KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 37 (1)
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 JUNA 1940
BR. 15654
Societe Anonyme La Parol Hydraulique, Paris, Francuska.
Zaptiveni sudovi od armiranog betona i sredstva za izvodenje istih.
Prijava od 29 decembra 1938.	Važi od 1 Jula 1939.
Naznačeno pravo prvenstva od 18 februara 1938 (Belgija)
Ovaj se pronalazak odnosi na izvodenje sudova iz armiranog betona, potpuno zap-tivenih i koji imaju u betonskom zidu šup-Ijine ili kanale namenjene za prijem kakve tečnosti koja sprečava svako odilaženje tečnosti sadržane u sudu.
Ova tečnost može biti kakva tečnost sa manjom gustinom od gustine tečnosti ko-ju sadrže kanali u koja je namešljiva sa pomenutom tečnošču ili pak i kakav gas koji je malo ili nimalo rastvorljiv u ovoj tečnosti i čiji je pritisak niži.
Jedan prvenstveni praktičan primer iz-vodenja je onaj u kojem sud treba da drži ugljovodonike kao što je benzin. U o-vom slučaju tečnost koja ispunjuje kanale može biti voda.
U praksi kanali se ostvaruju raspore-dom izmedu dva sloja armiranog betona, koji obrazuju unutrašnju i spoljnu stranu suda šuplja i porozna tela, kao n. pr. opeke čije se šupljine nalaze medusobno u vezi.
Otpor šupljih tela može biti nedovoljan za prenošenje naprezanja koja obe Strane zida vrše jedna na drugu, što dovodi u o-pasnost da se proizvedu oštečenja zida.
Da bi se izbegla ova nezgoda i da bi se obezbedila prisna veza i veoma otpor-na veza oba sloja betona, a da se ipak izbegnu odilaženja tečnosti sadržane u sudu (rezervoru) n. pr. benzina po pronala-sku se ova dva sloja vezuju pomoču raspi-njača (poprečnica, kotvi) ukotvljenih u po-menute slojeve pri čemu imaju presek pri-
lagoden preseku otvora izvedenih u članovima šupljih tela za prolaz ovih raspinjača tako, da ne postoje dovoljni meduprosto-ri da bi se beton mogao uvući između raspinjača i šupljih tela i zapušiti kanale šupljih tela i da tako proizvede opasnost odilaženja sadržane tečnosti.
U pogledu dobrog prenošenja naprezanja svih vrsta između dva betonska zida, zatim isključenja odilaženja tečnosti sadržane u sudu (benzina) na mestima na> koji-ma su postavljeni raspinjači i u pogledu za-štite metala raspinjača je veoma korisno da se prethodno bar srednji deo raspinjača obloži kakvim proizvodom kao što je beton ili cement, koji obrazuje obložnu ma-su tako da ova bez štetnog slobodnog me-duprostora zauzme oblik rupa ili šupljina, izvedenih u šupljim telima, n. pr. zatuplju-juči uglove ovih tela ili izvodeči zaseke na podesnim mestima.
Pronalazak se takode odnosi na šuplja tela naročitog oblika, koja omogučuju po-stizanje dobrog kontinuiteta tečnog zaklona za zaptivanje.
Sledeči opis i priloženi načrt se odnose na različite oblike izvodenja pronalaska koji su dati radi primera i bez ikakvog ograničenja pri čemu se razume da odlike koje odavde izlaze kako iz načrta tako i iz opisa čine deo pronalaska.
Sl. 1 pokazuje izgled jednog reda šupljih tela postavljenih spojeno, pre livenja betona. Sl. 2 pokazuje presek po izlomlje-noj liniji II—II iz sl. 1 i pokazuje šuplja
Din 20.—
tela, slojeve betona, livene sa obe Strane ovih šupljih tela, i najzad raspinjače koji udružuju ova dva sloja. Sl. 3 pokazuje perspektivni izgled jednog raspinjača po pr-vom obliku izvodenja. Sl. 4 i 5 pokazuju n izgledu i u preseku jednu poroznu i šup-Iju opeku sa zatupljenim uglovima (čoško-vima) koja se može upotrebiti za izvodenje pronalaska. Sl. 6 pokazuje drugi oblik izvodenja raspinjača. Sl. 7 pokazuje jedan deo hidrauličkog zaklona izvedenog po-moču šupljih tela ili opeka sa dva reda u-pravnih kanala. Sl. 8 pokazuje horizontalni presek jednog dela zida. Sl. 9 pokazuje u horizontalnom preseku dve susedne opeke ili šuplja tela sa krivim čeonim (suče-Ijavajučim se) površinama. Sl. 10 i 11 pokazuju u horizontalnom preseku dve vari-jante izvodenja takvih šupljih tela ili o-peka. Sl. 12 pokazuje vertikalni presek šupljih tela sa užljebljenim sučeljavajučim se površinama. Sl. 13 pokazuje u preseku jednu varijantu u kojoj su sučeljavajuće se površine šupljih tela izvedene pod uglom. Sl. 14 pokazuje u izgledu jedno šuplje telo sa sučeljavajućom se površinom pod uglom. Sl. 15 pokazuje u vertikalnom preseku dva šuplja tela ili opeke sa krivim sučeljavajučim se površinama koje su podesne za vezu vertikalnog zida sa horizontalnim zidom kao na primer sa dnom. Sl. 16 pokazuje delimičan presek koji se odnosi na izvodenje dna ili kakvog pokrivača.
U pokazanem primeru na sl. 1 i 2, zid suda se sastoji iz tri sloja: Jednog unu-trašnjeg sloja obrazovanog iz šupljih i poroznih opeka 1 rasporedenih u redovima koji se održavaju u vezi tako, da se njihovi kanali la nalaze u produženju jedni u odnosu na druge i da obrazuju kontinualne cevi koje se održavaju napunjene vodom n. pr. pomoču sudova postavljenih iznad gradevine, i dva sloja 3 i 2 armiranog betona, izvedena s jedne i s druge Strane opeka i obrazujuči odgovarajuči unutraš-nju stranu i spoljnu stranu suda.
Ove se opeke u opšte postavljaju na svoje mesto u uzastopnim redovima jedno-vremeno kad i armature 4 oba sloja betona ili posle LH pre livenja betona. Za dno, kupole i uopšte sve skoro horizontalne elemente zida, opeke su rasporedene na svežem betonu koji obrazuje unutrašnju stranu zida odmah posle livenja ovog betona.
Armature 4 oba sloja su medusobno vezana pomoču raspinjača koji su pripremlje-ni ranije i koji se postavljaju na svoje mesto jednovremeno kad i opeke.
Ü obliku izvodenja slike 3 svaki se ras-pinjač sastoji iz jedne metalne poluge 5 podesnog preseka za opiranje predvidenim
naprezanjima koja je snabdevena na svojim krajevima kukama za vezivanje sa ar-maturom 4.
U svome srednjem delu poluge 5 su obložene na dužini skoro jednakoj debljini sloja šupljih tela kroz koja proiazi, masom 6 za oblaganje u kakvom proizvodu koji je jednovremeno otporan i porozan kao što je beton koji je izveden pomoču veoma sitnog, šljunka sa jednolikom veličinom zrna.
Uglovi šupljih tela su zatupljeni (vidi sl. 4) i u vreme svoga sastavljanja ova šuplja tela ostavljaju izmedu sebe praznine 7 poligonalnog preseka (četvrtastog preseka u izabranom primeru) odgovarajuči preseku masa 6 za oblaganje.
Pošto su raspianjači postavljeni u šu-pljinama 7 tako da njihove obložne mase 6 ispunjuju ove praznine, to je jasno da se veza oba betonska sloja potpuno obez-beduje za sva naprezanja koja treba da se prenose, a da se usled prisustva raspinjača ne pruži prilika za obrazovanje medupro-stora kroz koje bi liveni beton na opekama mogao da se uvuče u dovoljnoj količini da zapuši njihove kanale, nanoseči štete tako postizanju kontinualne impregnacije vodom.
Osim toga se mase 6 za oblaganje raspinjača nalaze u dodiru sa vodom iz kanala (vidi sl. 4) i usled svoje poroznosti su prodirane vodom do metalne poluge, što se protivi odilaženju ugljovodonika kroz pomenute mase.
Oblik izvodenja koji je .pokazan na sl. 6 razlikuje še od prethodnog postavljanjem u samoj obloži kakve metalne ploče 8, koja ima skoro istu konturu kao i obloga. Ova ploča, koja može biti zavarena za me-talnu polugu raspinjača, sprečava odilaže-nje ugljovodonika kroz oblogu, koja može dakle biti ostvarena u betonu toliko ot-pornom koliko se to želi a da se ne mora voditi računa o njegovoj poroznosti.
Da bi se obezbedila u svima prilikama kontinualnost zatvarajučeg tečnog zaklona, može se u šupljim telima kao što to pokazuje sl. 7 predvideti dopunski red kanala Ib upravljenih n. pr. horizontalno pri čemu seku vertikalne kanale la. Tako, ako se izvestan kanal la zapuši n. pr., kod x gornji deo ovog kanala su ipak medusobno vezani pomoču kanala Ib za medusobnu vezu i vertikalnih susednih kanala, i zap-tivenost suda se ne dovodi u pitanje. Šuplja tela sa dvostrukim redom kanala su dakle veoma važna za postizanje nepropust-Ijivih sudova sa velikom sigurnošču.
Međuveza između kanala omogučuje po načinu redanja crepova pomereni raspored šupljih tela, kao što to pokazuje sl. 7 pre-
ma uobičajenoj metodi u konstruisanju ko-ja daje bolju kohezija naslage šupljih te-la i izvrsnu vezu izmedu vertikalnih suče-Ijavajudh se strana ovih tela. Stvarno su ova održavana u recipročnom potpuno naslanjanju pomoću težine gornjih šupljih tela koja obuhvataju red za spajanje donjih tela. Usled toga što se svi kanali i delovi kanala nalaze medusobno u vezi ovaj raspored ne može imati nezgoda.
Da bi se omogućilo da se ostvare iz-vesna šuplja tela dobijaju raspinjači u sredini jedne od svojih strana (vidi na sl. 7 šuplje telo koje je predstavljeno debelim linijama) koji je u ovom cilju snabdeven zarezom.
Delimičan presek iz sl. 8 pokazuje da u sudovima sa krivom površinom šuplja tela paralelopipednog oblika obrazuju između sebe izvestan ugao koji zavisi od polupreč-nika krivine; ako je ovaj poluprečnik krivine veoma veliki, ugao se može zanemariti i može se pribeči šupljim telima pravo-ugaonog preseka, ali ako ovo nije slučaj može se bojati uvlačenja betona između površina za spajanje šupljih tela. Da bi se sprečila ova nezgoda važno je da se pred-vide sredstva da se obezbedi skoro potpuno spajanje vertikalnih sučeljavajučih se površina šupljih tela.
Prema torne se šuplja tela mogu izvesti tako, da njihove sučeljavajuče se površine zalaze jedna u drugu i prvenstveno se re-šenje sastoji u torne da se ovim sučeljava-jučim se površinama dodeli oblik delova cilindra 9 neizmenično konveksnih i konkavnih (muških i ženskih), kao što je pokazano na sl. 9.
Šuplja tela, koja su tako izvedena, o-mogučuju izvodenje svakog zida ma kakav bio poluprečnik njegove krivine.
Jedno i isto šuplje telo može imati s jedne strane konveksnu sučeljavajuču površini! a sa suprotne strane konkakvnu sučeljavajuču se površinu, kao u slučaju iz sl. 9, pri čemu su šuplja tela tako medusobno istovetna; ili se pak mogu predvideti šuplja tela koja imaju dve konkavne sučeljavajuče se površine 9a (sl. 10) i druga šuplja tela koja imaju konveksne sučeljavajuče se površine 9b (sl. 11).
Korisno je da se poluprečnik krivine konveksnih površina izabere malo večim no što je poluprečnik krivine konkavnih površina, kao što je to pokazano na sl. 9. Pod ovim se uslovima obrazuje šupljina 10 čiji presek ima izgled mesečeve četvrti. Ova se šupljina ispunjuje tečnošču i obez-beđuje vezu između horizontalnih kanala, čak i kad se ovi kanali ne nalaze tačno je-
dan prema drugom. Slična se korist može postiči, ako se želi, za vertikalne kanale, ostvarujuči takode naizmenično konkavne i konveksne krivine na horizontalnim su-čeljavajučim se površinama šupljih tela.
Ipak se na horizontalnim sučeljavajučim se površinama gde se naslanjanje vrši upravno na ravan šupljih tela, može zadovoljiti time, da se izvede žljeb 9c kao što to po kazuje sl. 12.
Jedno drugo rešenje za postizanje do-brog spoja u slučaju malih poluprečnika krivine sastojalo bi se u torne, da se u slučaju malih poluprečnika krivine površine za uzajamno naslanjanje šupljih tela izvode koso (sl. 13 i 14) ali ovo izvodenje ipak ima nezgodu u odnosu prema prethodnom izvodenju što koso izvodenje strana šupljih tela mora biti različito uvek odgovara-juči poluprečniku krivine zidova suda. Ovo izvodenje ipak može imati značaja u slučaju kad sud ima uglove, na primer na mestu sastajanja kakvog vertikalnog zida sa dnom ili pokrivačem, koji vezuje kakav vertikalni zid sa kakvim horizontalnim zidom.
Za jednu takvu vezu je medutim korisno, da se upotrebe šuplja tela sa krivom sučeljavajučom se površinom sa žel jeni m nagibom koja omogučuje da se ostvare pravi zglobovi između šupljih tela kao što to pokazuje sl. 15 gde se vide dva uzasto-pna čoška (preloma) pod uglom a i ß.
U istom cilju kao i gore, dobro je da se konveksnim delovima dodeli poluprečnik krivine malo veči no konkakvnim delovima. Ako sud ima kružni presek, šuplja kosa medutela koja se nalaze između vertikalnog cilindričnog zida i horizontalnog ravnog zida mogu imati oblik, sektora, kao šuplja tela koja su namenjena za izvodenje tečnog zaklona u unutrašnjosti horizontalnog zida.
Raspored šupljih tela i raspinjača u ho-rizontalnom zidu pruža izvesne teškoče koje se mogu izbeči, zamenjujuči, u celini ili samo jednim delom horizontalnog zida, pomenuta šuplja tela slojem 12 sitnog ili krupnog šljunka (sl. 16) koji je ostvaren na donjem sloju 13 iz prethodno livenog betona koji obuhvata donji kraj raspinjača. Da bi se sprečilo da beton gornjeg sloja 14, koji se lije kasnije, prodre u me’đupro-store izmedu sitnog ili krupnog šljunka, može se izvesti ležište iz više slojeva šljunka postavljenih jedan iznad drugog tako da opadaju po veličini iduči odozdo prema gore, pri čemu se poslednji gornji sloj o-brazuje iz sloja šljunka ili sitnog peska.
Uostalom je jasno da su oblici izvode-nja, koji su ovde opisani, dati samo radi
primera i da se mogu menjati ili izvoditi drukčije a da se ipak zato ne izade iz okvira ovog pronalaska.
Patentni zahtevi:
1.	Sud iz armiranog betona koji ima u svom zidu šuplja tela čiji su kanali namenjeni da prime kakvu tečnost koja obez-beduje nepropustljivost suda, naznačen time, što su slojevi iz armiranog betona koji su izvedeni s jedne i druge Strane šup-Ijih tela, medusobno udruženi pomoču metalnih raspinjača (kotvi) snabdevenih prvenstveno bar u svom srednjem delu ka-kvom obložnom masom iz kakvog proizvoda kao cementa ili betona, koji služi za prenošenje naprezanja i koji ispunjuje šu-pljine ili rupe izvedene u šupljim telima, sprečavajuči obrazovanje slobodnih medu-prostora kroz koje bi beton mogao prodreti izmedu raspinjača i šupljih tela u vreme .njegovog livenja.
2.	Sud po zahtevu 1, naznačen time, što je obložna masa (6) poroznq i što su kanali (la, Ib), koji su predvideni u šupljim telima (1), otvoreni u bližini ove obložne mase (6) tako, da je tečnost koja je sadrža-na u pomenutim kanalima (la, Ib) u dodi-ru sa pomenutom masom (6) da bi je natopila i da bi se tako sprečila odilaženja kroz pomenutu masu tečnosti, sadržane u sudu.
3.	Sud po zahtevu 1, naznačen time, što se u obložnu masu (6) postavlja poprečna metalna ploča (8) koja ima iste konture kao i pomenuta masa, pri čemu ova ploča sprečava odilaženja ugljovodonika kroz obložnu masu.
4.	Sud iz armiranog betona naznačen time, što kanali (la, Ib) obrazuju dva reda koji se seku tako, da u slučaju zatvara-nja jednog kanala u jednoj tačci oba dela kanala budu ipak medusobno vezana i da budu ispunjena tečnošču.
5.	Sud po zahtevu 1, naznačen time, što je u zidovima koji obrazuju dno i u drugim horizontalnim zidovima tečan zaklon po-
stignut potpuno ili delimično pomoču sloja (12) iz kakve otporne izdrobljene (zrnaste) materije koja je postavljena između dva sloja betona i čiji komadi ili zrna ima-ju prvenstveno sve manju veličinu iduči odozdo na više, pri čemu se ova materija prekriva ako treba šljunkom ili sitnim peskom koji sprečava prodiranje betona iz gornjeg sloja (14) u vreme njegovog livenja.
6.	Sredstva za izvodenje suda po zahtevu 1 do 5, naznačena time, što su šuplja porozna tela (1), kao opeke, snabdevena, upravno na njihovu ravan, otvorima ili usecima (2), preseka koji odgovara preseku obložnih masa (6) raspinjača (5) ili obrazuju ove otvore (7) u vreme sastavlja-nja šupljih tela, (1) pri čemu pomenuti o-tvori (7) mogu biti predvideni u sredini jedne od strana i biti u vezi sa kanalima (la, Ib) šupljih tela, tako, da se obložne mase (6) nalaze u dodiru sa tečnošču sa-držanom u ovim kanalima (la, Ib).
7) Sredstva za izvodenje suda po zahtevu 5 i 6, naznačena time, što su šuplja tela snabdevena sa dva reda kanala (la, Ib) koji se seku.
9. Sredstva za izvodenje suda po zahtevu 5 do 7, naznačena time, što su krajnji delovi šupljih tela snabdeveni žljebovima (9c) radi omogučenja dovodenja u vezu kanala različitih šupljih tela (1) čak i ako se ova ne nalaze u produženju u istoj liniji.
9.	Sredstva za izvodenje suda po zahtevu 5 do 8, naznačena time, što su krajnji delovi šupljih tela iskrojeni tako (9a, 9b) da zalaze jedan u drugi i da tako obezbe-duju medusobnu vezu.
10.	Sredstva za izvodenje suda po zahtevu 5 do 9, naznačena time, što konveksni delovi (9b), imaju veče poluprečnike krivine no konkavni delovi (9a) tako, da se u šupljim telima (1) pri zalaženju šupljih tela jedno u drugo dobijaju slobodni meduprostori (10) koji u preseku imaju oblik mesečeve četvrti, i time obezbeduju vezu između kanala (la, Ib).

1 t is
d&.	J



Ad pat. br. 15654
I i i

f'1 r

■■	■ v