživaju sva prava po odredbama ugovora o miru i zaštiti manjina. Ova šaka Talijana u Dalmaciji uživa sve nacionalne slobode i posjećuje svoje škole koje jugoslovenska država izdržava. Ovo nije sve. Lažno uz buđenje Talijana zbog događaja u Trogiru prisiljava nas da povučemo još jednu paralelu. Prije su u Trstu, Puli, Sv. Ivanu, Barkovlju i Pazinu postojali jugoslovenski narodni domovi ali su ih Talijani do pepela popalili i sa zemljom sravnili a da pri tom talijanske vlasti nisu ni prstom mrdriule da bi zločince povukli na odgovornost premda se točno znalo tko su ovi zločinci. Talijani su zatim uništili štampariju tršćan skog lista »Edinost« dok su razne spomenike jugoslovensk;h umjetnika dinamitom uništili. Oni nisu prez-.li čak ni od rušenja i oskrvnjivanja nadgrobnih spomenika njemačkih i jugoslovenskih ratnika. Ono što Talijani rade u cilju uništenja jugoslovenske i njemačke manjine može jedino da se nazove najstrašnijim vandalizmom, ovim epitetom, kojim Talijani žele da okarakte-rišu one neznatne dogođaje u Trogiru,
Ovo uspoređenje između oštećivanja trogirskih lavova ; barbarske rušilačke akcije Talijana u okviru uništavanja umjetničkih i kulturnih tekovina Njemaca u Južnom Tirolu i Jugoslovena u Julijskoj Krajini govori samo za sebe i ne traži nikakav komentar, jer bi svaki komentar mogao samo da oslabi oštru sliku ovog upo-redenja. Jedino, pitanje se samo po sebi nameće: u Trogiru je oštećen grb jedne države koja je još prije 140 godina prestala da postoji, i Italija dakle sasvim treća država koja uopće nema nikakvo materijalno i moralno pravo da u ovom pogledu nešto i moralno, silno se uzbuđuje i najstrašnije napada Jugoslaviju zbog ovog dogodaja. Kako je onda Jugoslavija trebala da reagira na talijanski vandalizam u JU' lijskoj Krajini?«
ŠKOLA U JULIJSKOJ KRAJINI
JUGOSLOVENSKA MATICA U ZAGREBU preselila se je u Samostansku ul. br. 6. dvorište prizemno lijevo.
NI U OVOM BROJU
NISMO JOŠ MOGLI DA OBJAVIMO MNOGE VIJESTI IZ JULIJSKE KRAJINE
i nekoje Članke, koji se odnose
NA ŽIVOT NAŠEGA NARODA U IULI.I-SKOI KRAJINI. MOLIMO ČITATELJE, DA NAM OPROSTI AKO IH DVA PO SL.TEDNIA BROJA NAŠEG LISTA NE ZADOVOLJAVAJU MI ĆEMO NASTOJATI. DA U BUDUĆE PO MOGUĆNOSTI NADOKNADIMO TE MANJKAVOSTI. KOJE SU REZULTAT IZVJESNIH OKOLNOSTI IZVAN NAŠIH SNAGA.
REDAKCIJA »ISTRE«.
NOVI ŠKOLSKI PROVEDITOR ZA IULIJSKU KRAJINU
Trst. januara 1933. — Na mjesto Mondina, dosadanjec školskog proveditora, koji je premješten u Torino, postavljen je dr Marino Parolli. On je već došao u Trst i tršćanska štampa piše o njemu. U tim se člancima kaže. da je dr. Parolli sposoban školski stručnjak i da mu ie zato dana ovako delikatna služba, kao što je skrbništvo u zoni uz granicu. Parolli je jedan od najmlađjih školskih proveditora u Italiji, ali već je mnogo godina na tom položaju. Do sada je službovao kao proveditor na raznim mjestima. Važi kao naučenjak u pedagoškim predmetima. »Piccolo« kaže, da je siguran, da će Parolli odgovarati potre bama i da će zavoljeti školu uz granicu, koja ie već tako zaslužna za naciju, zbog svojeg talijanstva u doba pod Austrijom i zato. ier je najspremnije poslije oslobodje-nja pod fašizmom provela Gentilijevu asimilaciju i fašistizaciju.
MISIJA ŠKOLA ZA ODRASLE U JULIJSKOJ KRAJINI. Interesantan članak u »Giornale della scuola medla«.
Trst, januara 1933. — U rimskom pedagoškom listu »U Giornale della scuola media« profesor Alberto Ballaben objavio je članak o značenju takozvanih »corsi d’avviamento«, to jest o značenju tečajeva za odrasle, ili za šegrte, koji se otvaram naročito po većim selima i varošima u Julijskoj Krajini, za one apsolvente pučkih škola, koji ne polaze srednje škole, nego idu u zanat. Prof. Ballaben piše:
U Julijskoj Krajini postojala je u prošlosti obaveza za pohadjanje osnovne škole do 14 godina. Ova uredba poštuje se i danas, zahvaljujući volii nastavnika i školskih vlasti, U novije vrijeme medjutim uvedeni su tečajevi za uvadjanje dječaka u zanat, ali te tečajeve nije moglo svako selo da ima Tako su mnogi mali »đrugo-rodci« bili lišeni jedne blagodati i prepušteni sami sebi ili možda nekom slavenskom svećeniku koii je pored svog svetog zadatka provodio i jednu misiju, koja je bila daleko manje sveta. Sad su pak ti tečajevi podržavljeni. Razlozi političkog karaktera, koii ističu prestiž naciie i traže fašistički odgoj novih generacija u drugorodnim selima. S"gerišu otvaranje novih tečajeva, tako da bi mreža novih škola, koje želi režim bila što gušća i sposobnija za onu veliku s\?oiu akciju talijanstva i fašizma, koji Je potreban na granici. 1 pučanstvo očekuje otvorenje ovih tečajeva u selima, gdje ih ioš nema. Nema sumnje, da će novi školski proveditor za lulUsku Krajinu uzeti, n evidenciju ovu potrebu, koja je u duhu fašizma.
»VRIJEME JE DA SE PRESTANE VEĆ JEDNOM!«
Trst. januara 1933. — U listu fašističke škole »La scuola fascista« napisao je neki Pietro Gherardi članak o učiteljima i njihovim plaćama On u tom članku ističe, da su tnedju najzaslužnijim učiteljima u Italiji oni, koji su se borili u ratu. pa zato treba tim »kombatentima« dati priznanje tako, da to osjete i u materijalnom pogledu, to jest na — plaćama. U tom članku on na neki način prigovara, da su učitelji kombatenti jednako tretirani kao bivši austrijski učitelji — »maestri ex austriaci«. On kaže za te bivše austrijske učitelje: »Ti učitelji odgojeni su i diplomirani u austrijskim školama i zadojeni su njemačkom kulturom, pa nemaju sigurne gentili-janske kulture«.
Tršćanski »II Piccolo« u svom broju od 19. o. mj. silno se naljutio zbog ovakvog pisanja u »Scuola fascista« i donosi o tome opširan uvodnik pod naslovom »E tempo di finirla!«, u kojem kaže. da su Talijani iz luliiske Krajine već siti ovakvih Ispada od ljudi iz stare Itaiiie. Treba to jejjnom već da svrši, kaže »Piccolo«. Nastoji zatim da dokaže, da su talijanski učitelji iz julijske Krajine više nego nacionalni, jer su pod Austrijom znali, da odgajaju borce za slobodu O tome su čitave knjige napisane, koje Gherardi sigurno nije čitao, ali poslije četrnaest godina, otkako ie Italija ušla u Trst, može da se zahtjeva od Talijana iz stare Italije, da bar površno poznaiu historiju Julijske Krajine, a ne da drže. da su u Julijskoj Krajini samo »drugorodci«. Nije čudo. da su učitelji Julijske Krajine nvri-iedjeni. kad ih se nazivlje »ex austriaci«. I sam »Piccolo« osjeća se ranjenim: »Ce ne sentiamo feriti noi stessi«. Ko nežna historiju talijanske Julijske Krajine neka je uči. Jako dovikuje »Piccolo« Talijanima iz stare Italije.
DUCA TOSTI DI VALMINUTA REFE RIRA STARACEU O STANJU DJEČJIH
VRTOVA U JULIJSKOJ KRAJINI.
Pula, januara 1933. — Pred neko vri-ieme bio je u Julijskoj Krajini Duca Tosti di Vaiminuta i pregledao je poslovanje društva »Italie Redente«, u čijem je on odboru. On je bio u Puli 1 odredio, da se Osnuju četiri nova dječja azila za »drugo-rodnu« djecu u Istri. Sad se vratio u Rim i kako puljski »Corriere Istriano« javlja bi0 je kod generalnog sekretara fašističke sjranke Staracea i referisao mu ie o radu yitalie Redente« u krajevima uz granicu i di uspjehu dječjih azila u pravcu asimila-ciie »drugorodne djece«. Medju ostalim referisao ie on Staraceli, da je u toku ove školske godine bilo već pndi.iel.ieno milijun i pol obroka hrane u azilima za »drugo-rodnu« djecu, a 600.000 u osnovnim škola-
ma. Starace je, kako kažu fašistički listovi, zadovoljan s dosadanjim rezultatima »Italie Redente« u krajevima uz granicu
INSTITUTO AGRARIO U POREČU ZA DJEČAKE IZ JUGOSLAVENSKE DALMACIJE
Poreč, januara 1933. — Kako puljski »Corriere Istriano« javlja upravni odbor Agrarnog instituta u Poreču odlučio je. da će u znak simpatija za braću u »zarobljenoj« Dalmaciji, »u ovom za njih bolnom momentu«, staviti na raspoloženje sinovima dalmatinskih poljodjelaca svake godine tri besplatna mjesta u zavodu.
TRGOVAČKI PROMET TRŠĆANSKE LUKE U PROŠLOJ GODINI.
Trst. januara 1933. — Objavljene su službene statistike o trgovačkom! prometu tršćanske luke u godini 1932 koje ie izradilo Ekonomsko viieće tršćanske pokrajine Prema tim statistikama vidimo da je sveukupni promet tršćanske luke iznosio 34.111.298 kvintala robe, dok ie u godini 1931. promet iznosio 42,604.186 kvintala. to znači, da ie u prošloi godini promet bio manji nego u pretprošloi za cirka 8 i pol milijuna kvintala!
NOVI AZILO U RENČAMA. Gorica, januara 1933 — Udruženje »Italia Redenta» otvorilo je u Renčama jedan novi azil za »drugorodnu« djecu Kako fašistički listovi javljaju azil je već počeo s asimilacionim radom, ali svečano je otvorenje odgodieno
OSUDE ZBOG BIJEGA PREKO GRANICE.
Rijeka, iantiara 1933 — Kako lavlja »Vedetta d’Italia« bio ie od riječke preture odsudien na 3 mjeseca zatvora 2006 lira globe Mate Bubnič iz Gologorice u Istri, star 32 godine koji je bio ulovljen na granici kod Riieke ba« u motren u kad te htio da prebiegne — Pred nekoliki da na karabinjeri su prijavili sudu u Goric nekoliko novih bjegunaca preko granice Medju ostalim su pruavlieni I.oize B n star 26 godina iz Cerovega Anton ■»irnšit' star 27 godina, iz Šmar’neea kod Kn^kr e Lojze Jakin. starog 23 godine iz lici Kod Kolskog te njegova sestra Mtiie: stara 21 godinu.
NOVI GORIČKI PREFEKT Gorica januara 1933 — Dne lfi ja nuara došao ie u Goricu novi prefekt koj će zamijeniti J'ienga Zove se dr Nicola Trotta »Piccolo« piše da ie 1002 svrši, pravne nauke u Rimu i da ie ram it;a> državnu službu u ministarstvu umrarnui j poslova. Bio je na 'amtn prefekturama ka činovnik Za vriieme rata Trotta ie bu u ratu kao oficir i dobio ie krst za zas uge Poslije rata bio ie neko vrijeme ii »t ff ei' centrale per le Nuove provincie« U Beču ie bio u leđnoj posebnoj misi ii Bio te neko vrijeme lični tajnik pndsekretara u ministarstvo Romana Vodio ie Pescara kao komesar, a kasnile ie ope* bio u ministarstvu Prefektom !e imenovan lanjske godine 1 vršio ie s'užbu u ministarstvu. Prilikom svog dolaska u Genet izdao Je proglas, u kotem kaže da će na dlaku točno izvoditi Duceova naredienia kola su za niega natviši zakon STRADANJE APSOLVENATA TRŠCAN SKE KOMERC11AI NE ŠKOLE Trst, januara 1933 — U ovdašnieu »Piccolu« od 15 ianuara izišao ie uvodn-članak, koji ie napisao dr Bruno Maestre i u koiem se govori da tršćanska visoka škola za trgovinu stvara intelekrualm proletarijat. jer se vrlo neznatan bro; onih koji svršavaju tu školu može da narnjest oa ie stanje apsolvenata koji traže poslu upravo očajno Velika većina onih. k< jj su svršili tu univerzu nemani miesta i čekam bolja vremena ili pak rade poslove ko.i ih ponizuiu Interesantno ’e kaže pisac da se to ipak ne dogadja apsolventima sličnc-univerze u Milanu
SPOMENICI ZIV1ANIU r MOISEU 1 r s t, ianuara 1933, — Prošlog tjedna boravio ie u Trstu vrliovni komandant mi liciie Teruzzi oa ie obišao milicinnerskt čete uz samu granicu Kako »Piccolo» iav-lia, tom su prilikom bili svečano otkriveni spomenici pograničnom miMcioneni Zivia iu, koji je bio umoren 14 itila 1931. te Romanu Moiseu koii ic pao 2 septembra 1930. Na prvom spomeniku ispisane su ovr riječi:
DUI CADDE COLPITO A MORTE DAI VILI RINNEGATI PROTETTI DALL’AGGUATO LA CAMICIA NERA DI FRONTIERA ROMEO ZIVIANI DELLA 58 a LEGIONE DELLA M V S. N '
Na drugom spomeniku piše-IL 2 SETTEMBRE 1930-IX LA C. N. DEL 58.0 BATTAGLIONE
ROMANO MOISE
^ DA cherso VOLONTARIAMENTE VIGILANTE „AI CONFINI DELLA PATRIA VENIVA QUI PRODITORI AMENTI-UCCISO DA MANO ASSOLDATA ___ DAI 1.0 STRANIERO
Istarska seljačka obitelj
poštena i marljiva mogla bi se stalno naseliti na otoku Hvaru. Posjed od 20 ha (krš, šuma, pašnjak. ora-lica) nalazi se 10 km od grada Hvara na južnoj strani otoka. Na posjedu zasadjeno je 3000 panjeva loze, 180 mladih mendula, 50 maslina, 1000 artičoka i t. d.
Ozbiljni reflektanti neka se obrate radi uslova na:	inž. G.
Dorotka, Hvar.
KRIMINAL U JULIJSKOJ KRAJINI.
Trst, januara 1933. — Dne 12 o. m. otvorena je u Trstu nova juridička godina govorom, koji je u Apelacionom sudu za Julijsku Krajinu održao generalni kraljevski prokurator, kao najviša sudbena ličnost u Julijskoj Krajini. Kako je poznato Mandruzzatta, koji je znao da održi govore, koji su bili do-godjaj, više nema u Trstu, a na njegovom mjestu nalazi se kao generalni prokurator Ettore Cipolla. On je ove godine govorio. Nije govorio na način Mandruzzattov, ali je ipak iznio u svom govoru nekoje interesantne momente. Prema njegovom govoru opaža se, da su se socijalne prilike u Julijskoj Krajini u posljednje vrijeme osjetljivo pogoršale. Cipolla konstatuje, da je na
ITALIJA I FRANCUSKA
Tiengo je već došao u Trst
POMIRL.JIVIJE DRŽANJE TALIJANSKE ŠTAMPE PREMA FRANCUSKOJ.
Paris, 19. januara. Rimski dopisnik »Tempsa« konstatira u svojem telefonskom izvještaju, da je talijanske štampa u posljednje vrijeme zauzela pomirljivije držanje prema Francuskoj. Dopisnik smatra da je situacija dosta jasna i veli: »Ono što Rim očekuje od Pariza sastoji se u glavnom u tome, da se talijanskoj politici ostave slobodne ruke na Balkanu i u srednjoj Evropi. To je uvjet, koji Italija stavlja za francusko-talijansko prijateljstvo.
BENEŠ O ODNOSIMA MALE ANTANTE I ITALIJE
Pariz, 21. januara. Celioslovački mini-
primjer broj nezakonite djece u pora- star vanjskih poslova dr. Beneš u izjavi, stu. U samom gradu Trstu broj neza- koju je dao pariškom listu »Quotid;en«, re-konite djece manji je nego prijašnjih kao je ovo: Sve države Male Antante vi-godina, ali ako se uporedi s brojem djele bi rado zbliženje izmedju rrancu-novorodjenih uopće, onda je razmjer I ske i Italije i prijateljsko regulisanje spor-
nezakonite djece velik. Naročito se opaža, da u Julijskoj Krajini raste broj nezakonite djece otkako je uveden talijanski zakon, kojim je zamijenjen stari austrijski zakon o nezakonitoj djeci. Koncem godine 1931. ostalo jena sudovima Julijske Krajine neriješenih 3017 slučajeva nezakonite djece, a k tomu treba pribrojiti novih 6652 slučaja iz godine 1932. Koncem 1932 ostala su nerješena 2114 slučaja.
Cipolla kaže u svom govoru, da broj velikih zločina nije osobito visok. Ali kad govori o kr ad jama mora da konstatuje, da njihov broj sve više raste, a to je u vezi s mizerijom, koja vlada u Julijskoj Krajini. Naročito je bolna rubrika o samoubojstvima, a ima sve više slučajeva samoubojstva naročito u Trstu. Zapravo gradovi daju jedini samoubice, jer u selima nije bilo gotovo slučaja. Naročito se odlučuju žene na samoubojstva. U Trstu je lanjske godine broj ženskih samoùbica prama muškim bio u omjeru jedan naprama dva. Cipolla mora nažalost da konstatuje naročito veliki porast u zlo-
nih pitanja koja izmedju njih postoje. Mi vjerujemo da postoji tijesna povezanost izmedju francusko-italijanskih odnosa i odnosa izmedju Italije i Male Antante, ja sam uvjeren da je izmedju svih tih zemalja sklonost za zajedničku politiku poželjna i da će time i stvari evropskog mira biti odlično posluženo. Naravno, ovo zbliženje treba da bude sprovedeno na način koji ne bi dirao u pravo nijedne od zainteresovanih država. Ja neću da govorim o konkretnim parolama niti hoću da pokušam da označim zajedničke političke linije, al, poštovanje svačijih prava je očigledan uslov za prijateljsku saradnju. Što se mene tiče, ja sam uvjeren da će do toga doći.
JOUVENEL CE REĆI MUSSOLINIJU SVE...
Pariz. 22. januara. Novoimenovani francuski ambasador u Rimu Henry de Jouvenel je jučer poslije podne otputovao u Rim, a prije tòga dao je suradniku »Intransi-geanta« izjavu, da ie veoma zadovoljan, što će već u ponedjeljak imati prvi sastanak sa pretsjednikom talijanske vlade Mussolinijem koga još do sada nije vidio De Jouvenel je rekao, da cijela Francuska
činu čedomorstva. U tom pogledu opet sporazum s Italijom i da će on u Rimu
prvenstvo nosi Trst. Mussolinijeva politika što većeg radjanja nema velikog uspjeha u Trstu i ako se dnevni listovi trude, da uvjere pučanstvo kako treba imati u tom pogledu više odvažnosti i kako se ne treba bojati privredne krize. U Trstu više ljudi umire nego što se radja. Po prilici osam ljudi na dan umire, a sedam ih se radja. Kad govori o čedomorstvu i abortima Cipolla kaže, da u tom pogledu na selu stvarno odlično stoje. Naprimjer u Istri, kaže Cipolla, gdje živi zdravo i iskreno seljačko pučanstvo, nema gotovo ovog umjetnog sprečavanja poreda. Cipolla je govorio zatim o raznim sudbenim reformama u Italiji općenito i u Julijskoj Krajini napose i na koncu je proglasio otvorenom novu juridičku godinu.
»ANTONIO GROŠIĆ, NJEGOV ŽIVOT I NJEGOVO VRIJEME«.
Rijeka, januara 1933. — Pod gornjim naslovom izišla ie ovih dana iz štampe knjiga, koju je napisao Eduardo Susmel. Ta je knjiga bila nagradjena od talijanske Akademije. U njoi se opisuje život glasovitog riječkog iredentističkog prvaka i renegata rodom iz Draguća u Istri, te historija Rijeke (u Susmelovoj interpretaciji...) od 1848. do 1926. Knjiga ima 300 stranica, a uvod ioi je napisao predsjednik fašističkog parlamenta Giovanni Giuriati. U knjizi su objavljeni mnogi neobjavljeni napisi D’Anunzijevi o Rijeci. Bez sumnje interesantna knjiga.
BROJEVI O STANOVNIŠTVU POSTOJNE.
Postojna, januara 1933. — Objavljena ie službena statistika za postonjsku općinu za godinu 1932. Prema to] statistici vidi se, da je kroz prošlu godinu emigriralo iz Postojne 237 ljudi, i to većinom u Jugoslaviju, a doselilo ih se 294 i to većinom iz stare Italije. _
KONGRES EVROPSKIH LIČNOSTI KOJE SIMPATIZIRAJU SA FAŠISTIČKIM REŽIMOM Pariz, 23 januara, — U svom današnjem broju pariški »Temps« donosi slijedeću vijest svog rimskog dopisnika: U fašističkim krugovima se već nekoliko dana govori o jednom velikom kongresu koji bi se održao u Rimu, a na koji bi bile pozvane izvjesne evropske ličnosti koje simpatiziraju sa fašističkim idejama i metodama. Govori se da je kongres Volta sakupio samo pretstav-nike stare generacije, koji su raznim vezama vezani za liberalni i demokrat ski ideal. Sada bi trebalo pozvati na obale Tibera i pretstavnike evropske
raspravljati o svim problemima »Kada dva velika naroda žele da se sporazumiju, rekao je na kraju de Jouvenel, oni moraju jedan drugomu reći sve.
ZA SPORAZUM IPAK NEMA OSNOVE Pariz, 22. januara. U vezi sa skorašnjim dogadjajima u Srednjoj Evropi i na Balkanu Victor Bass se bavi u današnjem broju »Volontć« direktivama talijanske politike te tim povodom veli: »Za pregovore su potrebne dvije stvari. Za pregovore je potrebna kod jedne i druge strane iskrena želja, da dodje do sporazuma. Za pregovore je dalje potrebna zajednićka baza. Me-djutim ta baza ne postoji izmedju Francuske, koja želi mir. i Italije koja želi rat. Nesumnjivo je, da Francuska treba da bude pomirljiva i da radi na osiguranju mira pa makar na tome polju morala suradjivati i sa samim djavolom. Ali može li se od te Francuske zahtijevati, da oiia u svom sa-mopregorjevanju ide tako daleko, pa da čak podnosi i stalna izazivanja i uvredljiva poniženja, da podmeće ledja i da poput Martina izjavljuje »da se njoj svidja da bude bijena«? Ja to ne mislim, a i Edouard Herriot je izjavio sa plemenitom iskrenoš ću, da njegovi avansi u Toulouseu nisu naišli na povoljan prijem u jtaWi.i da je sad — ja mislim, da će tako biti uvijek — nemoguće pregovarati sa Mussolinijevom Italijom.«
»BEZ NOVCA ITALIJA ĆE FRANCUSKU OSTAVITI NA MIRU«.
Pariz, 23. januara. U vezi sa franci: skim pokušajem, da se dodje do zbliženja izmedju Francuske i Italije tjedni list »Cr: de Pariš« objavljuje dugi članak pod naslovom »Politika noja«. — U tom članku dokazuje,' da je Italija tokom poslijednjih godina gomilala optužbe protiv Francuske samo zato, da bi na kraju mogla postaviti što veće zahtjeve. U članku se spominje jedan članak engleskog lista »Manchester Guardian« u kome je izmedju ostalog rečeno, da je Italija tražila od Francuske da napusti Jugoslaviju. »Cri de Pariš« ustaje protiv takovih talijanskih zahtjeva i veli:
U ITALIJI JE UAPŠEN FRANCUSKI PROFESOR EYDOUX-
Pariz, 14 januara. Današnji »Matin« u senzacionalnoj formi javlja o hapšenju jednog uglednog Francuza u Italiji. Vodj odjeljenja za eksperimente Politehnike u Parizu. profesor Henry Eydoux, koji je prošle godine proveo svoje osustvo u Talijanskim Alpama, uapšen je prilikom pregleda jedne električne centrale u dolini Eča. On je odmah optužen sudu zbog špijunaže. Francuski profesor nalazi se sada u jednom talijanskom zatvoru. Francusko ministarstvo spoljnih poslova proučavalo ie ovu aferu i dalo instrukcije novom ambasadoru u Rhnu Jouyenclu, da zatraži od ta-
Ostaviti Jugoslaviju na milost i nemilost Italije, koja se već ugnjezdila u Arba-niji, one Italije, koja je saveznica Turske, koja pruža ruku Bugarskoj i koja neprestano pomaže madžarske aspiracije, to znači otvoriti jedan sukob u kome bi kao i 1914. godine sve države morale sudjelovati, htjele one to ili ne. Prijateljstvo Italije ne vrijedi toliko«.
Isti tjednik objavljuje jedan članak o talijanskoj inostranoj politici. U tom članku spominje i talijansku želju, da se od Francuske dobije jedan zajam, koji je Italiji potreban zato što Sjedinjene Američke Države neće više da joj daju zajmove. List očekuje, da će Italija u cilju dobivanja zajma od Francuske pribjeći čak i zastrašivanju. Na kraju članka list veli:
»Novac je živac rata. Bez novca Italija će nas ostaviti na miru!«
KAMPANJA TALIJANSKE ŠTAMPE PROTIV JUGOSLAVIJE.
Beograd, 20. siječnja. »L’Echo de Belgrade«. beogradski tjednik na francuskom jeziku, piše, da je fašistička štampa otvorila koncentričnu vatru protiv Jugoslavije. Cianci Virginia Gayde u »Giornale d’ Italia« imali su bez sumnje cilj, kako to javlja • rimski dopisnik londonskog »Daily Telegrapha«, da održe vatru ogorčenja protiv Jugoslavije u Italiji. Zatim »L’Echo de Belgrade« piše:
»Vrhovni zapovjednik protujugoslaven-ske akcije u Italiji, Virginio Qayda, osobno je preuzeo vodstvo u protujugoslavenskoj kampanji. Njega pomažu u »Giornale d Italia« Italo Zingarelli, Luigi Barzini, Velani Dionisi te drugi. Iza »Giornale d’Italia«, došao je »Corriere della Sera«, a zatim La Stampa«. »II Resto del Carlino«, »Popolo d’ Italia«, službeni fašistički organ, La Gazetta del Popolo«, »II Mattino«, »II Piccolo«, »La Volontà d’ Italia«, »La Vedetta d’ Italia«. »1! Littorio Dalmatico« t. d. Sve ove novine, osim članaka i dopisa iz pera svojih urednika odnosno dopisnika, donose i sve ono iz vanjskih novina, što ie upereno protiv Jugoslavije, tako, da je dobra trećina papira fašističke štampe upotrebljavana u protujugoslavenskoj kampanji. Male novine u unutrašnjosti pak žive jedino od ovih laži protiv Jugoslavije«
POLOŽAJ FRANCUSKE VLADE POLJULJAN.
U francuskim parlamentarnim krugovi ma se općenito vjeruje, da će vlada Paula Boncoura morati ostupiti jer nije uspio, da sredi godišnji proračun. Već se spominje kao njegov zamjenik radtkalski narodni zastupnik Daladier. Financijaini plan min: stra financija Cherona izazvao je veliko uzbudjenje u svim političkim krugovima. Svagdje se čuje samo kritika, ni jedan glas nije za potpuni plan kako ga je iznio Cheron. Stranke se boje neugodnog odjeka medju izbornicima, organizacije državnih činovnika opet ne pristaju niti na privremeno sniženje plaća. Nezadovoljstvo vlada i u vojničkim krugovima, jer je Cheron snizio vojne kredite i izdatke za skoro jednu milijardu franaka. Ovako brisanje kredita vojni krugovi smatraju neodgovornom gestom, na koju oni u interesu obrane države ne mogu pristati.
»NOVA KAPITULACIJA VLADE«.
Pod naslovom »Nova kapitulacija vlade« osvrće se »Journal des Debats« na teški Položaj u kojemu se nalazi vlada g. Pau'" Boncoura. List veli, da ie položaj vlade od dana u dan sve gori i gori. Vlada polako umire. 20. o. mj. počelo je zasjedanje parlamenta i vlada vidi, da parlamenat j-111} slab utisak, Boncourova vlada je ji tolikoj mjeri diskreditirana, da se ne može pridići Mora se slomiti na proračunu. Parlamen tarna većina nastavlja ovo stanje, koje stanje meteža i nesigurnosti. Vojni odbor komore konstatira, da postepeno smanjiva-
Što piše »Piccolo«.
Trst, januara 1933. — Novi tršćanski prefekt Tiengo došao je već u Trst i preuzeo je novu dužnost. Tim povodom izišao je u tršćanskom »Piccolu« od 17 januara, članak pod naslovom »Srdačan pozdrav Trsta Carlu T i e n g u«. U uvodu se kaže, da Trst pozdravlja novog prefekta i da izrazu-je sve svoje simpatije prokušanoj crnoj košulji, poznatom administratoru i političkom čovjeku. Zatim se kaže u tom članku, da Tiengo nije u Gorici imao malu zadaću da izvrši, nego je naprotiv njegova zadaća bila i delikatna i teška, ali on je znao, da se iskaže toj pokrajini na granici. On je tamo imao, da provede mir i red i da prisili »drugorodne« elemente na uživ-Ijavanje u nove prilike u interesu državnog i nacionalnog jedinstva. Treba-je bičevati planove s preko granice i izbiti sve argumente agitatorima. Uz naravne poteškoće postojale su i mno-umjetne i nekoje dosta delikatne.
nje vojnoga proračuna prelazi već jednu —i~ c—„oVo Tq znači da
omladine, željne duboke reforme duha| lijanske vlade informacije o ovom slučaju
i da radi na oslobodjenju profesora iz zatvora.	.
Francuska štampa oštro napada fašistički režim zbog uhapšenia profesora na pariškoj poli tehničkoj, školi Charlesa Marie
našeg kontinenta, a na bazi ideja reda i autoriteta.
TALIJANSKA TRGOVAČKA' BILANCA
Rim, 20. januara. Prema službenim]
Podacima Italija je tokom 1932. godine Eydouxa pod sumnjom špijunaže- Prof. Ev-uvezla razne robe u vrijednosti od doux. koji je strastven alpinist pošao je «taI’S^6.785 talijanskih lira, a izvezla još prošlog ljeta u Gornju Italiju da na p-796,346.248 lira. Deficit trgovačke bilance Alpama provede svoje ferije. S niim se na-znosi prema tome u 1932 god. 1.450.730.573 lazila i gdjica. Georgette Bonnefond. Ka-godini 1932. izvoz i uvoz znatno su |ko je prof. Eydoux vrlo dobar slikar, to
smanjeni prema god. 1931. kada je Italija V, ^^-Uvezla tužne robe u vrijednosti od
11.643.058.510. a izvezla 10.209,503.487 lira.| Prema tome deficit trgovačke bilance cod. 1932. { 1931. je gotovo isti.
je cn sigurno snimao alpinske pejzaže, kao profesor na visokoj polltehničkoj školi interesovao se i za hidrauličke radove. Sve je to bilo sumnjivo talijanskim vlastima i 4 septembra prof. Eydoux i njegova pra-
ge
Naročito je bilo teško identifikovati u odličnim crkvenim dostojanstvenicima pod nedotaknjivim plaštevima crkvene hijerarhije, njihovu političku poziciju. Tiengo je imao veoma tešku misiju, koja je u tom pravcu postala naročito teška u prvim danima poslije izmirenja izmedju talijanske vlade i Vatikana. Tu je Tiengo bio razuman i oprezan, a u isto vrijeme je pokazao veliku političku mudrost i svaki politički ekspert morao bi mu izreći priznanje,
, er je znao da se snadje u vrijeme, kad su sve sensibilnosti mogle da postanu alarmantne. »Piccolo« misli na Tiengo-vu akciju protiv Sedeja, koju je on izvršio na opće zadovoljstvo, ma da je postojala opasnost, da se sve izvrne u obratnom pravcu, to jest, da stvar ne uspije. Tiengo je učinio velik korak u zauzimanju fašističkih pozicija u Goričkoj i čvrsto je izdigao liktorski znak lice svima. Tiengo je pored toga znao, da udje u narod i da mase pridobiva za fašizam. Imao je mnogo takta, a gdje nije bilo moguće drugačije pokazao je svu svoju odlučnost i strogost. Ako drugorodci nisu htjeli da shvate fašizam, on ih je prisilio da ga shvate. Tako piše »Piccolo«, pa kaže, da Trst ima neke probleme, koji su drugačiji od problema, koje ima Gorica, a to su u prvom redu veliki ekonomski problemi Trsta. To su problemi puka, mase. Radi toga ti su problemi uvijek interesovali fašističke hijerarhe. Novi prefekt naći će se pred problemom, koji će ga interesirati, jer zna što znači zadovoljiti široke narodne mase odlučno prama cilju!
»POPOLO« PRENOSI IZ »ISTRE« ČLANAK O PROMJENAMA O PREFEKTURAMA.
Trst, januara 1933. — Tršćanski fašistički »n Popolo di Trieste« donosi izvadak iz našega članka o promjenama u prefekturama Julijske Krajine i naročito citira onaj dio, gdje se govori o Tiengu i gdje je dana karakteristika Tienga kao ličnosti i prefekta, s naročitim osvrtom na njegov rad u Gorici. »Popolo« donosi uz izvadak našeg lista svoj komentar, napisan u poznatom »Popolovom« stilu.
četvrt milijarde franaka, vojni proračun smanjen za 16 posto prema 1932. Prema tome se daljnje uštednje mogu tražiti jedino putem reorganizacije vojnih sila u skladu s jednom odlučnom i jasno odredjenom politikom.
tilica su uhapšeni. Od tada se ništa više o njima ne zna. Tek kad je škola nastavljena vidjelo se da prof. Eydouxa nema, pa se je počelo tragati za njim. Na diskretan način prof. Eydouxu je uspjelo natuknuti nešto o svojoj sudbini svojoj majci i tako je obaviješteno ministarstvo spoljnih posala koje je odmah povelo potragu. 1 ek tada se ustanovilo da se prof. Eydoux nalazi r zatvoru u Italiji. To tek sada javljaju i ta lijanski listovi koji tvrde, da je prof Ey-duox priznao djelo špijunaže, što je isklm čeno. jer je nemoguće i zamisliti, da bi on koji uživa velik ugled naučenjaka u svima naučnim krugovima mogao da se bavi špijunažom. Francuska vlada nastoji da ga oslobodi, pa se u tom pogledu vode pregovori izmedju Pariza i Rima.
ZAŠTO IE UAPŠEN EYDOUX?
Pariz. 21 januara (A) U vezi s aferom profesora Eydouxa »Homme Libre« u svom današnjem broju veli: »U isto vrijeme, kada je u Italiji bio uapšen profesor Eydoux. talijanski pomorski izaslanik je počinio ozbiljne indiskrecije u Parizu. No francuska se vlada zbog kurtoazije zadovoljila s time. što je uspjela, da se taj pomorski izaslanik opozove iz Pariza. Javno mišljenje nije o tome ništa znalo. Eydoux je uapšen samo zato, što je pred svjetskim javnim mnijenjem trebalo istaći ratoboran duh Francuske, koja je medjutim dala toliko dokaza o svojoj miroljubivosti.«
Jajnine
zlato naših hranil
NAŠA DRAGA, STARA IMENA U OPĆINI LOVRAN.
Ispod državne ceste: Medveja, Rt (ért), Markova postelja; Kade je Marko pai. Labinsko, Cmarićevo, Škarice, Sponarićevo, Pekarova, Pesak od Peharovi, Potok va Pekarove, Badanj, Pod Mateju, Čisto, školjić na Cistu, Fortica So’.iterova, Kozlina, Feral, Bergujkin vrt. Sveta Trojica, Košnica, Zada cimitera, Skver na punte, Ognjišta okole cimitera, Studenac na more, Bruscić, Senjavac, Brest, Barcov vrt, Kućica, Mali pesak, Veli pesak, Portić, Ško-jić pod Komušćak. Komušćak, Voda pod Komušćak, Mandalena, Skver na Manda-lene, Kujica, Kumarka, Malinica, Vrutki Sv. Mikula, Sv. Mikula, Punta od Iki, Ika, Va strane, Potok od Iki = Banina, Palada v’ Ike, Skver od Iki, Muiandovo.
Nad državnom cestom: Kali, Medveja, Jaz, Kosača, Križevica, Pod uporicu, Tamnice, Labinsko, Budinski potok, Tercovo, Rezini, Jama, Kalac, Stala Vijilijova, Vijili-jov vrt, Bradičićev vrt. Kuća popovska ' fortica, Toš — Lovran grad, Turnić. Na more pod lodonjicu, Stubica. Vrata, Potok na Vrateh, Turan, Ravan, Na vrata pod lodonjicu. Kružićev vrt. Placa, Crekav, Zvonik, Bartulićev portun, Polčićev portun Uga], Merina, Ravnica, Gorica, Sveti Ivan, Vijllijov portun. Na more pod voltu .Klančič, Kalvarija, Ogradica, Bahova, Oprič, Lokva, Dolac, Zimac, Brajdiče, Zaheji, Mraki. Tominići, Kuk, Sveti Rok, Liganj, Draga Sv. Mihovil, Knez grad, Vukovac.
NASA KULTURNA KRONIKA I POSLJEDNJI DANI AUSTRIJE I o POSLANSTVU NARODOV
PREDAVANJE G. PROF. NIKOLE ŽICA O ISTRI U PUCKOM SVEUČILIŠTU
Dne 9. veljače održat će g. prof. Nikola I „	°Ye godine navršava se 15
kovu važnost za nas ne treba posebice is-1	, j r0Cl,.S!1 ,^!1 plJ 'zg*.ec*s lna‘
ticati. G. Žic poznat je ovdje kao kulturan L-H."I® pi1lrocie’ a\1 taJ Je pokret imao po-radnik, a u Istri bio je poznat ranije dok jr, ‘ 'fara.5*ei/ Pokazalo se, koliko je bilo je još bio gimnazijskim profesorom u Pa- _rn.!!°. Zilacenje Pai’.e »Narodne radničke zinu. Vjerujemo zato da će predavanje ff- ’zauie“	^0)a rJe ‘n>ala indi-
Žica naići ne samo na interes istarske pu-	lòar,H <arP stTa)ku.
blike, nego i ovdašnje domaće.	„o] cTotni;1 „JL 1 t0 ta1- • ' ia?u?.^,a
G. prof. Žic govorit će o Istri općenito. nafskih mHnT« f aenko.ll°Jna..lnlad3l1' «nepoželjno bi bilo kada bi « nv.kv, nrpH^-1 Pa.Isklh ,radn.ka 1 namještenika u stanu
Prvi štrajk u puljskom arsenalu
Istre tiču. Mislimo da bi predavanja o Bili smo tada svi organizirani u bečkom Istri naišla uvijek na lijep interes. Sjećamo savezu metalskih radnika. (Metallarbeiter-se kako je pred dvije godine g. dr. Vilfan verband). S nama je došlo i nekoliko sta-govorio o problemu narodnih manjina rijih radnika, koji su još prije rata bili pred dupkom punom dvoranom. Pa ako bi članovi toga saveza a neki su čak zauzi-ovo predavanje imalo biti početak možda mali neke položaje u upravi tog saveza čitavog niza dalnjih predavanja o Istri, Mi mladji, koji smo bili povjerenici u Pučko je sveučilište dobro učinilo što se u I arsenalu, začlanili smo u vrlo kratkom prvom redu obratilo na g. Prof. Nikolu Žica. roku skoro sve arsenalske radnike.
Mi već sada upozoravamo na to predavanje.
ANDREJ GABRŠČEK: GORIŠKI SLOVENCI.
Narodne, kulturne, politične !n gospodarske črtice,
Teh črtic je debela knjiga, ki ima 591 I civila biti zatečen na ulici) strani. (U platno vezano 120 Din). Vrlo za- | sutradan bukne štrajk, spomine na borbo ob-
_________ Stoga
nije nam bilo teško zaključiti na tom sastanku da sutra bukne štrajk. Ali tomu su so u prvom redu oduprli osim nekoliko časnih iznimaka skoro svi oni stariji iskusni borci. Nas je mladjih ipak bila večina i tako smo kasno u noći (bilo je oko 8 i pol, a u devet nije smio više nitko od
zaključili da
nimivo je čitati te spomine na borbo mejnih Slovencev, ki so se morali boriti na dveh frontah: proti zemljelačnim, zahrbtnim Lahom in proti ošabnim, gospodovalnim Nemcem. Silno zanimive so te črtice, ki opisujejo krepak, žilav in trden narod, ki opisujejo najagilnejši del našega ljudstva. Čudno je res, kako je moglo priti do tega, da je ravno ta zemlja padla v krem pije tujcem.
Vse borbe Slovencev od začetka 19. stoletja sem opisuje ta knjiga, ki se ne ozi ra samo na lokalne dogodke, temveč v kateri odmeva vse politično, kulturno in gospodarsko delo našega naroda.
Knjiga spada v roke učitelju, ki včasih s težavo zbira drobtinice, da prikaže vso velikansko borbo za obstoj, ki jo je moral bojevati naš narod. V tej knjigi bo našel mnogo gradiva za nacionalni pouk.
U jutro 22. januara postavili smo se na glavnim arterijama puljske ulične mreže a naročito u onim ulicama, kroz koje su morali radnici proći da idu u arsenal. Sirene arsenala su počele već tuliti i pozivati radnike na rad. Iz Meduiina, Šišana, Preman-ture, Pomera, Štinjana itd stizavale su već prve grupe radnika i težaka u grad. Oni povjerenici, koji su bili odredjeni za periferiju zaustavljali su sve radnike i upućivali ih prema dobivenim instrukcijama. Parola je glasila: »Svi u Siami, Kaiservvalđ!< Nije bilo teško nagovoriti radnike na štrajk. Plaće su bile mizerne, hrana ispod svake kritike a obitelji radnika i uopće sve obitelji čitavog onog kraja bile su raštrkane po raznim logorima u Leibnitzu, Radkers-burgu, po Madžarskoj, Austriji itd. Bile su izvrgnute kojekakovim šikanacijama sa strane upravnih vlasti a i domaćeg pučanstva, koje ih je smatralo Talijanima i Sr-
okolico odmah solidarisali sa nama, dok su I stariji, oni iskusniji, baš na te seljake sa skepsom gledali. To je možda i uzrok, koji je najviše zapanjio sve vlasti. Ta istarski | Slaven bio je poznat kao krotko janje.
(Pomenki ob povratku)
i,K°^,rne2|Lefdl?Ìem zdaj_. naše liste od zad-let in se trudim, da bi si ùstva-
njih štirih ______ ud
tih JnrpLH0,dD° 0 P04'1’ kl smp i0 v teli le-Prehodili, o razvoju ki .smo crn tara«
prilastili, o uspehih ki sino jih dosegli naletim včasih na pojme, ki sličijo ali pa so
koga svaki vuk može na svoj način oguliti I
i prožderati. Ali voda je prevršila mjeru. I	sa nekdaj veljavno teorijo, da
Poznavali su oni Velog Jožu samo s jedne lLj, aKernu narodu odmerjena oosebna u-strane.	"°da IP da "m je dano posebno .poslan-
Medjutim janjci postadoše vuci. Koman-	*	v	Pomenu,	da mora k celokupnem
đant arsenala, kontreadmiral Kirschmayer, ,jV0)u nar°oov vsak narod doprinesti ne-postavio se na glavnom ulazu u Via Arse- ‘j svo.!ega, nekaj značilnega, in to naie i muku mučio. Ta. potrebno je popra-	a.1	po sv°ii	dejovnost1. po svoji živ-
viti ratne brodove, koje je neprijatelj ošte-	l'	temveč	vsled neke nepoznane
tio. Kad su iz »Belone« i »Gaa« (starih | PfPPa^,a^ne; ttađfizične nujnosti, vsled neke
posebej
:em u puijskoj lucij izlazni aiovenci, I	-«wj,/ pUt. fr,u aa|a
koji su bili militarizirani a zvali smo ih »Landsturm arbeiter«, i nahrupili na izlaz, komandant je izvadio sablju iz korica i htio ih je otjerati na posao. Ali tko će zaustaviti masu od 1500—2000 ljudi, makar i I
golorukih.	I	— _____„„ lfcJU amlu va_
U 9 i pol počelo je zborovanje pod ve- , e.*:a- v tei opredelitvi pojma pa je treba drim nebom. Vedar dan kao usred ljeta do- mcitj dvoje stvari. Strinjam se z mnenjem prineo je sa svojo strane mnogo uspjehu da ob. gotovem, danem času zgodovinskega pokreta. Govorilo se mnogo i iznijelo se | ,r1azv9-,a človeštva niso vsi narodi enako ve-
brođova, koji su bili već nekoliko decenija I ,sde k* ic vsaken.u narodu uoseoei usidreni u puijskoj luci) izlazili Slovenci, I zacrtala svojo pot. mu dala posebno nalo
- L!,!	-----” -	hirmlnrSt p<?klica,a k življenju ob posebnem
I bipu razvojnega stanja, da zapolni ali pa doprinese svoj zaklad k skupnemu bogat-
DiVnaVneHernar0v°^ p,riblizno tak° kotU Stopi na oder nek igralec ob gotovem času
^P0Vw °.bd!nstvu nekai> za isro silno
w	» . * •	V * ******	k** * I V/	* *** k k *	W lij	^» k. XI lov# Vol J| CL * U LI I C li R K O C*
neodrživost postojećih prilika. Svi su go- Uavni, enako pomembni. Razlika med nji-vornici naravno govorili taliianski. Naiva- mi je ogromna. Vem turi; rin „o
To je prvo delo o bojih in uspehih gori- bima- ,s drugo strane opet, oni, koji su bili ških Slovencev v minulem stoletju. Neu- I prož.e,l.‘ slavenstvom a i Talijani rado su strašni borec za pravice našega naroda, I shipdi u štrajk, jer se na koncu radilo na Andrej Gabršček, nam je podal v tej knji- ruSenj?. iedne već trule monarhije, koja
gi kot živahen pripovednik kritično sliko n5m IJ1-'e	ni.št? dav.ala* al1 zat,° maoS°
o našem goriškem ljudstvu, narodnem vod- oduzela. Istina, tada nismo mogli niti u
Ir, nlon-n.rom	o	SnU UUSlltl, da ĆemO 1C1 IZ Zla na
stvu in njegovem delovanju pod avstrijskim gospodstvom in italijanskim sosedstvom. Dobi se v vsaki ljubljanski knjižarni.
NAŠ RECITACIJSKI VEČER V LJUBLJANI,
Mladinska Podružnica »Soče« v Ljubljani, bo priredila v soboto dne 28. t. m. ob 8 uri zvečer v salonu pri Levu, (Gosposvetska cesta) recitacijski večer. Nastopili bodo naši rojaki: Grahor, Magajna in Kosmač, ki bodo čitali svoja dela. Rojaki naj se tega večera udeleže polnoštevilno. Vstopnine ni!
NOVA DELA BOGOMIRA MAGAJNE.
V ljubljanskem mesečniku »Vigred« je pričel naš rojak Magajna Bogomir priobčevati povest »Klara Legišava«, v kateri obravnava izrabljanje slovenskega življa s Krasa po italijanskem kapitalu. Klara Legišava se upa upreti nasilju, ne da bi vedela, kaj bo potem z njo. Vendar izide iz žaloigre kot upornica in zmagovalka.
Roman »Graničarji«, katerega je Magajna tudi že napisal, in katerega eno poglavje smo priobčili v božični številki našega lista, bo pa izšel leta 1934, kot »Večernice« v Mohorjevi družbi v 50.000 izvodih. Obravnava življenje ob meji in v Primorju od času pogina naših velikih žrtev v Bazovici.
Magajna misli priobčiti letos skupino novel v »Mladiki«, z mladinskimi slikami pa bo deloval v »Našem rodu«.
GRAD DEVIN IN RILKE
Eden naj večjih sodobnih pesnikov, pokojni Rainer Maria Rilke, Je predmet nenehnega proučevanja književnih kri tikov. V zadnjih letih je izšlo o njem več izbornih študij. Rilke, potomec koroških plemičev, v katerih je nemara tekla slovenska kri, je oboževal Prago in napisal krasne pesni o češki, v spominih na Moskvo pa je zapisal, da je ob
gore...
Oko 9 sati bili su već svi radnici u Si-ani. Policija jo nemočno gledala kako radničke mase polagano ali sigurno kroče prema Šiani. S ovim pokretom stavili smo sve i civilne i vojne vlasti sa ledjima o zid. Nitko nije mogao to ni misliti a kamo li" predvidjeti ili predusresti. Bili su osupnuti, a kako i nebi. To je bio prvi štrajk u historiji puljskog arsenala. Čudnovato je bilo to, da su se svi radnici i težaci iz puljske
ločiti^voje stvari. Strinjam se z mnenjem,
idovinskega i enako ve-
naravno govorili talijanski. Najva-1 mi ie ogromna. Vem tudi, da na3 oder sve-trenije je govorio Antonio Talatin. Njegove (04v,>e vsesplošne važnosti ne stonilo vsi glavno riječi bile su: »metter la vita a re- 'sfočasno in da ni dano vsem skunai oređ-pentnglio«. Govorio je i famozni socijali- stavljati prvega igralca, da narodi niso nr-stički vodja Lirussi, koji je za vrijeme rata I gamzirana vojska, kjer vsakdo koraka imao aprovizaciju u Puli. Njega su radnici P° enakem taktu Zadovoljiti Da se ne mr, jzžviždali. Već smo se bili mi Slaveni pre- renl s tako razlago tega razlikovanja kot pali da nećemo čuti na tom zboru i našu je nudi teorija o »poslanstvu« narodov
3&5? !;,b“	t”b™ '“I*««- v«j w
vatreni govor na hrvatskom jeziku. Urne-1 »Poslanstvo« že kot beseda izvira iz tr besni aplauz ga je pozdravio već kod prvih Pnega deležnika »poslan«. In pomen hešedč riječi a na svršetku nije bilo kraja piješ- ne more biti drugačen kot trpen Poier^se kanju. Poslije podne je bila opet skupština, ' oren»«»	—i—,	. p • _ Jem se
ali ne u Siani već usred grada kod glavnog tržišta. Onaj trg iza tržišta izmedju Medu-linske i Premanturske ceste vrvio je od ljudi, koji su čekali da čuju, šta je jutros izabrana deputacija postigla. Opet su govorili isti ljudi talijanski i opet je nas Vlajić govorio hrvatski. Držim da je to bio prvi
rodndda,n^iStvarjaStto^akarjamuaÌednjegovò
Vprašanja, na katera bo odgovor tako malo jasen kot je malo jasna tudi teorija o »poslanstvo« pokazalo Narod je »poslan« odpoved vsakemu nadalinemu raziskova-
mjeli ni riječi.
Štrajk je bio likvidiran po bečkom zastupniku na carevinskom vijeću i pretsjeđ-niku »Metallarbeitervereina« Domesu nakon nekoliko dana.
veliki javni zbor od oko IMOO ljudi u Puli nju, vsakemu strožjemu ražmotrivanluoL' na kojem se čula naša riječ. Nisu mu piješ- novmh vzrokov kakršnecraknli kali samo naši, nego i oni koji nisu razu-1 V tem slučaju je narod trpen. le izvršilec
neke višje naredbe in ni tvoren. Predstav-
Ija, pa ne ustvarja. Torej tudi o razvoju ni mogoče govoriti.	azvuju m
SeIi1 Preieda je ta teorija bila IZ k o T	*	1 -Ki- ii	-Veljavna. Da. Ona ni od danes.
Kako? To su opet mladji najbolje osje- Stara je kot je staro narodno čuvstvo Od tih na vlastitoj kozi, Jer ih je uprava ar- tistega časa ko se je iz pojma ljudstvo senala predala vojnoj vlasti, koja ih je opet razvil pojem narod se ie že nivale n nn poslala nakon kratke vježbe na ratište, slanstvu narodov? ’ Razvoj meSstva ie' Mnogi se nisu više povratili...	I nujno rabil nnveo-a	JC
Ne bih htio svršiti a da ne skrenem « jn 0 enotnost* svoS pontičnega^hme* pažnju na jednu stvar, koju bi morali uočiti nja in ie našel	, iJL'Illl'-nega note-
oni, kojih se,to tiče.’Istranin je miran i njegevo poslaisfvo	‘n 2 nar0d0m tudi
krotak kao janje, ne tiču ga se tudje stvari I n _	.
i ima jedinu želju da mirno i pošteno živi vnrii „s 3| VV,* 1.l.lar°dov je mnogo gona onoj svojoj siromašnoj grudi... ali jao, I :pn _,lp PJ , v ”abi' Mazzini. Bil je uver-ako se u njemu budi onaj drugi Veli Jože, '	'	n‘eKOvemu narodu dano nn^ek
tad on ne poznaje ni zapreke ni opasnosti.
Edo Boliii.
Skupština istarskog Sokola u Zagrebu
Prema društvenim pravilima sazvana je nedjelju 22. januara 1933. u IO sati do podne, u dvorani ženske realne gimnazije na Katarininom trgu 5 III. redovita godišnja glavna skupština Sokolskog društva Zagreb III. sa slijedećim dnevnim redom:
1.	Pozdrav starješine;
2.	Biranje dvaju članova za ovjerovljeni e zapisnika;
3.	Referati:
a)	tajnika,
b)	blagajnika i revizora,
c)	načelnika.
4.	Rasprava o godišnjem proračunu;
5.	Rasprava o predlozima i .savjetima uprave društva i pojedinih članova;
6.	Podnašanje predloga upravi župe za imenovanje nove društvene uprave, revizora i suda časti.
7.	Raznosti.
U 10.30 sati u dvorani liceja na Katarininom trgu otvorio je društveni starješina dr. Ivo Ražem skupštinu. Tom prilikom su položili sokolski zavjet sestre i braća, koja to nistj iz bilo kojeg razloga mogla na 1 decembra prošle godine. Nakon izvještaja pojedinih fnnkeijonara. data je staroj upravi razrješnica i jednoglasno je izabrana nova uprava, kojoj je opet na čelu dr. Ivo Ražem kao starješina, I. zamjenik
čutil dih svoje slovanske pradomovine. '9. b)ane .^aril"’ fffadski senator, H. zamie-Kakor je Goethe nad vse ljubil Italijo, niik Alfred Pichler. profesor, tajnik ie je Rilke gorel za Francijo, pisal tudil zasluz|11 Viktor Juruć, gradski manipulant, v francoščini in je na francoskih tlehl Prosvjetar Ljubomir Jurišič, nastavnik pred leti umrl. Neraziskani so njegovi I sradjanske škole, blagajnik Božidar Mlade-stlki s slovensko zemljo. Rilke je več let nović* cand. iuris, statističar Božo Juršič, zahajal na sloveči grad Devin pri Trstu, Činovnik, gospodar Milan Holjevac, zva-čigar lastnica je bila kneginja Marija! ničnik banske uprave, liječnik dr. Just von Thurn und Taxis Hohenloe, zelo Pertot, načelnik Nikola Stromar, tipograf, fina in naobražena dama, ljubiteljica) I- zamjenik^Ivan Mećar, student tehnike, II.
njegove poezije. Devin s svojo divno I okolico je postat velikemu poetu druga | domovina in ga je navdahnil k krasnim pesmim, ki so dobile po njem imel »Duinesar Eleglen«. Pravkar je njegova]
zamjenik Zvonimir Poropat, študent veterine, načelnica Vera Sulčić-Rener, učenica,
I.	zamjenica Lili Dojč, bankovna činovnica,
II.	zamjenica Zora Barič, činovnica banske uprave, odbornici su dr. Hrvoje Akačić,
prijateljica kneginja Hohenlohe izdala sekretar banskog stola, Petar Benzon, na-knjigo »Erinnerung an R. M. Rilke«, ki čelnik upravnog odjeljenja banske uprave, jo nemška kritika označuje kot drago- Slavko Eisenhuth, član Narodnog kazališta cen prispevek k spoznavanju Rilkejeve- u m., dr. Viktor Višnovec. priv. činovnik ga življenja in dela. Avtorica predvsem Dragan Panjković, pieš. narednik; zamje.-pripoveduje o Rilkejevem bivanju v De- nici su: Milan Belin, Hmarski poslovodja, vinu, o razgovorih in meditacijah nal Vicko Mimica, gradski potrošar, Uroš Miteni gradu, o Rilke je vi ljubezni do de- trović, carinski namještenik, Janko Zezlina vinske okolice in Jadranskega morja. | sprovodnik spavaćih knla _ Za revizore
Zlatko Došek. bankovni činovnik, Aleksandar Perko, štampar, Alfons Rucner, direk-
noi i®.niesovemu narodu dana poseb-na naloga in posebna čast med vsemi evropskimi narodi. Visoko je cenil svoje Ijud-
tiv« trdn° >ie biI prepričaA da bi to Ijud-* zanioglo ustvariti raj na zemlji in da ga tudi bo ustvarilo, zakaj tako je bilo no njegovem „„e,® „Jegojo .0pj,e,“fV0P.“
krivic ki "?h i» ne de a drugim narodom un vic, ki ih je sam negdaj
njegovi državi, vsled
_______________ _____ „	pretrpel, v
tor Jugoštampe, ‘zamjemici: Dragutin Mar- I ljudstva,"bTne bi io social n^h * "k h t i
ske uprave, Andrija Vatovec, trgovac, italjanski narod v svetu. Kako vse drii^T Zeliko Vižintin, obrtnik. Zamjenici: Vlado Cen pa je bil resnični razvoj tega norod« Radan, generalni direktor, Ivan Stari. Kao Drugačen z ozirom na Mazzinijev sen sli ’ delegati za župsku skupštinu; dr. Hrvoje Cen razvoju vseh drugih evropskih narndnv Akačić, Viktor Jurčič i dr. Viktor Višnovec. V. zadnjem stoletju. Daleč od realnosti je Dr. Ivo Ražem zahvaljuje se na ponov- Mazzini pel svoje speve, zdelo se mu je nom povjerenju i obečaje, da druge godine da je političen človek, pa je bil le »apo-brat tajnik neće trebati u svom izvještaju v,..\Co bi hotel resnično na podlagi vsak-reći, da ie sa društvenim radom u prošloj “,J). ,reablostk ustvariti Italiio. moral bi godini nezadovoljan. Nakon toga recitovao belati kot so delali vsi drugi politični možje je Ante Cvitkovič svoju pjesmu» O tro- ^	aterim je on bil nasproten, ali
girskim lavovima«, i za to bio oduševljeno | b3*bl bl . ProPadel. Bilo je to zadnje res. pozdravljen. Gjuro Prelac u ime »Istre«
zahvaljuje se na saradnji, kao i za trak, što . .	-	_ - -....... U1U.
ga je naše društvo darovalo društvenoj gl. ,POZ-ie- med temi tudi zastopniki pansla-zastavi »Istre«. Na koncu obratio se starje- V'sf'Cne misli. Mnogo lepega, napačnega in šina marljivom društvenom tajniku zasluž- Potvorjenega so vedeli povedati ti možje o
nom bratu Viktoru Jurčiču, i uz lijep,- govor uručio mu brončani kip dr. M. Tyrša u znak priznanja za njegov 20-godišnji us pješni sokolski rad, koji je počeo kao pred njak u Puli. Nakon toga je skupština za^ ključena.
GLAVNA SKUPŠTINA UDRUŽENJA JUGOSLAVENA IZ ISTRE, TRSTA, GORICE I ZADRA, U ZEMUNU Ovo novo osnovano društvo, koje Je razvilo svoju djelatnost najenergičnije u svim pravcima, ođržaće dne 5 februara
slovenskih narodih, predpisovali so recepte za vse njih slabosti, odkrivali so vrline kjer jih ni bilo itd. Da bi se pa pod to po: vršinsko skorjo pozanimali za vzroke dotedanjega takega in takega razvoja in S-knli možnosti, pogoje vzroke nadalinega
I tol Realnos/ iih‘f V? il?1eIi zadosti ta,ep' če Slovanski hnn PrS aVila na kriv0 staIiš-
če. Slovanski narodi so se sicer razvili vendar ne prav nič tako, kot so ti stari
netklkdoe^Vld aVali- AIi bl se čudi‘ danda-iz groba Pokukat?11’ ^ * mU biI° đan° e^ra t0?	*’ nenK)goče. prav nemo-
»vnii niavwuua, uurzace one o 1CL'‘ua*“ I o-oća nr«,,,.	nemo-
1933 u 15 sati svoju prvu redovitu glavnu „»vii?,0. spoznab zakaj se naj narod skupštinu u svojim prostorHama u Zmaj ;'Ja ‘,a ta m ne na oni način? Je Ii
snutounu u svujlfll prostorijama u "■laii	- •••	vui Kav-iiii jc U ne-
Jovinoj ulici u restauraciji »Sedam Orani- (]nfj „	vsai v glavnih potezah bo-
čara« sa slijedećim dnevnim redom:
1.	pozdrav pretsjednika;
2.	izvještaj tajnika;
3.	izvještaj blagajnika;
4.	izvještaj nadzornog odbora:
5.	razriješnica staroj upravi; fl. izbor nove uprave;
7.	pristup savezu;
8.	eventualije.
U koliko ne bf bio prisutan dovoljan broj članova, skupština će se ipak održati prema društvenim pravilima pola sata kasnije.
Umoljavaju se članovi, da izvole neizostavno orisustvovati ovoj skupštini.
« V-	w -1 T wc* I V C»ICAV1JI[J JJi
goče razvoj nekeKa naroda? Ne, ni nemo-
te razlage
Gotovo pa s »poslanstvom« a© borno dosegli.
Osnovna poolaga življenju vsakega Človeka, in tudi naroda je ravno z organizmom zrastlo hotenje »živeti«. Vsako bilje, enkrat rojeno, bo hotelo nadaljevati tok svojega razvoja do zadnje možnosti. Namen bilju je ravno ohraniti se v polni, v najboljši moči. Kakšne so možnosti tega hotenja, kakšne so njegove nujnosti, kakšne so podlage želje samoohranitve. Vot bl rekel Rus, kadar je hotenje že v bitju,’ se takoj pokaže to drugo vprašanje; Kako živeti. In tukaj so zopet ista vprašanja kot
preje, ki zavzemajo ves prostor. »Dobrovi-	ZG0I80V3BI0 NAÉE EMIGRACIJE
nista nič splošnega, oba sta le relativna.
Rad bi vedel, Kaj je bilo »najboljše« tistemu primitivnemu človeku, ki je živel pred kdo ve kolikimi tisoči let. Rad bv vedel, kaj mu je bilo »najprijetnejše«. Nam danes je »prijetno« bivati v toplih, lepo zgrajenih hišah, in bi bilo »neprijetno« v jamah. Njim ie tedaj morda bilo »prijetno« v jamah in »neprijetno« na drevju. Mi danes o drevju sploh že govorimo ne. Kako bi bilo mogoče živeti na drevju? In vendar je tudi bivanje na drevju imelo svoje večje in manjše »prijetnosti«. Saj še človek ki na stolu sedi, hoče »komodno«, to jè »prijetno« sedeti. In dva človeka morda ne bosta našla pri istem sedenju enake ugodnosti.
Kaj pa ima vse to s »poslanstvom« opraviti? Ima opraviti v toliko, v kolikor nam »poslanstvo« ničesar ne razloži. Nek narod se je razvd tako in tako ne ker mu je bilo tako »namenjeno« ali »narejeno« temveč ker so bili dani vsi pogoji in vsi u z r o k i za tak in tak razvoj. Sloveni so se pomaknili s severa na jug ne vslcd poslanstva, toda le ker so jih od zadaj drugi narodi k temu silili, in pa ker jim je postalo ozemlje preozko za vso njih družino in pa ker je proti jugu življenje ugodnejše.
Znanost bo iskala teh ttzrokov. Le ti le nam bodo pojasnili, zakaj se danes nahajamo v teni položaju, le ti bodo lahko zadosten materijal za najdenje našega stališča, naše razvojne točke v območju vsesplošnega razvoja. Le poznanje vzrokov bo znanstveno delo. »Poslanstvo« pa nezadostna beseda nezadostnega poznanja.
Igor Volk.
tegaslsr : ..V . Simula
ZBOR »KRNA« V ČERNOMLJU.
Emigrantsko društvo »Krn v Belokrajini je imelo v nedeljo 15, t. m. ustanovni občni zbor, na katerem se ie sestavil odbor, k,- mora biti porok za uspešen razvoj društva. Imeli smo v sredi delegata tovariša Štreklja iz Ljubljana, ki nam je v kratki in lepi besedi očrtal smernice saveza in podrobno delo emigracije v Ljubljani. Enoglasno je bil sprejet predlog, da se je odposlala odanostna brzojavka banu dravske banovine g. Dr. Marušiču in predsedniku saveza Dru Ivanu Mariji Čoku.
Zal. da se vsled slabega vremena okoličani niso mogli udeležiti. V prepričanju, da delo rodi uspeh, smo se prijateljsko razšli.
PREDAVANJE DRA. KAJINA.
U subotu dne 28. o. mj. u 8 sati na večer održat če se običajni redoviti članski sastanak. Kao glavna tačka tog sastanka bit če predavanje »Zadrugarstvo i nas seljak u Istri«, koje će održati gosp. dr. Miran Kajin, poljoprivredni savjetnik.
Pozivaju se članovi O. S. i članovi društva »Istre«, da tom sastanku prisustvuju	•
f NADUČITELJ FRANC VILHAR
Dne 22 januarja je umrl v Gorici, upokojeni šolski upravitelj v Kronbergu, gosp. Franc Vilhar, v starosti 81 let. Pokojnik je bil znan in spoštovan po vsem Goriškem Nad 20 let je služboval po Vipavski dolini (Velike žablje, Vogrsko), zadnja leta pred vojsko pa v Kronbergu pri Gorici, kjer je bil pri izobraževalnem delu desna ruka vikarja in skladatelja gosp. Vinka Vodopivca. Rajni je bil vnet glasbeni in prosvetni delavec. Rojen je bil v Studenem pri Postoj-hi, deloval pa je na Goriškem, kjer je vzgojil celo vrsto mož starejše generacije. Blagemu pokojniku naj sveti večna luč! žalujočim svojcem naše iskreno sožalje!
ZADUŠNICE ZA BLAGOPOKOJNIM DROM PETRICIOLLIJEM
Due 21 o. mi. u 9 sati u jutro je u župskoj crkvi sv. Marka u Zagrebu 30-dnevni pomen pok. dru. 1 osipu Petriciolliu. Oči-'lana ie svečana sv. misa i održane zadušnice za upokoi duše pokojnika. Sv. misu čitao je msgr. dr. Rittig. župnik sv Marka, Ovai ie pomen održan inicijativom g. dra. Ive Peroviča, bana Savske banovine, prijatelja i školskog druga pokojnikova, čime ie udovoljio i želji tolikih prijatelja i štovatelja pok. Petriciollia.'koji borave u Zagrebu. i koji su se na plemeniti poziv g. bana odazval i u velikom broju na-Dunili crkvu, da i oni svom nezaboravnom Prijatelju i odličnom otadžbeniku iskažu čuvstva pieteta Pored g. bana dra. Pero-vića. g. Petra Benzona, načelnika banovinskog upravnog odjeljenja i banova sekrc-tera g. Vojnoviča bile su tu na okupu mno-ke najuglednije ličnosti dalmatinske kolo-niic u Zagrebu, emigranti iz Julijske Kra-iine, zastupnici štampe i gradjanstvo. Ovaj Rest pieteta dojmio se svih onih. koji su cijenili rad i zasluge pokojnika, koji je svoj narod veoma zadužio.
Mclinin sva bratska društva I pojedince. kojima smo poslali na raspačavanje blokove za fond »Istre«, da nam te blo-“ove čim prije obračunaju.
Molimo nadalje sve organizacije, kojima smo poslali spiskove dužnika na pretplati, da nam čim prije doznače utierane iznose.
Početak io nove godine i zato moramo svršiti sa obračunima prošle godine. Radi tosa molimo, da se gornje naše molbe uvaže.	______UPRAVA.
1^. Breznikar 5
Trgovina kave I čaja. — Vlastita S elektropržiona i elektromlin za ■ mljevenje
ZAGREB, ILICA BROJ 65	"
Telefon 7657
Zgodovina tega društva je burna, gotovo pa tako pestra, kot v nobenem drugem kraju, kjer obstojajo emigrantska društva. V vrsti omladinskih društev ga moramo prištevati med naj starejše. Ko je začel »Orjem« širiti svoje podružnice, je bila taka podružnica ustanovljena tudi v Kranju in sicer že 1U. septembra 1929., ko je bil sklican pripravljalni sestanek, oziroma 24, oktobra istega leta, ko se je vršil ustanovni občni zbor. Društvo se je začelo lepo razvijati in delovati, vendar pa ga je nemalo pretresel, ravno tako kot ostale podružnice, razpust glavnega odbora v Ljubljani. Negotovost ali smejo delovati podružnice, medtem ko je glavni odbor razpuščen, je povzročila, da se je po daljšem kolebanju, ki je trajalo od aprila do julija leta 1930., društvo »Grem« na občnem zboru dne 27. julija
1930.	prekrstilo v društvo »Zarja« in si izpremenilo tudi pravila v nekaterih točkah. Političen položaj pa je bil v tistem času tako napet, da so bila pravila potrjena šele aprila meseca leta
1931.	in da se je 17 maja 1931. šele mogel vršiti občni zbor pod novim imenom.
Društveno delovanje je sicer potekalo normalno, vendar pa včasih preaktivno, kar je razumljivo, če, upoštevamo, da je stala društvu na čelu in da je isto tudi združevalo samo mladino. Bilo je očitkov, kritike, opozicije in sporov in to je oviralo pravo delovanje. Na občnem zboru dne 10. januarja 1932. leta je bila' izvoljena nova društvena uprava, ki je kolikortoliko odgovarjala željam skupnosti in potrebam, ki jih zahteva naše emigrantsko vprašanje. Po zaslugah nekaterih se je zgodilo, da je uprava imela premnogokrat vezane roke in ni mogla doseči tistega, ker je hotela. Na občnih zborih 26. junija in 13. julija preteklega leta pa je prišlo do očitnega preloma med dvema strujama v emigrantskih vrstah v Kranju. Prišlo je celo do ločitve in je skupina, ki je delovala v okviru »Bazovice«, _ ki še ni imela potrebnih pravil, odločno zahtevala reorganizacijo društva. Od tedaj naprej je iz Kranja v »Istri« izostalo vsako poročilo in so se čitatelji gotovo izpraševali, če emigrantov in emigrantske organizacije v Kranju ni več. Pa ni bilo tako. I »Zarja« i »Bazovica« sta delovali vsaka na svoj način.
»Zarja« je imela še nadalje svoje sestanke vsak torek, imela je svoje odseke, ki se pa naravno niso mogli za dostno razviti, ker je primanjkovalo moči. »Zarja« je priredila več izletov in 31. avgusta preteklega leta vrtno prireditev na vrtu g. Grajzerja na Primsko-vem.
Da drugi strani pa je delala »Bazovica«, ki si je postavila parolo: »Delo do osvobojenja, delo v skupnosti in slogi«. Imela je v tem času trinajst se Stankov, izmed katerih je posebno važen prvi, ki se je vršil 25. julija, kjer se je natančno opredelilo razmerje med »Zarjo« in »Bazovico« in sklenilo, da se moramo čuvati vsakih izgredov in delati le v pozitivnem smislu ter na to, da pridobimo za naše delo in pritegnemo k reševanju našega vprašanja vso ono inteligenco, ki je izostala. Sklenilo se je sestaviti pravila po zgledu »Tabora« v Ljubljani in »Nanosa« v Mariboru, kar se je tudi storilo. Važen je še enajsti sestanek z dne 28. septembra preteklega leta, ki se je vršil zato, da bi skupno z inteligenco, s katero se je ves čas vodilo razpravljanja pogovorilo o tem, na kak način naj se začne delati, da bi tudi ona pristopila in pomagala. Primorski inteligenti iz Kranja so se tega sestanka udeležili v častnem številu in se je koncem vseh razprav enoglasno sklenilo delati z vsemi močmi na to, da se društvi »Zarja« in »Bazovica« združita v novo društvo, z novim imenom novimi pravili in novo upravo.
Vse to naj bi se zgodilo na izrednem občnem zboru »Zarje« 9. oktobra. Ta se ni vršil. Izvoljeni so bili nato po trije člani vsakega društva, ki so se smatrali kot nekak pripravljalni odbor za ustanovitev novega društva, in za tisti odbor, ki naj bi sestavil nova pravila. A kljub temu tudi na občnem zboru 16. oktobra ni prišlo do enotnih rezultatov. Šele na občnem zboru, ki se je vršil teden dni pozneje, se je doseglo, da sta tako »Zarja« kot »Bazovica« likvidirali in da se je ustanovilo »Primorsko prosvetno in podporno društvo Sloga« s sedežem v Kranju za ves kranjski srez
Predno za bom gooril o delu »Sloge«, je treba podati račun o delu »Bazovice« in »Zarje« do ustanovitve »Sloge«.
Momentalno bomo podali referat o delovanju »Bazovice«.
Poleg rednih tedenskih sestankov, ki so se vršili vsako sredo, so bile dvakrat na teden vaje dramskega odseka in po dvakrat na teden vaje pevskega zbora Uspehi pa, ki so bili doseženi so na kratko sledeči:
31. julija se je 22 članov (6 članic) udeležilo ©mladinskega tabora na Jese nicah. Pevski zbor je nastopil na taboru in pozneje na postaji v Lescah, kjer je vzbudil splošno pozornost. 2. 8. so bila vložena pravila. 7. 8. sta »Zarja« in »Bazovica« poslali svoja delegata na emigrantski izlet v Laško. Seja omla^
dinskega sveta je tu odbila vstop »Ba-
zovice« v Centralno tajništvo. 14. 8. je bil v Škofji Loki ustanovni občni zbor »Edinosti«. Udeležilo se ga je 26 članov (8 članic). Na popoldanskem koncertu je nastopil celoten moški zbor, kvartet, govorni zbor in posamezni člani dramskega odseka »Bazovice«. Nastop je uspel. 20. 8. zvečer se je odpravilo 7 članov (tri članice) peš v Kamnik na ustanovni občni zbor emigrantskega društva »Tabor«. 4. 9. o priliki
Rojcem, kot blagajnikom, tov. Mavrl-nom kot tajnikom na čelu, je sel takoj na delo m je najprej poskrbel, da je bila do prvega novembra udelana v spomenik lepa medena plošča z imeni naših mučenikov, krajem in dnem smrti, katero je daroval g. Sevcu, tiskarski mojster. Na dan Vsen Svetih je bil spomenik okrašen z neštevilnim cvetjem in svečami. Ovit je bil s trnjem in jugo-slovensko trobojnico, razstavljene pa so bile tudi slike naših mučenikov Gorta-vsčšlovanskega kongresa narodnih noš na, Bidovca, Marušiča, Valenčiča, Mise je 21 članov (8 članic) odpeljalo v loša. Razna društva so poklonila ven-Ljubljano s šopki cvetlic, s katerimi so ce. Ravno tako zasebniki. Ves dan so se obenem s člani »Tabora« poklonili se množice zbirale okoli njega in se pred univerzo neosvobojenemu spraševale o pomenu. Popoldne, po cer-domu in bazoviškim žrtvam, kvenih obredih, je društveni pevski čijih spomin je »Bazovica« še posebej zbor zapel štiri žalostinke, dve ob spo-obhajala 5. 9. na pokopališču pred spo- meniku, eno ob grobu našega nepozab-menikom, 7. 9. pa na sestanku s pre- nega Dušana Pirca in eno na sre-davanjem in komemoracijo.	di pokopališča. Tovariš K o v a č i č pa je
Brez dvoma pa je bil višek dela pred spomenikom imel kratek, v srce v tej dobi propagandni izlet v segajoč nagovor. Nato je pevski zbor Globasnici na Koroškem, ka- zapel tudi padlim vojakom na mor se je 18. septembra iz Kranja vojaškem pokopališču naRu-odpeljalo s tovornim avtom 39 članov pl.
(13 članic) zjutraj ob petih in neslo na- Društveni sestanki se vrše šim bratom v Korotan našo nacijonal- redno vsak teden. Ker je doslej bilo no, narodno in umetno pesem. Ko so veliko debat o notranji ureditvi in sa-dospeli tja, so jih ondotni Slovenci, na- naciji društva, se ni moglo polagati tosi bratje, ki dele isto usodo z nami, ra- like važnosti na predavanja. Pač pa se dostno in navdušeno sprejeli. Po krat- bo v bodoče to gotovo Izboljšalo. Ne kem počitku pa so odšli k Sv. Hemi, smemo pa pozabiti predavanj tov. pred-kjer so si člani in članice ogledali dru- sednika: o Kumanovski bitki, o Gregor-gi del naše nesvobodne zemlje, vso čiču, o Bajcu in o Sedeju.
Podjuno tja do Celovca, ves Rož in so j 12< novembra je poslušalo 80 članov mogli videti se daleč tja gon proti gre-■ jn članic v društvenih prostorih radio-benom Visokih Tur in Svinjske plani- prenos programa Kluba Jugoslovenskih ne. Popoldne je pevski zbor v drustve- primorskih akademikov. Pred prenosom ni dvorani »Katoliškega Pro" pa je imel na zbrane kratek nagovor svetnega društva v G loba s- tov predsednik v spomin na nesrečno niči« zapel par nacijonalmh pesmi, Rapallsko pogodbo, poleg tega pa je dramski odsek z go-, Socl1alna otpna Ker se le V°rnl^bližala zima in je bilo brezposelnih U
no Župančičevo »Kovaško«, tovariš Kovačič deklamiral:	»Vseh živih
d a n«, Korošci pa so nato igrali Finžgar jevo: »Naša kri«. Med pavzami je zopet pel pri polni dvorani naš pevski zbor. Po igri so bili izmenjani medsebojni pozdravi in se je razvila animira-
potrebnih mnogo, jih je odbor po sr jeh močeh preskrbel zaposlenje, tale pa je poskrbel s široko n podporno akcijo, ki je dosegla dovoljive uspehe, četudi seve gorja ni rešila. Iz nabranih dr
na, vesela in prijetna zaSava. Le pre-	SSkr,
hitro se je bližal čas odhoda. Bratje na
severu so si namreč prizadevali zadr-	p^.°
n>a fi n a c HPnHcj ni hi In vpp mnanpp nsfcn- OtrOK dl UŠt Veniti ČlcUlOV in Člc.
žati nas. Toda ni bilo več mogoče osta-	.	„ . . ,	.
ti. Med navdušenim vzklikanjem koroš-	«t6
kim in nrimorskim Slovencem ter v ^ ^ obstojala iz oblek in obut
prepričanju, da bo nam obojim skoraj |e«gvlt?g* skunni vrprinn član3ealiz Sjt l^S^biser^VsfS	^
šea vrnnftj^Vsmo6 jim°’tudai obljS ™ Jfe d^°	^nju«,
ko so nas prosili. Izlet bo ostal v ne- ie odgovarjajoči znesek dajala pozabnem spominu tako nam, kakor hrano brezposlenim in potrebnim, a sa-našim bratom s Koroške.	??,0 delavnim članom. To nalogo je izvr-
2. oktobra je pel naš pevski zbor v i sil socijalni odsek Struževem. 10. oktobra je »Bazovica«'™^ tteea obstojajmo se pevski, prire-skupno s Sokolom v Kranju obhajala ditveni in zabavni odsek izmed katerih spomin na 12. obletnico koroš- ima vsak svo]o nalogo, kega plebiscita. To pot je nasto-1 V okviru zabavnega odseka se vrše pil dramski odsek z govornim zborom redno vsako nedeljo plesne vaje katere Gradnik:	»Molitev beguicev«, posečajo sicer tudi člani in članice v
Golar: »Gospa Sveta«, in z dekla- prvi vrsti, pa prijatelji in simpatizerji maci j ama Pregelj: »Ubiti zvon«, ki društva. Plesne vaje so v zimskih mejo je deklamiral tovariš Kovačič, in Ko- secih edini društveni redni dohodek, sovel: »Mati čaka«, ki jo je predna-J Pevski odsek ima redno dvakrat te-šala tovarišica Batističeva. 15. oktobra densko pevske vaje, šteje 16 članov in se je na sestanku vršila k ornem or a- je žel popolen uspeh na poslednji pri-cija za Gortanom. Obenem se je reditvi o kateri smo že poročali, okrasilo simbolični spomenik in prižgalo j Pri vsem tem se seveda skrbi, da je sveče. 16. oktobra so se že vršili poiz- članstvo stalno v medsebojnih stikih kuži za združitev v novo društvo, ki pa in obveščeno tudi o novicah iz domo-so se realizirali šele 23. oktobra na ob- vine.
čnem zboru. To so bili izvoljeni ljudje,j Reorganizacija društva, je ki so voljni delati v pozitivnem torej popolnoma uspela, v za-smislu, resno in ki so tudi v dovoljstvo vseh, ki so voljni postanu doseči društvu potre- zitivnega dela, v veliko ko-ben ugled, ki ga društvo mo- rist ne samo emigrantom v ra imeti, če hoče dostojno Kranju, temveč v korist emi-vršiti svoje naloge. To je se- grantski skupnosti sploh. Z daj že dokazano, kajti uspehi društva reorganizacijo je postalo društvo mona vseh poljih kažejo, da je bil tak na- čan faktor v javnem življenju mesta cin editno pravilen.	(Kranj, močna emigrantska edinica, ki
Nov odbor, s tovarišem prof. Ivanči- bo močan branik na severu naše države cem, kot predsednikom, tovarišem proti zagrizenemu sovražniku naše zem-Kraigherjem, kot podpredsednikom, tov. ije in našega ljudstva.	-r.
issa
,,	! V ’ Ì '■ ■
mm
rant
‘kafendar izbjeglica iz Ju lijske krajine


Naničuite
DŽEPNI KALENDAR
EMIGRANT
nirlg -


IM
ZA GODINU 19J3
Poslužite se našom narudžbenicom koja Je ) odštampana iza ovou oglasa na idućoj strani dolle
'33
J
Uprava lista „ISTRA", Zagreb
MASARYKOVA ULICA BR. 28e
NAŠA OMLADINSKA FRONTA
I ako je ovaj članak pisan u; ru danih razmer, toda preko teh ne mo-izrazito polemičkom tonu, mi ga! re. Vsak se ljubosumno oklepa samo ipak donosimo, ma da nije time lastne organizacije. Nihče ne razume in
ne	da je na(j organizacijo še ne-
rečeno, da redakcija dijeli mišljenje pisca.
Leto dni poteka od onega trenutka, ko je na tem mestu mogočno zadonel klic našega življenja med našo emigracijo, klical mladino k prebujenju in jo vabil v enotno, delavno in borbeno armado novega mladinskega pokreta. Vsi, ki so do tedaj zrli na mladino s prezirom in omalovaževanjem so ostrmeli pred klicem smrti in novega življenja obenem, zbali so se za svoje premoženje, ki so ga prinesli iz preteklosti v sedanjost in ga neoskrunjenega hoteli izročiti svojim potomcem. Toda glas jim ja prišel prezgodaj, saj še niso odrešili naroda, saj niše še dovršili svoje naloge, ki je bila naložena samo njim,_ saj mladina ni sposobna za resno in težavno državno delo.
V znamenju novega časa, novega de-
kaj več, so še druge organizacije in da vse skupaj tvorijo celoto, kateri se morajo podrediti posamezne edinice.
V pravem individualizmu se razvija življenje posameznih organizacij in posameznih oseb. Vsaka organizacija hoče biti celota zase — prav tako kakor starejši — najmanj pa more prenesti kak forum nad seboj, ki bi ga tvorili omladinci sami. Prav tako pa tudi posameznik ne more prenesti nekake »diktature« svojega tovariša, ki bi sedel v ustanovi, v kateri sam ne bi bil. Taki čisto individualni pogledi na naše delo so uničili še tisto trhlo vez, ki se je ustvarila med organizacijami. Tem stališču se je v mnogih slučajih — kar je popolnoma razumljivo, saj sta si individualizem in optimizem zelo blizu — pojavilo tudi optimistično stališče, ki je
la življenja in trde sedanjosti je stopa- nihalo med sedanjostjo in preteklostjo, la’ nova generacija v življenje. Vsi so vedno bolj koketiralo z zadnjo, dokler ni bili prepričani, da si je mladina svesta pod geslom kompromisarstva obrnilo hr-
______ X____J..	1.-1 li Irt
novega časa in svoje naloge, ki ji jo narekuje zgodovina to je oštre borbe proti nasprotniku za svobodo in pravico last' nega naroda na lastni zemlji. Zbrala se je tedaj naša mladina, da prešteje svoje delavce, pregleda svoje vrste, da usmeri delovanje posameznikov, skupin in organizacij v enotno smer k skupnemu cilju, da udari temelje novemu pokretu, ki naj ima skupen izvor in ki naj vse struje zlije v enotno strugo. Toda ali ni že začetek kazal, da je ta ideja preuranjena in da nismo še zreli zanjo, za samostojno pot, za neodvisno gibanje in delo? Ali smo res- še mladež, ki ne more korakati brez opore očetov? Res je, da je ideja prišla nenadoma in zato ni mogla zajeti vse vrste naše mladine, ki je šele ustvarjala In utrjevala lastne edinice in ni mogla vsled tega dojeti pomena omladinske centrale in širokega pokreta vse emigrantske mladine. Popolnoma razumljivo: najprej posta-‘t.i krepko stavbo posameznih organi-'* in na njih šele graditi skupno sre-Na drugi strani pa mnogi, ki se ejstvovali v društvenom življe-il. Krajini niso videli in čutili -.kupnega središča, drugi zopet .li globlje v pokret sam, tretji mnogih, mnogih vzrokov niso za tako ustanovo. Kljub teža-dušečem ozračju je vendar pri-nekake osrednje centrale, ki naj hodno vodila ves mladinski pokret, ičani smo bili, da bodo težave od-j in da bosta čas in delo dokazala 10 potrebo te ustanove in da se bo ..lentaliteta posameznikov s časom spremenila v prid celote.
Toda vsa upanja, ki so bila na obzorju, se niso uresničila še pred kongresom je prišlo do cepitve mladinskih vrst v dejanskem in vodilnem središču naše emigracije. Nastalo je strupeno ozračje, ki je pretilo uničiti vse in katerega ni mogel očistiti nii najvišji emigrantski forum. Mladinska centrala naj bi bil organ, ki bi skušal najti primerno rešitev, kar ji pa ni uspelo, bodisi, ker ni mogla izvajati sankcij radi omalovaževanja sklepov, bodisi vsled dvojnih obrazov njenih članov, ki so bili obenem tudi člani posameznih organizacij. Tako je šlo življenje svojo pot na levo in desno. Zunanje organizacije niso videle v stvari drugega kot edno-staven prepir, izbruh užaljenih osebnih ambicij, zato se niso zmenile za središče, včasih pa so celo z enim ali drugim korakom še bolj zastrupile ozračje, središče pa se ni zmenilo zanje, saj ni moglo rešiti niti domačih problemov. Tako smo bili vedno na početku, ali pa še dalje od njega. Dejanskega pokreta naše mladine ni bilo i ni mogoče ustvariti, kajti vse naše delo se suče okoli posameznih organizacij, ki so odvisne od mnogih ozirov na levo in desno. Med njimi ni nikakih niti organizacijskih niti idejnih vezi, niti skupne osnove, razen golih formalnosti. Vsaka teh organizacij živi svoje lastno in posebno življenje in gradi na onem polju kjer
bet sedanjosti in zašlo popolnoma v objem dedščine stare generacije. Tako je nastala nova razpoka v naši fronti, ki je sicer majhna, toda že dejstvo, da je nastala utegne imeti svoje posledice še v embriju. Tako se krha armada, nosilec bodočnosti, centralna edi-nica pa visi vsled teh razmer v zraku in čaka težke odločitve
Tak je položaj po preteku enega leta v katerem je število organizacij, ki hočejo biti omladinske močno narastlo. žalosten za mladino samo in za tiste, ki so od nje več pričakovali, vesel za tiste, ki jim lastna in svobodna pot mladine ne gre v račun in ki hočejo z njeno življensko, silo oživeti svoje ohromele ude. Tisti ' pa, ki so za kompromis naj vedo, da bo s to injekcijo ohromelo tudi mlajše steblo, kateremu je življenski obstoj dan od narave, zajamčen zamo v svobodi in prostem razmahu. V koliko je mladina pridobila na izkušnjah, koliko se je dvignila njena zrelost in koliko je narastlo spoznanje bo dokazala bodočnost. Vsa vprašanja se lahko re šijo, rešiti ni mogoče samo enega, ki za mladino ne sme obstojati, to je vprašanje povratka v preteklost.
IVAN TRINKO ZAMEJSKI
Prilikom sedamdesetgodišttpce
25 ovog mjeseca navršit če seni već oglašal v naših revijah s pesmi-
U FOMB „ISTBE”
Vi sigurno niste media onima, koji neplaćanjem pretplate upropaštavaju naš list ?
ima pač možnosti in sposobnosti, v okvi- -- _ ----- ...—-----------=
•joa rubrika nastavlja se i ove godine pod devizom.
»Da bi »Istra* izlazila svakog tjedna re dovilo u normalnom formatu *
Bilježimo ova nova imena plemenitih darovatelja:
Luka Šebelja, Ogulin, za pro-
dane blokove		Din	m.—
Banfi d Šime, Bijtljina			20,—
Banko Roman, Gjenovii . . . .	»	30,—
Rudolf Ema, Cerknica			5.—
Anèié Ivo, Maribor			13.—
Društvo »Jadran*, Maribor,		
za prodane blokove za fond		100.—
Ladavec Ivo, sres. veterinar,		
Pirot 		 . . .		60.—
Dobrila Ivan, Drvar		»»	10.—
V pósljednjem broju objav-		
Ijeno			Din 14.235.50	
UKUPNO	Din	14.573.50
		
sedamdeset godina od rodjenja jednog našeg rijetko zaslužnog čo vjeka:	Ivana Trinka, poznatog
kulturnog i nacionalnog radnika iz Beneške Slovenije, iz zemlje koja je bila još prije rata pod Italijom. čestitajući mu, mi želimo da ga Bog još dugo poživi. Prenosimo iz ljubljanskog »Slovenca« ovaj lijep članak, koji je napisao o Trinku g. dr. Joža Lavrenčič:
Beneška Slovenija — pravljični svet tam za gorami ob Nadiži in Teru in vendar naš izza davnih stoletij, ko so naši pradedje pridrli od severa do Čedada in od vzhoda do Vidma in strahovali Langobarde, dokler se niso z njimi poravnali in sprijaznili in je naš slovenski jezik vladal celo na dvoru čeda j-skih vojvod, kor priča Pavel Diakon, govoreč o Gisulfovem sinu Rodualdu. Langobardov že davno ni več, nas roa pa je ostal in živi še danes svoje slovensko življenje, čeprav je po letu 1860 odrezan od našega narodnega telesa.
V tej zemlji se je rodil v Trčmunu pod Matajurjem 25. januarja 1863 v preprosti Kmečki hiši Ivan Trinko — oče beneških Slovencev in danes nestor slovenskih pesnikov.
Iz prijazne gorske vasi, odkoder je gledal preko Nadižke doline v Čedad in se v Videm, ki se 'je svetlikal tam daleč doli v nepregledni ravnini, ga je izvabilo v svet hrepenenje in želja staršev, da bi postal gospod«, šel je ono pot, ki jo tako lepo opisuje v »Ovčjem kaplanu«: v Čedad, da se v meščanski šoli privadi kolikor toliko latinščini (Naši paglavci str. 53), putem pa v semeniško gimnazijo na Videm, kjer se kar začudil, ko je dobil slučajno v roke prvo slovensko knjigo, ki je vnela v njem navdušenje za materin jezik. »Dobro pomnim«, pravi, »kaj sem moral prestati v šestem razredu, preden sem se naučil brez učitelja, brez slovnice in brez slovarja malce slovenščine, in sicer skrivaj, ponoči«.
Da je na mladega gimnazijca odlično vplival tudi stari kaplan šentpeterski, Peter Podreka, prvi beneški slovenski pesnik, priznava Trinko sam, ko pripoveduje, kako mu je posojal slovenske knjige in ga navduševal zanje. (Cf. Mohorjev koledar za leto 1924).
Po končanih gimnazijskih študijah je vstopil Trinko v videmsko bogoslovje. Preden je bil posvečen, je moral 1886
odslužiti še vojake, nakar je še isto leto 20. junija pel v domači vasi novo
mašo »z nemalim veseljem, povzročenim iz več razlogov, med katerimi ni bil zadnji, da'je v oni priložnosti triumfi-rala slovenska ideja. Počastili so ga na njegovih »ojcetih« s slovenskimi pesmimi, izmed katerih je bilo troje v Vidmu tiskanih«. (Rutar 176).
Novomašnik Trinko ni šel v dušno pastirstvo. Poklicali so ga v videmsko
jo — gojil jo je sicer še, vsaj prigoanis- ! ko, kot vemo — zato nas je pa vodil si spretnim peresom po svoji ožji domo- j vini. že leta 1890 je v Ljubljanskem Zvonu opisal življenje Petra Podreke, ki se ga je spomnil ob stoletnici tudi v goriški »Mladiki«, leta 1898 smo pa z zanimanjem brali v Domu in svetu njegovo »Beneško Slovenijo«, orez $ katere bi najbrž ne imeli Rutarjeve knjige. Prav tako prijetno in prisrčno ; za širšo slovensko javnost v Mohorje- : vem koledarju 1905. V Domu in svetu se je leta 1907 zopetv oglasil m nas peljal v Rezijo, ki so jo le redki kdaj vi- ; deli (Hajdimo v Rezijo«), O Beneški Sloveniji je pisal tudi še v Jadranskem i almanahu za 1923.
»Staro, toda se vedno živo in občut-| ijivo srce« je Trinka, kot pravi, leta 1929 zopet vrnilo leposlovju. V »Goriški Mohorjevi družbi« so izšli njegovi »Naši paglavci, črtice in* slike iz b e n e š k o - s 1 o v e n s k e g a pogorja«. V prisrčnem predgovoru se pisatelj opravičuje, a s svojimi deveterimi zgodbami, ki so čudovito lepi spomini na njegovu mladost, je gotovo raz- i veselil vse, ki so knjigo brali Nekaj podobnih črtic je isto leto izšlo tudi v goriški »Družini«.
Trinko je tudi izvrsten prevajalec. Od Prešernovi stoletnici je prevedel nekaj njegovih pesmi v italijanščino, prej 1 pa je že seznanil italijansko javnost, ki se je zanimala za naše slovstvo, s Stri-trajevim »Gospodom Mirodolskim«. Italijanom je tolmačil tudi lepote ruskih pisateljev, tako Gogoljevega »Tarasa I Buljba«.
Trinkovo znanstveno delo ni nič manjše. Dolga je vrsta njegovih filozofskih teoloških in historičnih razprav, ki jih je napisal v latinskem in italijanskem jeziku. Da bo slika našega ju- . bilanta popolna, kolikor jo moremo podati na tem mestu, naj povemo še, da je Trinko tudi —'slikar.	j
Ob sedamdesetletnici, ko se bodo zbirali okoli svojega očeta rojaki v Beneški Sloveniji, se častitljivega jubilanta s . hvaležnostjo in ljubeznijo spominjamo v tudi mi,_ želeč mu, da bi ga ljubi Bog ohranil se in še v blagor mladini in narodu, iz katerega je izšel in ki bolj ko kdaj potrebuje v teh časih preizkušenih moz — uzornikov.
Dr. J. L.
BILJEŠKE O NAŠOJ ZEMLJI.
I LJUDIMA.
nadškofijsko semenišče za prefekta, kjer
m mr mm	£ t
je postal čez štiri leta profesor škofijske gimnazije, pozneje pa profesor filozofije in teologije v bogoslovju, kar je sc danes
Kaj pomeni Trinko kot uzgojitelj in profesor v dobi skoraj pol stoletja, ve oni, ki je kdaj hodil po Beneški Sloveniji. Pa se ni udejstvoval naš jubilant samo za katedrom, tudi kot politik je mnogo, mnogo koristil svoji ožji domovini. Ponovno so ga njegovi rojaki
volili in poslali v videmski pokrajinski
"lini odbor
Ovdje odrezali
NARUDŽBENICA
•kom.
kojom naručujem od uprave lista „Istra" u Zagrebu ...
džepnog kalendara „Emigrant" za godinu 1933. a Din ro-— po ko madu, ukupno Din.............koju Vam sumu danas šaljem sa Vašom
čekovnom uplatnicom br. 36.789.
s
o_
ca' 3 ■O o
1
Ime i prezime. Zanimanje—
Mjesto .....
Z pošta 1	1—
Poslažite se sa naiom čekovnom uplatnicom
broj 36.789, koju možete dobiti n<. svakoj pošti
zbor in še leta 1923 v izvršilni ljudovcev — partito popolare, ki so ga visoko cenili, saj je bil mož na svojem mestu. Politično se je seve vedno udejstvoval kot zvest, lojalen italijanski državljan, skrbeč pa pri tem zlasti za dobrobit svojih ožjih rojakov.
živeč na skrajni meji našega življa, se je Trinko vendar živo zanimal za vse naše slovensko kulturno gibanje. Mnogi se ga gotovo še spominjajo s predvojnih katoliških shodov in velikih zborovanj naše Dijaške zveze v Ljubljani.
Potem, ko se je naučil »malce« slovenščine, je Trinko že leta 1884 priobčil v Ljubljanskem Zvonu nekaj pripovedk kot »Narodno blago iz Beneške Slovenije«, naslednje leto »Pesmi beneškega Slovenca« pod pravim imenom poslej pa je pel kot Zamejski ali pa pod šifro I. T. ali D. I. T. Oglašal se je tudi v »Slovanu«, ki sta ga izdajala Hribar in Tavčar, in v »Domu in svetu«. Leta 1897 so izšle v Gabrščkov! »Slovenski knjižnici« (snopič 60—61) v Gorici »Poezije. Zložil Zamejski«. — Kritika je te pesmi sprejela hladno, čeprav bi jih bili lahko še danes v novi izdaji veseli. Izza tega leta se Zamejski
U jednom članku, koji je pisao Jure Turina, u »Novom listu« od 22 januara naišli smo na ove detalje:
U starija vremena prokopan je otok Cresko-Lošinjski poprijeko izmedju Osora i Lošinja na najužem mjestu, da mogu manji brodovi i ladje prolaziti kroz taj kanal iz gornjeg mora u donje.
To je napravljeno radi toga, da brodovi ne prave suvišni put oko otoka.
Talijani nazivaju taj kanal »Kavada«.
Na sredini Velike Učke sa Istočne strane je velika draga, u kojoj se nalazi oveća suma pitomih cijepljenih kestenja. Šuma je dva kilometra široka, a četiri dugačka.
Od Medulina do Mrlere prostire se gusta šuma obraštena drvečem visokim dva metra. Suma je široka 4 kilometra, a prostire se u dužini od 6 kilometara. To drveće je zeleno jednako u ljeti i zimi.
Drveće zovu koleš.
Izmedju Lovrana i Mošćenica leži mjesto Medveja, gdje sam god. 1905 vidio jednu veliku sliku na jednom zidu; dugačku dvanaest, a visoku tri metra. Spomenutu sliku slikao je jedan profesor iz Venecije. Slikao ju je do onda 17 godina i još nije bila gotova. Slika bi imala pretstavljati Adama i Evu u naravnoj veličini, a na njoj su imali biti naslikani i svi do tada najna-menitiji naši ljudi do posljednjeg Ivana Mažuranića.
Izmedju otoka Krka i Cresa prostire se mali otočić Plavnik. Vlasnik toga otočića imao je god. 1874 više tisuća kunića, pa je prema tome glavna grana njegovog gospodarstva bila uzgajanje kunića.
Ispod Velike Učke prema zapadu, leži mjesto Šušnjevica. a dijeli se na dva sela, koja nastavaju čisti Rumunji, koji medju-sobno govore jezikom rumunjskim, medju-•lra, opalim narodom govore hrvatski, uod. 1905 boravio je kralj rumunjski — Karol u Opatiji. Tom zgodom je pohodio busnjevicu i razgovarao dulje vremena sa svojim zemljacima.
■
■
a
■
a
a
ODLIKOVANI KROJAČKI SALON ZA GOSPODU
{$//avee
■
3
■
■
3
Ja
ZAGREB
Mesnička ulica bf. 1. Telefon br. 74-43 VELIKO SKLADIŠTE NAJMODERNIJIH PRVORAZREDNIH ENGLESKIH ŠTOFOVA
»ISTRA« izlazi svakog tledna u patak. — Uredniitvo 1 oprava nalaza so u Zagrebu, Masarykova ulica 28. II — Broi ftokovnog računa 38.789. — Prelplala:	Za cllelu godinu Sr diram. — n«i
godio- 25 dloara; za inozemstvo dvostruko; za Amoriku » dolara na godloo — Oglasi sa računaju po cieniku. — Vlasnik i izdavač: KONZOHCI.T »ISTRA» Masarykova ol 28/11 — Tlmn-it. Mibovllovič Jukičava ni. 36. — Za uredniitvo odgovara: Dr. Fran Brnčič, advokat Samostanska6 — Tisak: Stečajnimi Jugoslovansko Stampo d. d. Zagreb Masarvkova 28a —’ Za tiskani odgo°