Ljubljana, 11. oktofcar 1930,
Izlazi 1., 11. i
♦ Uredništvo i uprava
Organ Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Jf u Ljubljani, Narodni dom* Telefon 2543 c Račun pošt. šted. 12.943 ♦ Oglasi po ceniku
Ljubljana, 10. oktobra.
Pre nedelju dana, 3. oktobra, na-vršila se godina dana otkako je za našu državu uzakonjeno i jedino u duhu svih narodnih težnja dano pra* vilno ime nazivom kraljevine Jugosla* vije. Time se ispunio od davnine veliki san čitavog našeg narodai time su ostvarene velike ideje naših narodnih velikana knjaza Mihaila. Ilira sa Stan* kom Vrazom, time je utelovljena mi* sao velikog vladike Jurja Strossmave* ra i svih velikih sinova našega naroda, a time je i ispunjena težnja jugoslo* venskog Sokolstva i na najvišem me* stu dobila je telo i 'krv naša osnovna ideja jedinstva: jedan narod — jedna država — jedno Sokolstvo.
Time, što je po našem jugosloven* skom Kralju dano našoj državi ime, koje je bilo več odavna udomačeno u domačem i stranom svetu, presečene su sve tradicije, uklonjeni vidljivi zna* kovi naše plemenske rascepkanosti i srušene granice našeg lokalnog patrio* tizma. Ovaj je akt, pored januarskog manifesta, kamen temeljac, na kome se počela graditi lepša budučnost naše kraljevine Jugoslavije, koja je do tog doba, kroz tih minulih deset godina, bila ometana u svom pravilnom sredi* yanju raznim medusobnim trzavicama • prepirkama, a koje su imale svoj ko* *en u plemskim separatističkim tež* njama i u nepoverenju brata spram brata. Aktom od 3. oktobra pr. god., ne samo što je obeleženo i podvučeno puno državno i narodno jedinstvo, nego je i simbolički izražena misao potpune jednakosti, ravnopravnosti i bratstva sviju Srba, Hrvata i Slove* naca.	i
Druga znamenita činjenica zako* na od 3. oktobra 1929. god. je podela kraljevine Jugoslavije na devet bano* vina zasnovanih na bazi najobjektiv* nijih kriterija i na način, kako če upra* va narodu biti što korisnija .Time su stvoreni svi preduslovi, da se naš na* r°d, u unutrašnjoj harmoniji narodno* jedinstva, može potpuno mirno pre* uati stvarnom radu na svom kultur* nom i privrednom jačanju.
Več prilikom prvogodišnjeg jubi* Jeja možemo da beležimo vanredno lepe rezultate tog rada, rezultate, koji u svakom pogledu kudikamo nadma* šuju one iz prvih deset godina opstan* ka naše države.
Čitav naš narod, a naročito mi So* koli, radujemo se ovoj pobedi jugo* slovenske misli i njezinog pozitivizma, što više, jer smo več od prvog našeg početka bili uvereni, da jedino pravo Jugoslovenstvo može spasiti naš na* rod. Da smo bili na pravom putu, po* kazuje prva godišnjica jugoslovenske ere u našoj državnoj politici.
U isto doba. kada se radujemo napretku Jugoslavije u jugosloven* skom duhu, krvari nam naše srce kad pomislimo na našu braču preko gra* nice. Naše* misli lete danas preko Ka* ravanaka, lete našoj brači koruškim Slovencima, koji su pre deset godina na današnji dan zbog nesretnog plebi* scita pali pod tudinsku vlast. Danom 10. oktobra 1920. godine postala je Gospa Sveta naše drugo Kosovo. Go* sposvetskim poljem, na kojem su se nekada ustoličavali slovenački vojvo* de na slovcnačkom jeziku i po starim slovenskim demokratskim o'bičajima> ponovo su zavladali Nemci. Naša in* teligencija morala je da napusti svoju zemlju, Nemci su pozatvorili slove* načke škole i narod je ostao sam, ne* majuči nikoga, koji bi u njemu podr* zavao nacijonalnu svest i gajio njegov materinski jezik. Ali usprkos toga ne možemo kazati, kako se to obično mi* sli i kaže, da kod koruških Slovenaca nema narodne svesti i da su zbog toga oni za nas za uvek izgubljeni. Ona živi kod njih u potsvesti i odražava se u verskom čuvstvovanju naroda, dakle u delu duševnog života, koji je naročito kod koruških Slovenaca naj* n tim ni ji ; najsvetiji. To nam najbo* ■*C ..	Је Potpuno verodostojna
statistika, koja je bila prošle godine otstampana u berlinskoj reviji »Kul* tumehr«. Evo nekoliko primera: U opstini Sv Štefan na Zili nabrojili su kod privatnog brojenja Stanovnika 1910. god. 1826 Slovenaca i samo 25 Nemaca. Rezultat zvaničnog brojenja iz god. 1923. pak prikazuje u istoi opštini samo 200 (13%) Slovenaca i 1431 (87%) (Nemaca. A kod toga je zanimljivo, da tih 13% (po brojenju iz god. 1923.) Slovenaca šal j e na pouk veronauka, koji se predaje na slove* nnčkom jeziku *99% sve decc, koja su obvezna da polaze školu, dok medu* tim 87% Nemaca šalj e na nemačko Predavanje veronauka samo 1% dece.
JELENKO J. IVANOVIČ (Niš):
Pojačajmo prednjački kadar i ojačajmo sokolske čete!
Vojne jedinice završavaju sa prak* tičnim vežbanjem na terenu. Nastajc period manje intenzivnog rada sa trn* parna, počinje rad na sastavljanju bi* lanca postignutog uspeha u toku let* njeg perioda rada, i rad u Yrupnim školama — školski rad.
Zimskim radom, radom u trupnim školama više su zauzeti komandanti
—	stari j i oficiri. Mladi oficiri, podofi* ciri i vojnici imaju da obavljaju teku* če poslove i da prate predavanja u trupnim školama, koja obavljaju sta* riji iskusniji oficiri. Za mlade oficire nastaje period odmora posle napor* nog rada uloženog u toku letnjeg pe* rioda izvodenja obuke kod vojnika.
Pored toga, znatan broj vojnika regrutovanih na skračeni rok službe u kadru, uskoro če se pustiti iz vojske, pošto če odslužiti odredeni im rok služ* be.
U Sokolstvu, posle zatišja, koje je bilo nastalo u toku ietnj'h dana po završetku velikih sokolskih svečanosti, cdržanih u Beogradu, odlaskom član* stva na letovanja i odmor, nastaje opet intenzivan rad. U vežbaonicama kao u košnicama vri, u jedhom delu vežbaju se proste vežbe, u drugom se vrši rad na spravama, u trečem pre* davanja, pesme, muzika. Svuda se vidi rad i veselost.
(Nastavak na str. 2.)
Slične slučajeve nalazimo u večini ko* ruških opština, u kojima žive Slovenci i to u Sv. Jakovu u Rožu, Rožeku, Bi* strici u Rožu, Kotmaroj vasi, Galiciji, Hodišama, Djekšama i t. d.
Prema slici, koju nam predočuje ova statistika, treba da u buduče rav* namo svojim radom, t. j., da radimo na tome, da prebudimo narodnu svest
u širokoj masi 'koruških Slovenaca iz potsvesti u živu svest. Ko jim čemo to putem postiči, o tome treba da raz* mišljamo prilikom današnje lOgodiš* njice. Ovako razmišljanje korisriče našem narodu u iKoruškoj više, nego sve raspravljanje o tome, ko je skrivio da smo plebiscitom izgubili ovaj biser jugoslovenske zemlje.
Cehoslovački praznik 28. oktobra
Svim bratskim župama i društvima!
Braćo! Sestre!
Utorak 28. oktobar dan je oblet* nice, kad je bratskom čehoslovačkom narodu granulo sunce slobode. To je dan, kad su udareni snažni temelji bratskoj čehoslovačkoj državi.
Godimice od postanka svoje države čehoslovački narod taj dan slavi i veliča kao svoj največi blag* dan, a mi Jugosloveni jednako smo godimice tog dana delili radost sa ne* šom bračom Čehoslovacima, jer nji* hova radost naša je radost, njihova sloboda naša je sloboda!
I ove godine spremaju se naša se* verna brača, da proslave taj dan do* stojno i veličanstveno, kako to doli* kuje jednom narodu, koji je izgradio svoju slobodu i svoju državu u krvi i na kostima vlastitih sinova.
Mi tako verni tradiciji, pridruži* čemo se i opet toj slavi, a ove godine tim više, to spremnije, to oduševlje* nije, jer baš ove godine kao možda nikada do sada okušalo se naše bi‘at= stvo i dokazalo celom svetu, da naš stari zavet »Vernost za vernost« nije isprazna reč, več fakat. kojeg nitko neče poreči, a niti pomuliti .
Što više, baš ove godine pokazalo se, da naš Vjeruju slovenske uzajam* nosti poprima sve jače i jasnije kon* ture, jer uz braču Čehoslovake i brača Poljaci podigoše glas pravde i prosve* da, da odbiju nabačene klevete na So* kolstvo.
Jedni i drugi zadužiše nas ponov« no, jer oni su na svoja usta izneli na* še misli, oni su u golemoj tuzi sauee* stvovali s nama, znajuč dobro: nepri* jatelj brata mog i moj je neprijatelj!
Naročito brača Čehoslovaci i rečju i pisanim slovom pred čitavim svetom pod igli su glas prosveda pun ogorčenja i zajedničke boli, zalažuč se za pravdu i istlnu.
Toj braći, tom plemenitom naro* du dužni smo hvalu, jer njegov spon*
tani istup dovodi nas do spoznaje, a druge do svesti, da mi Jugosloveni
nismo sami, da su uz nas močna bra* ča, koja s nama dele sve dobro i zlo!
1 svesni svega ovoga, odlučili smo, da Sokoli kraljevine Jugoslavije ove godine dan 28. oktobra proslave na osobito svečan način kao dan za* hvainosti brači Čehoslovacima.
I u vidu svega ovoga izvršni od* bor Saveza Sokola kraljevine Jugo« slavije sa svoje XIX. sednice odrŽane 2. oktobra o. g. odredio je:
1. Sva bratska društva sviju so* kolskih župa Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije imaju ovogodišnji 28. oks tobar, narodni blagdan čehoslovačko; ga naroda, proslaviti na najdostojniji način, a prema mesnim prilikama ili samostaino ili u vezi sa ostalim na* cionalnim organizacijama, a u cilju, da se produbi i učvrsti u redovima svih pripadnika Saveza Sokola kralje* vine Jugoslavije velika ideja sloven* skog sokolskog bratstva.
2. Toga dana neka se održe sve* čane akademije sa prigodnim preda: vanjima i programima, u kojima če doči do izražaja naše bratstvo sa če* hoslovačkim narodom.
3. Sve sokolske župe neka tog da* na odašalju pozdravne i zahvalne te* legrame bratskoj Československoj Obci Sokolskoj u Pragu, III., Tyršev dom.
4. O obavljenim proslavama ima* ju se Savezu podneti izveštaji.
Zdravo!
ZA SAVEZ SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
E. G a n g 1, I. zamen, starešine.
A. Brozovič, tajnik.
M. STANOJEVIČ (V. Bečkerek):
Naše finansye
Za ostvarenje izvesne plemenite ideje, potrebno je, često; vrlo mnogo materijalnih sredstava. Naša sokolska ideja je plemenita, velika i' ostvarlji* va, ali su veoma skromna sredstva što nam stoje na raspoloženju. To je tako od osnivanja Sokolstva pa do danas. Ni kod Čeha nije bilo bolje. Fiigner je morao pokloniti gotovo celo svoje imanje da bi sokolska misao uhvatila dubljeg korena u narodu. Osnivači našega, jugoslovenskoga, Sokolstva prilagali su uz materijalne žrtve sav trud i svu mladost svoju.
Blagodareči tome i takvome po* žrtvovanju, Sokolstvo se u nas razvilo takvim zamahom, kakvim nije ni jed* na organizacija u novijoj našoj isto* riji. Korist, snaga i uspeh Sokolstva, poznati su danas ne samo u svakome kutu naše domovine, nego širom čita* voga sveta. Na internacionalnim olim* pijadama stajali smo u prvim redo* vima!	1
Pa ipak ne možemo biti zado* voljni u svakom pogledu. I u društvi* ma pojedinačno, i u župama u opšte, stojimo na zavidnoj moralnoj višini, ali materijalno upravo se mučimo. I izvršni odbor naše savezne uprave, na nekolikim svojim skorašnjim sednica^ ma, bavio se pitanjem naših finansija. Ustanovljeno je, da imamo još dosta dugova na ime izgradenih domova, da u društvima nemarno dovoljno spra* va, da župe nikako nc mogu da do* vedu u ravnotežu svoj budžet, da nam nikako nisu bogate biblioteke, da ne* mamo sredstava za održanje tečajeva, i tako dalje/ U" društvima se i koje* kako izlazi na kraj, ali u župama je velika kriza. A kad se bolje zagleda, baš u toj župskoj krizi leži celokupni naš finansijski problem. Kad bi župe izašle iz pasive, to jest, kad bi mate* rijalno bile aktivne, tada bi one pre* ma Savezu redovno ispunjavale sve obaveze, te bi se time u našoj vrhov* noj upravi jače razmahnulo propagan* dom sokolske misli. Osim toga, jaka župa u materijalnom pogledu podupi* rala bi svoja slabija društva. Ovako rad župe svodi se na transmisiju sa* veznih naredenja društvima.
Istina je, da nam stoje na raspo* loženju i veče sume kao pomoč od banovina, ali mi bismo morali da i sami stvorimo stalne prihode za župu. Valja iskreno priznati, da imamo mno* go slabih društava, i to su veeinom ona na selu i u manjim varošiina. U večim gradovima stojimo bolje, u ko* liko društvo nema velikih režija ili dugova za dom. Prema tome svima je potrebna pomoč, ali ne i svima pod* jednako neophpdna. Zato bi bilo po* trebno, da sva dru,štva srazmerno do* prinosc prihodima župe. Župa treba da postane, u materijalnom pogledu, neka vrsta štedionice odakle bi bili pomognuti oni, koji su u največoj ne* volji.
Kod jačih društava prilično su razvijeni lokalni interesi, to jest, grčevito še čuva u kasi uštedeni novac ili se sprovodi sokolska akcija, kao da baš’ to društvo ima svojih osobito važnih sokolskih zadataka.
S takvom praksom se mora pre* kiriuti. Zupe moraju preuzeti in cija* tivu u ruke i gledati na sokolski posao sai jedne više, opšte tačke gledišta. Ona se dakle mora finansijski oja* čati, i to preko svih svojih društava, kako bi posle, mogla pomagati najsla* bija. Valja pored stalnog župskog do* prinosa ubirati i druge povremene prihode. Evo jedan mali prjjmer.
Neka bi svako društvo u godini priredilo samo jednu priredbu, i neka bi na njoj bilo čistoga prihoda samo nekoliko stotina dinara. Kad bi u ko* rist župe od. toga išlo samo 5 %, to društva baš nikako nebi osetila, a žu* pa, dobivši sa više strana po malo, ■iniala bi prilično dosta. Društva naša iniaju mnogo priredaba u toku jedne godine, imaju akademije, - javne časo* ve, posela, konccrte, predstave, možda i balove i druge zabave, te kad bi uvek odvajali tih pet na sto za svoju župu, za svoju štedionicu, imali bi uvek pravo da potraže, da im se u ne* volji odmah pomogne za koju spra* vu, za prednjački društveni ili župski tečaj ili za ma kojidrugi sokolski rad. Tako bi društva stvarno uzajam* no sebe pomagala preko župe, bila bi više vezana jedno na drugo i naučila bi se da cene smišao organizacije, bratstva i jednakosti. Snažno bismo kroč li napred. Dobrih mladiča ima po našim selima. Došii hL oni na pred* njačke župske pripremne teeajevc, sa* mo, kad bi župa imala otkuda da im pruži stan i hranu. 1 vratili bi se u svoje mesto da razviju sokolski bar* jak, da rade i da vremenom stvore snažno društvo. A mi, koji postojimo kao Sokoli, treba da sc pobrinemo, da nam pristupe i drugi kao Sokoli, ali samo takvi, koji produ kroz tečaj, kroz sokolanu, kroz vežbaonicu. kroz sokolsku ideologi ju. Stvaranje društa* va po njihovoj inicijativi, bez dobrog prednjaka, bez sokolski nadahnutog stareš ne, bez izučenih administratora
—	nerna i ne može biti ozbiljnog so* kolskog društva.
Jednom reči: društva moraju više davati župi, ako hoče da u danim pri* likama od nje i primaju. Neka svi podjednako dajemo, a neka mali bu* du pomognuti najpre, da bi se i oni razvili, da bi ojačali, da bi se posle mogli odužiti time, što če se njihovim stalnim davanjem drugi pomoči. Kada bi se ovo u našim župama usvojilo, manje bismo bili upučeni na pomoč s druge Strane i naš sokolski rad do* šao bi do velikih razmera.
Presto na Gosposvetskem polju
ROSI JA - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
SLOVENSKO SOKOLSTVO
Br. dr. Scheiner stupio u 70. godinu života
Starosta ČOS br. dr. Josip Scliei* ner navršio je 21. septembra 69. godi* na svog života. Skoro dve Rodine bio je zbog bolesti u Tatranskoj Polijanci i kako doznajemo, sada se sasvim opo* ravio tako, da može več i na izlete u gore. Uskoro ec se vratiti u Prag i preuzeti svoje poslove. Bratu dru. Scheineru, koji je i starosta Saveza Slovenskog Sokolstva, želimo, da bi još dugo godina zdrav i čio radio na procvatu čitavog slovenskog Sokol* stva.
*
Pripreme za svesokolski slet u Pragu god. 1932
Čehoslovačko Sokolstvo več je počelo sa organfzacijom IX. svesokol* skog sleta, koji če da bude god. 1932. Taj slet biče ujedno 11. slet sloven* skog Sokolstva. Prvi je bio održan god. 1912. Naročite svečane sletske priredbe biče posvečene lOOgodišnjici rodenja dr. Miroslava Tyrša.
Organizacija ovog sleta biče u nekoliko drukčija nego je bila dosa* dašnja. Sastojače iz triju odbora i to iz:
1. Slavnostnog odbora u koji ula* zi pretsedništvo i načelništvo ČOS, pretsedništvo prosvetnog odbora, pret* sedniei i tajnici pododbora, zastupni* ci raznih korporacija, koje če sudelo* vati na sletu i zastupnici slovenskih sokolskih saveza.
2. Izvršnog odbora, koji če biti re* duciran na minimum, čime če se po* stiči veča delatnost i gipkost u radu. Od tog odbora zavisi čitavo organizi* ranje sleta.
3. Pretsedništva, koje če stajati na čelu sletskog rada i voditi slet.
Nanovo se uvodi i sletski nadzor* ni odbor sa analognom funkcijom, ko* ju imaju nadzorni odbori po društvi* ma. Nadzorni odbor stoji van ostalih sletskih organizacija.
Na čelu čitave sletske organiza* cije je br. dr. Jos. Scheiner, starosta ČOS i pretsednik Saveza Slovenskog Sokolstva. Potpretsednik je br. dr. Ka* rel Heller, kao voditelj poslova. Slet* ski je tajnik br. K. Schwarz, pretsed* nik finansijskog odbora br. dr. Fleisch* mann, pretsednik nadzornog odbora br. V. Stepanek. Ovi funkcijonari za* jedno sa načelnicom s. M. Malom i prosvetarom br. A. Krejčijem tvore sletski presidij.
Pretsednici pojedinih odbora su brača: ing. Petru (gradevinski odbor), J. Heller (stanbeni), Avg. Očenašek (odbor za sletsku ocenu), A. Krejči (izložbeni), A. Dyrak (umetnički), dr. Schauer (velesajamski), J. Los (reda* teljski), V. Štepanek (slovenski), dr. Krovak (ameriški), dr. Fleischmann (biografski), Rozmara (gospodarski), Pipla (prehranbeni), dr. Bukovsky (le* karski), Chronst (železnički).
*
Tyrševa proslava u Pragu
Udružene praške župe priredile su 16. septembra o. g. u Obcenom do* mu veoma svečanu proslavu Tyrševog rodendana i to kao uvod u priprave za svečanosti stogodišnjicc njegovog rodenja god. 1932. Proslavu otvorio je pozdravnim govorom br. dr. Ne* meček, pevačka društva pevala su razne nacijonalne pesme, a univ. pro* fesor br. dr. Albert Pražak iz Brati* slave jakim potezima ocrtao je u kra* snom predavanju značaj dr. Tyrša za
(Nastavak sa 1. str.)
Uprave društava razmišljaj u i de* batuju, na koji način da se Sokolstvo proširi na sve društvene staleže, na ko* ji način da se Sokolstvom oduseve sela.
Nažalost, svuda se oseča nedosta* tak dovoljnog broja spremnih prednja*
ka.	v
Uprava Saveza i uprave župa spre* maju prednjačke tečajeve, da bi se taj nedostrttak umanjio, ali ma koliko da dobijemo novih prednjakfi, još dugo vremena osečati če se nc.dostatak.
MeSutim u vojsci veliki broj mla* dih vaspityča ni^u mnfrgo zauzefi zim* skim radoiii u hrupnim školama i re* dovnim tekučinf posloVimri, kao što je to bilo u toku letnjeg rada.
Mislim, da bi se za Sokolstvo vrlo mnogo učinilo, kada bi se ovi mladi vojni vaspitači, mladi oficiri i podofi* čiri, u vremenu njihovog odmora u toku zimskih dana vaspitali u sokol* skom duhu.
Svi ti mladi ljudi, po dobu njihove starosti, prema sokolskoj organizaciji treba da su vežbači.
oslobođenje čehoslovačkog naroda. Kod telovežbačkili tačaka bile su na pragramu razne proste vežbe i vežbe na spravama. Uzorna vrsta Praške žu* pe izvadala je jugoslovenske proste vežbe. Proslavi prisustvovao je i pret* sednik čehoslovačke vlade brat Udr* žal sa više ministara, senatora i na* rodnih poslanika, nadalje zastupnik 28. peš. puka Tyrša i Fiignera, pret* sednik opštine brat dr. Baxa, starosta čsl. vatrogasaca brat Seidl, starosta ruskog Sokolstva br. dr. Vergun i mnogo drugih.
*
f Br. Rudolf Macenauer
Bivši dugogodišnji načelnik Soko* la I. Smichov, bivši načelnik Jungman* nove sokolske župe i član načelništva COS br. Rudolf Macenauer urnro je
7.	septembra o. g. Načelnik Smichov* skog Sokolskog društva bio je od 1906. do 1929. godinc. U župskom prednjačkom zboru bio je od g. 1900., a u godinama 1914.—1915. i 1919. do 1921. bio je župski načelnik. Za nje* gov nesebičan rad odlikovala ga Če* hoslovačka Obec Sokolska, prilikom njegove 50godišnjice rodenja g. 1923., Suchardovom plaketoro »Na straži!« Odličnom bratu — večnaja pamjat!
*
60 godišnjica br. Arnošta Barta
Poznati lužičko * srpski narodni voda i jedan od osnivača lužičko*srp* skog Sokolstva, br. Arnošt Bart, slavio je 29. avgusta o. g. 60godišnjicu svog rodenja. Duže vremena bio je posla* nik u saskom saboru i kao takav stu* pio je u doba nemačke revolucije god. 1918. na čelo lužičko*srpskog Narod* nog odbora. Kao pretsednik tog od* bora otišao je na mirovnu konferen* ciju u Versailles, gde je pred čitavim kulturnim svetom digao svoj glas za prava najmanjeg slovenskog naroda. Ali naišao je na gluha uha i vrativši sc u Nemačku, osudio ga nemački sud zbog »veleizdaje i rada protiv nemač* kog državnog jedinstva« na tri godinc tvrdavnog zatvora. Kasnije je zastu* pao Lužičke Srbe na manjinskim kon* gresima u Ženevi, a otkako su Lužički Srbi sa ostalim narodnim manjinama Nemačke istupili iz tog kongresa, za* stupa ih na manjinskim kongresima saveza narodnih manjina u Nemačkoj. Aktivno u zadnje doba u politici ne radi, ali svoje još uvek mladcnačkc snage posvetio je lužičkoj žurnalistici i gospodarskom napretku Lužičana. Br. Bart jc kao odušovljcn Sloven od prvih početaka veoma agilan član lu* žičko*srpskog Sokolstva. Svu svoju decu odgojio jc u strogom sokolskom i slovenskom duhu. Najstariji mu sin Arnošt, podnačelnik je lužičko*srpskog sokolsko_g Saveza. — Jubileju brata Arnošta Barta čestita iskreno i jugo* slovensko Sokolstvo. Na mnoga j a ljetal
Savez polj skog Sokolstva
Odbor Saveza poljskog Sokolstva zaključio je, da se održi savezna skup* ština 23. novembra u Varšavi. Admi* nistracija saveznog organa »Prze\vod* nik Gimnastyczny Sokol«, koji izlazi u Lavovu, preneče se u Varšavu. Iz* gleda, da ima Savez svojim listom ne samo finansijske, več i redakcijske poteškoče. — Spomenica poznanjskog svesokolskog sleta izlaziče još do kra* ja ove godine. Savezni telovežbački tečaj vršio sc od 3. do 30. augusta.
Veliki broj tih mladih ljudi mogli bi za vreme zimskih dana, kada nisu tako mnogo opterečeni službom, tla pvovedu izvesno vreme na saveznm i župskim prednjaikim točajevima.
Svi ti razpolažu solidnim vojnim znanjem, vojnom disciplinom i opštom spremom; to znanje, ta disciplina i op* šta sprema, mogla bi sc samo dopuniti sokolskom spremom, sokolskom disci* plinom i sokolskom nieoiogijom.
Verujem, da bi se ovo moglo ostva* riti na taj način, što bi uprava Saveza izdejstvovala kod gospodina Ministra vojske i mornarice rešenje, da sc iz* vestan broj mladih oficira i podoficira uputi u saveznu prednjačku školu na tečaj, a u mestima sedišta župa, da se iz svakog puka uputi na župski pred* njački tečaj iz vestan broj mladih ofi* cira i podoficira, koji sa svojim jedini* cama garnizoniraju u garnizonu, u ko* me je i sedište sokolske župe.
U garnizonima, u kojima nisu se* dišta župa, mogli bi se u sokolskim društvima organizovati prednjački te* čajevi, na koje bi se uputilo, pored članova Sokola iz toga mesta, i izve* stan broj mladih oficira i podoficira iz
Dr.ILIJA DESPOT (Šibenik):
Čehoslovačkoj
Moja je mati onog kobnog dana zanijemila od ljutih, teških rana — i polomljena srca
gledala duhom kraj onaj, gdje grča u boli silnoj krv Njezine krvi, pa nije nista mogla reč . . .
Prvi
Veliki glas s Tvojih usta jeknu, i prodol muklu sjeknu!
Prcdrma Pravdi zatvorena vrata, i ču se Riječ od — dvanaestog sata!
—	Riječ Tvoja jaka, teška
prostriiji zrakom s kraja na kraj svijeta,
Matere moje, o Sestro viteška!
Sva srca naša i sve duše ožarila si slavshom vjerom svetom, i naše boli tmuše
prevukla nadom, snagom i poletom!
Olujom Pravde, olujinu Bijesa
srela si hrabro i na nju, na grješnu
sasula slrijele: osvetli nebesa;
a djecu neutješnii
iz onog tužnog kraja,
iz slavskog zavičaja,
što još ih menila bije —
što još ih krvnik pogubio nije —
pozvala k sebi, da sa srca Tvoga,
vapiju Pravdu i zazivlju Boga!
*
Mati je moja onog kobnog dana — sva zaplakana,
al mirna ipak, prisebna i jaka na oltar digla Cetiri Junaka!
A Ti si dotle zamahnula krilom sve svoje snage i sve svoje moči, i rekla Sestri: „Ne plači, jer doči dan osvete če!“ — Tvoj glas močni silni biješ ne ušutka! Ne poznaje straha slavljanski jaki duh, več maha pravednom daje gnjevu! Golgot naša Krstova puna nove nadom piše, vjerujuč sve više
u svijetlo zore dana slavijanskoga!
#
... S vrhova gora, s dubina mora iz koliba i dvora, sa brda i sa zala — radi Velike Riječi Tvoje, viteška Sestro Matere moje:
Hvala !
Hvala!
Hvala!
Šibenik, rujna 11)30.
jed nica, koje garnizoniraju u tom mestu.
Nastavni kadar za društvene pred* njačke tečajeve regrutovao bi se od nastavnika, koje jc uputila uprava žu* pa, zatim od društvenih načelnika i od onih prednjaka, koji su več svršili sa* vezni li župski tečaj.
Dopunjujuči znanje stečeno na te* čajevima radom u sokolskim društvi* ma, ovi mladi ljudi postali bi dobri društveni prednjači.
Na ovaj način, ne čineči velike iz* datke za spremu svojih prednjaka, sva društva dobila bi dovoljan broj pred* njaka. Njihova sprema neče biti sa* vršena, ali če biti zadovoljavajuča. Upučivanjem istih lica na tlocmje te* čajeve, dobili bi se za relativno kratko vreme dobri prednjači, koji samom prirodom njihove službe razpolažu do* voljivm pedagoškim metodama za vas* pitanje mladih, a njihovim stalnim do* dirom u službi sa mladim ljudima iz svi ju društvenih staleža, oni b, odušev* ljavali sokolskom ideologijom omladi* nu sviju društvenih staleža.
Pomoću vojske mogli bi se dobiti L vrlo dobri organizatori i vode sokol* skih četa.
Uskoro če se otpustiti iz vojske veliki broj vojnika, koji su bili regru* tovani na skračeni ro"k službe u vojsci. On' če otiči svojim kučama, svojim sc* lima u sve krajevc naše otadžbine, do* bivši u vojsci vojničko vaspitanjc. Nji* hovo vojničko vaspitanjc moglo bi se prc njihovog odlaska iz vojske upot* puniti sokolskim vaspitanjem.
U tome cilju treba svaka sokolska župa da organizuje sada tečajeve, a uprava Saveza da izdejstvuje odobre* nje gospodina Ministra vojske i mor* narice, da se na sve župske tečajeve iz svake vojne jedinice, koja je u me* stu gde je 1 sedište župe, uputi po ne* koliko otresitijih vojnika iz raznih se* la, kojima uskoro predstoji otpuštanje iz vojske, pa da ovi vojnici, pre nego što se puste iz kadra, ne stvarajuči ni* kakve materijalne izdatke državi, svr* še župski tečaj za sokolske čete, i svoje vojničko obrezovanje dopunc sokol* skim vaspitanjem na župskom tečaju.
Odlazečii svojini selima u sve kra* jevc otadžbine ovi isluženi vojnici voj* nički i sokolski vaspitani doči če u do* dir sa učitelj ima, sveštenicima i dru* gim nacionalnim radnicima svoga kra* ja, pa ee pristupiti organizovanju so* kolskih četa u selima, gde one ne po*
stoje, a u mestima gde su obrazovane, ojačače ih pridolaskom novih saradni* ka.
Najzad, na kursu za rezervne ofi* cire u Sarajevu i Bileču nalazi se ve* liki broj mladih ljudi kandidata za re* rezervne oficire oduševljeni za nacio* nalni rad, od kojih su mogli po priro* di svoje gradanske profesije upučeni, da bar izvesno vreme svoga službova* nja provedu na selu.
U njihovoj bližini nalazi se naj* bolji organizator sokolskih četa brat Čeda Milič, pa sam uveren, da bi brat Čeda Milič po svome sokolskom uve* renju, da je najprijatniji rad, rad na vaspitanju omladinc, vrlo rado, kada bi mu se za to dala mogučnost, održao predavanja tim mladičima na kursu za rezevne oficire o načinu organizovanja
VOJISLAV BOGIĆEVIĆ (Tuzla):
Dobar ekonom, u težnji da po* stigne napredak u raznim granama privrede, vodi tačnu statistiku svoje ekonomije i ustanovljuje u čemu je bio tokom godine nazadak, a u čemu opet napredak. Kad jc to ustanovio, onda traži uzroke nazatku i nastoji ih otkloniti, da bi i u tim pasivnim granama svoje ekonomije postigao rezultate, koji su srazmerni utrošenoj energiji i uloženom kapitalu.
Sokolstvo ulaže od oslobodenja do danas ogromnu energiju i još veči kapital, da ojača ideju Sokolstva i proširi svoje redove na sav jugosla* venski narod u svrhu nacionalnog. fizičkog i moralnog snaženja.
Da li smo mi postigli rezultate srazmerno utrošenoj energiji, dade se lako ustanoviti tačnom statistikom, kojih smo i mi u župama, i uprave u društvima do danas izradili što ma* lih, što velikih jednu množinu, ali ka* ko mi se čini, sa jednom svrhom, da se tim krpama papira obogati i inače ogromna naša arhiva.
Ja ču ovde načiniti mesto uvoda jedan letimičan pregled na naše ukup* no današnje stanje u uporedbi sa sta* tistikom donešenom u Sokolskom ka* lendaru 1929. godine.
Naša država broji oko 12 miliona Stanovnika. Godine 1922. bilo je 63.000 ili 0‘5% sokolskih pripadnika; godine 1929. bilo je 67.035 ili 0'55%, a danas broji Sokolstvo 77.050 ili 0'64% soko* skih pripadnika. Znači, i pored našeg največeg truda, nismo za tih deset godina uspeli da popnemo broj so* kolskih pripadnika na 1%. Prema iz* veštaju brata Mihajla Lukiča u 23. broju »Sokolskog Glasnika«, ojačao je Savez Sokola kraljevine Jugoslavije prema stanju iz god. 1929. za 10.015 lica. Brat Lukič trebao je tom prili* kom načiniti jednu uporedbu pojedi* nih župa sa stanjem iz 1929. godine, pa bi video, da su ojačale župe: Osi* jek sa 1348, Tuzla 986 (bez seoskog Sokolstva), Mostar 772, Veliki Bečke* rek 445, Sarajevo 414, Beograd 51, Celje 48 i Novo mesto 36 sokolskih pripadnika — a da su opale župe: Skoplje sa 1097, Novi Sad 1633, Za* greb 600, Kragujevac 455, Kranj 426, Ljubljana 278, Cetinje 204, Niš 203 (skoro za 50%), Bjelovar 165, Rijeka* Sušak 143, Šibenik 67, Split 76, Banja* luka 37, Maribor 32 i Užiee' 18 sokol* skih pripadnika manje nego 1928. go* dine. Pojedina društva na pr. imaju više članstva nego cela župa Niš.
Nad ovom pojavom trebali bi da se prvenstveno zamislc starešine župa i da nastoje da sc spreči ovo opada« nje.
Župa Tuzla je od osnivanja So* kola kraljevine Jugoslavije ojačala sa šest novih društava i 8 sokolskih četa na selu, ali stanje po gradskim dru* štvima ni iz tlaleka nije takvo, da bilo kakav drugi rad ne bi bio na štetu društava po gradovima, bez kojih se opet rad na selu ne da ni zamisliti. Sa priličnim poteškočama sabrao sam statističke podatke o stanju društava naše župe, koje ču ovde opčenito iz* neti, pa kako je stanje i po največem delu ostalih župa slično, ova statisti* ka može f ostalim biti od koristi.
Škole prema Sokolstvu. Naša žu* pa ima po varošima i varošicama 22 društva, a u tim mestima nalazi se svega oko 40 osnovnih, srednjih i stručnih škola, koje imaju 10.600 uče* nika*ca i 282 nastavnika. Škole su pre* ma broju učenika=ca zastupanc u so* kolskim društvima: osnovne 9182 uče* nika*ce sa 725 (8%) dece); gimnazije: Tuzla ima na 477 tlaka 50 Sokola ili 9%, Ki jel j ina na 474 tlaka 36 Sokola ili 7-5%; gradanske škole: Tuzla 76 tlaka — nijedan Soko, Dohoj 150 da* ka — 30 Sokola ili 20%, Gradačac 40 tlaka — nijedan Soko, Dcrventa 99 daka •— 24 Sokola ili 24%, Brčko 84 daka — 20 Sokola ili 22%, Zvornik 49 daka — 13 Sokola ili 26%. U Tuzli postoji Ženska stručna škola, koja broji na 110 učenica 15 Sokolica ili 13%, a u svima ostalim žen. stručnim
i radu u sokolskim četama, te bi na taj način po prirodi svoga organizatorskog duha bez naročite pripreme stvorio jednu vrstu tečaja, kao za sokolske čete, tako i za društvene prosvetare.
Ovi mladi ljudi, dobivši na kursu vojničko vaspitanjc i saznavši osnov* ne pojmove sokolske ideologije iz usta savršenog organizatora sokolskih četa brata Cede Miliča po izlasku iz vojske i tlolasku na svoje gradanske redovne dužnosti, preduzeli bi veliki deo po* slova kako u sokolskim društvima tako i u sokolskim četama.
Verujem, da bi ovim načinom za vrlo kratko vreme Sokolstvo raspola* galo dovoljnim brojem dobrih prednja* ka i organizovanim i ojačanim sokol* skim četama.
školama, koje su uglavnom privatne, ima 163 učenice, od kojih je 26 Soko* lica ili 16%. Zanatska škola u Tuzli ima 74 učenika, od kojih je 3 u So* kolu ili 4%. Prema tome postotak učenika Sokola iz svih 40 škola je 7*5 %! Iz nekih osnovnih škola, iako imaju priličan broj učenika, nema ni jedno dete u Sokolu. Tako, osnovna škola u Derventi 642, B. Šamac 505, Gradačac 430, Modriča 275. '
Od 282 nastavnika zaposleni su u sokolskim društvima kao funkcioncri: učitelja 32 (11%) i profesora gimn. 6 (2%). Od 67 nastavnika, koliko ih broji Tuzla, zaposleni su u sokolskom radu 2 učitelja i 2 profesora gimna* zije, a sličan je odnošaj i u Bijeljini, Brčkom, Zvorniku i t. d.
Gradsko stanovništvo prema So= kolstvu. U 22 sedišta sokolskih dru* štava naše župe ima 80.878 stanovni* ka. Po veri su: pravoslavni 15.729, ka* tolici 16.889, muslimani 45.039 i osta* lih konfesija 322. Na taj broj stanov* ništva otpada 2955 (3-5%) sokolskih pripadnika, ne računajuči tu sokolske čete, naraštaj i decu. Od ukupnog broja 2955 otpada opet po verama na: pravoslavne 1444 (49%), katolike 726 (25%), muslimane 620 (20%), jevreje 123 (4%) i druge 32 (%).
Na ukupnih 80.878 Stanovnika u procentima izražen broj sokolskih pri*. padnika izgleda ovako:	pravoslavni
9%, katolici 4%, muslimani 1%, i ostali 5%.
Ako bi sc ovde izračunao pošto* tak celokupnog stanovništva i po se* lima, onda bi na sokolske pripadnike otpao neznatan procenat, sličan pro* centu Sokolstva prema ukupno sta* novništvu naše države.
Vežbače članstvo. Naša župa broji danas članova vežbača 456 (15% ukup* nog članstva) i članica 156 (5%). Iz* vršujučih članica nemaju sokolska društva: Lukavac, Doboj, Teslič, Te* šanj, Malgaj, Modriča, Puračič, Bu* kinje i Janja. Sokolski kalendar za
1929.	god. iskazujc za našu župu članova vežbača 311 i članica 145. Prema tome oseča se porast kod članova za 145 i kod članica za 11! Ovaj napre* tlak je neznatan, kad se uvaži da jc osnovano novih šest društava, ali se župa s njim ipak može ponositi, jer to je ipak napredak, a ne nazadak.
Muškog naraštaja brojc župa 425
i	ženskog 148. Godine 1929. bilo jc muškog naraštaja 298 in ženskog 157, te je prema tome porastao broj m. n. za 127, a opao broj ženskog naraštaja za 9. Uočljiva jc činjcnica, da je i kod ženskog naraštaja i kod članica opadanje, čemu bi takoder trebalo potražiti uzrok i sanaciju.
Muške i ženske dece broji župa 725, što jc svakako neznatan broj prc* ma 9182 dece, koliko ih ima u osnov* ni m školama.
Uprave sokolskih društava. Upra* ve sokolskih društava su stožer oko kojih se vrti celokupan rad, pa ako jc valjana uprava društva, rad u svi* ma pravcima cvatc, a ako ne valja uprava i najbolje društvo za kratko vreme propadne. Do celokupnog uspe* ha u društvima, mnogo odgovornosti opet počiva i na župama, zato se opa* danje članstva u pojedinim župama može dobrim delom pripisati u kri* vicu župskih uprava. Upravu društva jc teško sastaviti, jer je rad u Sokol* stvu dobrovoljan i ne nosi nikakve materijalne koristi za kojotu danas manje više čezne svaki pojetlinac. Idealno bi bilo, kad bi se u upravama sokolskih društava okupile najpozi* tivnije nacionalne snage, a naročito intelektualci iz redova nastavnika, koji su največim delom i pozvani tla rade na pridizanju narodnih slo jeva. Ima mnogo slučajeva, gde su na celu društava intelektualci, a da društvo nc pokazuje nikakvog napretka, nego čak i propada, a ima opet slučajeva, gde ljudi trgovci, bez neke više na* obrazbe, sa največim uspehom i spo* sobnošču vode društva. Lvo kako je
Kad brojevi govore . . .
'ii.Leonb
J (rtn it JI (f (лЈоиофвЈ
/	)fi l/sta
Wotfxht>.
(jrei/v/ibur(L JrLi
ШШ
\	to	(ČVlHt'C)
QIfyrJfJe
Pafcrni
\cheidett^P„ „ C
hffliiospa	(irebiijjO
Zf/'.'.v/f
■«. Z7AvV?o
OStMjt/a
bnoJior
) [Ј^£аШ %(’/'Ao'v© r OJtuda
hk&ovffi nW"	_
o %*,.
{V?t>
/,^љл
<
šh'icu
МеНатјп
bn t ca
'ože/r
O/bdJrrjios
MihhJt
Kolmar&vtA ^rnyc,
аШнт
'mrjref O
'tašfer	^_______
   fttobcts/tit'u
—^aSe
•^v	S —'	~ otu ~yi/wvi’l/e /	/
"4	/	/	Л^лкл / ' . D,. 1	**■
a	pWJL	4*«*s
1
Sf Уп/iornet
Varođn oei/ta mg/a
sastavljena naša župa i naša sokolska društva:
Sokolska župa Tuzla: 6 trgovaca,
5 privatnih činovnika, 4 drž. činovn.,
2	učitelja, 2 advokata, 1 zanatlija, 1 sveštenik i 5 drugih profesija. U 22 sokolska društva ima 389 funkcio* ncra, koji su po profesijama ovako zastupljeni: trgovaca 72 (18%), pri* vatnih činovnika 63 (16%), zanatlija 62	(16%), državnih činovnika 91
(23’4%), učitelja 32 (8‘2%), advokata 10 (2’5%), sveštenika 7 (15%), profe* sora 6 (1‘5%) i ostalih profesija 46 (12-9%).
Učitelja nema u upravama sokol* skih društava: Kreka, Lukavac, Mal* gaj, Zavidovič, Zvornik, Ugljevik, Bos. Brod. Kako se vidi iz cele sta* tistike, nastavnici su uopče sa neznat* nim brojem zastupljeni u društvenim upravama.
Interesantna je stvar, kako su za* stopljene profesije u glavnim funkci* jama uprava župe: starešina trgovac, načelnik inžinjer, tajnik učitelj, pro* svetar inžinjer (stanuje u Kreki). Kod ostalih društava starešine su: trgovci 8, advokati 4, sreski načelnici 3, di* rektori rudnika 2, sveštenici 1, sudije 1, priv. čin. 1, rud. činov. 1, geometri 1. Tajnici: priv. čin. 7, drž. kane. čin.
4,	trgovci 3, poreznici 2, učitelji 1, gruntovničari 1, zanatlije 1, apotekari
1,	sveštenici 2. Prosvetari: učitelji 7, rud. inž. 3, profesori 3, sveštenici 2, veterinari 1, poreznici 1, sudije 1, le* kari 1, poglav. sreza 1, advokati 1, trgovci 1. Načelnici: priv. čin. 5, kane. čin. 5, zanatlije 3, trgovci 2, gostioni* čari 2, učitelji 2, srednjoškol. nast. gimnastike 2, advokati- 1.
Ova nam statistika pokazuje jed* nu prilično nepravilnu podelu funkci* ja, koja je nastala jedino u nedostatku dobrovoljnih sokolskih radnika, a otuda dolazi, da se ni danas nije u sokolskim upravama postigao visoki1 osečaj prema dužnosti, a sam sokolski Tad u mnogim pravcima zapinje i raml j e.
VEKOSLAV BUČAR (Ljubljana):
U 24. broju »Sokolskog Glasni* *a« donešena je slika, koja pretstav* •Ja ustoličenje koruškog vojvode kod Gospe Svete. Ovaj dramatični prizor, koji ima svoj koren u staroj sloven* skoj demokraeiji, odigrao se posled* nji put 18. marta 1414. god. Na taj dan sc je na Gosposvetskom polju ustoli* čio za koruškog vojvodu Habsburgo* vac Ernest Železni, ali ne na slove* načkom jeziku, kako je bilo to pre u običaju, nego na nemačkom. Njegovi naslednici toga nisu više činili i zato 1414. znači godinu, u kojoj je i45ezao
Velika je šteta, što mi br. »So* kolski Glasnik« nije mogao primiti tabele u kojoj je za svako društvo po* jedinačno izraženo sve što je ovde opčenito rečeno, a na taj bi način svako društvo dobilo svoju vernu sli* ku i videla se očita razlika medu po* jedinim društvima.
S
Iz govora ovih brojeva možemo izvuči sledeče zaključke:
Inteligencija, a naročito prosvetni stalež, neznatno je zastupljen u so* kolskom radu, a otuda i neznatno su* delovanje školske mladeži u sokolskim redovima.
Broj vežbačeg članstva nesrazme* ran je broju ukupnoga članstva, a ženske kategorije nalaze se u opa* danju.
Po gradovima u sokolskim dru* štvima oseča se nedostatak prednja* ka, naročito takvih koji su spremni da vode čitavo društvo, pa se dešava, da su pojedina društva ovisna o jed* nom čoveku, koji je često uzrokom rasulu čitavog društva.
Napomenuču još dve pojave, koje nišam naveo u statistici, a to je na* gao porast svečanih odora. Dok je naša župa imala 1929. godine 188 odo* ra, danas ih ima 332. Pored toga je zavladala po društvima jedna nova bolest t. zv. »fanfaromanija«, koja se tako naglo širi, tako da čemo izgleda naskoro svi duvati u trublje i rogove.
Simpatična je pojava nastojanje oko izgradnje sokolskih domova. U našoj župi može se reči da dosad sa* mo jedno društvo ima čestit sokolski dom, a to je Bos. Šamac. Naskoro če imati Bijeljina, a na proleče počinje graditi i Tuzla. Bez domova nema uspešnog rada.
Završujuči ovaj članak, želim da i ostale bratske župe iznesu sličnu sliku stanja svojih društava, jer če takva statistika biti od koristi i osta* lim župama. Na zlo se mora prstom ukazati, ako hočemo da se uspešno leči.
iz istorije poslednji ostatak slovenač* kog državnog prava, koje je imalo svoj izvor u nekadašnjoj demokratič* noj i socijalnoj uredbi našeg naroda.
Ernest Železni, pa i več nekoji od njegovih predaka, kao i istoričari iz njegove dobe, nisu mogli više pravilno da shvate obred ustoličenja. Njima je bio samo »čudnovata cerimonija« ili »obred, kojega nema nigde na svetu«. Ali u koruškom plemstvu i narodu ži* vela je svest, da su u tom obredu pretstavljena važna narodna prava i da u tom obredu živi uspomena na
nekadašnje karantanske vladare — vojvodu Inka i njegove prede. Opat Ivan iz Vetrinja piše, da su Korušci bili mišlienja, da u njihovoj zemlji mo* že deliti zajmove i suditi samo oni knez, koji izvrši obred po starom obi* čaju, t. j. da se svečano ustoliči na »knežjem kamenu«.
Dakle, tek ustoličenjem juridično je počela i bila priznata vojvodska vlast u IKoruškoj. Da bismo mogli ovo pravilno razumeti, moramo da pogle* damo nešto unatrag u istoriju, u doba, kad su Slovenci ima'K još potpuno na* rodnu samostalnost.
Osnovni oblik svega društvenog života kod Jugoslovena bila je zadru* ga u kojoj je bilo više porodica, veza* nih po krvnom srodstvu. Ove poro* dice živele su sve pod jednim krovom i imale su zajedničko gospodarstvo. Zadruga je bila dakle osnovana na porodičnoj i Imaterijalnoj uzajamno* sti. Na čelu stajao joj je starešina. On je vodio gospodarstvo, odredivao posao i brinuo se za potrebe zadru* gara.
Sa ostalim Jugoslovenima doneli su i Slovenci ovu društvenu ustanovu u svoju današnju domovinu i očuvali ju kao starodrevni običaj delomice kroz ceo srednji vek. Društveni život i uredenje Slovenaca u to doba pot* puno odgovara onom kod Srba i Hr* vata.
Nemački uticaj, gradski život i razvijena trgovina, ovim zadrugama nije bila u krvi. Zato su one najpre isčezle tamo, gde se najjače osečao taj nemački uticaj, naime tamo, gde su nastajali gradovi ili važna trgovi* šta. Do XIX. veka ovc su se zadruge očuvale u Beloj Krajini, Prekomurju i kod venecijanskih Slovenaca. Vre* menom nastala su iz zadruga velika seta, koja su se obično nazivala po svojim osnivačima (n. pr. Vinkovci, Matjaševci, Stcpanovci, Adlešiči i t. d ). Svi stanovnici nosili su isto ime, jer su bili istog roda. Svog načelnika zadrugari su birali ili ga je njegov prethodnik imenovao za svog naslcd* nika. Načelnik je obično bio najinte* ligentniji, punoleti član zadruge. Obično je to bio i po dobi najstariji i zato se je zvao »starosta« ili »stare* šina«, pa i »gospodar« ili »domačin«. Naziv »starešina« medu ‘'Slovencima veoma je uobičajen i poznat. Zanim* ljivo je, da stari istorijski izvori na* življu starešinom i seljaka, koji je, imao vlast da ustoličuje karuškog voj* vodu.
Više zadruga, koje su bile u po* rodičnoj vezi i naseljene u jednoj te istoj pokrajini, sačinjavalo je pleme ili rod. Svako pleme činilo je upravnu jedinicu, župu ili županiju, kojoj je stajao na čelu župan. Ti pak stari slovenački župani nisu bili samo gla* vari sela i suci, ikako je to bilo u kas* nom srednjem veku, več su vladali opsežnim okruzima. u kojima su imali svu upravnu, sudačku i vojničku vlast. Na .njihovo mesto stupile su kasnije frankovske grofovije. našto su se i nekadašnji župani počeli nazivati grofovima. Pa i slovenačko plemstvo, koje imamo do XII. veka, 'ima svoj izvor u županskoj vlasti.
Središte župe bio je grad ili gra* dište, što kod Slovena znači kraj vani u polju, koji je ograničen nasipom, zidom, ogradom. Obično su se gradi* šta nalazila na mestima, koja su bila več po prirodi utvrdena, n. pr. na ostrvima, sred močvara ili na brdima. Grad je bio obitavalište župana i uto* čišče naroda za vreme neprijateljskih napadaja. Pod gradom bile su kuče Stanovnika (predgrade), a na protoru izmedu grada i predgrada održavao je narod vašare, svečanosti, sudovanje i zborove. U torne jc i uzrok, da se je svečanost ustoličenja vojvode odigra* vala na polju pred Krnskim gradom.
I Slovenija bila je naseljena slo* venskim plemenima. Dokaz: Slovenač* ka Krajina (Prekmurje), koja se je oko god. 1256. nazivala »zemlja roda
Naša aeverna granica
Gjure«. Njom je vladao grof )Hahold, koji je sigurno zauzimao mesto neka* dašnjeg župana. Središte ove županije bilo je u Donjoj Lendavi. Više od nje bila je Dudlebska županija (kasnije grofovija) na ulazu koje bio je Rado* gojev grad (Ratigoysburg), današnja Radgona (Radkersburg).
Od naročite važnosti bila je u staroj slovenačkoj istoriji županija u središtu današnje Koruške. Ona se u listinama X. veka naziva »Hrvateka županija« Kpagus Chronati); sigurno zbog toga, što se je hrvatskim ime* nom nazivalo jugoslovensko pleme, koje se je ovde naselilo. INa ovo ime potsečaju još i danas nazivi triju sela
—	Krabathen. Več u rimsko doba bio je tu važan kulturni centar, poznati Virunum, čiji su ostaci pretstavljali i dva najznamenitija predmeta ustoli* čenja: knežji kamen i vojvodski pre* sto. Krajina je ovde veoma plodovita i daje narodu sve uslove za zemljo* radnju i stočarstvo. Zato jc i pleme ovde naseljeno, dobilo prvenstvo nad ostalim plemenima. Tu je bio zname* niti »Karantanski grad«, 'kasnije na* zvan »Krnski grad«, koji je bio glav* ni grad zemlje. Sve te prednosti uzro* kom su, da je bila »Hrvatska župa* nija« od velikog političkog značenja i da se je pod njezinim vodstvom osnovala nekakva slovenska savezna država, koja se javlja več u doba k ra* lja Sama, a delomice je očuvana i u doba slovenačikih koruških vojvoda: Bjoruta, Gorazda, Hotimira, Valkuna i Inka.
Plemenske župe nisu bile uvek u medusobnoj vezi, nego su sačinjavale pojedine male države. Da su se kas* nije počele udruživati, bili su uzrokom razni istorijski događaji (ratovi), a naročito uspomena na slavnu Samovu saveznu državu. Onaj, koji jc vodio pleme u rat, zvao se vojvoda
Iz raznih istorijskih izvora zaklju* čujemo, da je več u poeetku VIII. ve* ka postojala slovenačka savezna drža* va. Biranje, odnosno ustoličenje voj* vode ili kneza, bito je sigurno več onda spojeno sa odredenim svečanim obredom, koji je odgovarao ustoliče* nju župana kod poj edinih plemena. U tim obredima izražavala se demokra* tična misao, što narod sam bira svog glavara i što mu daje vladalačku vlast. I ova misao očuvana je i kasnije kroz sedam vekova kod ustoličenja koruš* kih vojvoda, ma da narod nije više mogao u tičati na to, ko če da sede na »knežji kamen«.
Ako pogledamo slikoviti i drama* tični razvoj svečanosti ustoličenja na Gosposvetskom polju, moramo da razlikujemo ustoličenje na knežjem kamenu od cerimonije na vojvodskom prestolu. Samo prvo je bistveno, jer je imalo za posledicu, da je bio knez kao vladalac zemlje pravno priznat i da je smeo javno provadati svoju vla* dalaUku vlast. Ono pak što se je od* igravalo na vojvodskom prestolu nije ništa drugo, nego prvo javno i sveča* no vršenje dobivene vlasti. Kod prvog obreda ima i mnogo tačaka, koje su od važnog simboličkog značaja.
Več u srednjem veku mnogi se nisu mogli nadiviti torne, da kod usto* ličenja knez nastupa u slovenačkoj seljačkoj nošnji, kojoj je boja i kroj bio tačno obreden. U takvoj nošnji sa mnogobrojnom pratnjom dolazio je 'knez do knežjeg kamena, vodeči u rukama lisastog (bobičastog) bika i kobilu jednake boje. Obe životinje morale su se več pre upotrebljavati kod poljskog rada. Razume se, da kas* nije sve ovo za nemačke vojvode, koji su navikli nastupati s velikim sjajem, nije bilo baš malo poniženje. Ali baš taj vojvoda u seljačkom ode* lu, u kojem možemo prepoznati pro* stog slovenačkog župana, pretstavlja onaj razmer, koji je nekada bio iz* medu glavara i naroda. Slovenački je vojvoda u svakom pogledu jednak svom seljačkom narodu. Živi od zem* Ijoradnje, o čem svedoče (životinje
koje vodi u ruci, jednak je po odelu i treznom životu (gutalj vode!), pa i svoju vladalačku vlast upotrebtjava na korist seljaka, jer dariva seljaku, koji mu u ime naroda predava vlast, životinje i novac.
Ovaj seljak igra kod ustoličenja najvažniju ulogu. Zvao se »Edlinger«, bio je to Slobodan seljak, a pravo pre* davanja vlasti vojvodi, nasledivalo se u jednoj te istoj porodici. Istorijski je dokazano, da su »Edlingeri« po* tki me i nekadašnjih slobodnih slove* načkih seljaka, koji su očuvali svoju nezavisnost i živeli po uobičajenom slovenačkom pravu i onda, kada su u Koruškoj vladali več nemački vladari i nemačko plemstvo. U njima dakle vidimo zastopnike slovenačkog selja* štva, koje je slobodno biralo svoje župane i vojvode. Porodica Edlingera izumrla je god. 1823., a njihovo neka* dašnje imanje naziva se još i danas »knežji dvor« (Herzoghof).
Seljak, koji je trebao da ustoliči vojvodu, očekivao ga je sedeči na knežjem kamenu. Sedeo je mimo i dostojanstveno, kao da se ne brine za vojvodu, koji dolazi. Ni najmanjom kretnjom ne pokazuje, da je njemu podložan, naprotiv, drži se za višega od njega, jer če on knezu predati vlast. Zato i dosta prezirno pita: »Ko je onaj, koji dolazi?« Narod odgo* vara: »Knez je zemlje.« Ali seljak neče još da ga prizna za vladara, nego traži jamstvo: »Jeli pravedan sudac? Hoče li se brinuti za korist zemlje, slobodnog roda? Je li poznavalec i branioc prave vere?« Svi odgovaraju: »Jest i biče uvek!«. Sva ta pitanja i odgovori morala su biti na slovenač kom jeziku.
Knežji kamen simbol je knežje vlasti. Tek kad dode u vlasništvo voj* vode, postaje ovaj vladalac zemlje. Zato pita seljak:	»Kakvim pravom
hoče da me odstrani sa ovog sedišta?« Švi mu odgovore:	»Otkupiče ga sa
60 feniga, lisastim blagom i odelom, koje nosi, a kuču tvoju oslobodiče od poreza.« Seljak nato lako udari kneza po licu, upozori ga da bude pravedan sudac, uzme životinje i ode sa kame* na. Knez ispije iz scljačkog šeška gu* talj vode, stupi na kamen, zamahne s mačem na sve četiri strane i time je obred kod knežjeg kamena svršen.
Tada bi vojvoda pošao u Gospo* svetsku crkvu, gde bi ga krški biskup kod svečane misc pomazao za vlada* ra. Za to vreme goreli su u počast novog vladara kresovi. Posle mise voj* voda bi se presvukao u kneževsko odelo i tako obučen posle podne su* dio bi i delio zajmove.
Kažu, da je obred ustoličenja utvrdio več vojvoda Ingo, koji u se* čanju koruških Slovenaca živi kao močni vojvoda, koji je širio hriščan* sfvo, poštovao seljački stalež i dobrim zakonima uredio prilike u zemlji.
POZIV
na sednicu zbora društvenih načelnika i načelnica Sokolske župe Šibenik*Za* dar, koja če se održati dana 1. novem* bra o. g. u Šibeniku u 8 i % sati u kancelariji Sokolskog društva Šibenik, sa sledečim dnevnim redom:
1. Izveštaj: a) načelnika,
b) načelnice.
2. Izveštaj načelnika društava o stanju u društvima.
3. Rad u god, 1930./31.
4. Župski prednjački tečaj.
5. Slet u Splitu god. 1931.
6. Eventualije.
Pozivaju se sva brača društveni načelnici i sestre društvene načelnice da ovoj sednici bezuvetno prisustvuju. Naročito sc upozoravaju brača i se* stre na 2. tačku dnevnega reda, po kojoj trebaju podneti iserpan izveštaj
o	stanju u njihovom društvu, a taj izveštaj treba da podnesu i p i s m e * no župskom načelništvu. Zdravo!
Načelnik: Lj. Montana.
Knežji kamen na Gospoavetakom polju
Ustoličenje koruških vojvoda i njegovo
značenje
IZ SAVEZA SKJ
XIX. sednica izvršnog odbora Saveza SKJ
održana 2. oktobra o. g. u Beogradu.
Sednicu otvara brat Gangl, koji pre prelaza na dnevni red uzima reč sledečim govorom:
Sestre! Braćo!
U zadnje vreme odigrali su se do« godaji, koji su duboko ranili naša sr* ca, pošto je tim dogođajima povrede* na čast naše brače Čehoslovaka i Po* Ijaka, pa i čast svega Sokolstva. Ce* lokupna štampa u našoj državi i u bratskim i prijateljskim zemljama na* ročito, pisala je iscrpivo o ovome, a uveran sam, da ste vi svi, bračo i se* stre, koji sudelujete ovoj sednici, do* bro upučeni, što i kako je bilo.
Sa jedne strane klevete i neistine
—	s one strane — koja mrzi sve, što je slovensko i sokolsko, s druge stra* ne istina i pravda, a iznad svega brat* ska ljubav medu bratskim sokolskim Savezima u Čehoslovačkoj, Poljskoj i Jugoslaviji, koja je u teškim danima naše nacionalne boli i žalosti dobila tako jakog i iskrenog izražaja u brat* skim zemljama, da je time naša bol umanjena, jer je podeljena medu sto* tinama i stotinama hiljada bratskih srdaca, koja s nama saučeščuju, a jer se je prema tome naša žalost pretvo* rila u svest, da nismo sami, a i u ponos kad vidimo, da je slovensko sokolsko bratsko nešto realnoga, koje može da uzbudi čitav slovenski rod i da čita* vom kulturnom svetu kaže, da smo jedno u sreči i nesreči — u veselju i žalosti.
Mi vidimo, da zgradu slovenskog sokolskog bratstva nosc jaki, nepoko* lebivi temelji, koji su sazidani u našim dušama i koje ne može da razdruži ni' kakova sila ovoga sveta, ni mctci iz pu* saka, ni otvor iz mastila i nečasne na* mere. Naproti v: čim su ove navale ja* če protiv nas, tim izrazitiji oblik bit* nosti poprima naša slovenska sokol* ska uzajamnost, tim vidljivije i real* nije proteže se medu našim zemljama koridor slovenske sokolske svesti i so* Udarnosti.
Geslo »Vernost za vernost« mo* žemo da nadopunimo time, da kaže* mo: Brat za brata, sestra za sestru, život za život! I još jedno: Sve za čast otadžbine i za čast Sokolstva!
Upotrebljavam ovu priliku, kada treba da govori sokolsko srce, da bra* či u Čehoslovačkoj i Poljskoj izrečem u ime sviju nas jugoslovenskih Sokola i Sokolica bratsku i najtopliju zahval* uost na simpatijama, koje su nam is* kazane s njihove strane, i na junačkoj, impozantnoj, upravo sokolskoj obra* ni uvredene sokolske časti i čistog so^ kolskog imena. Ne želimo, da u slič* nim prilikama vračamo njima iednako sa jednakim, ali ako bi došlo do toga, mislim i uveren sam, da bi slovenski sokolski Jug znao odgovoriti onako, kako treba!
Predlažem prvo, da bratskom če* hoslovačkom Sokolstvu i bratskom poljskom Sokolstvu pošaljemo ovaj
zahvalni i pozdravni telegram: Izvr* šni odbor Saveza Sokola kraljevine Ju* goslavije sa današnje svoje sednice pozdravlja milu braču i sestre u dubo* koj zahvalnosti za dokaze uzvišenog sokolskog bratstva u obrani pravde i povredene sokolske časti. Neka živi slovenska sokolska uzajamnost!
I drugo: Na ovogodišnji narodni praznik Čehoslovačke republike, dana 28. oktobra, kao dana obletnice oslo« bodenja čehoslovačkog naroda, neka se po svim našim sokolskim društvi* ma prirede proslave prema mesnim prilikama ili samostalno ili u vezi sa ostalim nacionalnim organizacijama, a u cilju, da se probudi i učvrsti u re= dovima svih pripadnika Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije velika ideja slo* venskoga sokolskoga bratstva.
Uz odobravanje sviju prisutnih predloži brata I. podstarešine primaju sc jednoglasno.
Tajnik brat Brozovič podnosi iz* veštaj o izvršenim zaključcima dosada* njih scdnica, pa se konstatuje da su isti svi izvršeni.
Reč uzima savezni načelnik brat Ivan Bajželj, koji podnosi izveštaj o sednici saveznoga načelništva, proši* renog sa nekim članovima tehničkog odbora Saveza. Brat načelnik izvesta* va: Jučer 1. oktobra održana je §ed» nica saveznoga načelništva, kojoj su sudelovali osim brata Šulcea iz Zagre* ba, koji se ispričao zvaničnim zapo* slenjem, svi članovi saveznog načelni* štva: brat Vojinovič, te sestre Skalar* jeva, Iličeva i Brozovičeva. Sednici sam pozvao i one članove tehničkog odbo* ra, kojima je put u Beograd bliži nego u Ljubljanu, pa su bila prisotna brača: lllič, dr. Mergentaler, Pajič, Teodoro* vič i brat Lhotsky, koji ie slučajno boravio u Beogradu.
Na sednicu sam izneo kratko svo* je mišljenje o budučem radu, čime su se saglasili svi članovi načelstva.
Imenovali smo članove i članice saveznog tehničkog odbora i to: a) Ilič Đorde (Beograd), Macanovič Hr* voje (Zagreb), dr. Mergentaler Pavao (Osijek), Pajič Vojislav (Zemun), Te* odorovič Milan (Novi Sad), Dronjak Nikola (Beograd), Smertnik Joža (Ce* lje), Mačus iPran ((Maribor), Dekleva Janko (Maribor), te sestre: Marijano* vič Olga (Pančevo), Kovalska Slava (Osijek), Pavičevič Ljubica (Beograd), Poljšak Dana (Zemun), Vojinovič Ma* rija (Beograd), Mačuc Nada (Maribor), b) u Ljubljani, odnosno bližoj okolici, braču: Ambrožič Miroslav (Ljubljana), Česen Ivan (Ljubljana), Drenik Bo* jan (Ljubljana), Jeras Josip (Ljubija* na), Jesih Jakob (Šiška), Keber Her* man (Ljubljana), Kostnapfel Aleksan* der (Ljubljana), Lubej Lojze (Ljubija* na), Prosenc Ivan (Ljubljana), Osvald Miha (Ljubljana), Rudolf Rudolf (Ljub* ljana), Stanič Miro (Ljubljana), Trček Stane (Ljubljana), Podgornik Dušan (Ljubljana), Zupan Oton (Ljubljana), i sestre: Burgerova Maca (Ljubljana), Mužinova Adela (Ljubljana), Trataro* va Vlada (Ljubljana). Trdinova Joža (Ljubljana), Slapničarova Majda (Ljub* ljana).
Primljeni su bili pravilnici za or* ganizaciju tehničkih organa, u koliko su oni do sada izradeni, ostali pako biti če u najkrače vreme preradeni i po tome potvrdeni, da če ih se moči otštampati u novoj knjiži »Organiza* cija«.
Rasprava o novoj podeli župa bila je opširna. Konačno izraženo je mišlenje, da župe ne smeju biti pre* velike, kako bi župski tehnički od* bor i načelništvo mogli svladavati to* liki rad, i da se poradi, kako bi se žu* pe same uzdržavale ne gledajuči na pomoč banovina. Razdeoba župa pako neka bude takova, da teritorij jedne župe ne prelazi u dve ili više banovi* na. Neka budu župe zaokružene tako, da čitava jedna župa pripada samo jednoj banovini.
Glede raspisa tehničkog odbora u župi Zagreb, u župskom načelništvu zaključeno je, da lično na licu mesta ispitam čitavu stvar i potrebno odre* dim.
Primljen je sporazum medu Jugo* slovenskog zimsko * športskog Saveza u Ljubljani i tehničkog vodstva Save* za SKJ za zajednički rad u, zimskim športovima.
Sokolskim župama i društvima preporuča se nabava nove knjige pra* vila i pravilnika, te utakmica za laku atletiku, koje je izdao Jugoslovenski lako*atletski Savez u Zagrebu.
Odobrava se komisija za župske prednjačke ispite u Beogradu.
lzvršnom odboru Saveza preporu* ča se, da se osnuju dve prednjačke škole za članove posebno i članice po* sebno, i to za članove u Mariboru, a za članice u Ljubljani. Ako nebi župe poslale dovoljan broj učitelja i učite* ljica, neka se prime pod istim uveti* ma i oni, koji nisu učitelji. Osim toga, neka se angažuju dve sokolske pred* njačice, koje nisu učiteljice, a koje bi posle mogle vršiti poslove saveznih prednjačica. Za ove dve sestre imao bi se zbrinuti Savez SKJ.
Zaključeno je nadalje, da se u go* dini 1931. ne održi nijedan pokrajinski slet, več neka društva posvete sve svo* je sile sistematskoj vežbi i pripravi za slet u Pragu. Zato neka se članstvo ve£ sada priučava na štednju za Prag. Župa Split upučuje se neka zamoli da sme prirediti župski slet u širem op* segu i da može pozvati na slet i oko* liške župe.
Nadalje zaključeno je, da naše Sokolstvo na sletu u Pragu god. 1932. ima nastupiti sa svojim prostim vežba* ma i to zasebno članovi, članice, mu* ški i ženski narafctaj. U tu svrhu od* mah če se raspisati natečaj za odnos* nc vežbe sa terminom do 1. decembra
o.	g. Glede sudelovanja kod čeških prostih vežbi ima se odlučiti dogovor* no sa ČOS, odnosno Savezom Sloven* skog Sokolstva.
Sednica zbora župskih načelnika biti če u Beogradu 7. decembra u 9. časova pre podne, a dan pre, naime
6.	decembra u 5. popodne, održavat če se sednica načelništva.
Nadalje zaključuje sc, da pred* njaci, koji nisu članovi prednjačkoga zbora, pa ako imaju i prednjački is* pit, ne sme nositi prednjačkog znaka. Konačno ima se upozoriti članstvo, da se u Pragu na slet neče dopustiti pri* stup ni jednom članu ili članici bez sokolske odore.
Iza toga sestra načelnica Skalar* jeva podnosi svoj referat u kome veli, da je sa zamenicama načelnice uveli*
ke bila zaposlenost sa pripravama za
slet. Največi deo rada preostao je za zadnje dane tik pred sletom, jer su definitivne prijave dockan stigle. U ovim danima odredilo se sve, što je bilo potrebno za utakmice, a naročito razdeoba natecateljica i sudkinja.
22. juna, u 7 sati ujutro, započele su utakmice naraštajka. U višem ode* lu natecalo se 17 vrsta i 28 pojedino, u nižem odelu 23 vrste i 55 pojedino. Prijavljeno je bilo vrlo malo sudkinja za naraštajsku utakmicu, pa se je mo* ralo poseči za manje sposobnim sila* ma, što je skrivilo da se je sudilo vrlo različito. Utakmica za viši odel bila je teška i zato su uspesi slabi, dok su u nižem odelenju nešto bolji. Opčeni* to se opaža, da naraštajke nisu bile dovoljno spremljene za utakmice. Za buduče moramo pre svega osigurati dovoljan broj sudkinja, jer inače je bolje, da se utakmice ne održavaju.
Popodne istoga dana održavale su su probe za izvedbu prostih vežaba. Usled površne spreme morao se veliki broj naraštajka isključiti od nastupa kod javne vežbe. Glavni naraštajski dan započeo jc povorkom u kojoj je sudelovalo 1026 naraštajka. Popodne održana je javna vežba, na kojoj je nastupilo 1023 ženske dece i 982 nara* štajke sa svojim prostim vežbama i to sa dobrim uspehom. Kod vežbe na spravama nastupilo je 15 odelenja na* raštajka.
23. i 24. juna održavala se utakmi* ca Sokolica za prvenstvo Saveza Slo* venskog Sokolstva. To je bila prva utakmica ove vrsti. No i ovde su manj* kale sudkinje. Utakmičarka bilo je 12, od ovih 6 Jugoslovenka, 3 Čehoslova* kinje i tri Poljakinje. Naša najbolja natecateljica bila je na 4. mestu, a na* še natccateljice izgubile su najviše ta* čaka kod lake atletike. Bude li sc i opet vršila ovakova utakmica, moramo na svaki način natecateljicama osigu* rati, da barem 14 dana zajednički vež* baju pod dobrim vodstvom.
26. i 27. juna održavala se utakmi* ca članica u najlepšem redu, tako da prizivna komisija niti jednom nije stu* pila u akciju. U višem odelenju nate* cala se jedna vrsta i 14 pojedinki, a u nižem odelenju 23 vrsta i 49 pojedinki. Vežbe za natecanje, naročito na ruča* ma, bile su vrlo teške, a opčenito se opažalo, da su natecateljice bile slabo pripravljene usled premalog vežbanja. Uspesi nikako ne odgovaraju našim željama.
27. juna održavao se pregled pro* stih vežaba. Opet smo morali neke is* ključiti. Kod prvoga pokuša bila je ve* lika poteškoča sa rastupom. Učinilo se sve šta se je moglo, da se odredene voditeljice pouči u tome. No kako su članovi vežbali svoj rastup, to smo mi mogle da uvežbamo naš rastup tek kasno uveče, kad je več nastupila ta* ma. Sledečega pako jutra bilo je vež* balište zauzeto od vojske. Ovo je ve* lika manjkavost, pa se u buduče ima brinuti zato, da se i za članice rezer* vira stalno vreme za vežbu nastupa. Popodne kod javne vežbe nastup je dobro uspeo kao i same vežbe. Na* stupilo je 1100 članica sa prostim vež* hama, kao i više odelenja u vežbi na spravama.
Sledečeg dana ujutro bile su opet probe i popodne nastup sa prostim vežbama i na spravama kao i 27. juna. Izvedeno je i štafetno trčanje, kod ko* jega je naša štafeta polučila drugo me* sto.
Članice su se u manjem broju na*
tecale u četveroboju i u naročitim di* sciplinama, koje je vodio brat Maca* novič. Na nama je sada, da odgojimo sposobne prednjačice, kako bi u bu* duče mogli utakmice voditi same i sa* me postaviti svoj^ sudkinje.
Opčenito bila je disciplina kod članica, a naročito kod večine načelni* ca i odredenih voditeljica vrlo slaba. Dokaz tomu je taj, da se je moralo skoro za svaki nastup u največoj žur* bi postaviti ovu ili onu prednjačicu na potrebno mesto, jer odredena prednja* čiea jednostavno nije bila prisutna. Vr* lo loše uplivala je na diseiplinu i ta okolnost, da vežbače članstvo nije ima* lo nikakovih prednosti, več je bilo iz* jednačono posve sa nevežbačima. Do* duše razne okolnosti, kao nesnosna vručina, neverovatni napori i t. d. skri* vili su mnogo, da je bilo oteščano uz* državanje discipline, pa mi načelnice možemo biti zadovoljne, da smo kraj ovakovih prilika mogle izvršiti svoje delo.
Kao kod svakoga sleta, tako smo i ovim stekle mnogo novih iskustava. Pre svega moramo uzgojiti što veči broj svesnih, dobrih prednjačica, koje bi bile kao župske ili društvene načel* nice uzorom discipline i požrtvovnosti drugim sestrama. Prednjački tečaj za članice upravo danas se ukazuje kao najpotrebniji. Kako smo u večini čla* nice načelništva, kao i saveznog tehni* čkog vodstva zaposlene bilo kao do* mačice, bilo raznim zvanjima te ne možemo iči po župama, zagovaram kao hitnu potrebu postavljenje saveznih prednjačica, koje bi nam pomagale kod izvrševanja naše zadače.
Naglasila sam neke nedostatke prošloga sleta, no da me se krivo ne razume, time nišam kazala, da nije bi* lo i dobrih strana. Naprotiv, kod žen* skih odelenja pokazalo se velik naprc* dak. Proste vežbe uspele su vrlo do* bro, a i vežbe na spravama pokazale su velik napredak. Govorila sam samo zato o ovim nedostacima, da se oni u buduče izbegnu.
Brat načelnik nadovezuje na svoj referat i govori potanko o organiza* ciji prednjačke škole. Kao što je pre izneo, škola če sc održavati zasebno za članove, a zasebno za članice, jer to traži i način obuke, a i preveliki broj smetao bi pravilnom radu u jed* noj dvorani. Muška prednjačka škola bila bi u Mariboru, dok bi škola za prednjačice bila u Ljubljani u Sokoh skom domu na Taboru. Članstvo bi imalo besplatan smeštaj, dok bi se za članice smeštaj imao plačati. Detaljan proračun za obe škole predložio je bratu gospodaru. Budu li pravovreme* no dana osustva i votirana materijalna sredstva, to bi obe škole započele 15. novembra.
Nadovezno na referat brata načel* nika brat gospodar Živkovič predoču* je proračune za prednjačke škole. Kon* kretno predlaže, da se broj ženskih polaznika povisi od 25 na 40 lica, a od toga dve sestre da se izobrazc za savezne prednjačice. Za sada pokriča za prednjačke škole nema, no zatra-žen jc jedan zaostali kredit, i iz njega če se podmiriti potrebna svota.
Brat Stcvo Kneževič pita, da li bi bilo moguče, da se u prednjačku ško* lu prime Sokoli oficiri. Brat načelnik odvrača, da zato nema nikakove za* preke, ali da se može primiti najviše 5 lica.
f Mr. Ph. Gjurgjica Jovanovič, rodj.
Kaufman
Srce nam se steglo, usta zane* mila, kad dopre i do nas onaj nesre* tni i bolni glas, da nam je neumoljiva i strašna smrt i opet posegla u naše
**i
Ш
f Mr. Ph. Buritica Jovanuović - Kaufmanova
redove, te nam iz naše sredine otela Tebe, sestro Durdiee, — Tebe, jednu od naših najvrednijih i ponajboljih sokolskih sestara. Sve nas, koji smo
Te poznavali i s Tobom kroz godine i godine radili, podišla je strašna jeza celim telom, a dušom neiskazana bol nad Tvojim preranim, nenadoknadi* vim gubitkom. I danas još, nakon tsiko teškog udarca nama svima, ne može* mo da verujemo, da je jedna od onih naših ponajboljih sokolskih radenica, kao što si Ti bila, zamenila ovaj svet s onim velikim, beskrajnim vasionama, otkuda se više, na žalost i nesreču našu, ne možeš povratiti.
Pa ipak! lako se moramo u svoj svojoj boli i tuzi pomiriti s tom kru* tom stvarnošču, s hirom neumoljive sudbine, koja iz naših nacionalnih i sokolskih redova, u zadnje vreme, iz* bacuje naše najbolje radnike i prega* oce na polju napretka telesne i duhov* ne kulture, teši nas činjenica, da si dala za vreme svog kratkog, plodo* nosnog života sve, što si mogla dati; da si na oltar Sokolstvu i domaji svo* joj prinela velike žrtve, koje retke po* jedinke daju i mogu dati. Tvoj skroz na skroz lepi, plemeniti i požrtvnvni život za dobro otadžbine, Sokolstva, za opče dobro jasno dokazuje, da si život posmatrala drugim očima, nego mnoge i premnoge žene, koje žive od danas na sutra, i da u tom životu, u toj borbi za opstanak, treba pridoneti največe žrtve, koje samo možemo da* ti. A Ti si ih doprinela, Ti si te žrtve i dala svom narodu putem Sokolstva. Dala si ih u onoj meri i onim imarom, samopregorom i ljubavlju, na koje teško, navlastito u današnje doba, na* ilazimo.
Več u svojim mladim godinama pokazivala si veliku težnju prema dru* štvu. Nalazimo Te kao dobru radnicu u školi medu Tvojim sudrugovima, koje si svojom dobrotom, blagosču, taktom i inteligencijom toliko predo* bila, da ste se, u to sam potpuno uve*
ren, medusobno čuteli kao brača i pri* jatelji. Tvoji školski drugovi, okup* ljeni u svom dačkom literarnom dru* štvu »Prosvjeta«, poznavajuči Te kao marljivu i savesnu kolegicu. več Te onda izabraše tajnicom, dajuči Ti i na taj način vidnog izražaja štovanja i dninarske ljubavi. Pa i Tvoji ožalo* ščeni kolege i kolegice, za vreme uni* verzitetskih nauka, počastiše Te tako* der tajništvom svoga staleškoga, far* maceutskoga kluba, koju si čast uvek savesno obavljala.
A kolikom smo Te tek ljubavlju susretali u Sokolu! Odgojena u Sokolu od malih nogu, odnjihana na sokol* skim krilima, usrknuvši, poput svih nas, iz velikog sokolskog pehara onaj eliksir, koji svima nama daje snage, izdržljivosti i volju za borbu u životu i za Tyrševo Sokolstvo, ucepila si več zarana u nama svima ono iskreno što* vanje, na koje nailazimo samo kod one brače i onih sestara, koji poznaju, razume i ljube to naše večno Sokol* stvo.
Uvek skromna, kao ono krasno, mirisno, prolečno cveče, Durdiee, pa* la si svojom toplotom i nežnošču du* še, lepotom Tvoje nutarnjosti i zna* čaja, u o’či več u svojim najmladim godinama današnjim našim sokolskim prvacima, koji su Te i uveli u sokol* ski život: u život, posvečen ustrajnom radu u borbi za ideale svoje i naše, sokolske i slovenske, za ideale naših osnivača Tyrša i I'iignera. Onako skromna nisi se nikada isticala, prem* da si imala svojim agilnim radom, ma* rom, ljubavlju, kao i svojom prirode* nom inteligencijom na to pravo. Osta* la si u tom pogledu radije po strani. Ali, kad se radilo, kad je trebalo pre* meravati snagu na poslu, na delu, Ti si bila jedna od onih naših najpo* žrtvovnijih radenica, koje su baš tim
radom zaslužile naše najbolje i nepo* deljeno priznanje. Uvek i svagda! Su* sretali smo Te radi toga s bratskom ljubavlju. Divili smo se Tvojoj ustraj* nosti i Tvojem miru u radu. Gledali smo Te sa udivljenjem pri vežbi, pri Tvom tehničkom i upravnom radu i svugde, gde smo Te našli na poslu.
Prema svojim saradnicima, brači i sestrama, drugovima i prijateljima, uvek Ijubezna, mila, bratski raspolože* na, vezana čistim idealima bratstva i sokolske ljubavi, zaokupila si sve na* še štovanje i ljubav. Neutrudiva, sa uvek iskrenim, neprisiljenim smeškom na ustima, radila si požrtvovno i sa samopregorom u danima, kad je tre* balo i te kako zasukati rukave, da bi postigli one uspehe, koje smo — i s Tvojim radom i zaslugom — hvala Ti!
—	uistinu i postigli. Svi Tvoji neka* dašnji saradnici na velikom, prostra* 110111 polju sokolskom. sečat če se onih krasnih, katkada i teških dana: u vež* bi, u radu za naše priredbe i sletove, gde si, kako gore rekoh, svojim ne* prekaljenim radom, stajala u prvim redovima. Neka bude ovde spomenuta samo jedna zgoda: kraj toliko naše brače, Ti si za vreme jednog našeg sleta sama obeleževala veliko sletište u Osijeku značkama za vežbače. Tko poznajo taj teški i naporni rad, mora Ti se u duši diviti. A nakon svršenog posla, Ti si stojala pred nama nasmi* jana i vedra liea, kao da nisi nista radila. Tih zgoda iz Tvoga života ima mnogo, kao što bijaše i Tvoj rad na sokolskom polju mnogostruk.
U prednjačkom zboru uzorna prednjačica i vežbačica, u raznim so* kolskim odborima verna saradnica. Svojim lepo gradenim i ustraj nim vježbanjem odnegovanim telom zado* voljila si svojim sokolskim vežbama svakoga od nas, pa si u pogledu lako*
če izvedbe, gibavosti i elegancije za* divila i najstrožijeg kritičara. Pove* rena Ti omladina u sokolani iskreno Te ljubila i razdragana srva pratila je svaki Tvoj pokret, svaku reč. U raz* nim odborima obnašala si s požrtvo* vanjem i nesebičnošču mnoge funk* cije, svojim dobrim i mudrim saveti* ma, čistim pregnučem i srcem, dopri* nela si puno mnogoj našoj sokolskoj stvari, pa si radi Tvojeg ustrajnog ra* da bila ranije i izabrana i načclnicom društva i župe i zamenicom načelnice bivšeg Jugoslovenskog Sokolskog Sa* veza.
Taka si bila kao srednjoškolski i univerzitetski študent, takova si bila kao — jedna od retkih univerzitetsko obrazovanih žena, takva kao devojka, takva kao žena i supruga.
Retko se radaju takve sokolsko radenice, kao Što si Ti bila. Radi toga je i bol naša dvostruka, mnogo i mno* go veča, jer Ti češ manjkati: i sokol* skim društvima u Vinkovcima i Osi* jeku i župi u Osijeku i celoj našoj ju* gosiovenskog sokolskoj obitelji. Taj gubitak osečat čemo svi, a osečat če* mo ga u kasnijem radu još i više.
Počivaj u miru u Tvom hladnom grobu, u koji ne dopiru zrači naše to* ple i bratske ljubavi! Snivaj blagi sa= nak! A Tvoja nesretna brača i ožalo* ščene sestre, koji su Te visoko cenili, štovali i ljubili pravom, nepotvorenom sokolskom ljubavlju. okruživat če Tvoj zadnji stanak, kitit če ga u\ ek svežim cvečem, ne zaboravljajuči nikada svo* ju dragu, prerano preminulu sestru Durdicu.
Na Tvojoj muci i radu, Durdiee, sokolska Ti hvala i večna Slava!
Osijek, mjeseca oktobra 1930.
Mr. F. H.
Glasanjem prima se izveštaj brata načelnika i sestre načelnice sa naroči« tom napomcnom, da imaju biti dve prednjačke školc odeljeno jedna od druge. Nadalje da se broj polaznica povišuje na 40.
Pošto je time izveštaj saveznog načelništva završen, prelazi se na treču tačku dnevnoga reda: Sanacija Sokol« skih domova. Referent brat Živkovič izveštava, da je državnoj Hipotekar« / noj banci upučena opširna prestavka sa zahtevom velikog zajma. Kod reša« vanja same prestavke naišlo se na ve« like poteškoče. Kako je upravnik ban« kc odsutan, to je 'bczuvetno potrebna lična konferencija s time, da se za ovaj zajam nade neka nova baza. Ovai se izveštaj prima do znanja.
Brat referent Živkovič podnaša nadalje izveštaj. da danom 24. septem« bra 1930. godine duguju župe i dru« štva Savezu iznos od 1,408.723 Din. Ova dugovanja dele se u tri faze i to: a) nova dugovanja iz godine 1929. i
1930.	845.788'56 Din; b) pozajmice dru« štvima na dulji termin 81.25950 Din i c) dugovanja iz ranijih godina Din 418.674-95.
Konkretno predlaže, da sva nova dugovanja pod a) imaju društva be« zodvlačno podmiriti, dok dugovanja pod c) predlaže da društva (koja da« nas u istinu postoje) podmire u roku od 1 do 5 godina prema višini dugo« vanja i prema broju članstva. Kao pr« venstveno u ovoj otplati uzela bi se
1. dugovanja za robu Din 94.60790;
2. dugovanja za ozledni fond Din 22.552-50. Napose ima se zatražiti raz« jašnjenje od župa za dugovanje dru« štava, koja u poslednje tri godine ni« su otplačivala ni starih oporezovanja, a niti novih. Ovakova društva primeri« ce nalaze se u sledečim župama: Beo« grad, Cetinje, Niš, Sarajevo, Split, Ši* benik, Užice, Vel. Bečkerek i Zagreb. Konačno predlaže, da se za podmiru dugovanja iz godine 1929. i 1930. ima odrediti stalan termin, do kada se ima« ju ova dugovanja podmiriti, a taj ter« min da bude konac marta 1931. go« dine.
Izveštaj brata Živkoviča prima se u celosti time, da sve predloge glede otpisa nekih dugovanja ima podastreti izvršnom odboru Saveza na prihvat, a
o	stvorenim zakljucima u pogledu du« govanja ima se izdati okružnica brat« skim župama.
Brat Živkovič izveštava, da su sva sokolska društva bila pozvana da svoje budžete podnesu župama, a župe Sa« vezu. No i tu se pokazala velika nedi« sciplina, jer dosada ovakove budžete podnele su samo četiri župe. Moli, da se ostale pozove da to učine u roku °o 8 dana, jer ne udovolje 'ii žup ovom pozivu, to Savez otklanja od se« bo svaku odgovornost. — I ovaj se Predlog prima.
Predlazi se na 5. tačku dnevnoga reda.
Nakon povedene debate zaklju« čuje se, da se pristupi formiranju sa« veznog prosvetnog odbora i da se pro« svetno delo u Sokolstvu ubrza največim pospešenjem. Formirati se moraju u najkrače vreme i svi odseci savczne uprave.
Brat dr. Pavlas podnosi na rešenje neka principielna pitanja. Nakon nje« govoga referata zaključuje se, da Sa« vez Sokola kraljevine Jugoslavije ne može da ude u Savez društava, koji pokreče organizacija Beloga Krsta. Jednako ne može se uči u trezvenjački Savez Gutcmplera, jer naš Savez i sam ima svoje trezvenjačke odseke, a jed« nako pevačka odelenja pojedinih so« kolskih društava ne mogu biti izrav« nim članovima pevačkoga Saveza.
Na upit jednog sokolskoga dru« štva, da li može biti članom sokolskog društva netko, koji je suden radi zlo« čina a kaznu je pretrpeo, zaključuje se upozoriti društvo, da o primitku članstva odlučuje ono temeljem § 5. pravila sokolskog društva, kao i člana
3. statuta o organizaciji i poslovanju Sokola kraljevine Jugoslavije, u kome sc izričito veli, da članom Sokola kra« Ijevine Jugoslavije može postati svaki dorastao, barem 18 godina star držav«
ljanin kraljevine Jugoslavije, bez ob« žira na pol, veru, zvanje i zanimanje, ako je u svome životu i društvenom radu neporočan.
Nakon toga brat tajnik Brozovič izveštava o tekučim poslovima, pa se zaključuje: Starešinom sokolske župe Zagreb postavlja sc brat dr. Oto Gav« rančič. — Za proslavu Čehoslovačkoga dana izdače se proglas na sve župe i društva putem »Sokolskog Glasnika«.
— Brača Sokoli iz Amerike šalju Sa« vezu pozdrave sa svog sastanka odža« vanog u Njujorku. — Drugim podsta« rešinom sokolske župe Novi Sad po« stavlja se brat dr. Toma Jovanovič, a redovnim članom uprave brat Velja Popovič. Na proslavu 500 godišnjice zidanja Smederovskog grada odreduje se kao delegat brat Momir Korunovič.
— Kod osveštenja kamena temeljca Sokolskog doma u Staroj Pazovi zastu« pače Savez podstarešina brat Dura Paunkovič. — Kod razviča zastave So« kolskog društva Kruševac zastupače Savez brat Radiša Nišavič.
Svim bratskim župama!
Ministarstvo Prosvete svojim ak« tom P. br. 32.967 saopštlo je upravi Savezas ledeče:
»U poslednje vreme mnoga sokol« ska društva iz unutrašnjosti obračaju sc ministarstvu prosvete, moleči nov« čanu pomoč za podizanje ili do vrše« nje svojih domova i torne slično.
Ministarstvo prosvete u več' m slučajeva, zbog svoga jako ograniče« nog budžeta, nije bilo u mogočnosti da ovakvim molbama izade u susret, ali i kada bi bilo u mogučnosti da ov ma iz svoga budžeta nešto udeli, smatra da je neumesno i nadalje da« vati novčane pomoči poj edinim sokol« skim organizacijama bez unapred utvrdenog plana i bez znanja i pred« loga Uprave Sokolskog Saveza.
Toga radi ministarstvu prosvete je čast umoli.ti Savez da izvoli skre« nuti pažnju svima svojim sokolskim jedinicama, da se za slične stvari obračaju jedino preko Saveza.
Ujedno mi je čast izvestiti pred« nju upravu da do donošenja novog budžeta ovo ministarstvo neče biti u mogučnosti, da daje ma kakove po« moči.«
Saopštujuči ovo rešenje, pozivlje« mo sve bratske župe, da o tomc iz« veste sva svoja bratska društva i da nam u buduče ne šalju molbe ovc sa« držine, jer čemo ih povratiti.
Savez SKJ.
Svim bratskim župama i društvima!
Na zboru župskih starešina, odr« žavanom 5. septembra o. g. u Beo« gradu, razabralo sc iz razn:h referata brače župskih starešina, da izmedu društava i župe, pa opet župa i Sa« veza, vlada potpuna neinformiranost. Niti imaju župe pravu sliku faktič« nog stanja po društvima, niti Savez po župama.
Pa se ta manjkavost u organiza« eiji ukloni, zaključila je uprava Save« za, da župe pozovu sva svoja društva, da obavezatno istoj dostave sve pre« pise svojih sedničkih zapisnika, kako bi župa bila najtačnije informisana o onom, što se u društvima radi.
Župe pako dužne su, da Savezu dostavljajo sve prepise svojih sedni« čkih zapisnika. Ujedno je svaka župa dužna, da Savezu svaki mesec naf-docnije do 10, dostavi kratku pregled« nu sliku stanja u župi, zamišljeno kao referat po društvenim sedničkim za« pisnicima.
Na ovaj način podiči če se jači kontakt izmedu pojedinih sokolskih jedinica, a što če u velike koristiti napredku organizacije, jer če se mno« ge stvari moči odmah rešavati u prav« cu sokolskih potreba.
Shvatitc ovo najozbiljnije i pro« vadajte najsavesnije, jer če se o sve« mu voditi najstroža evidencija!
Savez SKJ.
IZ NAČELNIŠTVA SAVEZA SKJ
Natečaj za sastav prostih vežaba
Načelništvo Saveza Sokola kralje« vine Jugoslavije raspisuje natečaj za sastav prostih vežaba, s kojima če na« stupiti pojedini odeli Sokolstva kra« Ijevine Jugoslavije na sveslovenskom sokolskom sletu u Pragu g. 1932. i to:
1. Proste vežbe za muški naraštaj.
2. Proste vežbe za ženski nara«
staj.
3. Proste vežbe članova.
4. Proste vežbe za članice.
5. Proste vežbe za sokolske čete.
Za svaki odio treba vežbe da ima« ju po četiri sastava u 3 ili 4 četvrtin« ska takta, a mogu biti povezane i sa meduigrom, sem onih pod 5.
Sve proste vežbe mora da odgova« raju po teškoči i značaju pojedinih odela, kojima su namenjene. Treba da odgovaraju i fiziološkim zahtevima sadanjeg doba, ritmičkim pravilima i moraju biti sastavljene tako, da izva« dane u masi gibovi prelaze u široke plosnine.
Ako su vežbe sastavljene na glaz« bu, glazba mora biti originalna i po mogučnosti treba da ima jugosloven* ski značaj. U tom slučaju galzba (ba« rem klavirska partitura) mora biti pri« ložena vežbama.
U natečaju može da učestvuje svaki član i članica Saveza SKJ.
Vežbe, kojc moraju biti pisane na stroju, treba poslati u zatvorenoj kuverti sa geslom. Naslov sastavljača mora biti priložen u posebnoj zatvo« renoj kuverti sa istim geslom.
Rok natečaja je do I. decembra 1930.
Načelništvo pridržaje pravo, da primi takoder i pojedine sastave ve« žaba a ne u celini.
B e o g r a d, dne 2. oktobra 1930.
Načelništvo Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
Načelnik:
Bajželj.
Svim bratskim župskim načeiništvima!
Načelništvo i izvršni odbor Sa« veza Sokola kraljevine Jugoslavije za« ključili su, da se ovc godine održe dve prednjačke škole zasebno za članove kao i za članice. Prednjačka škola za članove biče u Mariboru, a za članice u Ljubljani. Poradi toga biče moguče, da se u prednjačku školu za članice primi veči broj učesnica, nego je to bilo pre odlučeno.
Bratska župska načelništva neka odmah i neodiožno predlože imena onih sestara, koje odgovaraju uslovi« ma navedenim u prvoj okružnici i ko« je žele da posečuju školu. Mogu da budu također i neučiteljice, kojima če Savez udeliti potporu za stan i hra« nu.
Prijave treba poslati najkasnije do 18. oktobra načelništvu Saveza SKJ, Ljubljana (Narodni dom).
Početak prednjačke škole biče pravovremeno objavljen.
Beograd, dne 2. oktobra 1930.
Načelništvo Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
Načelnik:
Bajželj.
Sednica načelništva Saveza SKJ
Dne 1. oktobra o. g. održana je u Beogradu sednica načelništva Saveza pod pretsedanjem saveznog načelnika br. Bajžlja, koji je u uvodu istaknuo nekoje misli o budučem tchničkom ra« du. Naglasio je važnost pravilnog i metodičnog vežbanja, koje treba da se vrši u svim društvima, uzimajuč pri torne u obzir i sve grane lake at« letike i telovežbenih i|ara, ovc pak naročilo kod omladinskih odelenja. V el k u pažnju treba da posvete na« čelništva sokolskoj disciplini, koja je prvi uslov za napredak celokupnog sokolskog delovanja. Prednjački teča« jevi u društvima, župama i Savezu treba da uzgajaju dobre prednjake, koji su tehničkom radu u našoj orga« nizaciji neophodno potrobiti. Zato prednjački točajevi imaju da budu do« bro organizovani i na način, da učes« nicima podaju jasnu sliku o svestra« nom sokolskom radu. Prednjački te« čajevi treba da budu stalna institucija svih orgairzacionih sokolskih jedini« ca.
Za članove saveznog T. O. bila su imenovana sledeča brača i sestre:
Članovi T. O. Saveza:
Ambrožič Miroslav, Ljubljana; Česen Ivan, Ljubljana; Dekleva Janko, Maribor; Drenik Bojan, Ljubljana; Dronjak Nikola, Beograd; Ilič Djor* dje, Beograd; Jeras Josip, Ljubljana; Jes:h Jakob, šiška; Keber Herman, Ljubljana; Kostnapfcl Aleksander, Ljubljana; Lubej Lojze, Ljubljana; Macanovič Hrvoje, Zagreb; Mačus Fran, Maribor; dr. Mergenthaler Pa« vao, Osijek; Oswald Miha, Ljubljana; Pajič Vojislav ing., Zemun; Podgor« nik Dušan, Ljubljana; Prosenc Ivan, Ljubljana; Rudolf Rudolf, Ljubljana; Smcrtnik Josip, Celje; Stanič Mirko, Ljubljana; Teodorovič Milan, Novi Sad; Trček Stane, Ljubljana; Zupan Oton, Ljubljana. — Burger Maca, Ljubljana; Kovalska Slava, Osijek; Mačus Nada, Maribor; Marjanovič Olga, Pančevo; Možina Adela, Ljub« ljana; Pavičevič Ljubica, Beograd; Poljšak Dana, Beograd; Slapničar Ma« rija, Ljubljana; Tratar Vlada, Ljub« ljana; Trdina Jožica, Ljubljana; Voji« novič Marija, Beograd.
Pravilnici za organizacijo tehni« čkih organa, .koji još nisu potvrdeni od saveznog načelništva, preradiče sc po članovima načelništva i biče pred« loženi na sledečoj sednici na odobrc« nje. Primljen je bio pravilnik za pred« njačke ispite, kako ga je odobrila scdnica župskih načelnika bivšeg JSS dne 23. marta 1929. uz sledeču izmenu u poglavlju III. za župski prednjački ispit, član 2., alineja c) ima da glasi: dokaz, da je kandidat član sokolskog društva sa dvogodišnjom prednjačkom praksom. U obzira vrednim slučaje« vima načelništvo Saveza na predlog načelništva župe može da učini iz« nimku.
Glede nove podele župa načelni« štvo se je izjavilo, da župe treba da budu tako velike, da bi se mogle sa« me izdržavati, ali ipak ne prevelike, jer bi u tehničkom pogledu bilo teško svladavati toliki rad. Svakako treba pak da se granice župa poklapaju sa granicama banovina, iako su dve ili tri župe u jednoj banovini.
Odobren je bio sporazum medu Savczom SKJ j Jugoslovenskim zim«
sko«sportskim Savezom glede uzajam« nog rada.
Društvima i župama se preporuča da nabave knjigu o pravilima, pravil« nicima i o takmičenjima, koju če kroz kratko vreme izdat'. Jugoslovenski la« koatletski Savez u Zagrebu.
Ujedno su bila rešena još nekoja unutrašnja pitanja.
Netom budu sve priprave gotove, otvoriče se dve savezne prednjačke škole i to za članove u Mariboru, a za članice u Ljubljani. U prvu primi« če se do 50 članova, u drugu do 40 članica, večinom učiteljske sile, koje če po završenoj prednjačkoj školi sta« jati na raspoloženju župa u svrhu odr« žavanja društvenih prednjačkih teča« jeva kao i na pomoč slabijim društvi« ma. Župska načelništva neka nakna« dno predlože još imena onih sestara, kojc bi b’le sposobne za ovu pred« njačku školu, medu kojima mogu da budu takoder i članice, koje nisu uči« teljice.
Načelništvo je dalje zaključilo, da godine 1931. ne bude u Savezu SKJ pokrajinskih sletova. Sokolske jedim* ec neka posvete svu pažnju metodi« čnom i sistematičnom vežbanju i pri« pravama za svesokolski slet u Pragu. Svi vežbači odeli neka br žno vežbaju sve grane, da bi bili pripravni kad izidu proste vežbe i vežbe za takmi« čenja, da bi ih tako sa lakočom svla« dali.
Za svesokolski sokolski slet u
Pragu god. 1932. biče za članstvo i na« raštaj izdane posebne proste vežbe, s kojima če tada nastupiti naše So« kolstvo. U tu svrhu je rasplsan nate« čaj za sastav prostih vežaba svih ka« tegorija do 1. decembra o. g. Tačan raspis objavljen je u današnjem bro« ju »Sokolskog Glasnika«.
Preporuča se da se u društvima odmah počne sa štednjom i sabira« njem novca za putne troškove u Prag, da bi na taj način naše članstvo moglo u što večoj meri da učestvuje na sletu. Predvideno je, da če članstvo moči učestvovati sletu samo u kroju.
Sednica zbora župskih načelnika održače se u Beogradu dne 7. decem« bra o. g. u 9 sati u prostorijama Sa« veza SKJ.
Župe, koje prireduju prednjačke tečajeve, neka pravovremeno pošalju načelništvu Saveza načrt i podelu predmeta, broj satova kao i preda« vače pojedinih predmeta, da se na taj način razvidi rad opseg tečaja.
Savezno načelništvo zaključilo je, da imaju pravo nositi prednjački znak (pletena vrpca plave boje na desnom ramenu) samo aktivni članovi pred« njačkih zborova. Prednjačk’ fspit ili priznanje prednjaštva još ne opravda« va nošenje prednjačkih znakova na kroju. Takoder i odlikovanja bilo ko« je vrsti, prema odlukama Saveza, ne nose se na sokolskom kroju. (Zaklju« čak XVII. sednice izvršnog odbora Saveza od 31. augusta 1930.).
Natečaj
za proste vežbe Sokolske župe Split
Načelništvo Sokolske župe u Spii« tu raspisuje natečaj za sastav slede« čih vežaba:
1. vežbe zastavicama za mušku decu — 4 sastava (*/« takt).
2. Proste vežbe za žensku decu — 4 sastava, takt po volji.
3. Vežbe s batinama za muški na« raštaj — 4 sastava; takt po volj«; po mogučnosti kombinirati i stavove iz mačevanja i floreta u navali i obrani.
4. Proste vežbe za ženski naraštaj
— 3 ili 4 sastava; takt po volji
5. Proste vežbe za članove — 4 sa« stava; takt po volji.
6. Vežbe s čunjevima za članice —
3 ili 4 sastava; takt po volji.
7. Proste vežbe za stariju braču
— 4 sastava; takt 4=četvrtinskL
8. Proste vežbe za seoske čete —
4 sastava; takt 4«četvrtinski.
U svim vežbama, osim vežaba za stariju braču i seoske čete, mogu sa«
stavi biti medusobno povezani medu* igrom.
Rok natečaja najkasnije do 31. oktobra 1930.
Vežbe se imaju poslati u zatvo« renoj kuverti, pisane mašinom, i ozna* čiti glazbenu pratnju. Na kuverti ima biti označeno geslo. Pravo ime sastav« ljača u drugoj priloženoj zatvorenoj kuverti.
Natecati se mogu svi članovi i članice Saveza Sokola kraljevine Jugo* slavije.
Izabrani sastavi vežbat če se na sletu u Splitu 1931. godine.
Prihvačeni radovi dobivaju pla* ketu il: počasnu diplomu.
Zdravo!
Načelništvo Sokolske Župe Split.
Načelnik: Tommaseo v. r.
Tajnik: Gjidera v. r.
Z ŽUPA I DRUŠTAVA
ŽUPA TUZLA
OTKRIVANJE SPOMEN=BISTE NJ. VEL. KRALJA U UGLJEVIKU dne 6. septembra o. g.
Svečanost ovog velikog dana otpočela je oko 10 čas. pre podne. izaslanika Nj. Vel. Kralja, peš. puk. g. Martinoviča, komandanta Tuzlan« skog vojnog okruga, dopratilo je od željezničke stanice Modran oko 300 konjanika. Izaslanik tuzlanske župe
** v
Spomen-bista Nj. Vel. Kralja Aleksandra I. u Ugljevlkn
brat inženjer Branko Budimir, direk* tor rudnika Kreka, održao je pozdrav« ni govor i pročitao je pozdravni tele« gram za Savez Sokola kraljevine Ju« goslavije, nakon čega je nastupilo osvečenje spomen«biste. Pošto je bi.sta osvečena, izaslanik župe otkrio ju je
i predao na čuvanje bratu inž. Dobri« voju Krstiču, koji ju je u ime direk« cije rudnika pri.mio sa obečanjem da če direkcija rudnika spomen«bistu najvernije čuvati. Iza toga održao je govor veličajuči Kralja i Kraljevski Dom prota br. Katanič i.z Bjeljine.
U 13 čas. otpočeo je banket na vežbalištu Sokolskog društva. Prvu zdravieu Nj. Vel. Kralju i Kraljev* skom Domu održao je starešina dru* štva brat inž. Dobrivoje Krstič. Go*
Kraljev izaslanik, puk. g. Vasic (spreda) na otvorenju Sokolskog doma (u poza-dini) u Bos. Šamcu
vorili su još: izaslanik župe brat inž. Branko Budimir, učiteljica s. Rajko* vičeva, izaslanik g. Ministra prosvete, mesni sveštenik i izaslanik g. Ministra vojske i mornarice. Sa banketa su upučeni pozdravni telegram Kancela* riji Nj. Vel. Kralja i g. Pretscdniku vlade. Banketu učestvovalo je oko 300 osoba.
Javni čas društava Ugljcvik i Bjeljina sa sokolskom četom Čadavica otpočeo je iza 15 čas.
_ Oko 20 časova otpočeo je na vež* balištu društva koncert Pevačkog društva »Srbadija« iz Bjeljine, te je zabava nastavljena do kasno u noč.
Za vreme svečanosti svirala je vatrogasna muzika iz Bjeljine.
Svečanosti su protekle u najve* čem redu i ostavile su veoma lep uti* sak.
OTVORENJE SOKOLSKOG iDOMA U BOS. ŠAMCU.
U subotu 20. septembra u 6 sati posle podne' dočekali su scljaci sela Crkvine pred svojom opštinom iza* slanika Nj. Vel. Kralja, peš. puk. Mi* hajla Vasiča, izaslanika g. Ministra vojnog, art. puk. Zivojina P. Pavlovi« ca i izaslanika uprave župe Tuzla.
Od sela Crkvine dopratili su se« ljaci sa 16 kola izaslanike do u Bos. Samac, gde je pred Grand Hotelom sakupljeno Sokolstvo, učenici i učeni= ec osnovne škole sa učiteljskim zbo-. rorri, gradski većnici, činovništvo i ves liki broj gradana i seljaka dočekao ih sa burnim pozdravljanjem. Starešina Sokolskog društva Bos. Šamac, br. ŽU van Malič, pozdravio je Nj. Vel. Kralja a nato je sokolska fanfara odsvi* rala himnu. Naveče u 8 sati priredena jc vrlo uspela bakljada. Velika povor= ka sokolskog članstva, vatrogasno diuštvo Bos. i Slav. Šamac, građana i seljaka ustavila se pred stanom iza* slanika Nj. Vel. iKralja, gde je por zd ravni govor održao podnačelnik »pštine br. .Mato Blaževič. Izaslanik Nj. Vel. Kralja g. pukovnik Mihajlo Vasic odgovorio je sa nekoliko vrlo lepih reči, koje su bile popračene bun nlm klicanjem Nj. Vel. Kralju i jugo* siavenskoj vojsei.
U nedelju dne 21. septembra u 9 seti pre podne* sakupilo se pred sta* rom sokolanom Sokolstvo i veliki broj gradana i seljaka. Zastupljena su biia Sokolska društva Gradačac, Mo* driča, Lukavac, Bukinje, Kreka, Tuz* I:i, Gračanica, Derventa, Brod, Brčko Đakovo te za upravu župe Tuzla bra= ča starešina Jovan Petrovič, članovi uprave dr. Vojo Vasiljevič i Nikifor Todič, za upravu župe Osijek brat dr Kemfelj, za župu Sarajevu br. Ru* žička.
U 9’30 krenula je od stare Soko= lane povorka prema novom domu. Na čelu povorke lšlo je 12 seljaka ikonja rika sa zastavama, zatim fanfara So* kolskog društva Bos. Šamac, zastava Sokolske župe Tuzla, delegati Sokolskih župa Tuzla, Sarajevo, Osijek i upirava Sokolskog društva Bos. Šamac, člano* vi, članice, naraštaj, pretstavnici op* štme i činovništvo, te veliki broj gra= dana i seljaka. Povorka se svrstala pred novim domom i tačno u 10 sati došli su izaslanik Nj. Vel. Kralja, g. Ministra vojnog, g. Pretsednika vlade, sraski načelnik iz Brčkog g. Slavko Jovanovič, g. Ministra prosvete gosp Gavrilo Popovič, školski nadzornik iz Brčkog, g. Bana Drinske Banovine g. Aleksandar Petrovič starešina is*
postave u Bos. Šamcu. Ovdašnji sve* štenik g. Dimitrije Dimitrij e vic otpo= čeo je pomen blaženopočivšem Kra* lju Petru Velikom Oslob<jdiocu. Na-kon pomena otkrio je starešina župe br. Jovan Petrovič spomen ploču, na kojoj je stajao natpis: »Sokolsko dru* šlvo Bos. Šamac podiže ovaj dom kao vidan s pomenik duboke zahvalnosti blaženopočivšem Kralju Petru Veli* kom Oslobodiocu«. Posle otkrivanja ploče starešina župe pozdravio je vr* lo lepim govorom Nj. Vel. Kralja i istakao sokolsku ljubav i odanost ju* goslavenskom Kralju Aleksandru J., na što je uz oduševljeno klicanje svih prisutnih sokolska muzika odsvirala himnu. Izaslanik Nj. Vel. Kralja otvo* rio je zatim dom i ušao prvi u veliku dvoranu, gde je održao vrlo lep go
vor i istakao značaj Sokolstva i voj; ske. Posle govora izaslanika Nj. V el, Kralja obavili su blagoslov doma u ime muslimana imam Muharem ef. Ju* sufovič, u ime jevreja rabin Juda Ma* doro, u ime pravoslavnih sveštenik Dimitrije Dimitrijevič i u ime katolika župnik Nikola Mlakič, čime je sveča* nost završena.
U 12-30 prireden je u Grand ho* tehu banket. Za vreme banketa palo jc Din 22 000 dobrovoljnih priloga.
Naveče u 8 sati bilo je selo sa igrankom u Grand hotelu koje je bilo \rlo dobro posečeno. Na tom >se!u održao je starešina društva Gradačac br. Marko Popovič vrlo uspelo pre* davanje »Kralj Petar i misao Jugosla* venstva«.
Time je ova svečanost završena.
ŽUPA SUŠAK - RIJEKA
ZBOR DRUŠTVENIH NAČELNIKA I NAČELNICA ŽUPE
održati če se dne 12. oktobra 1930 u /411 sati u jutro u poslovnici So* kolskog društva Sušak*Rijeka u Su* šaku sa sledečim dnevnim redom: 1. župski prednjački tečaj, 2. slet u Splitu god. 1931., 3. župska natecanja,
4.	obavezne javne vežbe (nastupi) u letno doba i 5. slučajnosti Početak sednice zakazan je tek u 'A II sati kako bi i udaljenijoj brači bilo mogu* če pravodobno stiči. Pozivaju se bra* ča načelnici i sestre načelnice, da tom zboru bezuslovno prisustvuju. Zdravo!
Načelnik: Marijan Boras.
*
SOKOLSKO DRUŠTVO SENJ. Proslava 6. septembra.
Pobudom Sokola proslavila su sva mesna nacionalna društva rodendan Nj. Vis. prestolonaslednika Petra i predaju jugoslovenskih zastava našoj vojsei.
U predvečerje bio je starodrevni Senj u moru jugoslovenskih zastava i sav osvetljen, dok su prangije gru*
vale na pozdrav. U 20 i po sati kre* nula je gradskim ulicama velika po* vorka Sokola, članova Jadranske stra* že, Narodne odbrane i ostalih mes* nih društava uz pevanje rodoljubnih pesama uz oduševljeno klicanje Kra* lju, Prestolonasledniku, vojsei i Jugo* slaviji. Tom prilikom u ime grada Se* nja održao jc govor podnačelnik Oli* vieri, a u ime jadranske straže Tičak.
Sutradan, iza službe božje, saku* pilo se članstvo Sokola, nacionalnih društava i gradanstvo u gradskoj več* niči. Tu je društveni prosvetar br. prof. Ante Šepič održao svečano pre* davanje. Nakon toga održana je aka* demija sa koje je poslan Nj. Vis. pre* stolonasledniku Petru telegram:
Maršalatu Dvora
Beograd.
Sokolsko društvo u Senju sa sve* čane akademije, a uz prisustvovanje svih mesnih nacionalnih društava, če* stita rodendan svom starešini kralje* viču Petru i učestvujuč u duhu da* našnjoj velikoj nacionalncj slavi u Beogradu šalje svoje izraze vernosti
i	odanosti N j. Vel. Kralju Aleksandru
i	čitavom Kraljevskom Domu.
ŽUPA ŠIBENIK-ZADAR
SOKOLSKO DRUŠTVO PAG. Prednjački tečaj.
Nastojanjem brata župskog na* čelnika došao nam je lanjske godine brat Rudolf Rudolf, načelnik Sokol* skog društva Ljubljana, koji nam je održao jedan 15dnevni tečaj i tim po* četkom dao volju i postrek za radom. Ove godine, opet nastojanjem žup* skog načelnika brata Lj. Montane, omogučen nam je dolazak brata Bran* ka Mudriniča, koji nam je održao prednjački tečaj od 17. julija do 17. augusta o. g. Tečaj je održavan po svim pravilima poslovnika za društve* ne prednjačke ispite. U tečaj se je upisalo 17 brače. Dvojica brače je te*
kom tečaja odustalo, a 15 ih je tečaj završilo. Po završetku tečaja, pred naročitom komisijom, koju je imenom valo župsko načelništvo, prikazalo se k ispitu 15 brače, od kojih je 7 polo* žilo odličnim uspehom, a 5 povoljmm. Odličnim uspehom položila su brača: Pogorelič Frane, Palčič Frane, Kustič Šime, Negulič Josip, Grašo Valo, Gra* šo Jure i Pogorelič Josip. Povoljnim uspehom brača: Oštrič Grgo, Oštrič Ljubomir, Fabijanič Josip, Bukša Franjo i Fabijanič Šime.
Na ovako uspelom tečaju zahva* ljujemo bratu Branku Mudriniču za njegov požrtvovan ii neumoran rad, kao i bratu župskom načelniku Mr. Ph. Ljubomiru Montani. Zdravo!
ZUPA MOSTAR
IZ UREDNIŠTVA! Radi obilnog pradiva prisiljeni smo izostaviti nekoje članke, vesti iz župa i društava i ostalo, a što čeme doneti u narednom broju.
SOKOLSKA ČETA BIJELOPOLJE.
Uprava Sokolske župe u Mostaru naredila je svima svojim društvima i četama, da tečajem meseca septembra prirede svečane sastanke čitavog svo* ga članstva i drugih prijatelja Sokol* stva, pa da se na tim sastancima odr* ži prigodan govor o značaju i važno* sti dogodaja, koji se je zbio ove go* dine na 6. septembra, na rodendan sokolskog starešine, Nj. Vis. presto* lonaslednika Petra, kada su dosadaš* nje pobedonosne i slavom ovenčane zastave naših pukova zamenjene no* vim, jugoslovenskim zastavama.
U našem selu zakazan je takav svečani sastanak na nedelju u 11 sati. Na sastanak su došli članovi naše So* kolske čete sa svojom zastavom i od* borom, a prisutan je bio velik broj težačkog sveta starog i mladog, mu* škog i ženskog. Uprava župe iz Mo* stara poslala je na svečanost braču dr. P. Mandiča, dr. Zl. Nardelia, dr. V. Jelačiča i L. Prnjatoviča.
Svečanost je počela u velikoj dup* kom punoj dvorani Narodnog doma odmah iza 11 sati pozdravom četnog starešine, težaka brata Lazara Dragi* ča, koji je odredio za perovodu četnog iajnika, težaka brata Tomu Dragiča
j podelio reč članu bratu Stevanu Ši* nikoviču, proti i mesnom svešteniku, da protumači povod, važnost i značaj sastanka. Brat Šinikovič je to učinio u lepom, iserpnom i patriotskom govo* ru, koji je bio prekidan burnim i odu* ševljenim poklicima Kralju, Prestolo* nasledniku, vojsei, dobrovoljcima i Jugoslaviji, te ustajanjem sa stolica i odavanjem počasti uz poklike »Slava« Voždu Karadordu, Kralju Petru Oslo= bodiocu, poginulim ratnicima i borci* ma i onima, koji izginuše na vješali* ma i po tamnicama.
Sakupljeni je narod želeo da mu sc . govori i o radu, zadacima i cilje* vima Sokolstva, pa je na poziv čet* nog starešine govorio brat dr. P. Man* dič, koga su prisutni slušali s velikom pažnjom kao i brata dr. Zl. Nardelia, koji je na isto takav poziv popularno govorio o higijeni na selu i suzbijanju zaraznih bolesti.
Svečanost je završena podizanjem četnoga barjaka i priklanjanjem u po* čast uz burne poklike Kralju, Presto* lonasledniku, vojsei, Jugoslaviji i Sokolstvu oko 1 sati iza podne, nakon što su brača iz Mostara na različite upite težaka dali poučne odgovore le* karske, pravne iz privredne prirode.
ZAJTRKOVALNICA
ŠČURK & VRTAČIĆ
Ljubljana, Danajska cesta 12
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICELJ
LJUBLJANA, Danajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerno
Posojilnica v Harlberu
Ustanovljena leta 1882. ф r. z. z o. p. © Telefon štev 108
Narodni dom
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 %, proti odpovedi na 3 mesece po 7 °/o. Daje posojila proti vknjižbi po 8°o, na menice po 9°o. Stanje hranilnih vlog nad Din 80,000.000"—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000'—.
Oglašujte
u Sok. Glasniku
Je najmoderneje urejena in izvršuje vsa tiekarniška dela od najpreprostejšega do najmodernejšega/Tiskašolske, mladinske,leposlovne in znanstvene knjige/ Ilustrirane knjige v enobarvnem ali večbarvnem tisku/Brošure in knjige v malih in največjih nakladah / Časopise, revije in mladinske liste /Okusna oprema ilustriranih katalogov, plakatov, cenikov in reklamnih libtov/Lastna tvornica šolskih zvezkov / Šolski zvezki za osnov., mešč., sred.šole/Risanke, dnevniki, beležnice/ Notni papir/Zvezki za okroglo pisavo
Klišeje
vseh vrst, enobarvne in večbarvne izdeluje klišarna
JUG0GRAFIKA
LJUBLJANA
SV. PETRA NASIP ŠT. 23
Telefon štev. 2495
Fotograf, atelier 9jVliKTOR*1
LJUBLJANA, KNAFLJEVA ULICA 4
(nasproti Narodni tiskarni) izvršuje moderne portrete, povečave in reprodukcije po vsaki sliki, skupine, slike za legitimacije itd. Prvovrstno delo. — Zmerne cene.
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN
BRANKO PALČIČ
CENTRALA ZAGREB ULICA KRALJICE MARIJE 6
Dobavitelj Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Naslov za brzojavke: TUIKOTAŽA Zagreb Telefon ste v. 2tf-77
Tvornica jjimnastičkih i   sportskih sprava =
J.Oraiem
Ribnica, Dolenjsko
OSNOVANA 1881. GOD.
Podružnica BEOGRAD Balkanska 24, Hotel Prag
Izvršujem vse vrste sokolskih potrebščin za javni in zletni nastop članov, članic in dece točno po predpisih SKJ. Nadalje se priporočam vsem bratom za izdelavo najmodernejših civilnih oblek, katera izdelujem po najnovejšem kroju v lastni delavnici.
izradjuje sve sokolske vežbaće sprave, opreme čitavih društvenih i školskih vežbaona, sportske potrepštine za laku atletiku, sprave za letna vež-bališta, kupališta i bašće lju-ljanke, sprave za decu itd. Izrada savršena i elegantna, poslužba najsoiidni ja, cene naj-umerenije. - Mutrovini cinik beiplatn«-
PETER ŽITNIK
SPLOŠNO KLEPARSTVO
i'relo- od- v
пачрстл si -te:n» in ; tesne cementnih str* h. G JO S
LJUBLJAN AI5539HH
AMBROŽEV TRG ST. 9
KOVI C i Л E N I K
Tambura
badava tvornica tambura
STJEPAH M. (Ml, 1\Ш №. ifl (Hrvatsh)
MEDIC - ZANKL
TVORMCE OLJA, FIRNEŽA, LAKOV IN BARV, D. Z O. Z. CENTRALA V LJUBLJANI — LASTNIK FRANJO MEDIČ TVORNICE: LJUBLJANA-MEDVODE PODRUŽNICE IN SKLADIŠČA MARIBOR — NOVI SAD
LASTNI DOMAČI PROIZVODI:
Laneno olje, firnež, vse vrste lakov, einajlno-lakastih in oljnatih barv. Kemično čiste in kemično olepšane kakor tudi navadne prstene barve vseh vrst in barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke „M E R A K L.“ za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo in zrakoplovstvo.
CENE UMERJENE. -Џ TOČNA IN SOLIDNA POSTREŽBA.
REGISTROVANA ZADRUGA S OGRANIČENIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuće ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - program a tskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije.
Komisijska prodaja odora sviju kategorija.
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 25-43. - POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
Zahtevajte ceniki
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl). — Glavni i odgovorni urednik Stjepan Čelar. — Uredbe Redakcijski odsek. — Za upravu i oglase odgovai a
Mica Koščeva . — Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik France Štrukelj); svi u Ljubljani.