KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (1).
INDUSTRiSKE SVOJINE
IZDAN 1 MARTA 1936.
PATENTNI SPIS BR. 12181
N. V. Philips’ Gloeilampenfabrieken, Eindhoven, Holandija.
Pokretačko uređenje, naročito za intonacione organe radioprijemnih aparata.
Prijava od 19 oktobra 1934.	Važi od 1 maja 1935.
Traženo pravo prvenstva od 9 novembra 1933 (Nemačka).
Ovaj se pronalazak odnosi na pokretačko uređenje naročito za intonacione organe radio-prijemnih aparata a koje radi sa određenim prenosom. Več je nekoliko puta predlagano da se za ovu svrhu upotrebi planetni pogon. Ali poznata uređenja imaju razne nedostatke koji prave prepreke izradi u masi.
Kod raznih poznatih konstrukcija pritiskuju se jedna na drugu ivice upotreblje-nih planetnih koturića, koji su eventualno obrazovani konično, pomoću sila koje rade u aksialnom praven. Zbog toga su radi postizanja trenja koje iziskuje pouzdano dejstvo potrebne jake aksialne sile. Ove sile većinom daje jaka opruga a to u mnogim slučajevima iziskuje primenu ležižta sa lopticama koja primaju protivpritisak. Celina je komplikovana i prilično skupa.
Kod drugih pokretačkih uređenja ule-žajeni su planetni koturići u pločicama a ivice koturića obrazovane su opružne. 1 ove konstrukcije su prilično komplikovane, za-htevaju veliki prostor i nisu pouzdane za dugotrajni rad.
Predmet ovog pronalaska je jednostavno pokretačko uređenje sa planetnim koturićima koje je pouzdano u radu, može se lako montirati, što je naročito važno za izradu u masi, a koje se osim toga može postaviti na svaku osovinu koja se može proizvoljno okretati.
Pokretačko uređenje prema ovom pronalasku sastoji se od dva dela koji su postavljeni oko zajedničke osovine a od kojih je svaki snabdeven po jednom vodicom. Iz-
među ovih dela predviđen je jedan kvači-oni organ koji ima na jednoj pločici jednu ili nekoliko osovina koje su pričvršćene opružno u radialnom smislu pri čemu je svaka od tih osovina na kraju snabdevena koturićima različitog prečnika. Ovi koturići rade zajedno sa vodicama tako da između organa koji treba da se ukvače mogu nastati jedino sile koje dejstvuju u radialnom pravcu. Organi koji treba da se ukvače o-brazuju se preimućstveno u vidu školjke dok kvačioni organ može da bude obrazovan kao pločica, koja je smeštena između pomenutih organa za ukvačivanje. Pošto se ne moraju prenositi nikakve aksialne sile to je potreban samo vrlo mali prostor. Osovine su poduprte na sredini a to je preimućstveno zbog toga što svi planetni koturići vrlo čvrsto, i ravnomerno prileže uz vodice.
Pločičasti organ može da bude prema ovom pronalasku sastavljen od izvesnog broja savijenih krakova koji su izrađeni izrađeni izbijanjem (štancovanjem) a koji su spojeni jednom glavčinom i čiji krajevi vode planetske osovine. Ove osovine su preimućstveno položene u zarezima na krakovima. Na ovaj se način dobija odlično opružno dejstvo kojim je obezbeđeno uvek pouzdano ukvačivanje između pokretačkih i pokretanih delova. Jedan od školjkastih delova shodno se postavlja tako da je nepokretan a drugi je spojen sa delom koji se poslužuje. Posluživanje se vrši okretanjem pločičastog kvačionog organa. Celina se može izraditi na vrlo jednostavan način.
Prema još jednom obeležju ovog pro-
Din. 15.—
nalaska sastoji se u kvačioni organ koji nosi planetne koturiće od dveju odvojenih pločica koje se potpuno ili delimično prekrivaju. Na ovaj se način postiže da se osovina podupire na dvema tačkama i tako je bolje vođena, a to opet doprinosi većoj bezbednosti rada.
Vodice u kojima se kotrljaju planetni koturići istrugane su shodno u profilu oblika V. Time se uveličava trenje pa se sprečava da koturići počnu klizati.
Na crtežu su pretstavljena dva izvedena primera ovog pronalaska.
Sl. 1 je presek u pravcu glavne osovine pokretačkog mehanizma prema ovom pronalasku.
SI. 2 je presek upravan na osovinu, a po liniji I—1 na si. 1.
Na slikama je obeležena oznakom 1 osovina koju treba da se pokreće. Ovo pokretanje može se izvesti sa ili bez prenosa na sledeči način. Oznakom 2 obeleženo je dugme koje je snabdeveno rupom 14 za zavrtanj, koji nije nacrtan, a kojim se to dugme neposredno spaja sa osovinom 1. Prema tome se obrtanjem dugmeta 2 neposredno pokreće osovina 1. Osovina 1 pokreće na primer neposredno ili pomoću kakvog bilo mehanizma organ koji treba da se posluži, na pr. kondenzator nekog radio-prijemnog aparata. Dugme 2 ima na strani okrenutoj organu, koji se poslužuje, školj-kasto izdubljenje i snabdeveno je vodicom koja se proteže uzduž celog opsega tog školjkastog udubljenja. Drugi školjkasti organ 4 čije je udubljenje okrenuto ka udu-bljenju dugmeta 2 može se pomoću nekog istaknutog dela 5 pričvrstiti uz osnovnu ploču aparata. Unutrašnji opseg ovog školjkastog organa 4 snabdeven je takođe vodicom. Ova dva školjkasta organa međusobno su mehanički ukvačena pomoću pla-netnog prenosa.
Planetni prenos sastoji se u glavnom od pločice 10 koja je položena koncentrično sa osovinom 1 i koja se može okretati oko te osovine a na kojoj su uležištene osovi-nice 9 za nekoliko planetskih koturića a te su osovinice učvršćene opružno u radialnom smislu. Ove osovinice nose na krajevima planetne koturiće 7 i 8, čiji opsezi rade zajedno sa vodicama 16 i 17. Koturići 7 i 8 imaju nešto različite prečnike. Očigledno je da se okretanjem pločice 10 kotrljaju koturići 7 i 8 po vodicama pri tome se kretanje ove pločice, jako umanjeno, prenosi na dugme 2. Prenos zavisi od odnosa prečnika planetnih koturića. Radi povećanja trenja, čime se sprečava kliženje koturića, obrazovane su vodice tako da imaju profil oblika V. To isto bi se moglo postići i time, da
se vodice obrazuju u vidu istaknutog rebra a koturići na opsegu snabdenu žljebom.
Između raznih delova koji treba da se ukvače pojavljuju se samo radialne sile a to je suprotno od većine poznatih konstrukcija gde su potrebna naročita poduzimanja za primanje aksialnih sila. Ovo a i činjenica da je sam kvačioni organ, a nisu kao kod nekih konstrukcija, koturići obrazovani opružno, omogućuju vrlo malo zauzimanje prostora i pokretanje koje je pouzdano u radu. Radi olakšanja posluživanja može se opseg pločice 3 snabdeti obručem 6 koji se može pričvrstiti na pr. pomoću nekog prstena 15.
Uležavanje, opružno u radialnom smislu, koje je potrebno da bi se postiglo dovoljno trenje može se izvesti na razne načine. Na si. 2 pretstavljena je vrlo jednostavna i shodna konstrukcija. Tu je pretpostavljeno da se ukvačivanje vrši posredstvom tri para planetskih koturića. Pločica 10 ima tri savijena, izbijanjem izrađena, kraka 11, 12 i 13 od kojih je svaki na kraju snabdeven zarezom u koji je položena po jedna osovinica, Dužina ovih krakova odmerena je tako da se dobija dovoljno opružno dejstvo u radialnom smislu. Shodno je da se ova tri kraka iseku iz same pločice 10.
Konstrukcija pretstavljena na si. 2 može se vrlo jednostavno izraditi pošto se opružna pločica može izraditi jednom jedinom radnom operacijom. Osim toga ona se može vrlo lako montirati, pošto ne postoje nikakvi delovi koji su opružni u aksialnom smislu, a koji bi iziskivali upotrebu više za-voranja. Prema sl. 1 sastavljena je pločica 10 shodno od dva ili više dela, koji se sasvim ili delimično prekrivaju. Na ovaj se način postiže da se osovinice podupiru na dvema tačkama pa oba planetna koturića leže vrlo čvrsto uz vodice.
Radialna opružna sila upravljena je ka spoljašnosti u opisanoj konstrukciji. Umesto toga ona bi mogla da bude upravljena i ka unutrašnjosti, pri šemu onda moraju vodice da budu postavljene na okruglom rebru u unutrašnjosti kruga planetnih koturića Ali ovo je manje povoljno, pošto je onda manji moment koji prenosi pa bi onda koturići mogli lakše da klize.
Bilo bi moguće takođe da se osovinice uležaji u pločicama na obema stranama koturića. Ali ovakva konstrukcija zahteva opet veći prostor.
Kad se želi veliki prenos na pr. pri prijemu kratkih talasa onda se okreće samo pločica 10. U ovom se slučaju dugme 2 okreće sa velikim usporenjem. Kad se o-kreće dugme 2 onda se osovina 1 okreće bez prenosa. U ovom se slučaju pločica 10 uopšte neće okretati pošto je trenje meha-
nizma toliko veliko da vodica klizi po planetnim koturićima.
Patentni zahtevi:
1)	Pokretačko uređenje sa usporenjem naročito za intonacione organe radio-aparata, naznačeno dvama organima snabdevenim vodicama i jednim kvačionim organom, koji je s ovima postavljen oko iste osovine a koji nosi jednu ili više osovinica, koje su položene opružno u radialnem smislu a od kojih je svaka snabdevena planetnim koturićima različitog prečnika a koji koturići rade tako zajedno sa pomenutim vodicama da između organa koji treba da se ukvače mogu nastati samo sile koje dejstvuju u radialnem smislu.
2)	Uređenje prema zahtevu 1, naznačeno time, što dva organa koji treba da se ukvače, imaju oblik školjke pa su na opsegu snabdeveni vodicama, dok kvačioni organ u glavnom ima oblik pločice pa je smešten između dva školjkasta organa.
3)	Uređenje prema zahtevu 1 ili 2,
naznačeno time, što pločičasti kvačioni organ ima nekoliko krakova u vidu luka koji su izrađeni izbijanjem (štancovanjem) a koji su spojeni nekom glavčinom i čiji krajevi nose osovinice.
4)	Uređenje prema zahtevu 3, naznačeno time, što se osovinice okreću u zarezima krakova.
5)	Uređenje prema zahtevu 2, 3 ili 4, naznačeno time, što se pločičasti kvačioni organ sastoji od dveju ili više odvojenih pločica koje se potpuno ili delimično prekrivaju.
6)	Uređenje prema zahtevu 1, 2, 3,4, ili 5, naznačeno time, što vodice u aksial-nom preseku imaju oblik V.
7)	Uređenje prema zahtevima 1, 2, 3, 4, 5 ili 6, naznačeno time, što pločičasti kvačioni organ na opsegu je snabdeven proširenim rubom.
8)	Uređenje prema zahtevu 1, 2, 3, 4, 5, 6 ili 7, naznačeno time, što je jedan od školjkastih organa za ukvačivanje spojen sa mehanizmom koji treba da se poslužuje, dok je drugi školjkasti organ pričvršćen nepokretno.
. . : . .. ...
■	A:	. ■	It
: :-j •'	.	. H
’tt
:
.... . ■ ■ ..
' : •
-
■
■
.
■	'	;	•	t 'K	:
:	;	.	.	..	.'-r	, ■	.
.
. :	Z :	■ :	'	■ ;,r ■	i	'
. . ; ; ' - .: -
n-ttJto	.	.
' ...
■
.....










.
Ad pal.br. 12181
'fr
M fr-*///s


/