Poštarina plaćena u gotovom
Godina VIII. Broj 34.
U Zagrebu, 21. angusta 1936,
Pojedin) bro stoji dinara 1.50
UrertnlStvo i uprava ZAUKIJB. M—
"	T-AVO
__jnv^cva 4a
J
>■ '
Fašizem je barbarizem v obleki civilizacije. Vse, kar je nazadnjaškega, se nagonsko nagiblje k fašizmu. »Prosveta« — Chicago
V-	^
CIÀSUO SAVEZA JUGOSIOVENSK1IH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
ABESINSKA I ŠPANJOLSKA POUKA
>Ko nije s nama je protiv nama«, ponavljao jo Mussolini u prvim danima skva-drizma. Mi bi mogli da parafraziramo tu krilaticu i da kažemo: »Ko je s Mussolinijem, taj nije s nama«. O lome smo mi svi uvjereni. Sa tog stanovišta možemo da promotrimo i dogadjajo u Španiji, jer u koliko je s tim dogadjajima povezan talijanski i internacionalni fašizam, u toliko možemo te dogadjajo da promatramo sa specijalno našeg emigrantskog stanovišta kao i sa stanovišta našega naroda u Julijskoj Krajini. Jer sve to može imati velikog utjecaja i na rješenje našeg pitanja, kao i na kanalizaciju raznih vrenja u emigraciji ovdje, kao i med ju našim narodom dolje.
Dogadjaji u Španiji su, uglavnom, poznati iz dnevne štampe, naše i strane. A onaj koji tu štampu, i domaću i stranu, Prati iz dana u dan, opazio je da se svi listovi dijele u dvije oštro diferencirane grupe. Jedni simpatiziraju s pobunjenim generalima plaćenim Marokancima i s »đes-peradosima« iz stranačke legije, dok drugi stoje na strani španjolskog naroda 1 legalne španske vlade izabrane od naroda s jednakim, općim i tajnim pravom glasa. Izabrane, a to treba podvući, za vrijeme dok su na vladi u Španiji bili oni isti koji su sada digli bunu.
' I sad se đogađjaju u svjetskoj štampi čudni paradoksi. Ona štampa koja je uvijek propovijedala legalnost i koja je često citirala sv. Pavia da je »vlast bd Boga i ko vlast ima od Boga je postavljen«, ta ista štampa danas napada zakonitu španjolsku vladu i slavi one koji su se pobunili protiv vlade. A disciplinovani fašisti Italije i Njemačke, kao i anakronistički plemići Poljske i Francuske, voze naoružane bombardere pobunjeničkim generalima s kojima bi imali ti generali da bombardiraju španjolske gradove u kojima je narod ustao U obranu zakonite vlade koju si je sam izabrao.
Još nešto opaža čitatelj u dnevnoj štampi. Sva ona štampa koja danas brani pobunjene fašističke generale, sva ta štampa je branila i Mussolinijev napad na Abesi-uiju. Oni koji nisu našli ni jedne riječi da osude masovno trovanje abesinskih žena i djece iperitom, ti isti ljudi danas pozivlju na križarsku vojnu protiv španjolskog naroda, koji oružjem u ruci brani svoju slobodu od fašističkih generala. Poznati francuski književnik Francois Mauriac, monarhista i akademik, nazivlje neki dan u *Figaru« članove francuske vlade šefovima razbojničkih bandi, jer da imaju namjeru Pružiti pomoć zakonitoj španjolskoj vladi. A zakonita španjolska vlada postoji i ima Po svim medjunarodnim ugovorima pravo da kupuje u inostranstvu. Ali tu dozvolu za eventualnu trgovinu španjolske vlade u francuskoj, smatraju ti Francuzi iz dru. čtva Manriac-ova za zločin A sav onaj krug ljudi oko Mauriae-a bio je nedavno uputio apel svijetu u kojem se opravdavalo •Bučki fašistički napadaj gasovima na abesinski narod koji je branio svoju slobodu • svoju kulturu pred fašističkim Rimom.
A ako takova poimanja o pravdi i moralu vladaju međju tako kulturnim i visoko °brazovanim ljudima kao što su članovi francuske akademije, kakove pojmove mo-gu o tome da imaju razni fašistići i faši-stofili razasuti po cijeloj kugli zemaljskoj.
Julijska Krajina i Španija — to je sko-r° nemoguće usporedjivati. Mi, koji smo •Bali otcjepljeni dio jednog malog polubal-kanskog naroda: mi koji nemamo ni Cer-vantesa ni Murilla ni Kolumba ni Ignacija I.oyolu, mi se ne možemo staviti uz bok lem narodu koji zaprema skoro cijeli Iberni poluotok i velik dio historije staroga, srednjega i novoga vijeka. Šest stotina hi-Ijada seljaka u Julijskoj Krajini, i to šest 8totina hiljada seljaka koji će doskora estati i bez zemlje, šta ti seljaci mogu da
KAKO MUSSOLINI OSVAJA SPANIJU
(POLITIČKI DOPIS IZ LONDONA)
Donašamo ovaj originalni dopis iz Londona iz pera poznatog engleskog publiciste Hovarda. Iako se u svemu ne slažemo sa izvadja-njima pisca, donašamo članaK kao ilustraciju mišljenja jednog Engleza o udjelu Mussolinijevem u pobuni španskih generala.
London, 10 augusta (ATP). — Sve se više pokazuje kako' dalekosežne posljedice ima pobjeda Mussolinija u Abe-siniji za naš kontinent. Duce slijedi starom spoznanju da se na svaki snažni udarac mora dati drugi i treći udarac, da protivnik ne bi našao vremena da se snadje. Mussolini iskorišćava svoj triumf da dosadanju ravnotežu u Sredozemnom moru potpuno poremeti.
Najprije je pokušao u Egiptu i u Palestini provocirati nerede, ali je morao skoro uvidjeti, da takovo rovarenje samo polako donosi uspjehe. Tada je odlučio, da nezadovoljstvo španjolskih vojnih krugova iskoristi u svoje svrhe. Sueski kanal izgubio je svoju važnost sa strateške strane uslijed uspostavljanja etiopskog carstva. Isto tako ni Malta za Englesku nema više ranije vrijednosti pošto je Italija izgradila ostrvo Pantelleria i pretvorila ga u tvrdjavu. Samo je trebalo još otvoriti put na zapadu da bi se čitavo Sredozemno more istrglo iz kontrole Engleske.
Tako je Mussolini tražio veze sa španjolskim pobunjenicima i on je dao prvi metak kao signal za ustanak. Kod toga ga nisu vodili nikakovi ideološki motivi. već samo čisti interesi talijanskog
imperija, koji bi on htio da ojača koliko god je moguće. Da mu je kod toga mogla bolje da posluži »Narodna fronta« Madrida, Mussolini ne bi oklijevao ni sekunde, da se s njom stavi u vezu. Ne smije se zaboraviti, da je prva država, k'oja se je stavila u vezu sa Sovjetskom Rusijom baš Italija i ona je od sila pobjednica bila prva koja je sa komunističkom Rusijom sklopila pakt prijateljstva. Ali, pošto je ovog puta vjerovao, da ustaše imaju više izgleda na pobjedu, nije se žacao da pripremi i moralnu pomoć do u najmanji detalj.
DRŽITE LOPOVA
Prije svega uredio je on dugogodišnji konflikt sa Njemačkom time da je prisilio Beč na sklapanje sporazuma sa Njemačkom. Time si je zaštitio ledja l ujedno stvorio jednu fašističku frontu. To mu je trebalo kao pretnja za njegove proteste radi francuske pomoći ma-dridskoj vladi. Razumljivo je, da je Francuska simpatizirala sa Ijevičarskom vladom, koja je došla na vlast potpuno legalno, a koju su fašistički generali napali. Upravo je nerazumljivo, kako se može kriviti Francusku radi navodnih liferacija municije i aviona. Ali Mussolini je trebao izgovor za svoju vlastitu pomoć ustašama. Kod toga mu nije odgovaralo što je vlada g. Bluma bila brža od njega i oduzela mu svaki izgovor. Medjutim Mussolini se zna brzo snaći: on je uhvaćene avione jednostavno pretvorio u privatne avione, koji su trebali da repatriraju talijanske državljane iz Španije. Od onda naziva sva nastojanja
zapadnih sila da se ostali svijet ne miješa u španjolski konflikt kao neiskrena i nalazi uvijek nove izgovore, da bi mogao generalu Francu poslati čim veći broj aviona marke Caproni, koji su kod napada na Badajoz već bili u akciji. On je uspio ostale države označiti za grje-šnike, da sebi osigura uspjeh, koji danas u svijetu realiteta jedino broji.
OPET ENGLESKA PROTIV ITALIJE
Prema ovakovom postupku treba zaista herojske snage za održanje stava, koji zauzima Francuska. Ne ćemo da uzimamo u obzir idejne simpatije, koje današnja francuska vlada gaji prema Madridu. I vanjsko-politički položaj Francuske bio bi pobjedom ustaša znatno pogoršan. O tome su svi na čistu. Ako dakle Pariz ipak zadrži svoju nad-čovječnu suzdržljivost, to se ipak ne smije tumačiti kao slabost ili bojazan od onih koji svakom zgodom ističu svoju surovu snagu. Uistini ovo držanje Francuske pretstavlja snagu jednog zrelog i mudrog naroda, koji ima samo jednu želju: Da Evropi sačuva mir. Doći će još vrijeme, kada će svijet moči to opet pravilno ocijeniti.
Jače nego Francuska bila bi uspjehom fašista pogodjena Engleska. To će se u narednim tjednima sve jače pokazati. Kod gradjanskog rata u Španiji ne radi se toliko o jednoj borbi izmeđju fašizma i Moskve — konačno Moskva do danas nije dala ništa drugo nego lijepe riječi i nešto novaca — već se tu radi o nastavku talij ansko-engleskog konflikta.	Percival Hovarđ (ATP)
DEVETNAJSTLETEN MLADENIČ ŽRTEV PODIVJANIH MILIČNIKOV
Gorica, avgusta 1936. — Agis. — V začetku tega meseca so na poti proti vasi Log pri Novakih na Cerkljanskem miličniki ustaviU 19-letnega Karla Selaka, doma iz Planine pri Cerknem. Ker v obmejnih krajih na Cerkljanskem stalno zalezujejo in lovijo tihotapce tobaka, so pod to pretvezo izvršili pri njem osebno preiskavo in dobili večji znesek denarja, katerega so mn takoj zaplenili. Nato so ga napadli z raznimi psovkami, kar jim pa ni zadostovalo, temveč so ga začeli še pretepati s puškinimi kopiti teliko časa, da se je onesveščen zgrudil na tla. Prebili so mu lobanjo in je po nekaj dnevih umrl na posledicami. Vsa zloba ter strahotna nezakonitost, ki jo morajo naši ljudje trpeti pa je razvidna iz uradnega komisijskega pregleda, pri katerem je zdravnik ugotovil, da je nesrečni podlegel »možganski kapi« samo da ostanejo zverinski zločinci nekaznovani za svoje nečloveško postopanje. Mlade-
ga Selaka so 7. t. m. pokopali. Za njim žalujejo ne samo bratje, sestre in starši, temveč vsi oni, ki so ga poznali. Bil je znan kot dober, priden in pošten fant, priljubljen pri ljudeh, posebno pri sovrstnikih. Ravnokar je končal predpisano učno dobo pri nekem krojaškem mojstru in je imel namen v najkrajšem času otvoriti lastno obrt. Zverinski miličniki, ki so izvršili zločin nad nedolžnim fantom, so si s tem svojim dejanjem še povečali nenaklonjenost in sovraštvo pri naših ljudeh, med katerimi je dogodek^ izzval splošno ogorčenje, zlasti, ker še niso pozabili, kako je pred leti isto tako po nedolžnem postala žrtev miličniških pušk mlada mati Ivanka Bevk. Mnenje ljudstva je, da je bil sum tihotapstva samo pretveza in da je bil mladenič namenoma napaden. Tabo se je število žrtev, ki jih je fašizem tekom let zahteval od našega naroda, spet povečalo s tem zverinskim dogodkom.
U ISTRI SE VRŠE NEPRESTANO NOVE PREMETAČINE I HAPŠENJA
STENBERGER SLAVKO I LOGAR SLAVKO IZ VRBOVA UHAPŠENI. — BRAĆA LOGAR A SLAVKA, INVALIDI, ISPREBIJANI.
Vrbovo, augusta 1936. — U posljednje vrijeme nam ne dadu nikako mira. — Svako malo. vremena vrše po selima premetačine i po nekoga zatvore i ispremlate. Tako su u noći izmed ju 2 I 3 o. mj. opkolili karabinjeri i milicija naše selo i dali se na premetačinu u nekim kućama.
Prvu premetačinu su napravili u kući Stenberger Slavka, ali nisu mu ništa našli. Sasvim tim su ga četvorica odmah odvela izvan sela u policijski auto i uhapsili ga. Stenberger Slavko je star» 24 godine.
Drugu premetačinu su napravili u kući Logar Slavka zvanog Štefacov. Ni njemu nisu ništa našli, ali su i njega uhapsili. Logar Slavko, star 23 godine, bio je jedini
naime, dva bolesna brata. Jedan, stariji, je od djetinjstva uzet u nogama i ne može se s njima služiti niti za svoje najnužnije potrebe, a drugi je živčano bolestan i potpuno gli/h. Kada su ta dva nesretna brata vidjela da su im Slavka, jednog hranitelja uhapsili, napali su u kući na karabinjere i •nllidjonere, ali su ih ovi sve isprebijali. Naročito su istukli i iskrvarili starijeg, koji ne može hodati i koji se oko njih vukao kada je vidio da mu brata hapse.
Ta hapšenja, a naročito ta mučenja jadnih nemoćnika, su uzbunila cijelu okolicu. Još više je narod ogrčen na jednog našeg izroda koji da je optužio Stenbergera i Logara. To je Smrlj Ivan, rodom iz Črnog Vrha kod Idrije.	ćić.
pretstavljaju u očima onih koji svu veličinu vide u rimskim legijama i rimskim klasicima; u germanskoj industriji i germanskoj militarizaciji, šta mi, seljaci bez zemlje i bez povijesti, šta mi značimo na tezulji onih koji danas u svijetu imaju bogatstvo, znanje i moć i koji se bore na strani španjolskih generala, plaćenih Ma-rokanaea i očajnika iz stranačke legije?
Kada bi sutra mi i naš narod pod fašističkom Italijom digli malo jače svoj glas tražeći makar samo to da se s nama postupa kao s ljudima, šta rekli oni koji su branili fašistička umorstva u Abesiniji 1 koji brane fašistička zločinstva u Španiji?
Svi bi oni okrenuli palac k zemlji, onako kao što su ga stari Rimljani okretali u amfiteatrima kada su htjeli smrt glađiatora.
Jer oni su s Mussolinijem, s fašizmom, i oni su protiv nama.
To se, uglavnom, odnosi na stranu štampu. Na domaću ne možemo u cijelosti primjeniti te zakljućke, jer naša štampa, pa i 'ona koja je na strani španjolskih generala, ne može da nas mimoidje, jer mi smo, odnajzad, dio tog istog naroda. Tom narodu pripadamo i etnički i historički i kulturno. Mi smo samo jedna grana tog narodnog stabla, iako oIsječena, kao što je to lijepo kazao u jednoj pjesmi naš barba
ARETACIJA RADI ŽALITVE JAVNEGA ORGANA.
Trst, avg. 1936. Agis. V Divači so aretirali pred kratkim nekega 26 letnega mladeniča doma iz Ležeč, male vasice pri Divači. Po domače pravijo pri hiši »pri žnidarjevih«. Aretirani je vpričo brigadirja žalil javne organe, posebno pa njega in sicer javno v neki gostilni ter bil takoj aretiran in odpeljan v zapore. Sedaj se nahaja menda v Trstu, šlo je radi nekega javnega plesa, za katerega si je aretirani moral že preje urediti neke formalnosti, a je odlašal. Sicer pa je znan kot zelo agresiven in nagel fant. Kazen za take žalitve je precej stroga in ga caka gotovo čez leto zapora.
TAJNA POLICIJA PLIJENI PISMA IZ JUGOSLAVIJE I PROGONI ZBOG TOGA Jablanica, augusta 1936. Dne 12 jula bio je nenadano uhapšen u našem selu jedan naš mladić imenom Logar Josip i odveden je bio u Bistricu. Isprva nitko nije znao zašto je on uhapšen, i tek sada se je saznalo, što je na stvari. Bio je uhapšen zbog toga, što mu je jedan njegov rodjak pisao iz Jugoslavije. U tom mu je listu javljao da je njemu dobro i da je na slobodi. Taj je list primila u ruke tajna policija u Bistrici, koja ga je pretipkala, a list je dalje poslala Logaru ali otvoren. Zbog tog lista morao je 6 dana da odleži u Bistričkim zatvorima.
ARETACIJA OBČINSKEGA USLUŽBENCA V ILIRSKI BISTRICI Reka, avgusta 1936. — Agis. — V reške zapore je bil pred kratkim pripeljan 35-letni Krpan Srečko, zidarski mojster, doma iz Renč pri Gorici, uslu-žben pri ilirsko-bistrički občini. Ob neki priliki je v gostilni izrazil svoje mnenje, ki ni v skladu s cilji, ki jih fašizem za-sVTU.if' “•* 4® aretiran in odveden v bistriške zapore, kjer je bil zaslišan, nato pa odpeljan v Reko, kjer čaka na obsodbo.
Rike. Radi svega toga ta bi štampa, vjerujemo, branila naše interese pred fašizmom, jer su to i njezini interesi, kao Sto nas, iako ne u dovoljnoj mjeri, brani i sada, ali — dobro je imati u vidu abesinsku i španjolsku pouku. Dobro 'je unapred znati na koga se možemo osloniti i koga se moramo čuvati. Unapred moramo znati ko je, i ko če biti, s nama, a ko protiv nama. Jer prema tome saznanju moramo usmjeriti i naš rad n emigraciji i naš rad n Julijskoj Krajini. To, možda, nije lako, ali je potrebno. Jer Abesinija i Španija nam je dobra pouka, a preći preko te pouke zatvorenih očiju, bio bi grijeh i zločin. (t. p.)
„Srpski književni glasnik” o bespravnom položaju
našega naroda pod Italijom
Saradnicima
„Jadranskog koledara”
Kao što Je bilo već objavljeno, I ove godine će izaći »Jadranski koledar«. Mnoge dosadanje saradnlke smo i posebnim dopisima zamolili za saradnju, a one koji Još nisu primili posebnog poziva molimo da nam isto tako pošalju svoje priloge. Uz dosadanje redovite saradnike molimo i sve ostale emigrante koji bi htjeli da saradluju u koledaru, da nam svoje priloge pošalju najdalje do polovice septembra.
Ti prilozi mogu biti iz oblasti lijepe književnosti (novele, pjesme) kao i naučni prilozi našoj općoj kulturi. Članci mogu biti kulturno historijski, opće historijski, ideološki (emigracija, narodne manjine itd.). Sve ono što doprinaša upoznavanju našeg naroda i naše zemlje^ pod Italijom kao i sve ono što može da doprinose pročišćavanju nekih pojmova (političkih uopće, emigrantskih, kulturnih itd.) može da udje u koledar.
Ujedno pozivamo i ove godine našu omladinu da pošalje svoj prilog. Ako tih priloga bude dovoljno, i ako budu dobri, uredit ćemo i ove godine posebni omladinski dio. U protivnom slučaju ćemo bolje priloge štampati u općem dijelu.
Svi r ilozi neka budu kratki, Jer stojimo m stanovištu da čim više saradnika, čim više priloga i čim boljih i raznovrsnijih.
Srpskohrvatski prilozi neka se šalju na Uredništvo »Jadranskog koledara«. Zagreb, Masarykova 28a, II, a slovenski na Uredništvo »Istre«, Ljubljana, Erjavčeva 4a.
TOLMINSKO PISMO
Tolmin, avgusta 1936. — Agis. — Tolmin dobiva počasi mestno lice. Ceste so polite s katranom, kar je sicer prepotrebno, kajti ne samo velik, ampak naravnost velikanski promet, ki sestoji večinoma iz samih transportov vojaštva in vojaškega materiala bi sicer povzročil da bi bil trg stalno zavit v oblake prahu. Hiše imajo olepšani zunanji videz, po ulicah je opaziti živahno življenje, ki pa nima v sebi nič domačega — nič našega. Okoliške vasi nimajo te pisane množice miličnikov, uradnikov in vojaštva, zato so kot zamrle. Ob sobotnih večerih ni slišati fantovske pesmi na vasi, niti kramljanja ženic pred pragovi. Gospodarstvo je absolutno pasivno. Dolgovi pri goriškem »Montu« se ne manjšajo, ampak leto za letom višajo. Finale je tista znana disonanca vsega našega ozemlja: boben. Skoro vsa posestva brez izjeme so zapisana taki smrti.
Starodavni vodnjak, kjer so po tradiciji šaljivi Tolmnci poližili »na pare« pusta, so podrli. Trg uporabljajo danes za avtomobilsko postajališče. Baje nameravajo podreti tudi bivši gasilski dom, ki je zelo prostoren in kjer je gimnazija dosedaj imela po nekaj razredov. Zakaj bi potem uporabili tako pridobljeni prostor, ni znano. Ker je poslopje samo zelo prostorno in uporabljivo za karkoli, je sicer to neverjetno, toda bog-sivedi, kakšne načrte ima tolminska go-
SP°Zat0lmin je izgubil svoje cvetoče lice. Lanska povodenj (hudourniki so vdrli iz Vodil-vrha) je zapustila po poljih vse-polno grušča. Kolikor so kmetje sami zmogli, so polja očistili, vendar so ostali še občutni sledovi. Poleg tega jim pa še vojaštvo povzroča povsod, koder se pojavi, neprecenljivo škodo.
Posebno prizadeta tolminska vas je Poljubinj. Kmetom so odvzeli vsa polja v razne namene tako, da so ostali brez zemlje. Za odvzete oziroma razlaščene komplekse pa ne plačajo nobene odškodnine. Tako se bo počasi poljubmj-sko polje, ki je bilo doslej eno izmed najlepših in najrodovitnejših na Tolminskem, spremenilo v velike vojaško vas, ali bolje rečeno, v utrdbo. Tako je ta, še do nedavna lepa vasica s prekrasnimi polji in travniki sedaj vsa zapisana smrti. S čim naj se ubogi kmet danes preživlja, ko nima več kam zasaditi motike, ne zastaviti pluga; nima kam sejati pristradanega zrnja in nima možnosti, da bi s čim drugim služil kruha zase in za svoje otroke. Pa tako ni samo življenje v Tolminu in neposredni okolici, ampak take in podobne — morda še slabše — so razmere tudi po drugih tolminskih vaseh.
OSUMLJENI TIHOTAPSTVA IN ARETIRANI
Cerkno, avgusta 1936. _ Agis. — Pred nekaj dnevi so italijanski finančni stražniki naleteli blizu Krnic nad Sp. Idrijo na štiri mladeniče ter baje dobili pri njih jugoslovanski tobak. Takoj so jim napovedali aretacijo ter jih odpeljali, in sicer so to: Anton Kacin iz Krnic, Jože Šinkovec iz Krnic, Tušar France iz Masor in Friderik Medved iz Krnic. Po zaslišanju so bili vsi štirje aretiranci odpeljani v goriške zapore, kjer jih po namigu finančnih stražnikov čaka občutna kazen. Smatrajo namreč, da omenjeni štirje aretiranci tvorijo tihotapsko tolpo zase, vendar pa je ta sum dvomljiv.
»Srpski književni glasnik« donosi redovito u svakom broju vanjskopolitičke prikaze. Te prikaze piše g. Joca Jovanovič, bivši ministar u Beču i sadanji šef Zemljoradničke stranke. U broju od 16 jula, u članku o narodnim manjinama, ima i ovaj odlomak koji govori o bespravnom položaju naše manjine u Italiji.
Ima velikih država u kojima nacionalne manjine ne uživaju nikakva prava, samo zato što one ne ispunjavaju svoje moralne obaveze, koje su dali njihovi vladari i vlade u doba kada su se donosile odredbe o manjinama u Parizu i unosile v Sen-žermenski ugovor. Nacionalne manjine u takvoj jednoj državi, iako se nalaze u velikim masama i na neprekidnoj teritoriji uz granice svojih slobodnih saplemenika, pogubile su sva svoja prava: pravo na svoj jezik, na svoje pjesme u školi na službu u crkvi na svome jeziku. Te nacionalne manjine su danas, i pored prava koje im daje crkva — kanonskog prava — i njihova kultur-
na razvijenost, pogubile svoje škole, svoje crkve, svoje listove, svoje prosvjetne ustanove. Sa tim nacionalnim manjinama postupa se gotovo kao sa crncima u Africi, iako su one u posljednjem van-evropskom ratu prinijele za gospodare-ću naciju velike žrtve. Može se reći da se poslije toga rata i tih žrtava postupa još gore. Duboki psihološki pokret koji je nastao poslije, koji je podigao ponos i samopouzdanje kod pobjedioca, razumljiv je. Ovo što je značajno to je što se u obrnutoj srazmjeri podigla i nacionalna netrpeljivost. Nacionalne manjine sada mnogo više pate nego prije rata. Osveta organizovana nad manjinama od neodgovornih činilaca, kojima odgovorni gledaju kroz prste, biva sve bezobzirnija. Ranije je udarala gospodareča nacija na skupine, na duhovne ustanove nacionalnih manjina, sada udara na pojedinca, na individualni život.
Ovo vrlo sumorno rasmatranje pitanja nacionalnih manjina, pokazuje nedostatke cijeloga manjinskog sistema, a naročito onu rdjavu njegovu stranu da sve države, velike ili male, nisu izjednačene u pravima i obavezama. Svakoja-
ko, pri novom uredjivanju stvari u Evropi morat će se i cio ovaj sistem staviti na drugu osnovu. Ravnopravnost svih država u pogledu kontrole i postupanja prema nacionalnim manjinama mora biti temelj novoga uredjenja. Manjinama se mora obezbjediti pravo kakvo uživa u svakoj državi gospodareča nacija, kao što se može odrediti I dužnost država da ne prave od manjinskoga pitanja dio programa svoje državne politike. Nacionalnim manjinama se može dati pravo da svoje porijeklo, svoj jezik, svoju vjeru čuvaju; ušlo vi života koje gospodareča nacija kroz svoju vladu i vlast stvara, bit će uvijek jamstvo za što čvršće privezivanje nacionalnih manjina za tlo i za državu. Nacionaliziranje ili denacionaliziranje jedne manjine zavisi od pogodaba koje gospodareča nacija stvori za sebe i za nju. Slobodna utakmica u zajedničkom životu i puna ravnopravnost svih gradjana jedne države, bez obzira na pleme, na vjeru i na jezik, izgleda najbolja garancija za rješenje manjinskoga pitanja. Historija, najnovija, pruža nam za to sjajne dokaze.
DELOVANJE RAZNARODOVALNEGA DRUŠTVA
„ITALIA REDENTA" V JULIJSKI KRAJINI, V LETU 1934.
ŠTEVILKE» KI NEKAJ POVEDO
»Italia Redenta« Je največji organizem, katerega namen je čimprej in uspešnejše poitalijančiti Slovence in Hrvate v Julijski Krajini. Poleg mnogovrstnega delovanja pri nas je njeno področje tudi Južna Tirolska. Province, kjer deluje so: Božen, Trident, Videm, Gorica, Trst, Pulj, Reka in Zader. V naslednjem prinašamo bilanco delovanja tega organizma v 1. 1934, da si bomo ustvarili vsaj delno sliko, kako obsežno je bilo delo na področju raznarodovanja. Pod upravne urade, ki imajo sedeže v Boznu, Tridentu in Zadru je spadalo 1. 1934 269 otroških vrtcev z 14.000 otroki, 9 dekliških krojnih šol z 640 učenkami, 3 »doposcuole« z 400 učenci, 12 drž. ljudskih šol ki jih ie upravljalo In podpiralo društvo »Italia Redenta«, z 134 učenci, 43 sanitetni tečaji, ki so imeli 200.000 ' udeležb, 360 kmetijskih šol z 10.700 učenci, 782 večernih tečajev z 20.000 učenci
NAMEN DRUŠTVA: POITALIJANČEVANJE
Glavni namen je pač v vseh teh šolah forsiranje italijanščine in italijanskega duha v obliki nedolžne šolske materije. V J. 1934 je društvo razdelilo med otroke 2,730.000 porcij jedil med 17.000 otrok. To je stalo 900.000 lir. Sploh se to društvo udejstvuje v vseh področjih, ki se tičejo učencev kakor tudi učiteljev samih. Skrbi za zdravljanje jetike, razdeljuje ribje olje in druga zdravila, pošilja otroke na morje in na planine, o božiču daje darove obleke itd. (befana) skrbi da se učitelji izpopolnjujejo v svoji pedagoški stroki, skrbi za šolske knjižnice itd. V vsem tem, čeprav humanitarnem delu se vestno skriva vedno isti namen: italijaniziranje.
NAJVEČJA SKRB SO JIM OTROŠKI VRTCI
Najbolj so društvu pri srcu otroški vrtci, kajti hočejo, da se otrok že za mladih nog privadi italijanskega jezika in da zgubi kontakt z domom, da se mu odtuji. Društvo ima sedaj (te številke veljajo za 11 1936) 269 otroških vrtcev. To je 9 več kakor lansko leto, 7 so jih otvorili v Jul. Krajini, 2 na Juž. Tirolskem in 1 so pa zaprli na Cresu, ker je bil premalo obiskovan. Pod Trident spada 16 otroških vrtcev, pod Božen 78. pod Trsi pa 171 (za vseh 5 provinc Jul. Krajine), a pod Zader 4 z 1.054, 4.391, 8.297 in 185 otroki. Krojne šole in »doposcuole« so na Juž. Tirolskem.
L u p o g 1 a v, augusta 1936. -- Prošle godine u augustu smo Vam bili Javili o hapšenju nekolicine naših ljudi, koji su bili zatvoreni zbog pjevanja naših narodnih pjesama u gostioni Buliča. Medju uhapšenim nalazili su se Kukarić Josip zvan Su-sklć, KoclJanić VJekosiav zvan Moljev, Skrij Josip zvan Pepić, Ravnić Franjo zvan Udić, i Uijanlć Frane. Kako smo vam bili Javili, svi su ovi naši ljudi bili otpremljeni u Pulu, osim Uljanić Frane koji Je bio pobjegao u Jugoslaviju. Nakon jedanaest mjeseci održana ie u Pazinu protiv nljh rasprava I to 15 Jula o. g.
Na ovo] raspravi osudjeni su: SkrlJ Jo-
Ob pričetku šolskega leta so odprli 12 šol, ki jih je podpiralo društvo. »Italia Redenta« vzdržuje v Gorici nekak otroški dom »asilo-nido« na račun dežele.
Na Lidu pri Benetkah so eksperimentirali letovišče za otroke iz bozenske, tridentinske in tržaške province. Za zadrsko provinco so naredili letovišče blizu Zadra. Iz Juž. Tirolske so pošiljali učiteljice na protijetično zdravljenje v Pozzuoli pri Na-poliju. V Žabnico pa so pošiljali učiteljice na planinsko letovišče.
DENARNI VIRI
Po vsej Italiji je 23 odborov, ki delujejo v glavnih mestih, ki jim ie glavna na-lop* nabirnnie sredstev. Tl so v 1. 1934 nabrali 220.000 lir, kar znaša z ostankom prejšlega leta 561.000 likvidnega denarja po izkazu bilance konec 1934. Vrednostnih papirjev je bilo 270.000 lir. Darovi so znašali 280.000 lir, darovi v naturi 34.000 lir. »Italia Redenta« je imela 1. 1934 okoli 6 miljonov lir stroškov, to je v naši valuti 20 miljonov dinarjev! Dohodki pa so znašali v 1. 1934 5,5 miljona lir. Deficit se je kril z lastnim premoženjem. Dohodki osrednjega urada so sestojali iz prispevkov in podpor raznih državnih in upravnih organov, raznih organizacij in društev ter iz privatnih prisppvkov. Dohodki upravnih uradov so pa bili v glavnem prispevki in dotacije občin, privatnih podjetij, prostovoljni privatni darovi (n. pr. pistojski vojvoda, študijski načelnik v Tridentu, premogovnik v Labinju, idrijski rudnik itd!). Imovina je znašala 31 dec. 1934 6,700.000 lir, od teh 1 miijon v nepremičninah, 2 tni-liona 250.000 v vrednostnih papirjih, 3 milione v denarju 500.000 lir ptl štirih upravnih uradih, 300.000 pa pri odborih.
V juniju 1934 so prišli pod društveno oblast tečaji za odrasle in kmetijske šole v Julijski Krajini, ki jih je preje upravljala znana »Società Umanitaria« iz Milana. V šol. letu 1934/35 je bilo na Južnem Tirolu in Tridentinskem 267 enotnih kmetijskih šol z 8.000 učenci, v Jul. Krajini pa 93 šol z 3.000 učenci Tečajev za odrasle je bilo na Tridentinskem in v Južnem Tirolu 564 z 14.000 udeleženci, v Julijski Krajini pa 217 z 6.000 učenci.
Stroški za enotne kmetijske šole so znašali 2,340.000, za večerne tečaje, tečaje za odrasle itd. je bilo izdanih 750.000 lir.	Agis.
sip na 5 godina robile I odmah Je bio otpremljen u Kalbriju na Izdržavanje kazne. Kocljanlć VJekosiav bio Je osudjen na 5 godina konfinacije. Za njega ne znamo gdje se nalazi. Uijanlć Frane, koji se nalazi u emigraciji, bio je takodjer osudjen u kon-tumaciji na 5 godina robije. Ostali su bili rješeni.
Istoga dana se održala rasprava 1 protiv Skrij Ivana zvanog Ribarič, koji se nedavno vratio iz emigracije. On Je osudjen na šest mjeseci zatvora radi nelegalnog prelaza granice i opremljen ie na Izdržavanje kazne u Kopar. — ĆIĆ.
Fraternité. ..
REMO I ROMU LO
PAMET JEDNOG GOSPODINA KOJI SE ZOVE ATTILIO CRAGLIETTO ...
U Zadru, u plemenitoj knjiiari plemenitog Sehihafelda, izašla je ove godine u -Colleziono di studi slavi* (urerlmk Arturo
Cronia) brošura pod naslovom: »Cenni sugli elementi italiani della parlata dei Croati dell’ Istria*. Pisac se zove Attilio C ragli etto. Kao ito se vidi po naslovu, u toj knjižici se iznaša utjecaj talijanskog jezika na hrvatski jezik u Istri. Mi ne bi protiv toga imali ništa, čak bi takov naučni rad morali i pohvaliti. Ali kada se vidi predgovor, tada se dobije drugi dojam o namjeni f svrsi te knjižice U predgovoru dokazuje pisac kako smo mi puno niže od istarskih Talijana i da taj spis dokazuje »Koliko su Istrani (t. j. Talijani. Op ur.) učinili za širenje talijanskog jezika među slavenskim pukom (popolazione slava) u svojoj (t. j. istarskih Talijana) plemenitoj žene nji<.
To je jedna.
A druga je slijedeta: Kada bi Austrija bila ostavila na miru istarske Talijane, u Istri bi bilo došlo do stvaranja dijalekta ta-lijansko-slovenskog. Dakako, taj novi jezik talijansko-slavenski bio bi dio talijanskog jezika, a s njim bi. se služili Hrvati dok bi istarskim Talijanima bio oslao njihov plemenit govor.
To dokazuje g. Craglietto raznim sufiksima i prefiksima i s nekih 2S0 riječi i» istarskih hrvatskih dijalekata (i to često pogrešnih).
Sta bi mogli odgovoriti tom gospodinu na njegove »pametne* zaključke. Ništa. Jer on ne bi ni htio ni smio razumjeti. Možda bi tom gospodinu, koji se zove Craglietto, mogli predočiti njegovo vlastito prezime i dokazati mu kako nisu samo Hrvati uzimali talijanske riječi i dodavali im svoje sufikse, več su to činili i Talijani s našim riječima Jer Craglietto je postalo od Kralj, a tome je nadodan talijanski sufiks— etto, (kao Carletto, carretto itd) pa je, eto i taj gospodin neka jezična simbioza hrvatske krvi i talijanskog sufiksa.
Ne bi bilo loše da se gospodin Craglietto (bolje bi bilo:	Kraljevič) zamisli
malo u to i da napiše jednu studiju i 0 sličnim slučajevima. (Usput: I u samim te' lagnjima u toj studiji ima dosta stvarnih grešaka).
...I PAMET ZADARSKOG LISTA y>SAN MARCO«
Zadarski »San Marco* napada nas smo u Istri (broj 32) pisali o posjeti dr-Krekicha Puli i o njegovom dalmatinsko-iredentističkom govoru. »San Marco* uas pita zašto se tako zagrijavamo sa to. —’ »Koja istorijska, moralna i etička pravo imaju urednici »Istre* da zabadaju nos tuđe poslove kao da bi imali neka prava da se za to zanimaju*, piše »San Marco*.
E, lipi naš »Sveti Marko*, kada lako »pametno* pišeš ne treba ni da ti odgovaramo. Ovo spominjemo samo za to da vidi s kakovom mudrošču raspolažu fašisti*' lei novinari u Zadru
PET GODINA ROBIJE RADI HRVATSKE
PJESME
SELJACI IZ LUPOGLAVA OKAJAVAJU U TAMNICI LJUBAV ZA SVOJU PJESMU. — SKRLJ IVAN OSUDJEN NA 6 MJESECI RADI BIJEGA PREKO GRANICE
TALIJANSKA ANTIFAŠISTIČKA ŠTAMPA 0 DOGADJAJIMA U ŠPANIJI
APEL ANTIFAŠISTIMA
Giustizia e Libertà — španjolski revolucionari nastavljaju nesmanjenom hrabrošću borbu protiv fašističke opsade. Na svim irontovima se svakog dana manifestiraju epizode vanred-ne hrabrosti sa strane španskog naroda. Naletu pučke milicije suprotstavljaju pobunjenici plaćeničke trupe i orudja uništavanja koje im je dao Mussolini i Hitler. Fašizmi nastavljaju i nastavit će oboružavanjem krivaca gradjanskog rata, profesionalnih generala »pronuncia-menta«, usprkos formalnih obaveza o neutralnosti. Ovo aktivno jatakovanje sa pobunjenicima pridaje sve više i više toj borbi u Španiji mectjunarodni općenit značaj. Fašizmi znadu da su u Španiji na kocki interesi medjunarodnog proletarijata. To je najveća bitka izme-dju snaga humane emancipacije s jedne strane, i političkog i socijalnog zatiranja s druge strane. Fašizam je očajni integralni pretstavnik te druge strane. Tradicionalne demokracije, nesigurne, kontradiktorne, strašljive pred agresivnim dinamizmom fašističkih režima, odriču se svoje historijske misije, izdajući u isti mah svoje principe i svoje interese. Radi toga moraju narodi sami da brane sebe i svoju budućnost. Ko se bori za stvar španjolskog naroda, bori se za stvar cjelokupnog svjetskog antifašizma.
Saznanje tih zajedničkih ideala i ciljeva nameće nam dužnost konkretne solidarnosti. Talijanski antifašisti to vrše i vršit će. One su zapečatili i zapeča-ćuju krvlju, uz bok španjolskih boraca, bratstvo koje će sutra biti snaga slobode, pravde i mira
Oni koji ne mogu da dadu sami sebe neka dadu sredstva. Niko ne smije dezertirati sa te dužnosti. Na naš apel su odgovorili mnogi drugovi, većinom radnici. Mi taj apel ponavljamo i ponavljat ćemo ga. Prilog onih koji mukom stiču svoj kruh neka bude primjer i poticaj svima onima koji mogu.
Svi moraju dati svoje priloge.
TALIJANIMA U INOZEMSTVU
Il Grido ael Popolo — U španjolskoj se cijeli narod, i ljudi i žene, junački bori da sačuva demokratske slobode, da sačuva red i mir ugrožen od - fašizama koji su naoružali izdajničke generale i plaćenike stianačke legije.
Talijanska vlada otvoreno pomaže pobunjenike protiv zakonite vlade prijateljske države. Mussolini šalje avione i novac onima koji su poveli gradjanski rat, onima ubojicama koji su dali nalog da se zarobljenike masakrira.
To je ljaga na dobrom imenu Italije! Tu ljagu treba oprati!
Talijani koji žive u inostranstvu me-dju narodima koji otvoreno manifestiraju solidarnost sa junačkim španjolskim narodom, ti Talijani ne smiju trpjeti da infamne akcije Mussolinija blate talijansko ime, da Italiju te akciju pokrivaju sramom u očima svih prijatelja slobode i mira.
Talijani u emigraciji mogu da urade ono što već rade naša braća u domovini koja stenju pod nasiljem i terorom. Talijanski emigranti, nasljednici velikih tradicija našeg naroda, od Santarose, Garibaldija i Criprianija, stali su uvijek uz bok borcima za slobodu u svim stranama svijeta, ti Talijani moraju priskočiti u pomoć španjolskom narodu.
, Talijani emigranti, dajte svoj prilog! Manifestirajte svoju solidarnost.
Za demokratsku i prijateljsku špa-niju! Za čast Italije!
»VIVA EL FRENTE POPULAR«
Il Nuovo Avanti — U talijanskoj emigraciji dolazi do eksplozija nestrpljenja; polet solidarnosti sa španjolskim narodom je ogroman. To konstatiramo vrlo rado i s ponosom. A potpuno smo sigurni da su i u Italiji, pod fašističkim korbačem radnici razumjeli ono što se dogadja u Španiji, usprkos deformacije režimske štampe, i da su u srcu na strani svoje španjolske braće.
TALIJANSKI ANTIFAŠISTI SE AKTIVNO BORE
Giustizia e Libertà — Pod republikanskim zastavama se već bore — a još više će ih se boriti — uz rame španjolskih milicionera i talijanski antifašisti u društvu antifašista ostalih narodnosti. Boreći se za stvar španske Revolucije, talijanski antifašisti znadu da time ubrzavaju talijansku revoluciju.
U ŠPANIJI SE ODLUČUJE SUDBINA DEMOKRACIJE
Il Grido del Popolo — U Španiji se odlučuje sudbina demokracije, sudbina mira. To nije samo borba španjolskog naroda, to je borba svih naroda na svijetu. — Borba za slobodu u Španiji je i naša borba. Naša odgovornost 5, naša budućnost su u pitanju — živjela španjolska republika!

NEKAJ PODROBNOSTI 0 INCIDENTU Z GORIŠKIM ŠKOFOM V ŠT. VIDU PRI VIPAVI
iz
Ljubljana, avgusta 1936. — Agis. »Istra« je že prinesla obširno poročilo o incidentu, ki se je izvršil v št. Vidu pri Vipavi ob priliki birmovanja. Goriški nadškof Margotti je ob tej priliki, globoko prizadet vsled tega incidenta, naglo zapustil ta kraj. Videlo se mu je, da mu je bilo vse zelo neugodno, kljub temu, da so ga prepričevali, da je oseba, ki je to izzvala, duševno bolna.
Očividec, ki je bil tega dne tam nam je pravil, da je dogodek zelo vplival tudi na ljudi. Sprva se jim je vsem ždelo, ko so čuli močan glas ženske, takoj po otvoritvi italijanske pridige goriškega nadškofa, kot da se cerkev podira. Vsem je zastala sapa in prva misel vseh je bila, da se bo sedaj že kaj zgodilo, pred čemer je najbolje zbežati in se skriti. Sam škof je obstal, a takoj zapustil prižnico, in pričel deliti birmo,
PRIPOVEDOVANJA OČIVIDCA
vidno razburjen. Ko je to storil je takoj stopil na avto, da bo odšel. Prej so ga še skušali potolažiti in mu obrazložiti ves dogodek, toda zaman. Kljub temu, da so povdarjali, da gre za duševno bolno žensko, je takoj odšel v Gorico.
Radi verjamemo, da se je ta dogodek gladko dojmil vseh in pa tudi zlasti samega nadškofa. Saj to ni prvi slučaj, ko se mu je dalo vedeti, da tu žive Slovenci in da se zahteva pred vsem od njih dušnega pastirja in vodje, spoštovanje njih jezika in narodnih svetinj. Res je bil to morda zelo grob način in od osebe, in ne more nositi zase nabene odgovornosti. Toda obsojati ga ne moremo, kljub temu, ker smo prepričani, da glas te duševne bolane osebe ni opozoril na nič, kar bi se dalo obsojati. Vsaka drugačna manifestacija je danes nemogoča in zvezana z težkimi ječami.
Kakor sicer obžalujemo, da se na drugi način danes ne da izražati težke boli, ki jo našemu ljudstvu prizadevajo in podpirajo tudi cerkveni glavarji in je vsaka druga možnost že naprej zatrta, smo zadovoljni, da je ta dogodek tako prizadel tudi crkvene in zlasti crkvene kroge, ki bi o krivicah morali najbolj voditi računa in jih skušati kolikod se da popravljati.
Dogodku so sledile aretacije. To ni nič čudnega. Kakor vedno pa iščejo oblasti krivce tam, kjer jih ni. Na vsak način hočejo naprtiti drugim — zdravim, da so oni udeležni pri tem in da so se poslužili za to uboge slaboumnice. številne aretaciji do sedaj niso še imele uspeha. Upamo, da ga tudi ne bodo, ker smo prepričani, da je to spontan izbruh uboge slaboumnice, ki je jedva prišla iz bolnice.
OBUPEN POLOŽAJ KRAŠKEGA KMETA
DELA IN GARA KOT ŽIVINA NOČ IN DAN — ZA DAVKE
Postojna, avgusta 1936. — Agis— Težko je opisati položaj kraškega kmeta dol od št. Petra do Sežane. Kdor gleda te kraje, ko se vozi mimo, si sploh ne more misliti, da tu žive ljudje in vztrajajo, čeprav vidi posejane vasi in hišice vseposvod. •
Dokler ni bilo fašizma je že še šlo. S Trstom se je dalo mnogo zaslužiti, posebno, ker so tam vse radi kupili in tudi dobro plačali. Vsi so Imeli nekaj, da so lahko prodali v Trst, drugi pa so šli na dnevo k železnicit ali pa v mesto. Zdaj pa je vedno slabse. Proda se ne nič, če se, je cena tako nizka, da se ne izplača. Najlepše pa so si odvzeli za letališča, ceste in slično. Tako se danes mimo teh sestradanih hiš, vozijo lepi avtomobili, teče električna železnica in elektrika, hodi gospoda v škocjansko jamo, itd., ljudje pa od vsega tega nimajo nič in še manj kot nič. Vsa teh-
nika in civilizacija ni niti za stopnjico v prid kmetu in delavcu.
»To niso več ljudje, to je živina, šel sem malo domov, da bi pomagal bratu pri delu zdaj poleti. Sem namreč v pokoju, pa se še ne čutim za takega. Ja, kje! Vstajajo ob dveh ponoči in delaj a, garajo čez ves dan. Opoldne malo poči-jejo in naprej do večera. Jaz nisem tega zmogel, čeprav sem vajen dela z mladih nog«, je pripovedoval krepak možak s Krasa, ki ne more pozabiti na svoj dom in se vsako leto vrača, da pomaga domačim.
Ni čudno, da tako propadajo naši ljudje fizično in duševno. Mladi možje, zdravi, hodijo kot starčki. Otroci dele vsodo z ostalimi. Vsi so se zarili v zemljo, v kamen in se ga drže trdno in krčevito, kljub vsem težkim valovom, ki jih hočejo odtrgati od njih.
MALE VESTI
— List »Giustizia e Libertà je poveo akciju za sakupljanje novčane pomoći španskim borcima protiv pobunjenika. Do sada je sakupio oko 15.000 franaka. Redakcija toga lista sakuplja i dobrovoljce koji će se u Španiji boriti protiv fašista.
♦
—	»Manchester Guardian« javlja da se u Španiji bori nekoliko stotina talijanskih antifašista.
%
— Tri talijanska antifašista su do sada ranjena u borbi protiv španjolskih fašista kod Saragose.
♦
—	39.000 franaka poslao je u Španiju Talijanski antifašistički komitet za pomoć Španiji 10. ov. mj. U tom komitetu su skoro sve talijanske antifašističke stranke i organizacije. Akcija sakupljanja se nastavlja.
*
— Vojna v Abeslniji ni še nikakor k»n-čana. Ras Desta in drugi poglavari! so prisegli, da bodo brez pristanka vodili gveri-Ijo proti Italijanom. To je izjavil dr. Hi-lander, šef švedske komisije rdečega križa v Abesiniji, ki se je sedaj vrnil v domovino.
— Fašističke vlasti u Abesiniji konfiscirale su sva Imanja uglednih abesinskih vojskovodja koji su ostali vjerni Hallu Sciasi j u.
*
— Komisija gospodarskih strokovnjakov, ki se je sestala v Adis Abebi in proučila možnosti naseljevanja, je ugotovila, da je sedaj nemogoča vsakršna kolonizacija Italijanov, ker je treba zato veliko časa in veliko resnih priprav.
♦
—■ 10.000 Madžarov, bivših bojevnikov iz svetovne vojne, ki žive o največji bedi in pomanjkanju je prosilo Ital. vlado, da bi se borili na njeni strani proti Abesincem. Madžarske oblasti, kliub velikemu prijateljstvu napram Italiji tega niso dovolile, ker bi se baje s tem zmanjšala vojna moč Madžarske. Sedaj pa je na madžarskih ministrstvih na tisoče prošenj, da bi se bivši madžarski bojevniki izselili kot ko Ioni v Abesinijo, kar pa jim bo nedovoljeno iz istega razloga.
★
— Talijanski službeni vojni list objavljuje dekret kojim se puštaju kućama vojnici rodjeni 1914 godine.
*
— Fašističke žene iz Casette poslale su Abesincima u Adis Abebu na dar kip Majke Božje.
♦
— U Napulj je doplovio talijanski bolnički brod Samo sa 470 ranjenih vojnika prigodom nedavnih sukoba s abesinskim iregularnim četama kod Adis Abebe.
♦
— Talijane su izbacili iz »Mosul Oil Co.« Talijanski činovnici su otpušteni, jer Je »Mosul Ooil Co.« prekinula sve veze s »Talijanskim petrolejskim društvom«.
Englezi su počeli da prečišćavaju račune ...
*
—	v Ponedeljek so se Izkrcali v Trstu
oddelki topništva, ki so se bojevali v Abesiniji. Pripluli so z ladio »Belvedere*.
*
. — »Società per la sviluppo economico deli Albania* SVEA je te dni objavilo bilanco svojega delovanja za »gospodarski razvoj« Albanije v desetletju 1926/35 iz katerega je bilo razvidno, da je bilo Izdanih v tej dobi 61,490.000 albanskih frankov skoro izključno za gradnjo mostov in cest, ki so vsekakor vojaškega značaja za prodiranje na Balkan.
♦
Malo mesa! čeprav so obl&sti pred kratkim spet dovolile neomejeno prodajo mesa tudi ob torkih in sredah, vendar kaže, da bo treba z mesom zelo varčevati. Na to opozarja tudi »Popolo di Trieste«, ki poziva ljudi, naj zaužijejo čim manj mesnih jedi
AKCIJA ZA RAZDELITEV SLOVENSKE IN USTANOVITEV NOVE ŽUPNIJE Z ITALIJANSKIM ŽUPNIKOM
Reka, avgusta 1931. — Agis. — Po popolnemu poitalijančenju nekaterih slovenskih župnij v tržaškem predmestju, skušajo italijanske oblasti isto izvesti tudi v večjih podežlskih, čisto slovenskih krajih. Do sedaj so poslali skoraj v vse večje župnije, kjer je večje število italijanskih priseljencev in vojaštva, tako zvane balilske kaplane, ki kažejo svojo aktivnost večinoma samo v tem, da zasledujejo delo domače duhovščine in jo ovajajo fašističnim oblastem. Razne dosedaj izvršene aretacije, konfinacije in izgoni naših duhovnikov, je bilo večinoma delo teh balilskih kaplanov. V tem pogledu je zlasti mnogo pretrpela fara Trnovo pri Ilirski Bistrici. Zadnji trnovski dekan, pokojni msgr. Kržišnik, je tik pred smrtjo prejel dekret za izgon; njegovega naslednika, župnika Dolenca, so oblasti izgnale v Jugoslavijo; isto je doletelo župnika Ta-backya (Poljak po rodu), ki je bil preko Brennerja izgnan iz Italije, in sicer po zaslugi takratnega balileskega kaplana v II. Bistrici, Marka Mocellina. Le-
KUNSTELJ FRANCE IZ ŽIROV SPET DOMA
Žiri, avgusta 1936. — Agis. — Na svoj dom se je pred kratkim vrnil dne 22. julija t. 1. na meji pri Kopačnid-Podpleče aretirani jugoslovanski državljan France Kunstelj, lesni trgovec iz žirov. Po aretaciji je bil prepeljan v koprske zapore, kjer je bil po temeljitem zasliševanju in na intervencijo neke lesne tvrdke izpuščen iz zaporov in poslan domov. Bil je osumljen špijonaže, vendar mu niso mogli ničesar dokazati.
ŠENTVIŠKA GORA DOBILA ŽUPNIKA
Cerkno, avgusta 1936. — Agis. — V začetku tega meseca je bil na šentviški gori instaliran za župnika svetolucijski rojak Ciril Munih, ki je do sada služboval v Šmarjah na Vipavskem. Po umrlemu župniku Hlišu je fara ostala vse do sedaj brez duhovnika. Novoinstalira-nega župnika so farani prisrčno pozdravili.
STRELSKI JARKI OB JUGOSLOVANSKI MEJI
Postojna, avgusta 1936. — Agis. — Večji del obmejnega utrjevanja, do sedaj izvršenega, je bilo defenzivnega, ali vsaj ne izrecno ofenzivnega značaja. Kot pa je razvidno iz poročil, zlasti onih, ki prihajajo iz visoke planote nad Idrijo, so tamkaj tekom zadnjega meseca pričeli s kopanjem strelskih jarkov. S temi napravami zlasti hitijo med raztreseno vasjo Zadlogom v črnovrški okolici, kjer so utrjevalne naprave v delu skoraj nepretrgoma že štiri leta in so nekateri kmetje zaradi utrdb odrezani od sveta, kot tudi v okolici vasi Zavratec, ki leži tik ob meji, kjer pa so
tos pa so pričeli z akcijo, da bi trnovsko faro razdelili ter bi v H. Bistrici ustanovili novo, katero bi upravljal današnji tamkajšnji italijanski, ali kakor ga ljudstvo imenuje, »fašistični duhovnik«. Novi fari bi radi priključili polovico vasi, ki spadajo pod trnovsko župnijo, in sicer one, ki ležijo južno-zahodho od H. Bistrice. Tako bi novoustanovljena župnija, ki bi imela izključno slovenske vernike, razen nekaj priseljencev, dobila italijanskega župnika. To akcijo, ki so jo sprožili razni fašistični oblastniki v H. Bstrici, zelo podpira reški škof, znan nasprotnik našega ljudstva in našega jezika. Vendar pa se je ljudstvo temu novemu nasilju, s katerim mu hoče fašizem odvzeti še zadnje kar mu je ostalo, poleg tega pa mu nakopati Še večjih dajatev, odločno uprlo. Tudi tu delajo fašistični oblastniki z vednostjo cerkvenih hljerarhov, kateri kljub temu, da s takim delom odvračajo ljudstvo od vere In cerkve, pristajajo na fašistične zahteve in kar je še več, podpirajo jih v njihovi nestrpnosti.
šele tekom letošnjega leta pričeli z utrjevanjem. Razumljivo je, da med našim ljudstvo vzbuja vse to mrzlično razburjenje.
PODTAJNIK VOJNEGA MINISTRSTVA BAISTROCCHI V OBMEJNIH UTRDBAH
Trst, avgusta 1936. — Agis. — Kot je naš list že poročal, se je pred kratkim mudil v naših krajih podtajnik vojnega ministrstva, general Baistrocchi. Iz raznih poročil se da sklepati, da je pregledal vso Italijansko-jugoslovansko mejo, ali bolje rečeno, utrjevalne naprave in dela na meji od Trbiža, preko Cerkljanskega in Idrijskega do Postojne, Snežnika In dalje proti Reki. Bil je v spremstvu dveh generalov in raznih drugih oseb. Vendar se v posameznih krajih ni mnogo zadrževal, kljub temu, da je ponekod prisostvoval tudi vojaškim manevrom ob meji.
ŠTIRI HIŠE ZGORELE V DOLENJI VASI PRI SENOŽEČAH
Dne 9 t. m. okrog 5 popoldne je začelo nenadoma gore+I v gospodarskem poslopju Marije Vidmar v Dolenji vasi št. 8. Slamnata streha je bila takoj v plamenu. Ogenj se je razširil tud! na stanovanjsko hišo, na dve namnjši zgradbi, na hlev in na senik.' Poleg domačih gasilcev so pritekli gasit tudi gasilci iz Trsta. Pomagali pa so tudi vojaki in tržaški avangvardisti, ki so taborili v bližini. Gasili so 8 ur predno so omejili ogenj. Zgorelo le 250 kvintalov sena, oprema in poljsko orodje. Skoda je velika in je krita z zavarovalnino. Vzrok požara ni ugotovljen. >— (Agis).
STRANA 4.
DROBNE VESTI IZ NAŠE DEŽELE
— Italijanska vlada, ki je vzela odkup vsega žita v svoje roke, ga bo takoj plačala kmetom in sicer po 110 in 125 lir za kvintal (mehko in trdo). Vlada sama pa ga bo prodajala po 118 in 133 lir kvintal. To razliko bo potem vlada naknadno dala producentom z odbitkom vseh stroškov.
★
— Komisija tretje zone za prevzem volne objavlja na podlagi dekreta, da moraju lastniki ovc v tržaški pokrajini vso volno, ki so jo letos nastrigli izročiti v teku 21 do 25 t. m. vojaškemu skladišču v Trstu. (Lloydov stolp). Posebne določbe odrejajo prodajo, selekcijo in kakovost. Vsi prestopki se bodo strogo kaznovali.
*
— V Gradiški pri Gorici sta trčila pre-lekli. teden dva avtomobila pri tem je bil ubit 16-letni Martelanc Danilo iz Trsta.
*
— Pred goriškim sodiščem sta bila obsojena 27-letni Poberaj Franc na 2 leti 15 dni in 4.550 lir denarne kazni in 29 letni Kos Ivan na 1 leto in pol ter 1.800 lir denarne kazni, ker sta v noči 9/10 maja t. 1. ukradla nekaj jestvin in nekaj denarja Mihaelu Baučarju. Vsi so iz Kanala pri Gorici.
♦
—	50-letnl Josip Hubad iz Idrije je bil pred goriškim sodiščem oproščen zaradi razpečavanja ponarejenih bankovcev.
♦
— V spomin na sankcije bodo v vseh občinah vzidali 18 novembra spominske plošče.
*
—	10.000 lir je poslal Mussolini goriš-kemu prefektu, da jih razdeli med male kmete, katere je zadnja toča spravila skoraj na beraško palico in jim uničila ves vinski pridelek.
*
— Na Jouf Fuartu (2.668 m) v Karniji se je ubil Adolf Jops, lastnik goriške gostilne »Unione«.
♦
—	21-lctni Laban Josip in 18-Ietni
Franc Peternelj iz Cerknega sta bila ova-jena sodišču zaradi bega čez mejo.
TRGOVINA NA GORIŠKEM
REFERAT PREFEKTA CIAMPANIJA
19. augusta 1886.
^9 Tre* *1
't— 24-letni Anton Bavec, jugoslovanski državljan, je bil obsojen pred tržaškim sodiščem na 380 lir denarne kazni, ker je pritihotapil čez Postojno 10 kg kave.
=6
— Novim talijanskim poslanikom u i Beogradu imenovan je Mario Indeli, dosadanji talijanski poslanik u Tirani. Konte Viola dl Campalto, dosadanji poslanik u Beogradu, premješten je u ministarstvo u Rim.
*
— Strašna nesreća u Krnici dogodila se u nedjelju po noći. U kući Buršića Josipa radnika u Krapanjskom rudniku, eksplodirao je iz do sada nepoznatih razloga dinamit. Josip Buršić je smrtno ranjen, a tako i njegova žena, dok je njihova djevojčica zadobila neznatne ozlijede. Buršiću su u bolnici amputirali ruku, izvadili oko i izvršili dva puta transfuziju krvi, dok je njegova žena, uz ostalo, izgubila nos. Sumnja se da će Buršić ostati na životu.
♦
— U Labinskim rudnicima se doga-djaju svakodnevno teške nesreće. Prošlih dana su ranjena četiri radnika, što teže, što lakše. Ranjeni su: Mikuljan Ante iz Krapnja, Ivan Pamić iz Labina, Korenić Jure iz Korenići kod Kantana-ra i jedan Talijan.
Te neprestane nesreće dokazuju kako se u tim rudnicima posvećuje vrlo mala pažnja životu radnika.
Na zadnji seji deželnega odbora za korporativno gospodarstvo je goriški prefekt Ciampani izčrpno referirai o položaju trgovine v goriški provinci, iz katerega povzemamo naslednje podatke.
Zapora tujih tržišč v času sankcij ni imela občutnih posledic na izvoz sočivja in sadja iz goriške pokrajine. Letošnje češnje niso niti po količini, niti po kakovosti dosegle pridelke prejšnjih let, kljub temu pa so tržišča v Avstriji in Munchenu kon-sumirala veliko količino letošnjega pridelka. Do 30 junija t. 1. je bilo poslanih 4.500 q češenj v Austrijo, 2.000 v Nemčijo, to je skupno 6500 q iz Gorice in Krmina, ki sta glavna izvozna trga tega blaga. Za te češnje so dobili čez miljon lir, ker se je cena sukala okrog 160 za q. To je vsekakor zadovoljivo, ker izkupiček presega izkupička iz zadnjih dveh let. Izvoz graha, fižola in breskev je zadovoljiv, čeprav je popolnoma izostal izvoz v Jugoslavijo in na Češko. Ta izguba je bila konpenzirana s tem, da so blago prodajali v notranje pokrajine, ne da bi pri tem padla cena.
Prefekt nravi, da so trgovci zelo di sciplinirani in samo v redkih primerih so morale poseči vmes sodnijske oblasti. Dne 26 nov. 1935 je bil ustanovljen v Gorici turistični urad, ki bo pospeševal tujski promet na Goriškem.
V deželi je 179 zadružnih konzumnih društev (kooperativ) s 9.472 člani. Imovina teh je precejšnja in stanje je povoljno.
»Società Ammassi e Vendite Collettive«, ki se je predkratkim ustanovila, dela skupno z društvom »Agraria Giuliana« in prefekt pravi, da bo to znatno zboljšalo položaj goriškega kmeta, ker kupuje pridelke po ugodnih cenah.
Vlada je letos izvedla popolno nadzorstvo glede žita. Popisala je ves pridelek in določila koliko ga morajo kmetje prodati in koliko obdržati. Žito pa bodo pro-
1
I vru-
dajali samo državi. S tem hoče preprečiti J
spekulantom, da bi si nagromadili velike količine žita in da bi mu potem navijali ceno. Gotovo je tudi. pri tem važen predvsem političen in vojaški moment, ker Italija kljub veliki žitni bitki še sedaj ni pogledu žita avtonomna.
Goriška pridela letno 500.000 q mleka. Od teh za konsumirajo doma 200.000 q, 250.000 q pa gre za sir. maslo, skuto itd.
Zadružnih mlekarn je 164, samo ena je v privatnih rokah (Romans). Te mlekarne predelajo 204.000 q mleka in izdelajo 5.500 q surovega masla, 3.000 q sira in 1.300 q skute. Prodaja sira je zvezana z velikimi težavami ker so cene nizke in konkuren ca je velika. Surovo maslo gre v veliki meri v Trst za Delavske zadruge (Coope rative Operaie) za katere posebna komisija določi ceno.
Razmere v mlekarnah niso najidealnejše in ta panoga industrije se ne razvija najbolj izdatno, kot bi se mogla, ker zadeva na mnogo težav. Prefekt navaja sledeče ovire: Preveč je mlekarn z malim ali zelo skromnim prometom in obratom (dnevno 1 do 1.25 q mleka). Prefektov dekret je zato omejil ustanavljanje takih malih mlekarn. Mnogo je lokalov, ki so neprimerni in nezadostni, temu so hoteli od-pomoči z razpisom konkurza za opremo mlekarn s strani deželnega inspektorata za poljodjelstvo. Velika ovira je tudi nezmožno osobje brez strokovne izobrazbe in po-mankljiva obdelava. Zato so ustanovili didaktično mlekarno v Tolminu, ki j'o z velikimi stroški vzdržujejo omenjeni inspektorat in druga društva. Dnevno obdela 150 q mleka izdela 2 q surovega masla in 12 q sira. Ta mlekarna je zelo pripravna za propagando reorganizacijo mlekarn.
V Dornbergu se je ustanovila nova zadruga za prodajo vina. Zadružne kleti v Vipavi, Krminu in Selu so bile razširjene.
(Agis).

USI SLOGI
^ouCn», £OSDOdarsk« • pol't'ćto >'St
VIJESTI 12 ORGANIZACIJA
— U Marrani je motocikl povozio Anu Buić Mijinu. Ana je teže ranjena. Morat će ostati u bolnici dva mjeseca.
♦
— Malinarić Marija iz Roča je dobila nagradu od 600 lira radi plodnosti.
*
— Mussolini je dao 4000 lira pomoći seljacima Pazina, koji su stradali od tuče.
*
Za novega poveljnika »timavske« di vizije, ki ima svoj sedež v Trstu, je bil imenovan te dni general Renzo Dal mazzo. Doslej je poveljeval n. eritrejski diviziji in je sodeloval v vzhodno-afriški vojnL
*
V	Trstu in Puli se je zadnje dni mudila 1. eskadra Italijanskega vojnega brodovja, sestavljena iz dveh modemih križark in večjega števila rušilcev.
=6
V	Kanalu je dobila krajevna fašistična organizacija novega komisarja. Dosedanji vodja Cassanego je bil odstavljen. Za komisarja je bil imenovan Figlioli.
*
V	Hrenovici Je občinska uprava nakupila dva radijska sprejemnika za šolo, hkratu pa je naklonila večji znesek tudi »dopolavoru« za knjižnico.
ZABORAVLJENO' U UREDU JUGOSLOVENSKE MATICE U ZAGREBU
Prije par godina neko je ostavio u uredu Jugosiovenske Matice u Zagrebu kutiju sa raznim ruhom. Kasnije nije po to došao, kako je bio rekao. Bit će da je zaboravio gdje je to ostavio.
Pozivlje se vlasnik, neka se javi u uredu Jugosiovenske Matice u Zagrebu, Varšavska ul. 6, ili neka javi svoju adresu, da mu se uzmogne poslati što je njegovo.
Jugoslovenska Matica u Zagrebu.
JUGOSLOVENSKA MATICA U ZAGREBU
želi da sakupi sav materijal koji se odnosi na našu nezaboravnu Istru, naš gordi Trst, sunčanu Goricu, ubavu Rijeku i ostale naše porobljene krajeve.
U tu svrhu moli sve prijatelje naše nezaboravne Istre i ostalih naših krajeva, koji imadu, da joj pošalju na poklon slike (razglednice i fotografije) iz spomenutih krajeva, osobito povjesnih objekata, po mogućnosti i sa kratkim opisom.
One, koji ne mogu toga pokloniti, moli, da joj pošalju na uvid, a ona će to dati ev. fotografirati te sve vratiti vlasnicima sa zahvalnošću neoštećeno, preporučeno. Odbor Jugosiovenske Matice za savsku banovinu Zagreb.
VSEM, KI IŠČEJO DELO V ZENICI !
Emigrantsko društvo »Gortan-Bazovica«, podružnica v Zenici (Bosna), Javlja vsem, kl iščejo delo v Zenici, bodisi v rudniku ali topilnicah (plavžih) da sedaj ni mogoče zaposliti nobenega. Zato društva naj ne pošiljajo nikogar v Zenico. Na razne in-tervencije društva samega so jim odgovorili, da bodo reducirali v topilnici 200 delavcev. Prav tako tudi v rudniku ne sprejemajo nikogar, ker delavci delajo sedaj v rudokopih samo 14 do 16 dni mesečno. Kadar bodo sprejemali nove delavce, bo to pravočasno objavljeno v našem listu.
ČEŠKOSLOVAŠKI LISTI O OBUPNEM POLOŽAJU NAŠE MANJŠINE V ITALIJI
Tudi češkoslovaška javnost se še vedno z vso vnemo zanima za naše brate v Italiji Tako so n. pr. »Lidove Listi«, organ katoliške Češkoslovaške ljudske stranke v početku junija priobčili članek o jugoslovanski zunanji politiki, datiran iz Beograda Člankar ugotavlja, da je italijanska politika nasproti naši manjšini v Italiji velika ovira za zbližanje med Jugoslavijo in Italijo. Dalje omenja prepoved slovenskega jezika v tržaških cerkvah.
»Narodni politika«, najbolj razširjen list na Češkoslovaškem, je dne 2 julija priobčil kratek članek o verskem položaju naše manjšine v zvezi s prepovedjo slovenskega jezika v tržaških cekvah.
S. E. M ARIN ETTI IDE NA KONGRES PEN KLUBOVA U BUENOS AIRES
Talijanske delegate za kongres PEN Mu-
11(1 II. Th/prtn Q A-i'f/ieil rlis sl* j!	_7 • 
Pred 50 godina
Od sada unapred ćemo redovno u svakom broju donašati izvatke iz »Naše Sloge« pred pedeset godina. To će zanimati, nadamo se, i mladje i starije. Starije radi toga što će im osviježiti mnoge uspomene, a mladje radi toga što će iz toga doznati gdje-koji detalj naše novije povijesti, a naročito će imati prilike da upoznaju duh koji je vladao medju našim narodom u Istri toga doba i medju našim ljudima koji su taj naš narod vodili. Izvatke donašamo u pravopisu toga doba bez izmjena. Op. ur.
*
JURINA I FRANINA
Franina: V’ Opatije da nesmeju deca kantat hrvatski!
Jurina: A neka sad veli kantaju hrvatski, a deca pak nemški onu staru:
O majn liber Aguštin,
Ales ist hin al pak ovu novu:
O majn kiajner Villieimin,
Mi nemarimo za Berlin.
Franina: Jure ti imaš glavu.
Jurina: Ima i...
. .B^ešćine nam javljaju, da tamo još msu izložene listine u svrhu obavljenjd općinskih jzborah. Ako se listine za koji dan neizlože, znati će naši. što njim je činiti, obratiti se naime, makar brzojavno, na ministarstvo nutarnjih poslovah u Beču. Netreba da jih to učini stotina, dosta je dvojica, trojica njih.
Škola u Novojvasi kod Poreča, Tuže
nam se nekoji Novovašćani kako njimi se djeca u domaćoj školi kroz J-4 godine skoro ništa nenauče jer su podučavana u nerazumljivom jim talijanskom jeziku. Većina njih nehtjede radi toga neuspjeha
---------------co i	svoju djecu u školu više slati. Učiteljica
bova u Buenos Airesu predvodi i ove godine 5.rlJ®vi.roditelje, da budu kažnjeni globom. Marinem. On 6e održat na kongresu pre- “ocmeIj' nehtjedoše globe platiti, dapače davnje koje nosi naslov: »Svjedočanstva pje-1 učini 24 njih molbenicu, da njim se dade snika-vojnika Istočne Afrike*, što znači Mar učitelja, koji će podučavati djecu u mate-nnettijeva. To je onaj Marinetti koji je na rinskom jeziku... Za tri talijanske obi-lanjskom kongresu PEN klubova obeéao da I telji da oni neće svi trpiti, bilo to e-nsnndi se naš narod u Julijskoj Krajini neie kul-1 u Poreču pravo ili ne. turno progoniti; onaj hoji je ispjevao pane- *	^
Oirike o masakriranju Abesinaca, pretsjed-] i; Mošđeničko!	V •
nik Talijanske akademije, osnivač futurizma I sta I « našom • t ^ Polovicom augu*
ild. Ud.	1	i™- 1 u na?em mjestancu budi se, g. ured-
Ako članovi kongresa PEN kluba dozvo- nribi	,Pređmalo godina
le Marinettiju da iznese svoja »Svjedočan-	Se--0Vuda Lesto talijanska pjesma a
siva*, tada bi i delegati PEN klubova iz Ju-1	v,se tomu tako. Mjesto nje čuje
goslavije morali da iznesu naša svjedočan- -Sada llrvatsIfe napjeve, naše mile pje-stva. U protivnom slučaju 6e potvrditi izreku f stmce-jednog našeg književnika po kojoj bi čla- Ivi ^	*
novi PEN kluba »bili krezube babe koje\j era 0 Trstu zahvaća žalibože sve to klipšu za budućnošću osvriuči se na svoju | tìut,lje sv°ie korenie. sterilnu prošlost*.	1	^
U CIJELOJ ITALIJI SE VRŠE MOLITVE ZA ŠPANIJU
»La Corrispondenza* izvješćuje da se u svim crkvama Italije vrše molitve za Spa-niju. Moli se za poraz »bezbožnika* i za pobjedu generala Franca i njegovih marokanskih muslimana koji pod zastavom sa polumjesecom i zvijezdom ubijaju španske katolike u Španiji. A »Corriere istriarjp* pozivlje starije na Svetu pričest, jer dječaci i djevojčice su to vei izvršile sa namjerom i molitvom za pobjedu katoličkih generala u Španiji.
Kolera „a Rijeci. Od 14 na 15 augusta oboljelo je 15 osobah a umrle su 2: od 15 I na 16 oboljele su tri a umrla nijedna.
NASA KULTURNA KRONIKA
ENGLESKA KNJIGA DR. LAVA ČERMELJA 0 NAŠEM NARODU POD ITALIJOM
Španiji.	i ,Beogra đ (Agis), augusta 1936. —
Amba Aradom------'Amba Alagi------1 ±ycl naslovom »Life and death struggle
—--------	'	°, nTational minority« je izašla u izda-
vši iseljenici u Americi jravore ^“Sostovenskog udruženja za Ligu
..Slo^tdelaYci obsojamo Mussoli- nog ^’ na^fji^'^navScT pUÌillf'i niieV2 d£t iUro,.,n-.zlasti. nimamo be- stanja u Julijskoj Krajini Na a^t/stra-sed, da bi dovolj ožigosali deportacije I nica, podijeljenih u 15 poglavlja sakim
Fašizem je barbarizem v obleki I	__________
civilizacije. Vse, kar je nazadnjaškega, | ioqip ri i avvi-	,
se nagonsko nagiblje k fašizmu.	JOSIP	RIJAVEC POJE V LENINGRADU
(Prosveta - Chicago) NaS rojak Josip Rijavec je te dni go-
stoval v Leningrad,,, kjer je žel velik us-
Tah'.imPtnk-JkPl,^lka ie biIa zeI° "avdušna za ^ j!"Sko jzvaJanje našega rojaka in mu je burno ploskala. Po turneji v Rusiji bo Rijavec sei v Goteborg (Švedsko), kjer bo ime. 10 predstav potem pa bo šel v Severno in Južno Ameriko. Večino koncer-WVlte dlr'Klral svef°vni dirigent Bruno
Getaldič llko, major, Zemun D Starec Smiljan, rudnik Dre-nica, Vučitrn	d
V prošlom broju objavljeno
NOVA SKLADBA M. BRAVNIČARJA.
os Im . Dvorzakove simfonije v g-duru in 25,- Mendehsohnovega violinskega koncerta -
30— n^lr* Karl0*r') tudi nainovejša Brav-n 39 2Wtin ^arieV? sk,ađba ’Divertissements« za go-D 33.230.60[daini orkester in klavir v treh stavkih. -
Koncert dirigira operni kapelnik Anton