0K0LSK1 GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE. JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »Sokolska Prosveta«
ШФ*тшж£I
восј II. ~ Broj
4	f	Ц	Т!У.4Г^	TjTfe	     1	.........—.—....—	i	—	.."' 1	-■■■■■ — ■■■■■—■■---.  —.—.....—	— '■■■■’"■ "	"■■■«■.- — >.■■■ „...M.■	i	■	"	i	■—■■■—.— ii.i -I-. i i	i	■ ,,,m mmm шш—  .—	   i	■■	mt
-	uA	*■	tL.	*	Iziazi svakog čelvrika • Godišnja prelplaia 50 Din © Uredništvo 1 uprava u Ljubljani (Narodni dom)
тш 19. tebruara	Telefon broj 2543 e Račun kod pošianske šiedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku
1031.	—.......................................................................  --	       -	■	■—.—
*Sf '
DR. IVAN LAH (Ljubljana):
Nekofe misli F. M. Dostojevskoga o Rusiji 1 isalkanskom os!oi»oden|u
(Prigodom 50godišnjice njegove smrii)
^•^ra4v,LLE Dt
ffrŽ:	s	ШШР-
isai
ШШ
rr
, 8.
. §Шш у
IX* TOURNOI DE LA p I.G * XXVIII' FETE FEDERAlfc GRAND CONCOURS INTERNATIONAL DE GYMNA$Tf0US
iHJ it AU 15 JUIU-ČT 1930.
ЏШШМЕ
4*мт* <t 1	D\c\&V-n&ic	Ajdkfc{Ц^м ш ^	.
$&*** ■>WeŠXMEt^.
ЏШМ <&$№№ m>**>
$м***	<k
$&*** 3&ОДЗДШ. Milk
*****
ОД&ЗД&Х, -Р^нјјл#- *ч jw\
Diploma naše pobedničke vrsle za lakmičenja u laxembourgu
Kod nas poznat je F. iM. Dostojevski večinom samo kao pisac roma* na, u kojima je razotkrivao tamne du* bine ruske duše, razrešavao problem čoveka zločinca, naveštao iskupljenje poniženih i uvredenih i osvajao kul* turni svet snagom svoje umetnosti, te možemo lako da kažemo, da iza 50 godina nakon njegove smrti nema kul-turnog naroda, u kojem bi njegovo ime bilo nepoznato i nema literature, koja bi bila poštedena od njegova upliva. Manje nam je znan Dostojev* ski kao pisac političkih članaka, koji otkrivaju njegovu rusko-slovensku ve-ru. Nas pre svega zanimaju ona me* sta, koja se tiču našeg balkanskog oslobodenja.
Kada je godine 1875. buknuo ustanak u Bosni i Hercegovini, odmah sc- je u evropskoj politici osečalo da nastaje odlu^no doba za rešavanje balkanskog pitanja Jasno je bilo da to pitanje neće rešiti ustaše ni oni koji su pre svega bili ovim tangirani. več da če tu okušati svoje snage tri velesile, koje u tom imaju ‘svoje »dr* žavne interese«:	Austrija,	kojoj je
Bismarck nakon pobede nad Francu* skom godine 1870./71. pokazao put na Balkan, Engleska koja je pri torne re-šavala isvoje pitanje bližeg Istoka, i Rusija, koju su balkanski narodi od nekoč smatrali svojom pokrovitelji* ®°n», jer im je bila srodna po veri i jeziku. U tim godinama j(1876-/77.) iz-davao je F. M. Dostojevski svoj »D nevnisk pisatelj a«, kojemu je bio sam pisac, urednik i izdavač. Tu vidimo Dostojevskoga s druge strane: kao političara Rusa Slovena. Njegovi politički nazori iznenaduju nas svojom dubokom dalekovidnošeu, naročito sada, kada vidimo, koliko se je tih proročanskih misli dosada ispu-nilo, kako jasno je gledao u buduč* nost Rusije i Evrope i ka'ko divno je razumevao poslanstvo Rusije i Slo* venstva u evetskoj kulturi. Dok Česi imaju ceo prevod »Dnevnika pi* s a t e 1 j a«, koji obasiže dve debele knjige, mi nemarno ni onih izabranih njegovih misli, koje se pre svega do-tiču naše istorije. Prema tim njego* vim nazorima mnogo pravilnije bi pro-sudivali mnoga i mnoga pitanja, koja danas pred nama iskrsavaju.
Zastalno jedan od najvažnijih od* lomaka medu tim nazorima, koji sam več više puta citirao i o kojem takoder i sam pisac ‘kaže, da je jako sporan i tugaljiv jest ovaj: »Svaki veliki na* rod. ako želi da dugo živi, veruje i mora revovati, da se u njem i samo u njem skriva iskupljenje sveta, da živi zato, da bi stao na čelo naroda i da bi ih sve udružio u sebi i vodio dh u suglasnom skupu konačnom cilju, koji je njima svima več unapred odreden. Tvrdim, da je tako 'bilo isa svim veli* kim narodima sveta prošlim i sadaš-njim, i da ih je samo ta vera dizala i svakomc od njih podavala moči, da su imali ogroman upliv na sudbinu čo* večanstva«
To je odlomak, pred kojim se moramo također i mi — Jugosloveni
—	zamisliti. Tako je gledao Dostojevski na poslanstvo Rusije. Onim Rusima, koji su bez ikakove nade gledali na Rusiju (zapadnjaci), dovi-kivao je: »U što vi zapravo verujete? Vi verujete i ja s vama u svečovečan* sku ideju, t. j. da če jedamputa pred luči razuma i spoznanja pasti prepre* ke i prerasude, koje dosada 'dele na* rode j nestače egoizma močnih i narodi če živeti u jednom duhu kao brača i nastojati, da na razuman na* ii-n dodu do opšte harmonije... Sto može da bude i krasnije od te vaše vere! Ali pri tom glavna je stvar, da tu veru nigde na svetu ne čete nači, kod nijednog naroda u Europi... Ali u nas Rusa ta je vera opšta, živa 1 glavna. Svi naši lljudi u ito veruju, učeni i priprosti, inteligenca i puk ... Ako je tako, onda je u nas svih tvr-da, odredena narodnosna ideja. I ako je ruska narodnosna ideja konačno samo svetsko svečovečansko ujedinje-nje, naša je odlika u tome, da lako Prestanemo sa svim dosadašnim spo* rovima i postanemo ruski, nacionalni! Sav naš spas je u tome, da se ne pre* Piremo o tome, kako da obistinimo
tu ideju i u kakovom obliku, več da prionemo na rad!«
Tako je hteo Dostojevski da udruži rascepanu rusku inteligencu na jedinstvenom slovenofilskom progra* mu, čiji je ideal bio — kako kaže Dostojevski: »združenje u duhu prave ljubavi bez laži i materij alizma i na podloži osobnog veMkodušnog izgle* da, koji ima da poda ruski narod — koji je za to određen — na čelu slo-bodnog sveslovenskog ujedinjenja u Evropi.« — Slovenofili su bili ona struja koja je digla Rusiju da pode u pomoč balkanskim Slovenima. Dostojevski je sa svim entuzijazmom i živom rečju dokazivao. da je to duž* nost i poslanstvo Rusije.
»Srbija se upustila u borbu«, piše 1876. god., »verujuči u svoju snagu, ali ona ipak zna, da je njena konačna sudbina potpuno odvisna o Rusiji i da če ju samo Rusija spasiti od pro* pasti u slučaju kakove velike nesreče, u slučaju sreče pak, da če joj sa svo* jim upldvom pomoči spasiti čim više onoga što dobije. Ona to zna i uzda se u Rusiju a nije joj pak nepoznato, da isada Evropa gleda na Rusiju sa pritajenim nepoverenjem i da položaj Rusije zadaje brige... Zar je to pi* tanje? Za nas to nije niti može da bude pitanje. Rusija če se držati časno
—	to je vas odgovor na to pitanje. Neka u Engleskoj prvi ministar radi politik« pred parlamentom preobrača istimi (glede đogađaja na Balkanu), u Rusiji nešto slienoga ne može niti sme da bude. A mnogi če kazati: «Ru-sija ipak ne može da preko svega ide u svoju očiglednu nevolju.« No .razume se, a što je pak sreča Rusije? Njena sreča je da u času potrebe pode također i u vl’astitu nevolju. da doprinese žrtvu, samo da se ne krši pravičnost. Rusija ne sme izdati ve* like ideje, to nasledstvo mnogih sto* leča, koje je dosada bez prepreka pri* znavala. Ta ideja je, medu ostalim, uiedinjenie Slovena. A to ujedinjenje nije osvajanje i nasilje i mora koristiti čovečanstvu... U nesebičnosti Rušile sastoji se sva njena sila, njena oso* benost, njen budući značaj. Na žalost, što je ta sila često stupala krivim putem ...«
Fre nego je Rusija sama segla u balkanske dogadaje godine 1876., pri* speli su Srbiji u pomoč iruski dobro* voljci pod generalom Černjajevom. Pokazalo se je, da su borci za slobodu potcenivali moč Turske, koju jc na skriven ' način podupirala Engleska. Zato je te godine slabo pripravljena srpska vojska imala samo malo uspe* ha, a doživela je i nekoliko poraza, koje takoder ni dobrovoljačke čete nisu mogle da poprave. Naročito ti ruski dobrovoljei bili su Englezima nepriiatan pojav, jer su osečali, da za njima stoji Rusija. »Ta to isu ruski komunisti,« rekao je engleski državnik lord Beackonsfield, koji je hteo da na taj način diskredituje oslobodi* lački pokret i da ga prikaže kao opas-nost za Evropu i — Rusiju. Dostojevski pak je upravo u tome video rusku požrtvovnost za slobodu Slovena i pi* sao: »Ruski oficiri polaze n Srbiju i padaju tamo. Pokret ruskih oficira i vojnika rezervista, da sc upišu u voj-sku Černjajcva, raste iz dana u dan. Pa če sc kazati: to su karieristi i avanturisti... Neka budu komudra* go! Što slušamo ii čitamo o njima? Oni ginu u bitkama i vrše junački svoju dužnost. Oni raznašaju slavu ruskog imena po Evropi i sa svojom krvlju ujedinjuju nas sa našom 'bračom. Ta junački prolivena krv neče biti zabo-ravljena. Ne, to nisu avanturisti, oni su svesni začetnici novog doba. To su pioniri ruske političke ideje, ruskih že* lja I iruske volje!«
Ti članci Dostojevskoga imali su ogroman upliv na rusko javno mišle-nje. Ta pisao ih je pisac svetskog glasa, koji je sam u mladosti kao revo* lucioner trpco i došao do spoznanja, da čovečje društvo, organizovano ti narodima i državama, ima one više zadače, koje neče moči izvršiti, ako ju unište »besovi«. Zato je njegova gorljiva reč (pridobivala sve to više pristaša, koji su moralno i materija!*
no podupirali dobrovoljački pokret za oslobodenje balkanskih Slovena.
Kada je godina 1876. donela samo slabe uspehe, pisao )je u članku »Čer* njajev«: »lako smo mi Rusi ove godine, pored ostalog uznemirenja, pre* trpeli takoder veliku i osetljivu štetu time, što smo izgubili skoro deset milijona, koje smo izdali za našu vojsku, ipak sve čemo to rado podneti več iz toga uzroka, što su u ovogodišnjem pokretu d o šli na površinu naši »naj-bolji ljudi«. To je uspeh, koji se ne da s ničim drugim prispodobiti. O kad bi se glavni evropski narodi složno izjavili, koga da smatramo za »najbo* Ijeg čoveka«, zar bi nam takav pogled pružala Evropa i evropsko ljudstvo?«
»O civilizacijo! O Evropo!«, piše Dostojevski u članku, u kojem pripo* veda o nekoj devetgodišnjoj devoj* čici, koju su dopremili u Moskvu i koja je padala u nesvest pri spominjanju kako su bašibozuci (turska nere-dovita vojska) mučili' njenoga oca, »koliko bi ta Evropa trpela na svojim interesima, kad bi Turcima zabranila da trgaju kožu s očeva na očigled njihove dece! Ona Evropa — kaže Dostojevski — koja je ukinula ropstvo proglasila čovečje pravo, koja se bahati sa kulturom i umetnošču okrenula je leda milijonima nesrečnika, koji su krščani i njena brača a pušta ih da ginu. Sve to bilo je pobudom, da je Rusija sama navestila Turskoj rat i sa velikim žrtvama došla do pobede, koja je balkanskim narodima donela bar delomičnu slobodu, sebi pak ništa osim — nezahvalnosti. Ali ipak jc morao i sam Gladston priznati: »Ne* ka se štomudrago reče o drugim po* glavljima ruske istorije, oslobodenje mnogih milijona podjarmljenih n aro* da od surovoga i ponižavajučeg jarma jedna je od največih usluga, što ih ie bilo stvorenih u svetskoj istoriji, i njeni zahvalni narodi to neče nikada zaboraviti.«
Tako blagodaran narod hočemo da budemo takoder i mi, zato se u ovim danima sečamo takoder glasnika one ruske požrtvovnosti i nesebičnosti koja je odlučila sudbinu Balkana. A taj glasnik bio je veliki Dostojevski.
Neče biti bez zanimanja, ako spo-menemo, da se je Čcrnjajev vračao u Rusiju preko Praga, gde mu jc češko Sokolstvo htelo da pokloni zlatni štit. Prag je oduševljeno primio balkanskog junaka ipak Austrija na balkan* sku oslobodilačku vojnu nije gledala nesebično i češko joj je oduševljenje bilo veoma neprijatno Zato je Čer* njajev morao što pre da ode i Sokoli su mu mogli izručiti zlatni štit kao znak zaštite balkanskih Slovena tek na — saskom tlu. Tako je Sokolstvo, koje bi se činilo da^ nema s Dostojev* skim ništa zajednickog, dizalo i slavilo ona j nesebičan idealizam. koji jc Dostojevski proglasio za temeljno geslo Rusije i njenog slovenskog duha.
Gde je Rusija Staljina od Rusije Dostojevskoga! Gde su »besovi« i gde »najbolji ljudi«?!
Česlšifea Save^a SKJ br. Bfarnaitu Krawcu
Povodom sedamdesetgodišnjice brata Bjarnata Krawea, jednoga od najodličnijih pretstavnika lužičko-srpske glazbene umetnosti. 4. zam. starešine Saveza brat E. Gangl, u ime Sokola kraljevine Jugoslavije, uputio je jubilarcu, koji boravi u Draždani-ma, čestitku sledeče sadržine:
Koristim se prigodom, da Ti o se* damdesetgodišnjici Tvojega rodenja u ime jugoslovenskog Sokolstva iskreno čestitam sa željom, da bi još dugo godina zdrav i čio radio na korist svo* ga naroda, 'Slovenstva i Sokolstva!
U ime svih Jugoslovena, koji bud* no prate život bratskog lužičkoe srp-skog naroda, primi uz ove čestitke takoder i naše najsrdačnije i /bratske pozdrave uz uverenje našeg bratskog poštovanja
Budi zdrav! — Zdravo!
I.	zam. starešine: Gangl.
IIRVOJE MACANOVIĆ (Zagreb II.):
Sokolska
v
Sokolstvo je mnogima zagonetka. Na medunarodnim gimnastičkim utak* micama i svečanostima imau sam mnogo puta prilike da se uverim, ka* ko nas malo tko shvača, kako nas krivo turnače i kako • nas — i oni upučeni — malo razume.
Jednom sam doživeo ugodno i poučno iznenadenje. Bilo je to na olimpijskim igrama u Amsterdamu; slušao sam opširno tumaoenje jednog francuskog novinara, koji je u novi* narskoj loži na dan svečanog otvara* nja igara čitavoj grupi izvestitelja najpoznatijih svetskih listova tumačio, koji su ono »vojnici« u ervenim ko* šuljama i kapama s perom, koji tako čvrsto i skladno stupaju pod Čehoslo* vačkom zastavom.
Taj novinar prostudirao je i upu* tio se u Sokolstvo. Bio je (čak i 1926. g. na velikom sletu u Pragu, a 1924. g. u Parizu pratio je u jednom pozna* tom pariškem listu sve pojedinosti ve* likih sokolskih gimnastičkih pobeda. Dakle inostranac, novinar, koji je simpatijom, po zanimanju i sa inteli* gencijom nastojao da shvati Sokol* stvo.
I još danas u s vežo j su mi uspo* meni njegova opažanja i njegove pri* metbe.
— »Sokolstvo je narodna organi* zacija, deo narodnog pokreta za ne* zavisnost i slobodu slovenskih naro* da, organizacija, koja je pod krinkom obične gimnastike i društvenosti od* gojila slovenskim narodima. a naročito onima iz hivše Austro-madžarske mo* narhije, žilave, vešte, oduševljene borce, vode i narodne radnike na svim područjima.« Tako je glasio po prilici kratki uvod.
— »Sokoli su vrlo društveni i vrlo disciplinovani. To polučuju demokratskim načinom druženja. I vrlo su vešti u organizaciji i podeli rada. A čitava ta njihova sveslovcnska zajed*
dividenda
nica organizovana je na isti način....« Posle prikaza organizacije rekao je:
— »Sokolsko društvo izgleda kao zadruga (kooperativa) nekada za sti* canje, a sada za čuvanje narodne ne« zavisnosti i slobode. To je zdravstve« na zadruga za narodno zdravlje, i te« lesno i moralno. Ulog članova je — rad, a dividenda je — radna sposob* nost.«
Ovo duhovito tumačenje prekidali su ostali brojnim pitanjima.
— »Radnici, vode i učitelji u ovoj organizaciji su dobrovoljei. Da* kako — kr oz to nastaje nedostatak: to nisu specialisti, niti su zato odre* deni po zanimanju, ali zato nastaju i velike koristi: svako može biti voda i svako postaje radnik ...«
— »A vrlo je karakteristično da su u tom radu svi jednaci i svi sa istim pravima i dužnostima bio po* jedinac član akademije ili njezin po* služnik...«
U tumačenju francuskog novina* ra bilo jc i mnogo drugih nuzgrednih i manje tačnih stvari. Govorio je i o sredstvima rada i o sletovima. Sve je to on analitički prikazivao i tuma* čio. Bilo mi je jasno: Francuz je shva* tio što je naše iSokolstvo i što j c so* kolski po'kret, ali ni on, ni njegovi slušači, nisu to osetili. Ipak, lapidarna definicija i duhovita opažanja koje sam spomenuo vrl'o su poučna.
Sokolstvo je pokret čuvanja na* rodne nezavisnoeti i slobode.
Sokolska društva tsu zadruge (ko* operative za narodno zdravlje. Re* zultat tih zadruga, njihov uspeh je veliki broj radnika, korisnih jedinica naroda i čim veča sposobnost rada. Jer u čestitom radu je izvor svakom dobru.
Dakle:	Sokolstvo je sredstvo,
moćno i divljenja vredno sredstvo za slobodu i napredak slovenskih naroda
ROSIJA- FONSiER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
/LoVEN/Ko
I/oKoL/TKO
f Brat Svatopluk Osipović Konjiček
Pred nekoliko dana umro je u Moskvi brat Osipovie Konjiček, vre« dan i marljiv radenik za sokolsku ideju još <u prediratnoj Rusiji. Kao čovek veoma poduzetnog duha osno-vao je lepo poduzeče i izdavao publikacije, ko j e su širile slovensku i so« kolsku misao medu ruskim narodom. Njegov svakogodišnji koledar bio je pravi slovenski glasnik. Radio je u moskovskim slovenskim društvima ii od 1908. god. oduševljeno je podupi« rao novoslovenski pokret, koji je sta« jao u vezi sa organizaeijom ruskog Sokolstva.
Prvoga dana nakon što je buknuo rat, učestvovala je češka kolonija u Moskvi pod njegovim vodstvom manifestacijama pod crveno«be!om zasta-vom. Kada je u Moskvu stigao car molio je Konjiček gradonačelnika, da bi i Česi mogli učestvovati svečano-stima i prijemu. Gradonačelnik je to dozvolio i Če$i su .se svrstali tik pod Kremljom i tako svratili carevu po« zornost. Konjiček je nato molio za audijeneiju i tom prilikom je češka deputacija od tri člana pod vodstvom Konjička izručila caru memorandum, kojim ga je molila za oslobodenje Če* hoslovaka Car je na to rekao: Ta« ‘koder i vaši mladi ljudi moraju da se late oružja protiv zajedničkog nepri-jatelja.« Naveče čekali su Česi na iz-veštaj deputacije. »Bračo, pod oružje za oslobodenje otadžbine!« — povikao je Konjiček i ‘tada se je več prijavilo prvih 70 legionara. Pod vodstom Ko« njička vodila se je naročito sva dalj-nja akcija, sakupljanje Čehoslovaka u »družine«, sabirna akcija za potporu legionara, za »Crveni krst«, akcija za oslobodenje čeških zarobljenika i drugo. Konjiček sam pri tome je mno« go žrtvovao i tako pripravio teren za organizaciju čehoslovačkih legija Kas« nije pošao je na agitaciju za pobeclu češke i slovenske misli u Bugarsku, Srbiju, Grčku. Italiju, Švicarsku Fran« cusku, Engiesku i Ameriku i nakon dve godine povratio se je u Moskvu gde je doživeo razočaranje svojih ideala. Imetak mu je propao — služio je u nekoj knjižnici — i smrt 'ga je spasila od teških patnja.
Lužlčki prednjački leča] u Radworu
Pod vodstvom načelnika Lužičko-srpskog Sokolskog Saveza br. Jana Meškanka, odrian je u Radvvoru (Ra« dibor i. Sa.) od 29. do 31. decembra prednjački tečaj koji je u glavnomc bio posvečen uvežbavanju prostih ve-žaba za lužički svesokolski slet ove godine u Radworu. Osim toga preda« valo se o metodici sokolske telovežbe i lužičko«srpskoj istoriji.
Sokolske župe u lužlčkom Sokolstvu
Prema zakijučeima prošlogodiš-nje skupštine Lužičko-srpskog Sokolskog Saveza osnovane su tri župc: istočna, zapadna i severna. Oko osni« vanja tih župa vodila se žestoka borba, Jer se držalo, da če se time sokol« ski pokret u srpskoj Lužici postaviti na versku osnovu. Ali kasnijc se po« kazalo, da če se baš osnivanjem ovih 'župa eprečiti dosta jaka propaganda medu katoličkim Lužičanima, da se
osnuje »Orao«, što bi značilo smrt lužičko-srpskog naroda.
Prva (zapadna) župa bila je osnovana 14. decembra p. g. u katoličkom delu Lužice pod imenom Sokolska žu« pa Ćišinskoga. U ovu župu ušlo je osam društava i to: Khrosčicy, Rad« wor, Pančicy, Kulow, Wotirow, Nje-bjelčicy Ralbicy i Haslow. Za stare« šinu izabran je br. Filip Jakubaš, uči« telj u Njebjelčicama, za potstarešinu br. Fran Natuš, trgovac iz Khroseica. Osnivanjem ove župe otstranjena su mnoga neprijateljstva protiv Sokolstva sa strane lužičko-srpskog kačo« ličkog sveštenstva Osnivanje ove žu« pe nikako ne znači versko razdvajanje lužičkog Sokolstva, več naprotiv njegovu konsolidaciju. Sokolstvo u srpskoj Lužici stoji čvrsto na obranu Tyrševih ideala te neče nikakvog kompromisa .sa pojedineima, koji mi« sle, da če svom napačenom narodu koristiti verskim razdvajanjem i uva« danjem verske borbe. Od odfičnog lužičkog narodnog radnika katolič-kog sveštenika, primili smo nedavno pismo, u ko j emu piše: »Svoje najveće nade polažem u Soko. Znam dobro, da naše studentstvo sa oduševljenjem radi, ali što nam sve to pomaže kad narod ne radi u zajednici s njima? To je bilo i ‘krivo miš'enje svih naših rodoljuba, koji su mnogo pisali i :a« dili, ali praktički naroda nisu probu-dili. Mi trebamo društva. koja če s odušveljenjem raditi. Zato moraju sokolska društva vaspitavati svoje članstvo u jakoj nacijonalnoj svesti, a pojedini članovi vaspitavače u tom smeru druge. Tako četno dobiti narod čvrste volje i velike ljubavi prema svo« joj stvari Da bi Bog dao!« — Tako misli večina lužičkog katolrkog sveštenstva i zato se ne trebamo bojati za -sudbinu Sokolstva u srpskoj Lužici.
Druga (istočna) župa osnovana je u Budyšinu 1. februara o. g pod ime« nom Sokolska župa Lubfn. U nju je stupilo devet društava iz evangelič« koti dela saske Gornje Lužice i to društva:-BudvŠin Bukecv Hrodžiščo Khvvaf'icv, Lichanj, Matešecv, Poršicv. Rakojdy i So\vrjecv Župski starešina je brat Mercin Nowak«Njechornski. akad slikar i novinar u Budvšinu, Dotstarešina pak br. Pawol Ljubjen-ski stolar iz Bukec. — I treča — se« verna — župa biče skoro osnovana. Tako stuna lužičko-srpsko Sokolstvo tom novom ordanizaci'skom podelom u još intenzivniju sokolsku delatnost.
Iz čehoslovačkog Sokolstva
Sednici pretsedništva ČOS, koja je bila 4. februara o. g., učestvovao je i br. dr. Josip Scheiner, koji je time posle dužeg vremena opet preuzeo svoje poslove u COS. — Izabrana je komisija od tri člana, u koju su ušla brača Schwarz Miillcr i s. Provaznj« kova, da prostudiraju mogučnost ve-čeg poseta Sokolstva u Pariz god 1931. prilikom sleta Unije francuskih gim« nasta i kolonijalne izložbe. Komisija ima da pretsedništvu ČOS što prc iz« radi odnosne 'konkretne predloge. — Izdače se II. deo »Sokolskog arhiva« uz cenu od 15 Kč. U zbirci sokolskih predavanja biče izdano delo br. dr. Pcchlata »Tyrseva telovežba«. — Primi jena je do znanja zahvala jugo-slovenskih emigranta zbog izdanja brošure, koja prikazuje prilike Jugo« slovena u Italiji, kao i srdačna zahvala br. dr. IMurnika za primljcno pri« znanje ČOS.
(Nastavak sa 1. str.)
i nezavisnih slovenskih država, a so« kolska društva su celi j e i stanice tog ogromnog organizma, čelije u ko je ulazi bleda krv Sokolstva: novi čla« novi i početnici, a izlazi krepka i žar« 'ka krv: školovani, snažni i kreposni Sokoli — radnici!
Ova slika je vrlo poučna. I ono uporedivanje sa zadrugom, i ovo sa četijama tumači ono bitno:
Sokolstvo nije organizacija koja po&toji radi sebe, Sokolstvo ni je. radi Sokolstva.
Sokolski radnik.
Ovo je, teoretski dakako, samo igra reči. Soko znači radnik, sokolo« vati znači raditi za narod, pa sve što je sokolsko pretstavlja neki rad i neko nastojanje k radu. Sve to teoretski. Praktički u Sokostvu imamo dve ve« like grupe: jedna daje — druga prima. To je ob iona pojava zajednice: pro« sečna vrednost se ddbije zbrajanjem svih vrednosti i delenjem brojem tih vrednosti. Pa i 11 Sokolstvu imamo one nad prosekom, ti daju, i one pod
prosekom, ti uzimaju. Praktički može se reči, da su oni nad prosekom, da je krepka i žarka krv čelija radni fak« tor, to su sokolski radnici. To su oni koji bledoj krvi, slabima, novima i početnicima daju snagu, vrednost i sposobnost rada. To su oni, koji po« jedince ispod proseka vode preko gra« nice, postavljaju nad prosek i na novu dužnost, easnu i značajnu dužnost da« vanja
D a 'k I e : Sokolski radnik Sokol« stvu daje svoj rad i svoje vrednosti Sokolski radnik stvara SokoPe, dakle nove radnike, koji če njega zameniti i njegovu' funkeiju nastaviti. I sada imamo ovaj trajni organski proces: slaba i bleda krv (novi član) pristupa čeliji i u dodiru sa žarkom krepkom i ervenom (sokolski radnik) postaje i sama krepka i snažna, pa dočekuje slabu i bledu, zameni onu raniju krep? ku i sebi stvara zatnenu. I sada po ovotn primeru dalje: najidealniji siu čaj bio bi kada bi se ta promena i to zamenjivanjc dešavato čim hrže, čim potpunije i čim češče. Brže, potpunije i češče. Jer uloga čelije organizma ni« je da sebi stvara mnoštvo krepke krvi,
več da tu ikrv daje dalje. Sasvim tako mora biti i u Sokolstvu:
Največi je uspeh društva kad vrlo brzo, na potpuni način i čim češče od« gaja i sprema svoje slabe članove u dobre nad prosekom, i največi je uspeh sokolskog društva, kad može često da zameni sokolske radnike no« vim svežim radnicima. Odnosno: naj« veči je uspeh one čelije, koja organizmu daje najviše vrele i krepke krvi, a največi je uspeh onog sokoTskog društva, koje narodu i državi, velikoj celini i velikoj zajednici daje sprem« ne, kreposne i požrtvovne iradnike.
Sve ovo nije bez namere napisa« no. (Ne samo strancima i- mnogima vrlo blizu, i mnogima medu nama. So« kolstvo je zagonetka. !l u običnoj praksi našeg sokolovanja osečamo če« sto, da baš u temeljnom shvačanju nešto nije tačno i nije logično. A taj se problem pojavljuje u mnogim obli« cima ...
Jednom tužio mi se starešina jed« nog živog i radinog društva u pokra« jini ovako:
— »Znaš, največa mi je briga i stalna zapreka uspešnom radu i na« pretku moj prednjački zbor. Uvek, kao neko proklestvo (?) dešava mi se isto. Čim se netko od mTadih pojavi, čim dobi jemo par novih, i čim izgle« da, da ču na koncu imati jak i velik prednjački zbor s kojim >ču moči da izvedem divne akademije i javne vež« be, eto. kao da je zapisano — i nesta« ne ti polovica celog zbora. U ovo dc« setak godina što sam starešina u na« šem društvu, izgubio sam tako barem pedesetak vrednih .sokolskih radnika.
I evo glodaj, vatrogasno društvo, pe« vačko društvo, na opčini na sudu, kod trgovaca, 'kod obrtnika svuda sve sa« mi moji prednjači, članovi odbora i sve vredni ljudi, koji bi Sokolu mogli mnogo 'toga još dati... I ne preosta« je mi drugo — uzdahnuo je izdržljivi i požrtvovni starešina — nego da ta« co nastavim i da svake godine ponov« to tražim prednjake i časnike za zbor i upravu društva ..«
Sada dobro prondslite bračo i paž« jivo pročitajte ove reči. Zar ne ču« jemo to stotinu puta zar ne govorimo svi tako, zar to nije najčešči oblik ja« dikovke i nezadovoljstva?
A morao bi biti razlog najčiščeg zadovoljstva i najljepšeg ponosa!
Jer je taj starešina i to njegovo društvo izvršilo najbitnije i ono osnov« no Što če nam akademije, što će nam sletovi i vežbe. akc nam to ubija osnovnu zađaću: davanja narodu. Sta« rešina o kojem je reč, izvršio je ple« menito i junački najlepšu zadaču a umesto da je zadovoljan, sretan i po« nosan on se meni 'tužio i jadikovao nad — neuspehom!
Jednom za uvek: Sokolstvo je če« lija koja daje narodu one nad prose« kom, a prima i osposobljuje one pod prosekom. I u brzini te izmene zavisi i porast telesnog, duhovnog i dušev« nog proseka naroda.
Sokolstvo ne može i ne sme da neprirodnim i nelogičnim shvačanjem postane nekakvi 1’art pour 1’art što bi sc moglo prevesti: is o kolo v a« nje radi sokolovanja i -— nista dalje!
I zato uspeh Sokolstva nije samo u broju onih, koji su sada u Sokolstvu. Pravi uspeh Sokolstva je broj onih sposobnih, pravednih i radinih, koje je Sokolstvo dalo narodu. A sadašnji broj društava i članstva samo je ka« pacitet Sokolstva, odaje mogučnost primanja, a po njoj i mogučnost da« vanja. I ako u našim redovima ne vi« dimo mnogo nekada radine krepke^ i marljive brače ako mnogo njih više nije u našim redovima, to ne znači da je sokolovanje jalov posao i da je Sokolstvo oslabljeno i preživljeno. To je samo dokaz, da je naše poduzeče več toliko jako, da daje narodu dividende. i da te dividende narodu vrlo do« bro dolaze, kad sve to više i sve to slabiji ulagači pristupaju nama i ula žu svoj slabi «rad. da postignu i oni svoju dividendu: bolju i veču radnu sposobnost!
Pozdravi Savezu SKJ
Jagodina. Zaključivanjem desetgo-dišnjeg rada sa prve svoje u novoj eri skupština Jagodina pozdravlja te brat« ski i moli da budeš tumač toplih i :s« krenih želja za dug život i uspešan rat Nj. Vel. 'Kralja Aleksandra i starešine Sokola kraljeviča Petra u ostvarenju kraljevskih i sokolskih ideala za div nu mladu našu Jugoslaviji!. jZivcr Zdravo! Starešina Vučkovič.^
Stari Banovci. Sokolsko društ*o Stari Banovci na Dunavu prigodon godišnje skupštine šalje svoje sokjI ske pozdrave bjatskom Savezu izjav« ljajuči svoju spremnost na sve žrtve za uzvišene 'deale Sokolstva. Star;ši na M u d r i č Nikol a.
Babušinee. Gradani varošicc Ba bušincc sakupljeni danas radi osniva lija Sokolskog društva i zadojcni .ju bavlju prema svom starešini, v1 ču Živeo prvi Soko Njegovo Visočans-vo prestolonaslednik Pctar! StareJ»;ia A t a n a s i j e v i č.
Sokolska skijaška takimi-čenja u Kranju
Dne 15. o. m. održala su se kod Kranja sokolska skijaška takmičenja, coja je priredila Sokolska župa Kranj, pod pokroviteljstvom I. zam. istareši« ne Saveza brata E. Gangla. Ova takmičenja pokazala su, kako je skija« štvo u Sokolstvu uhvatilo dubokog korena i kako je ono, kao deo sokol« skog telesnog uzgoja, pod najboljim uslovima, da se baš u Sokolstvu razvije do jednog upravo odličnog i za« vidnog stepena. Ova prva impozantna skijaška priredba našega Sokolstva pokazala je, da je skijaštvo medu So« colima veoma po« pularan i obljubljen šport, o čemu nam ujedno svedoči i zaista lepi broj učesnika ovih tak« mičenja. Startale su 33 članske patrule po >tri člana, 59 na-raštajaca, 14 člani-nica i 5 naraštajnica.
Skupa sa skakačima takmičilo se je oko 200 Sokola i SokoHca. a što je svakako na ponos naše sokofeke or« ganizacije.
Takmičenjima učestvovala su So« eolska društva Mojstrana Jesenice, Bled, Dobrava, Gorje, Bohinj, Javornik, Radovljica, Stražišče Kranj, Škof« ja Loka,'Tržič i Gorenja vas. Organi-zaciju takmičenja i tehničko vodstvo vodic je načelnik župskog skijaškog otseka Sokolske župe Kranj br. G. lavhekar iz Jesenica.
Članice i naraštaj startali su pod Stražiščem kod Kranja, članovi pak gore kraj mesta kod šentpeterske gradine. Zajednički cilj za sve takmi« čare bio je na ravnici, oko 100 m niže od člansikoga starta. Dužina članske pruge iznašala je 14 km gorskoga značaja sa visinskom razlikom od 300 m, coja je tekla od šentpeterske gradine na Javornik. Piševo, Kucno, Gor Sa« vu za Smarjetu natrag u Stražišče. Članice, naraštajke i naraštajci .vozili su prugom dugom 3 km od Stražiš a preko Gašteja prema šentpeterskoj gradini na cilj. U 1030 .startale su u xazmacima od tri minute članske pa« trule, a u 'razlici od pola minute na-raštaj i članice. Lekarski pregled tak« mieara vršili su veoma rigorozno br. dr. Bezek i br. dr Fajdiga koji su za-branili takmičenje dvojici naraštajaca. Takmičile su se 'takoder i dve patrule graničara i to jedna Sokolskog dru« štva Gorenja vas, a druga Sokolskog društva Mojstrana.
Pored pokrovitelja , takmičenja, I. zam. starešine brata E. Gangla takmičenjima prisustvovali su savezni na« čelnik brat I. Bajželj starešina župe brat J. Sajovic, zastupnik bana sreski načelnik I. Žnidaršič zam. staresine žune brat F. Dolenc i brat dr M. Obersnel, načelnik grada Kranj brat C Pirc, zastupnik pog.ranične čete ppor Bizjak, nadzornik župe brat M. Sušnik i veliki broj pretstavnika žup« skih društava, a Jugoslovenski zimski sportski Sa\c;: prtstavljali su .gg. Goreč, Cvetko i Predalič.
Popodnc u 4 sata vršila su se na skijaškom skakalištu na •severnoj strani šmarjetne gore takmičenia u skokovima Tu se je sabralo nekobko tisuča gledalaca iz cele okolice. Gle« daoci su sa neopisivim divljenjcm po-smatvali skakanje takmičara koji su izvadali skokove sa jcdnoin savrše« nom clegancijom i spretnošču.
Naveče, nakon završenog ;takmi-čenja, u Sokolskom domu u Stražišču sakupili su sc svi funkcioneri, pretstav« nici i takiničari i br.ojno članstvo gde je takmičare pozdravio župski stare« šina brat Sajovic, zahvalivši se ujedno prctstavnicima Saveza na poseti, a organizatorima na njihovom lepom i uspešno provedenom delu. Lepim go« varom pozdravio je takmičare savuz-ni načelnik brat Bajželj, a za njim bi« ranim i toplim rečima I. zam. starešine Saveza br. E. Gangl.
Zatim je načelnik župskog skijaš«
kog otseka br. Ravhekar proglasio sledeče rezultate takmičenja:
Patrule Janova stigle su na cilj: I. Sokolskog društva Gorje, u vreme od 1 :18 :18; II. Sokolskog društva Jesenice, 1:21:40; III. Sokolskog društva Dobrava, 1 : 23 : 20; zatim Mojstrana, st. br. 9, il:25 : 25; Moj« strana st. br. 32,	1:29:0; Tržič,
1 :31 : 40; Bohinj, 1 : 31 : 44; Javornik, st. br. 2, 1:31:55; Gorenja vas.
* ''KS
m
Start naraštajaca-
1 : 32 : 38; Javornik, st. br. 16, 1 : 32 :40. — Od 33 patrule stiglo ih je na cilj 25, istupilo iz takmičenja i spornih 8.
Članice: Ч. Klančnik Slavka (Mojstrana), 20:45; II. Tomažič Angela (Bohinj) 22 : 23; III. Klančnik Elica (Mojstrana), 22 : 26.
1
Skok brata Zazingera (23 m)
Naraštajci: I. Tratnik Franc (Je* senice), 15 :0; 'II. Novak Albin (Bohinj), 15 : 04; III. Bručan Vlad. (Kranj),
15:06.
Naraštajke: 1 Ažman Zd. 'Tr« žič), 20 : 30; II. Pavlič Silva (Kranj); 23:00; 'III. Kump Hilda (Kranj), 24 : 30.	>
Skijaški skokovi: I. Zazinge.- Stane (Jesenice), najdalji skok 25 m, 109 točaka; II. ing, Janko Janša (Bled), 23m, 108:8 toč.; III. Oman Slavko (Javornik), 19 m 100'6 toč.
Za ovima su nastupili sa propa« gandnim skokovima Norvežamm Sig« mund Gotormsen, Zupan i Golob. Gotormsen postigao je na skakalištu, koje je gradeno za skokove do 25 m dužine, najdalji skok od 28 m.
Pobedničkoj patruli predan je prelazni dar statua brončanog skijaša, a pobedniku u skoku brončana statua pobedioca.
Ova krasna skijaška sokolska priredba biče daljnjom pobudom našim društvima, 'da još intenzivnijo porade na širenju i propagovanju ove pleme« nitc granc telesnog uzgoja u našem Sokolstvu.
9abiralUMe za startom
Sednica uprave Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
U nedelju, 22. februara 1931. u 9 sati ujutro, održače se u prostori* jama Saveza u Beogradu, Terazije, 'Iz* vozna banka, II. sprat, sednica uprave Naveza SKJ.
Dnevni Ted:
1. Otvaranje sednice.
2. Izveštaji poj edinih pročelnika aveznih odbora i otseka
3. Iz veš ta j načelnika i načelnice
Saveza.
4. Overenje sviju pravilnika i po* ..ovnika (vidi knjigu »Organizacija
okola kraljevine Jugoslavije«).
5. Nova podela župa.
6. Predlog za glavnu skupštinu o veličini redovnog prinosa, koji župe plačaju Savezu i društva župama.
7. Proračun za god. 1931./1932.
8. Razdeoba državne pomoči.
9. Sanacija sokolskih domova.
10. Saziv glavne skupštine za nedelju 29. marta 1931.
11. IX. .svesokolski islet u Pragu god. 1932.
12. »Putevi i ciljevi« — predlog za glavnu skupštinu.
13. Likvidacija J. svesokolskog sleta.
14. Izveštaj revizionog odbora.
15. Predloži župa i saveznih otseka u smislu tačke 14., 15. i 16., člana 18. Statuta.
16. Eventualija.
Sednica prvog dana trajače od 9. do 13. i od 15. do ‘19. sati. Ako se prvog dana ne iserpi dnevni red sed* nica ee se nastaviti 'idučeg dana u 8. sati.
Zdravo!
I. zam starešine: Gangl.
Prof. dr. M. Murko
[ Prilikom 70 godišnjice njegovog ros đenja 10. februara).
Druga polovina XIX. veka čini u štoriji slovenske filologije važno po-javlje. Franjo Miklošič slavni otac 1'rimerjevalne gramatike slovenskih zika« nalazio se več u zadnjim cle* ni j ima svoje velike delatnosti, ko j a .le Beč učinila središtem slavistk ke i auke. Stari majstor Miklošič našao i vrednog naslednika: god. 1886. po-an je na bečku univerzu Vatrošlav ’ ’gić koji je u slavistici otvorio novu ^ohu U svoj rad ni j c samo uložio -.9 j e veliko znanje več i svoja prak* čica u Rusiji stečena iskustva. Pa i drugim mestima živo su se uajile avističke nauke. U Rusiji radili su Veselovskij, Pypin i dr, u Poljskoj Kar!owicz, na univerzitetu u Berlinu 'cdeo je na stolici slovenskih jezika i književnosti Aleksandar Briickner a i: Pragu sakupilc su se odlične sile ko Jana Gebauera i T. G. Masaryka, koji se je naročito istakao u borbi oko notvorenih rukopisa. Skoro nato isti-
-	I se več u naučnom svetu Gebauero* ' i učenici Polivka, Machal, Vlček Ja* .ibec i dr.
U toj dobi živog i veselog rada studirao je u Bc u (od 1880. god dalje) Matiia Murko Niegovi učitelji bili su Mik’ošič, Heinzel i Schmidt. Kad je svršio svoje nauke kao mladi doktor filozofije pošao je u Rusiju. 'ide se upoznao sa Vese'ovskim >Pvpi* iom, Buslajevom i dr. Pod uticaiem prvo« napisao je monografiju »Die Crcschichte der .sieben Weisen bei den Slaven« u kojoj je pokazao odlFan analitifiki 'talenat prvog reda. 'Njegovo drugo veliko delo je rasprava »Ne-mački utica ji na početke češke ro* mantike« (1897 ), kojom sc je habilitiran kao privatni docent slovenske fi* ’ologije na bečkom univerzitetu. Tu jc produžio študijem slovenskog ro* manticizma, kod čega je naročito osvetlio karakter jugo slo ve n ske romantike. U knjiži »Festgabe fiir R. Heinzel« (1898.) objavio je sastavak »Miklošičs Jugend* und Lebrjahre«. kojim jc svomc učitelju postavio kra-san literarni spomenik.
God. 1902. bio jc pozvan kao re* dovni profesor s’ovenske filologije na univerzitet u Gtaz, gdc jc proživco 15 godina. God. 1917. došao je kao naslednik Leskicna na lipsku univerzu, a god. 1920. na Karlovu univerzu u Prag, gde još danas neumorno radi kao redovni profesor južnoslovenskih jezika i literatura i kao direktor slovenskog seminara
Od njegovih dela, koja sc odnose na jugoslovensku literaturu ističe se »Istorija starije jugoslovcnske knji* žcvnostj« i monografija »Značaj reformacije i proturcformacije za du* ševni život Jugoslovcna« (1927.).
Kao lingvista stekao je Murko velik ugled več svojim delom »Enklitike
v	slovenščini« i mnogim svojim član* cima u »\Vorter und Sachen«. Odlične su i njegove narodopisne študije i monografije. U tom pogledu stekao je naročitili zasluga na polju jugoslovon-ske narodne epike. Da bi mogao ovu študirati sa socijološkog etnografskog 1 individuelno - psihološkog gledišta poduzeo je nekoliko putovanja po jugoslovenskim zemljama.
Sedom jubilarcu pridružujemo se 1 svojini čestitkama u želji, da bi- još mnogo godina radio u korist slovenske nauke!	V. B-r.
100 godlšnjica rodenja Jovana Rističa
Dne 13. o. m. navršila 100 godiš-njica 'rodenja Jovana Rističa, zname* nitog srpskog državnika, s čijim je imenom u drugoj polovini devetnae-stog stoleča najuže povezana istorija ondašnje kneževine Srbije. Ristič svo* jom ličnošču označava zaseban period u istoriji srpskog dela našega naroda, jer je svim značajnijim političkim do* gadajima te dobe davao najsnažmji upečatak svog velikog političkog i dr* žavničkog duha. Uz njegovo ime povezani su največi uspesi ondašnje kneževine, naročito njeno oslobodenjc od turskog pašaluka, proširenje njenih granica i udaranje temelja njene ne* zavisnosti.
Ristič sin kršne Šumadije, irodio sc u Kragujevcu 1831 , od veoma siromašnih roditelja. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, gimnazij* ske nauke i licej (tadašnju najvišu školu) kao državni pitomac završio je u Beogradu sa naj bolj im uspehom, unatoč toga što se je za sve to vreme borio sa naj’vžom neimaštinom. Kas* nije pošao je u Heidelberg, gde jc po-ložio doktorat filozofije a" potom u Pariz, da na filozofskom fakulteiu So.rbonne .sluša predavanja. Zarana, još kao liccjac, počeo je da se bavi li* teraturom i to najpre poezijom, štam-pavši svoje prve stihove u »Neverni Sloge«, koji je izdava^a Družina Mla-deži Srpske. Kao Mcejac takoder uče-stvovao jc u srpskom pokretu 1848 g. u Ugarskoj. U Ncmačkoj za vreme študija, štampao je na hemačkom ie* ziku »Kratak pregled duševnog i mo* ral no g stanja u Srbiji« (Heidelberg 1850), a u Berlinu raspravu »Novija srpska književnost« (1852). U Parizu pak izradio je dve rasprave i to »Srp-ski rukopisi koji sc nalaze u carskoj biblioteci pariškoj« i »Istorijska važ* nost uspomena starijih putnika nekih, koji su kroz Srbiju prošli«. otštamoa ne u Glasniku Društva Srpske Sloves* nosti (1854.). Rističev talenat, koji sc neobirno snažno isticao još u gimnaziji i liceju ispoljio se pak u ovim de* lima u svojoj pravoj veličini i snazi, odajuči čoveka, iako još premlade do* bi — od 23. godine — najodličnijih umnih kvaliteta.
Stekavš; tako svestranu izobraz-bu i upotpunivši svoje duševne vidi* ke. Ristič je želeo da u domovini zased ne na licealnu profesorski! stolicu istorije, ali kad mu to nije uspelo, i preko volje stupio je u ministarstvo prosvete, Otuda bio jc dodeljen mini* starstvu inostranih poslova a zatim ministarstvu unutrašnjih poslova, u kojima je služio kao »izvanredni eks-peditor«, protokolista »stotonačelnik«, sekretar i načelnik odelcnja. Kad mu je kao članu »Društva Srbske Sloves* nosti« (1858.) bilo povereno da mini* stru prosvete izradi izveštaj o u vodenju Vukova pravopisa, on je tim svo* jim radom koji je nosio napis »Ras-pravc izmedti predašnje vlade i D. S. Slovesnostix. (1858.) toliko oduševio samoga Vuka, da je ovaj knezu Mi* hailu jednom prigodom rekao: »Ristič je pravi gelcrter, Gospodaru«. Vidimo po tome. da sc je Ristič još u svo* joj mladosti kao i u kasnijoj dobi istakao kao istoričar, književnik, filozof pače i kao filolog.
Govoriti o političkom životu i radu Jovana Rističa to je predmet jedne opširne i neiserpne študije ne-
ograničenog prostora i ne da se svesti na nekoliko suhoparnih hronoloških podataka, a najmanje pak u jednoj bledoj kroničarskoj zabelešci. Napo* menučemo samo, da je Ristič za jedno veoma kratko vreme i još vrlo mlad uspeo da dode na najviše i najodgo-vornije položaje svoje zemlje, žanjuči u svakom svom radu i na svakom mestu najodličmje uspehe. Njegova politička karijera blešti upravo bri* Ijantnim sjajem. Pored raznih najvaž-nijih misija, koje su mu bile povera* vane bilo u Carigradu, Beču, IPcšti, Cetinju, a docnije Petrogradu, Berli* nu i Parizu, on je bio tri puta ministar inostranih poslova, tri puta pretsednik vlade i dva puta namesnik, jednom kneza Milana a potom njegova sina kralja Aleksandra Obrenoviča. Skoro kroz punih dvadeset godina držao ie on u svojim rukama kormilo držav-nog broda, upravljajuči ga uvek mu* dro, dalekovidno i uspešno. Knez Mi-hailo nazvao ga je svojom »desnom rukom«. On je svojoj otadžbini uči* nio ncprocenjivih usluga a dovoljne bi bile samo one što je očistio zemlju od turskih garnizona i za vreme Ber-linskog kongresa na kojem je svojoj zemlji upravo izvojštio znatno proši* renje granica i obezbedio njenu punu nezavisnost.
Kako smo več pre spomenuli Ri* stič se več zarana odlikovao svojim književnim radom. U kasni jem radu glavna su mu dela: »Bombardovanje Beograda 1862« (Beograd 1872 ), »Srbija i Porta posle bombardovanja Beo* grada« (Beograd 1881.). »Poslednja godina politike kneza Mihaila« (Beograd 1895) i »Diplomatska istorija Srbije za vreme srpskih ratova za oslobodenje i nezavisnost« u 2 sveska (Beograd 1896.—1898). U svojim deli* ma odlikovao sc lakim, elegantnim i plastičnim stilom te je u obradiva* nju istorijskih događaja u formi me* moara odmeren reai’an, držeči se pri tome objektivno i faktičnih i utvrds-nih činjenica. Njes?ova dela još i da* nas prestavljaju živo i nenresušivo vrelo za proučavanje naše novije po-litičke istorije.
ISgodlšnflca smrt! sarajevskih mučenika
U utorak 3. februara navršilo se 15 godina od dana kada su austrijski džeiati u Sarajevu obesili jugosloven* ske nacionaliste, koji su bili upleteni u atentat na Franju Ferdinanda Obešeni su: Veljko Čubrifovič učitelj. Miško Jovanovič, veleposednik i Da* nilo 'Ilič učitelj. Na grobovima pogi-nu’ih heroja održan jc toga dana pomen ko i emu su prisustvovali ugledni javni radnici i prestavnici pairiotskih udruženja
Muzej Doslofevskog u Moskvi
U ča«st velikog ruskog pisca Do* stojevskoga jednog od največih geni* ja svetske iknjiževnositi, osnovala je sovjetska vlada u Mos'kvi Dostojev* skijev muzej, u kojem se čuvaju rukopisi slavnog pisca razna izdanja njegovih dela korespondencija i sl Muzej jc smešten u domu njegovog oca, koji je bio viši lekar u Moskvi.
Svečanost francusklh gimnasta
53. svečanost Unije francuskih gimnasta održače se 11. j 12. jula o. g. u okviru medunarodne kolnijal* ne izložbe u Bois des Vincenncs. Do* sada na svečanost prijavilo se 800 dru* stava sa više od 17.000 gimnasta. Istovrenmeno održače se proslava pe* desetgodišnjice osnivanja Meduna* rodne Gimnasti ke Federacije, za 'ko* ju sc sva gimnaistička udruženja ,poje* dinih naroda, učlanjena u federaciji, najživlje interesuju i pripremaju.
Nemci i godine 1932.
N e mački olimpijski odbor u Ber* linu rešio je da nemačka republika po* šalje na oKmpijadu u Los Angeles god. 1932. 105 natecatelja i 15 zastup* nika. Zimskim igrama u Lake ,1’lacid učestvovače 21 natecatelj i 4 zas'tupni* ka. Troškovi izračunani su na 3000 maraka (42 000 Din) po osobi Troško* vi za sve posetioce iznose 450.000 ma* raka ili 6,300.000 dinara. Trečinu to* ga plača nemačka država.
Statistika Praga
Prema ovogodišnjem brojenju sta* novnika. Prag broji 848.768 duša. da* kle 172.105 više nego kod poslednjeg brojenja god. 1921.
Po narodnosti ima Prag 778.408 Čehoslovaka, 41.453 Nemca, 6731 Židova 2009 Madara 1521 Rusa (Veliko Rusa. Ukrajinaca i t. d., 327 Poljaka i 588 drugih narodnosti.
Po veri je u Pragu 496.545 rimo* katolika, 1296 grko* i armeno-katolika, 36.929 cvangelika češke braic, 4161 evengelika augsburške verolspovedi, 1150 šlezijs/kih i slovačkih evangelika,
342 Teformiranih evangelika, 304 uni* jata, 2250 pravoslavnih, 133.741 prista* ša čehoslovačke crkve 436 starokato* lika, 35.463 izraelita, 126.166 bez kon* fesije i 5985 drugih.
Naš jezik u riuminskim školama
U dve gimnazije u Bukureštu uve* den je jugoslovenski jezik kao neobli* gatni školski predmet. Za učenje to* ga jezika prijavilo se 90 daka.
IZ UREDNIŠTVA
Nekoji naši listovi, pa i na strap ni, prenose više puta iz »Sokolskog Glasnika« čitave članke u celini ili u odlomcirna, a da pri tome uopšte ne označe njihov izvor. Molimo stoga sve te listove, da se u ovakovim prigodama — barem iz uvedenog običaja
— preštampanoj materiji označi vrelo napomenom, da je to objavio naš list
— »Sokolski Glasnik«.
Uredništvo.
Župa Beograd
SOKOLSKO DRUŠTVO GRAD I.
BEO-
AKADEMIJA 3. FEBRUARA O. G.
Ovo vredno i napredno presto* ničko Sokolsko društvo priredilo je 3. o. m. u pozorišnoj sali na Vračaru svoju godišnju akademiju.
Ovom prilikom primetilo se, da je ovdašnje gradanstvo počelo pravilno shvačati vrednost i značaj sokolskih akademija, jer su mesta do po* slednjega bila zauzeta.
Akademiji su prisustvovali mnogi odličnici. medu kojima je naročito zapažen pretstavnik bratske Čehoslo* vačke Republike g. dr. Flicder, koji ne propušta ni jedne prilike a da ne u estvuje na sokolskim priredbama. Zapažcni su još: pretstavnik g. Ministra vojske i mornarice, braća: II. zam. starešine Saveza br. Panukovič, starešina župe br. Živkovič. sve starešine beogradskih društava sa velikim bro* jem svojih članova, i mnogi drugi
Akademiju je otvorio, mesto obo-lelog društvenog starešine, njegov 'I. zamenik br. dr. Svet. Mihajlovič, koji jc u lepom govoru izložio cilj Sokol* stva posle oslobodenja i ujedinjenja cclog jugoslovenskog naroda. Ukrat-ko je izneo borbu Sokolstva u bivšoj A. Ug. monarhiji i njegovu saradnju sa Sokolstvom u ondašnjoj Srbiji. Brat govornik je na kraju svoga govora bio burno pozdravljen od paž* ljivih slušaoca.
Prva tačka programa: »Dečji cirkus« od Očenašeka, muzika od Pospi* šila. Pet mališana sa jednom simpa-tičnom sestricom »ukrotiteljicom«. a uz obilato sudelovanjc »pripitomlje-nih s’k>nova majmuna, gusaka i lafo-va« izveli su ovu dečju komediju. Svi si! odlično znali svoje »role« no iz* gleda, da je bio potreban malo življi tempo, jer pred kraj ove dugačke tač* ke (trajala je 25 min.) osečao se kao neki zamor kod gledalaca, no ipak su mali »artisti« dobili zaslužan aplauz.
2. Muški naraštaj: Ritmičke vež* bc novog oblika od ‘Urbana. Šteta, što je ovako dobar sastav tako reči, upropašten od strane vežbača. Teh* ničko vodstvo društva nikako nije smelo dozvoliti, da ovako loše uvež-bana tačka dode na program akademije. Davno je prošlo ono vreme, ka-da se išlo na sokolske akademije zato, što su one sokolske, danas se več stavljaju izvesni zahtevi, kojima teh* ničko vodstvo mora da udovolji, jer publika hoče da vidi dobre i odlično uvežbane sastave i jer sada več ume da čini razliku. Želeti je da se u bu* duče ovako što ne dozvoli.
3. Zenski naraštaj: Vežbe lopta* ma od Pehelnove. Ovaj dobar sastav vežban jc bez greške. Samo vežbanjc frraži odličnu izvežbanost i rutinu od vežbačica, jer lopta iz raznih stavova, pokreta i poskoka leti napred i na* zad, od jedne do druge vežbačice. a to zahteva dugo uvežbavanje i stalnu veliku pažnju, koju su sestre i poklonile saraom izvodenju te zato i dobile zasluženu nagradu.
4. Muški naraštaj: Preskoči preko stola. Ovom tačkom društvo je dokazalo da ima vrlo dobar vežbački ma* terija’ u svomc naraštaju, koji — ako se zadrži i nadalje u Sokolani — može doči do zavidnog uspeha istrajnim i sistematskim radom za nekoliko go* dina.
5. Članovi: Vežba na vratilu. Kod ovc tačke primetiti bi bilo, da vež* bači, koji nastupaju na jednoj spravi, treba dobro da se .spreme u onim vež* bama, koje nameravaju vežbati ne akademiji. Nešto najgore, što ostav-Ija neizbrisiv hrdav utisak, jeste kad neki vežbač počne jednu vežbu a ne završi je, več padne sa sprave. A toga je — na Ižalost — bilo ovoga puta dosta. Načelnik ili vodnik ovog odelcnja dužan je bio voditi o ovome ra* čuna, i nije smeo dozvoliti vežbanje onih vežbi, koje pojedinci nisu u sta* nju izvesti. Ova tačka pored one m. naraštaja, (2. tač. progr.) bila je toliko slaba, da sa ovakovim načinom izvo* denja nije joj bilo mesta na akade* miji.
6. Muški naraštaj:	Pripremc za laku atletiku. od Očenašeka Pergla i Pitla sa muzikom od Pospišila. Ovaj odličan sastav vežban je sa mnogo pažnje, volje i discipline. Vežbači su svojim složnim i odsečnim pokretima
ostavili najbolji utisak i bili zaslužno nagradeni.
7. Članice: Novi pravci vežban ja od Novelkove, sa muzikom od Beni-šeka Ovaj odličan sastav vežban jc veoma dobro, tako reči bez ikakovih grešaka, ostavio je na ^lcdaoce odličan dojam pa stoga je bio nagraden največim odobravanjem. Na kraju moram ipak primetiti, da ponekc sestre treba javan nastup da smatraju za ozbiljnu stvar, i da se ne smeju za vreme vežbanja jer to nimalo ne iz* gleda lepo.
8. članovi: »Osmica« od Erbena, vežbana jc sa puno volje i pažnje, te je stoga i naišla na veliko dopadanje. Brača su uložila mnogo truda oko uvežbavanja pa su stoga i uspeli.
Na kraju još nekoliko napomena što se tiče samih vežbača, programa, pozornicc' i t. d
Kod satava programa ne znam, koji su 'razlozi rukovodili tehničko vodstvo da stavi, dve tačke vežbanja na spravama jednu iza druge; a po-gotovo ne onda kada neki »naraštaj* ci« treba da se presvuku i da nastupe sa članovima. Čudnovato je, da ovako jako i> napredno društvo, koje sa pra* vom hoče da se ubraja medu naibolje, mora da pozajmljuje iz naraštaja vež-bače, da bi odelenjc članova na jednoj spravi što bolje ispalo. A to ovoga puta baš nije bio slučaj; »naraštajci«, koji su vežbali u 5. tačei, odmah su nastupili i u sledečoj, pa, onako umor-ni, razumljivo da nisu mogli dati ono, i onoliko koliko se od njih očekivalo a k tome još i malo treme, koja ne može nijednog vežbača da ostavi kod ovakovog javnog nastupa, i neuspeh odelenja je gotov. I sa čisto vas pit nog gledišta nalazim da nije oportuno naraštajce ad hoc izvoditi na javne nastupe kao članove a pored toga što to nije dozvoljeno, jer ispadne kao neki fa’sifikat. Dužnost br. načelnika je da vodi računa i o odelu, u kojem se nastupa. jer zaista ne izgleda lepo, kada ispod vežbačkih čakšira vire neke bele ili otvoreno smede čarape, ili kada je nekom majica sa strane na šavu rasparana. Nalazim nadalje, da bi veoma korisno bilo, da se pozornica pre vežbanja oprala od prašine; koli* ko jc ona bila prašna najbolje se vi* delo na oznojenim ledima naraštajaca i črnim haljinama članica, te kod vež* banja »Osmice«, kada se d igla u vidu jednog malog oblaka.
Pa ipak i pored ovih sitnih, jed-va primetnih grešaka, i one dve tačke programa, akademija je uspela te smo sa nje otisli zadovoljni i ubedeni da Sokolstvo u prestonici napreduje čvrstim i sigurnim koracima. — M. B. N.
SOKOLSKO DRUŠTVO ZEMUN.
18. Januara otvorio je br. starešina čitanjem poslanice Saveza godišnju skupštinu društva. Zupu je pretstav* ijao br. Inž. Smiljanič. Članstvo se odazvalo u prilično malom broju.
Iz izveštaja pojedinih funkcioncra vidi se, da je rad u 1930. godini bio veoma obilan i raznovrsan.
Do svesokolskog sleta svi naši sokolski radnici bili su zauzeti na raz* nim stranama organizacijskim pošlo* vima sleta. Pored svega toga, tehničko vodstvo posvetilo je velliku pažnju na spremanje naraštaja i članstva za slet* ske utakmice. Dobro vaspitano i uvež* bano članstvo i naraštaj postiglo je na sletu sjajne rezultate.
Na svcsokolskom sletu bili smo dostojno pretstavljeni sa velikim bro* jem decc, naraštaja i članstva.
Pre sleta priredena je u Zemunu javna vežba, gde su nastupile sve ka* tegorije Sokola.
U tchničkom pogledu društvo je dalo dobre rezultate, dok u prosvet* nom nije potpuno zadovoljilo. U ko* liko su prilike dozvoljavale rad pro* svetnog odbora ograničavao se na na; govore pred odelenjinm, predavanja na sokolskim poselima i organizovanje proslava Masarykovog jubileuma, fran> cuskog dana, čehoslovačkog oslobode* n ja i godišnjice ulaska srpske vojske u Zemun.
Na svim pomenutim proslavama uzela su učešča sva zemunska društva te time dali proslavama opšti naeional* ni karakter.
Ove godine društvo je priredilo svoje trečc letovanje od pet nedelja na moru u Makarskoj. Letovanje je izvedeno pod šatorima i dalo je dobre
rezultate. Letovalo je 110 lica. Sa le* tovanja priređivani su izleti u Split, Sod in, Vrbosku, Jelsu, Podgoru, Sv. Juraj, Dubrovnik i Sarajevo.
Skupština je sve izveštaje jedno* glasno primila i dala razrešnicu upravi.
Posle toga prešlo se na pitanje gradnje Sokolskog doma u Zemunu.
Pitanje gradnje Sokolskog doma pokrenuto je 1927. god. i tada je osno* van fond od 10.000 Din. Zahvaljujući susretljivosti gradskog načelstva, dru* štvo je uživalo gostoprimstvo u osnova noj škodi »Kraljeviča Tomislava«, t. j. u školskoj vežbaonici. Usled naglog razvitka društva i povečavanjem broja članstva, društvu su potrebne veče prostorije, u kojima bi se razvijao pravi sokolski život i u onom obimu, u kome je predviden. Od strane grad« skog načelstva možemo očekivati punu pomoč u svakom pogledu.
Skupština je dala ovlaštenje upra*
vi	društva, da u tom pravcu učini sve prethodne pripreme, da samo ili u za* jedniei sa ostalim kuilturnim, prosvet* nim i humanim društvima podigne So* kolski odn. Kulturni društveni dom u Zemunu.
Kao prvi dobrotvori doma javili su brača Đorđe Josifović, najstariji Зоко po godinama i delegat župe brat Inž. M. Smiljanič sa 1000 Din.
Na predlog brata D. Živkoviča izabrana je uprava, koja če se dosta* viti župi na odobrenje odn. imenova* nje, i to: starešina Branko Živkovič, direktor gimnazije; zamenik Lujo vi* tez Lovrič, invalid pukovnik; tajnik Jovo Stankovič, grad. činovn.; prosve* tar Grga Brigljevič, profesor; načelnik Slavko Poljšak, nastavnik; načelnica Danica Poljšak, nastavnica. Članovi uprave; dr. Dorde Cučkovič, lekar; Nikola Sokolovič, sudija; Lazj-ir Bo* kalič, bank. čin.; Dušan Živkovič, dipl. pravnik; Franjo Kapici, pukovnik; Jo* sip Bogner, kand. tehn.; inž. Vojislav Pajič; Radoje Markovič, kand. med. i Vlada Pileštič, profesor.
U ime uprave zahvalio se na da* tom ponovnom poverenju br. stare* šina i moli članstvo za saradnju, kako bi zajedničkim pregnučem postigli bolje i veče uspehe u budučnosti. Za* hvalio se ujedno bratu Josipu Bogneru, bivšem dugogodišnjem načelniku dru* štva, koji je sa uspehom vodio teh* nički rad društva, umeo da ulije član* stvu sokolsku svest, žrtvovao Jične interese i pred slet obilazio kao sa* vezni prednjak društva i župe, spre* majuči ih za veliko delo sleta. Rasta* nak brata Bognera sa tehničkim ra* dom i svojim saradnicima popračen je sa mnogo iskrenih oproštajnih reči i izrazima priznanja i zahvalnosti u ime uprave i članstva, od strane br. Vojislava Pajiča i Vladimira Poljan* skog, starešine ruskog otseka.
Br. Bogner izjavio je, da če se čim sredi lične prilike opet vratiti inten* zivnom sokolskom radu.
U eventualijama br. Dušan Živ* kovič izložio je opšte prilike Sokol* stva. Zamera što se na nedavnoj iz* ložbi Centralnog Presbiroa Sokolstvo tretira istom od 5. decembra 1929. g. Traži, da Savez poduzme korake, da se u ovakvim prilikama Sokolstvu u Jugoslaviji prizna istorija i tradicija, koju ima. Dailje zamera, što se osni* vaju društva po uputama vlasti i u onim mestima, gde nema tko da ih vodi. Nova društva treba da osnivaju stari Sokoli, i postoječa društva treba ojačavati. Povlastice na železnicama su male. Dok sokolska društva uživaju 50% popusta od redovne tarife, skoro svim društvima prilikom skupština i kongresa odobrava se 75%, a nekima i besplatno. Povlastice članovima so* kolskih društava kod siluženja u stal* nom kadru treba da se zgodnije mo* dificiraju, kako bi od njih bilo stvarne koristi za Sokolstvo.
Brat starešina odgovorio je na primedbe i objasnio, da je u svim konkretnim slučajevima Savez poduzeo potrebne korake.
Pre svršetka skupštine uzeo je reč delegat župe br. Smiljanič. Veli da iz* veštaji funkcionera pokazuju, koliko je rad društva bio obilan i uspešan i da samo ovakvim radom društvo mo* že da se ubroji u prave članove velike sokoilske porodice. — D. Ž.
Župa Maribor
OBJAVA!
Glavna godišnja skupština Sokolske župe Maribor neče se održati ka* ko je to bilo objavljeno u nedelju dne 22. o. m., nego u nedelju dne 1. marta, da bi na taj način mogao prisustvo* vati i delegat bratskog Saveza. Neka stoga bratska društva podnesu svoje posebne predloge za skupštinu naj da* lje do 24. o. m. pismeno na uprava župe kao takoder i sve zahtevane izveštaje. Zdravo!
Uprava Sokolske župe Maribor.
Župa Zagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO IVANIČ GRAD.
Sokolsko društvo Ivanič Grad odr* žalo je 6. januara o. g. svoju I. glavnu skupStinu u dvorani Gradanskog doma.
U prisustvu 60 članova otvorio je skupštinu starešina brat Vladimir Ru* betič koji je usled prehlade predao pretsedmštvo najstarijem članu bra* tu Josipu Kelšinu. Pretsedatelj brat Kelšin pozdravljajuči prisutne održao je lep govor o sokolskoj misli. Na* zdiravio je 'Nj. Vel. Kralju Aleksandru i Nj. Vis. prestolonasledniku Petru, kao starešini moćnog Sokola kraljevi* ne Jugoslavije. Burni trokratni Zdra* vo zaorio je dvoranom.
Nakon pročitane poslanice Save* za, skupština primila je predlog, da braća Andrija iDerifaj i Ivan Kohort Placek overe zapisnik glavne skupšti*
ne. Zatim je tajnik brat Ivo Čorak podneo izveštaj o društvenom radu počevši od 'konstituirajuče skupštine
14.	IX. 1930, pa do danias. Iz njegova izveštaja vidi se, da je Soko najaktiv* nije društvo u našem gradiču. Društvo broji 120 članova, od toga 22 vežbača, 17 članica i 70 dece. Održano je 18 od* borskih sednica a u izveštaju naročito je podvučena uspela piroslava 1. de* cembra. Izveštaj blagajnika brata Jo* sipa Kelšina pokazuje, da se društvo nalazi u dosta slabim financijalnim prilikama, obzirom na veliku najam* ninu, koju društvo mesečno plača za dvoranu G’rađanskog doma. Brat Franjo Mihun podneo je revizioni izveštaj i predložio razrešnicu biratu blagaj* niku.
!Iz izveštaja prosvetara, brata Ede Babiča, vidi se, da je održano 8 pre* davanja i to brat Babič o 'koruškom plebiscitu, brat dr. Krnjevič o gradi čovečjeg te:"a i tuberkulozi brat K el1* šin prigodom sokolskog zaveta, povodom rođendana N j. Vel1 kralja Alek* sandra i prigodom nikolinjske večeri brat Vučetič o Čehoslovacima i brat Najman o značenju 1. dec. i Sokolstva. Dalje pokazuje stanje sokolske štampe. Društvo prima »Sokolski Glas* nik« u 22 primerka, »Mali Istranin« 22 primerka »SokoTič« 2 primerka ;i »Na-šu Radost« 2 primerka. Osim toga ra* spaeano je 20 primeraka svečanog bro* ja »Sokolskog Glasnika« od 1. decembra.
Društveni načelnik brat Mr. Ante Hrenčevič daje pregled svih vežbačih kategorija, koje izgledaju ovako:	22
vežbača, 35 muške dece, 3 naraštajca i 3 naraštajke. Ukupno vežbača 95 Iz* naša stanje glede vežbačica i potrebu da ova kategorija nastavi prekinuti rad. Ukratko skicira program vežba* nja za iduću godinu.
Orudar brat Zlatko Najman iz-veštava o društvenom inventaru, koji se sastoji od preče, ruča, karika, bine i tribina za javnu vežbu i td.
Pošto su svi izveštaji primljeni na znanje, prešlo se na daljnju tačku dnevnog reda: budžet za godinu 1931. Sa živom diskusijom i svačanjem skupština je primila predloženi bucb žet koji iznaša Din 13.3<50.
Posle manje značajnijih rešava* nja skupština je izabrala društveni sud časti u koji su ušli brača Andrija Derifaj st , Jakov Steher Tomislav Barešič, Milan Kroupa i Stjepan Bar* iič, a kao zamenici brada Marko Mi-' ljan, Vlado Sattler i -Pavao Kezele. Iz* bor društvene uprave nije izvršen, po* što dosadanja uprava ima mandat još nekoliko meseca. (Kakav mandat? Upravna godina računa se od 1 janu* ara do 31. decembra. Redovna glavna skupština društva, koja se prema pro* pis ma redovito održava u prvoj po lovici meseca januara poired ostalog. ima da župi predloži i novu upravu odnosno da ise potvrdi stara — Ima li društvo .knjigu »Organizacija Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije«? Ured* ništvo.).
Na koncu je brat Josip KeTšin progovorio o potrebi sistematskog so kolskog rada istaknuvši dužnosti članova sokolske organizacije. Govoreči o mesnim prilikama, naročito je po^ zvao omladinu. da se svrsta u sokolske redove i da aktivno sudeluje u sokolskom radu. Uz klicanje Nj. Vel. kralju Aleksandru i '.starešini Sokola kralj. Jugoslavije Nj. Vis. prestolonaslednik ku Petru, brat pretsedatelj zaključio je skupštinu.	Zl.	N.
U narednom proširenom broju na= šega lista donečemo preostale izveštaje iz župa i društava, koje smo do sada radi ograničenosti prostora morali iz* ostavitl. Braču novinare pak molimo, da nam šalju kratke, ali jezgrovite, stvarne i aktuelne izveštaje. Zapisnici se ne objavljuju.
UREDNIŠTVO.
Творница гимнастичких и спортских справа
Ј. ОРАЖЕМ
Добављач Савеза Сокола краљевине Југославије
РИБНИЦА (Долењско)
Израђује све соколске веж-баће справе, опреме читавих друштвених и школских веж-баона, спортске потрепштине за лаку атлетику, справе за летна вежбалишта, купа-лишта и башће, љуљанке, справе за децу итд. Израда савршена и слегантна. по-служба најсолиднија, цене најумереније. — Илустро-вани сеник бесплатно.
OCHOBAIIA 1881. ГОДИНЕ
LJUBLJANA, PREŠERNOVA ULICA ST. 3 je največja regulativna hranilnica v Jugoslaviji.
Ima vlog nad 430,000.000 Din.
Za vse vloge jamči ljubljanska mestna občila z vsem svojim premoženjem in z davčno močjo.
Vloge so sprejemajo na knližieo )n na tekoči račun. Naložbe proti odpovedi se obrestujejo po dogovoru kar najbolj ugodno.
Posojila se dovoljujejo na posestva, menice in vrednostne papirje čim najceneje.
Za male trgovce in obrtnike obstoja pri hranilnici kreditno društvo, za pupitne naložbe pa sodni depozitni oddelek. - Za varčevanje mladine fidaja domafe hranilnike, za pošiljanje denarja po pošti pa svoje polo/.nice.
Telefon št 2016 in 2616.	Pošt. ček. račun št. 10 533.
Uradne ure za stranke so od 8. do 12 30.
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN
Branko Pnižlć ннкд^^
Dobavitelj Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
Naslov za brzojavke: „Trikotaža” Zagreb » Telefon interurban štev. 26-77
Izvršujem vse vrste sokolskih potrebščin za javni in zletni nastop vseh oddelkov našega č anstva in to točno po predpisih Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. Slike v originalnih barvah predpisanih krojev se nahajajo v knjigi „Organizacija Saveza SKJ“. Zahtevajte cenike in prospekte — Cene jako ' zmerne. - Ža točno in solidno izdelavo jamčim. -
Гранд Хотел „Петроград“
преко пута железничке станице
БЕОГРАД
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICELJ
LJUBLJANA, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno,cene zmerno
jesu najbolje, trajne, elastične i neskližu!
KOKOSOVI ČILIMI za hodnik i druge prostorije. OT1RAĆI za noge od kokosa trajni, praktični i jeftini.
Proizvađa:
TKAONICA KOKOSA, SARAJEVO
DOBIJE SE U SVAKOJ BOLJOJ RADNJI!
Telefon štev. 2312 Račun pošt. hran. 10.761
UČITELJSKA TISKARNA
LJUBLJANA, FRANČIŠKANSKA ULICA
JE NAJMODSRNEJE UREJENA IN IZVRŠUJE VSA TISKARSKA D£LAOD NAJPREPROS1 EJŠIH DO NAJMODERNEJŠIH
Tiska Soisl.e. mladinske, leposlovno in znanstvono knjine; ilustrirano knjigo v enobarvnem ali večbarvnem tisku; brošure in knjige v vseh nakladah, časopise, revije in mladinsko liste.
kusna oprema ilustriranih katalogov, ccnikov in reklam: ih listov
LASTNA TVORNICA ŠOLSKIH ZVEZKOV
Tko oglašuje, taj napreduje!
m
Povodom desetogodišnjice smrti (1921—11.111. —1931)
brala dr. Ivana Oražena,
prvog staroste ujedinjenog jugoslovenskog Sokolstva,
iziće početkom marta o. g. u našoj nakladi 4. sveska „Sokolske knjižnice”, komad po 3 Din Porudžbe primarno ved sada, do volj no dopisnicoml
U pripremi za iduće brojeve „Sokolske knjižnice" su: Jan Pelikan, Dr. Miroslav TyrS{ Jan Kren, Cilj sokolski teženj; Dr. Miroslav Tyrš, Sokolska gesla; Jakob Jesih, Jindftch Fiigner; Rudolf Horvat, Sokolstvo i aikoholizam; Fran
M a č u s, Igre za utakmice. —■ Svaka sveska po 3 Din.
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
LJUBLJANA, NARODNI DOM / TELEFON BR. 25-43
Račun poštanske »tedionice br. 13.831
»IZVOR«
veletrvgolna galanterijske, nlrnberške i kratke robe
= SUŠAK Z=
ŠETALIŠTE KRALJA PETRA produlJenaZvonimlrova ul.92
Svaki Soko treba da ima Љ
Sokoiijadu 1 Ookolska knjižnica
nrllirnn vKirLn Knkolskih i rodo- J-
II
Preporufsmo tvrtke, koje ogla* Suje u »Sokoiskom Glasniku«!
■
odličnu zbirku sokolekih i rodo-ljubivih pesama sa slikama za deklamovanje i pevanje radi po-dizanja sokolskog-viteškog duha od brata dr. Vojislava V. Rašica, Beograd, Kraljice Natalije ul. 14. Poštansko-čekovni broj 50.788. — Cena 20 dinara. - Preporučena i od „Sokolskog Glasnika* br. 20. od 1930. godine.
vse/i vrši- pO folo g rafij a /l-ali risba Ir i * vff* š najsolidnG/ŠG ki <Qj fna
ST-DIU
H U Bil ANA
CAIMATIN0VA15
počela je izlaziti u nakladi ‘Jugoslovenske Sokolske žM-aiice u <£juhljani
1. sveska: (S. S angl, O sokolski ideji. lL	„	Ung. £ado čBevc: Sokolsko prosvetno delo.
III.	,	3)r.	Miroslav ‘Gifrš: ŽNaš zadatak, smer i	cilj.
Svaka knjižica stoji 3 !Din
Također dobiju se krasne slike u veličini 67X50 cm: Dr. Miroslav Tyrš, Jindrich Fiigner, T. G. Masaryk
Cena svako j s lici 30 S)in
ШШшштштттштлм
3ugoslovenska Sokolska ^Matica
u JEjubliani, Narodni dom
^KgoK80goKjjceoKgc8cKSK!(l!cK^^
ledaie Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni I odgovorni urednik Stjepan Čelar • Ureduje Redakcijski odsek • Za upravu 1 oglase odgovara Mica Koščeva Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik Franci Štrukelj); svl u Ljubljani