6 septembar 1930 je najcrnija stranica novije povijesti našega naroda pod Italijom-
Marušič, Miloš, Bidovec i Valenčič dali su na Bazovici svoje tivote za slobodu.
.. .	'e» t- k	tata	u	• “ - -	—
GlASi. ^'^^^yCOSLOVEMSKIiH EMIGRANATA M JULIJSKE KRAJINE

USLOVI ZA SPORAZUM
Evropska diplomacija je aktivno i energično na poslu iznalaženja formula i instrumenata sa obezbjedjenje ugroženog mira. Jedan složeni sistem paktova (Istočni, Podu-navski) i konvencija (pomorska, vazduho-plovna itd.) ima u tu svrhu poslužiti kao baza jednoj organizaciji država, na čelu koje bi stajale Francuska, Italija, Mala Antanta, države Balkanskog sporazuma, Sovjetska Rusija, a kojima bi pristupile i ostale države.
Ù ovom sklopu svakako da je jedno od najvažnijih, najdelikatnijih i najtežih pitanja odnos izmedju Jugoslavije i Italije.
Dosadašnji odnosi izmedju ove dvije države nisu bili najbolji, dapače, više puta poslije rata bili su prilično zategnuti. Glavni razlog tome je bilo nepovoljno raspoloženje sa strane talijanske javnosti i — može se reći — svih političkih krugova talijanskih protiv nove državne tvorevine Južnih Slovena. To neraspoloženje postoji ne samo otkad je Jugoslavija stvorena, nego je postojalo. već mnogo ranije.
Talijanski ministar spoljnih poslova Sonnlno svojim telegramom od 21 marta 1915 g., upućenim talijanskim ambasadorima u Londonu, Parizu i Petrogradu, kaže: »Italija bi vjerojatno mogla postići veći dio svojih nacionalnih aspiracija jednom običnom obavezom da će zadržati neutralnost, a da se ne izlaže strašnom riziku i štetama jednog rata, ali ne bi vredilo da se upušta u rat da se oslobodimo prepotentnog austrijskog gospodstva na Jadranu, kad bismo niorali odmah poslije toga pasti u isti stav inferiornosti i stalne opasnosti prema savezu mladih i ambicioznih jugoslavenskih država«. Kad govori o »stavu inferiornosti« Sonnino misli na strateško preimućstvo naše istočne jadranske obale nad talijanskom zapadnom, za koju Talijani smatraju, da je u stalnoj opasnosti od naše. A kad govori
0	»savezu mladih jugoslavenskih država«, znači, da nije računao (ta će se stvoriti jedna jedinstvena država Jugoslavija, nego da
- će se poslije rata stvoriti više jugosloven skih državica pored Srbije i Crne Gore još > Hrvatska, možda i Slovenačka itd., koje bi mediusobno bile povezane u jedan savez.
Ovo stanovište Sonnino, koje je prema tome bilo zvamčno stanovište . talijanske vlade i koje su zastupali u svojoj agilnoj propagandi za vrijeme rata talijanski iredentiste iz ondašnjih austrijskih provincija,
1	koje je tako poslalo stanovište cjelokupnog talijanskcg naroda, održava se u cijeloj ta-lijanskoj javnosti, osobito štampi, ali stalno
DEMONSTRACIJE OB ODHODU 11, LETNIKA
Okoli 3000 ljudi spremljalo sloveuske laute ob slovesu — Številni incidenti
z Sailsti
i u izjavama i postupcima talijanske vlade. Citiram još jedan telegram ministra Sonnina ambasadoru Macchi di Cellere, u kojemu i:aže: »Italiji je neophodno potrebno strateško gospodstvo nad Jadranom iz razloga legitimne odbrane i uslijed poznate topografske razlike obih jadranskih obala... Za Italiju je gospodarstvo nad, Jadranom Pitanje života i smrti.«
Italija je prema tome. i zvanična i ne-~vaiiična, već za vrijeme rata zauzela odlučno protivan stav protiv nastajuće Jugoslavije. Na Krfu je 1917 g., kad se je stvarao icrfski pakt, izmedju pretstavnika srpske vlade i jugoslavenskog odbora, jedan talijanski državnik, koji danas živi u emigraciji i koji danas važi za prisnog prijatelja naše države i naše nacije, rekao tadanjem srpskom regentu Aleksandru u privatnom razgovoru: »Znajte, Visočanstvo, da će Italija Srbiju i za vrijeme rata, i na mirovnoj konferenciji svesrdno potpomoći, ali jednu eventualnu Jugoslaviju, kao što su ju naumila gospoda jugoslavenskog odbora, ne samo što neće nikada podupirati, nego če svim silama nastupati protiv njezinog ostvarenja.«
Kad se ovo zna — a osim ovoga £fo sam ovdje citirao ovo potvrdjuje cijela talijanska štampa iz vremena rata, kao i cijela takozvana ratna literatura koja je izasla u Italiji — onda je lako razumljivo da je Italija 'odmah poslije rata, već na mirovnoj konferenciji, pa i poslije toga, sve do zadnjeg vremena zauzimala neprijateljski stav protiv Jugoslavije i nastojala da koliko može omele u početku stvaranje Jugoslavije, a poslije toga proces njezine unutrašnje konsolidacije.	.	,
Medjutim, stanovište Italije, koje je, Kao što rekoh, na temelju jedne pogrešne propa-gande postalo stanovište talijanskog naroda da je Jugoslavija naravni i najopasniji, protivnik Italije, sasvim je pogrešno. U Jugo^ slaviji, čim je ona poslije rata stvorena, viko nije ni mislio na neko neprijateljstvo protiv Italije. Sta više, Srbija je vidita v Italiji svoju ratnu saveznicu i to raspalo ženje je i kod prečana poslije rala paraliziralo ono neraspoloženje protiv Italije, koje je i u koliko za vrijeme rata protiv nje postojalo, kao bivše protivnice Austrije. Da se Italija nije pojavila u Jnlijskoj Krajini
Dalmaciji, ili — « koUk° ie 10 1.°,. okviru po londonskom paktu predviđjene okupacione linije - da je barem tu sa našim elementom korektno postupala, atmos fora ie onda u. Jugoslaviji bila takova, d< ie zaista moglo doći do prijateljskih odnosa
Gorica, avgusta 1935. (Agis). — Poročali smo že, da spremljajo zlasti v Gorici, naše fante, ki odhajajo na abesinsko fronto, vedno velike množine ljudi, ker se to često dogaja, so se naša poročila navadne križala in ni bilo v vsem popolnega in jasnega vpogleda. Zato hočemo danes podati na kratko poročilo o dogodkih ki so se razvijali ob odhodu največje skupine slovenskih fantov iz goriške okolice.
Ta dogodek, ki se je razvil v pravo manifestacijo in ki je globoko odjeknil med ljudstvom, bo ostal zlasti oblastem glasen memento.
Takoj v začetku moramo povdariti še vedno izredno in veliko nenaklonjenost ter šovinizem fašistične organizacije napram našim ljudem. Zlasti fašisti, ne tako vojaki in ostala policija so namreč skušali na najbolj brutalen način motiti naše ljudi ob poslavljanju. To dejstvo je vzbudilo med samimi priseljenimi Italijani precej ogorčenja in je imelo tudi posledice, ker, kakor pravijo poročila, so ubili Italijani sami pri javnem vrtu v Gorici par dni po tej manifestaciji enega fašista in enega ranili . Ker oblasti o tem molče, nismo mogli kontrolirati do sedaj tega poročila, vendar upamo, da bomo lahko v kratkem točno poročali ali odgovarja to resnici ali ne.
Kakor smo v začetku omenili se je ob slovesu 11. letnika v Gorici razvila prava manifestacija. Slovenska godba iz okolice je na čelu ogromne povorke spremljala fante do Gorice. Iz vseh vasi iz okolice in gora se je zbralo okoli 500 do 600 nabornikov, šli so skozi Volčjo drago, št. Peter in po cesti so se jim pridruževali vedno tudi ostali do-' mačini. Do št. Petra je vsa povorka štela že nad 3000 ljudi. Od tu se je razvijala z godbo na čelu, ki je igrala domače koračnice in ob prepevanju domačih pesmi do Podturna. Vsa ta množica je ustavila ves promet.
Pri Podturnu jim je prišlo nasproti več avtomobilov goriškega fašja, v katerih so bili miličniki in pa tajnik goriške policije, šofer prvega avtomobila, ki je znan pretepač, je napadel takoj enega iz godbe in mu razbil godalo. To-
tem napadom je prišel pretep in miličniki so se morali s svojimi luksuznimi avtomobili kmalu umakniti in bežati.
Povorka je šla dalje. Malo dalje so jih čakali karabinerji, po številu okoli 40, ki so pa popolnoma drugače nastopili proti ljudem. Pomešali so se med fante in ljudi, ter mirili. Vendar pa. niso imeli ničesar miriti, ker so naši ljudi popolnoma brez izzivanja in mirno nadaljevali pot. Kapetan karabinerjev je stopil pred godbo in tako so nadaljevali mirno pot do goriškega korza. ^
Tu pa so bile vse ulice zastražene po fašistih, ki so z izzivanjem zopet hoteli pretep. Slišalo se je vpitje »Dol s s Slovenci!«, »Dol z izdajalci!« itd. Kaši se sprva na to niso ozirali in so dalje prepevali domače pesmi ter skušali mirno nadaljevati pot do kolodvora. Vendar pa so se sem pa tja gruče med seboj udarile čeprav fašisti niso imeli pravega poguma, ker so se bali prevelike mase.	. , „ .
Pred kolodvorom so čakali m stražili vojaki, ki pa niso delali nikakega nasilja. Pustili so na kolodvor^ le nabornike, ostali pa so se v manjših skupinah vračali. Med tem pa so opazili tablo, ki so jo nosili na čelu povorke in ki je imela spredaj napis »živijo letnik 1911!« zadaj pa karikaturo opice, ki kaže osle. To je razjarilo miličnike in povzročilo pretep, pri katerem je bilo več nevarno ranjenih. Še dolgo so se po-znali krvavi sledovi od pretepa na cesti.
Radi pretepanja je bila cesta pred »distretto militare« skoro vsa krvava. Neki višji oficir, ko je videl nezaslisno pretepanje nedolžnih fantov, je fašiste prosil naj že vendar odnehajo, kar se fèda niso storili.	v ,
Ena skupina, ki se je vračala domov je šla po cesti pod železničkim mostom proti štandrežu in Mirnu. Pri železniškem mostu jo je čakala patrulja miličnikov, ki je ustavila prvega in ga pretepla z bikovko. Ostali, ki so nato prišli na pomoč pretepanemu, so patrulja z lahko razgnali.
V Mirnu jih je čakala druga patrulja, a ta se je v bojazni za svojo kožo umaknila in pustila fante pri miru. Zvečer so prišli na treh avtomobilih v
, ir;    i ;	i-.:	e-n	o 1 n ViT‘P'7.
da moral se je ves krvav umakniti. S Miren policisti, ki pa so se kmalu brez
posla vrnili. Karabinjerji sami po vaseh ne delajo velikih sitnosti in nasilja, pač pa so razjarjeni fašisti.
Ker se vojaške oblasti boje od tedaj nadaljnih sličnih dogodkov, so pričeli nabornike klicati posamič. Vendar pa to popolnoma nič ne moti ljudi, da ne bi teh fantov spremljali na kolodvor v večjih skupinah. Tako je n. pr. nabornike 12. letnika iz št. Petra spremljalo v Gorico okoli 100 fantov. Seveda je prišlo do pretepa z fašisti in tudi do zasliševanja.
Taki dogodki se vrste sedaj skoro stalno in ni dneva, ko se podajajo fantje v vojsko, da ne bi prišlo do večjih ali manjših incidentov. Do popolne jasnosti prihaja zdaj nasprotje med obema elementoma v Gorici, ki so ga toliko časa skušali prikrivati. Ni čudno, da se ob takih prilikah nekako ponavlja zgodovina, ko se sliši po goriških ulicah spet prepevati znano pesem: .. saj Gorica je slovenska...«
ŠESTOGA SEPTEMBRA: BAZOVICA!
Približava se dan šestoga septembra, godišnjica mučeničke smrti Miloša, Bidovca, Marušiča i Valenčiča, koji su pali na Bazovici, streljani, osudjeni na smrt od fašističkog Specijalnog tribunala.
To je jedan od najcrnjih dana u historiji našega naroda, koji živi u Julij-skoj Krajini, a svakako najcrnji dan u kronici našega robovanja pod Italijom. To je dan našeg sjećanja na one, koji su dali svoje živote zato da bi se tragedija jednog naroda objavila čitavom svijetu, to je dan naše meditacije o veličini njihove krvave žrtve, meditacije, koja donosi saznanje, da je sve ono što mi trpimo presitno prama onome što su oni za nas pretrpjeli.
Taj dan mora naša emigracija «Jugoslaviji u ime čitave Julijske Krajine da komemorira i da ga iskoristi za što življu propagandu onih ideja, koje su odvele mučenike od Bazovice na gu-bilište svjesne žrtve. Te ideje postaju sve aktuelnije i one će sigurno pobijediti.

izmedju obje države. Neraspoloženje u Jugoslaviji protiv Italije nastupilo je kao reakcija protiv talijanskih zahtjeva na štetu jugoslavenske nacionalne teritorije i njenih postupaka protiv našeg elementa u tim područjima, kao i protiv ostvarenja i konsolidacije Jugoslavije.
Da nije bilo i da nema tih protivnosti izmedju obje države, mogla bi postojati najljepša harmonija, jer se osobito u ekonomskom pogledu, a to je baza svakog života, upravo harmonično upotpunjavaju.
Da bi došlo do jednog konačnog i trajnog sporazuma izmedju Jugoslavije i Italije, morala bi, dakle, prije svega Italija uvidjeti svoju osnovnu grešku, koja postoji u tome, da ona pretpostavlja, da je Jugoslavija njezin naravni i najopasniji protivnik, dok bi stvari moglo biti baš protivno istina. Ali preduslov je, da ona ne ometa konsolidaciju jugoslavenske države i njenog jedinstva. To bi mogla i morala Italija u toliko više da uvidi, što se je morala uvjeriti, da u svom razornom radu protiv ostvarenja Jugoslavije nije mogla uspjeti, pa da ne može osujetiti i konačnu konsolidaciju naših unutrašnjih prilika. Podupiranjem onih faktora i elemenata, koji rade protiv naše konsolidacije, može ovu samo zavući i komplikovati, a nikako zaustaviti. Primjera zato u historiji ima na pretek, a najrječitiji dokaz nam pruža sama Italija. I baš s obzirom na historiju moderne Italije mora se reči, da je Italija sa svojim dosadašnjim radom, protivnim procesu naše unutrašnje konsolidacije, bila u apsolutnoj protivnosti s historijom talijanskog risorgimenta i sve do svjetskog rala, pa ćak i Mussolinijevog režima, koji je dovršio duhovnu asimilaciju svih Talijana u okviru talijanske države. Ako bi Italija htjela ostali logična i vjerna onim načelima, na kojima je sagradje.no njeno jedinstvo, ona bi morala proces jugoslavenske konsolidacije i ujedinjenja pratiti simpatijom i svim svojim snagama poduprijeti-
Glavna sporna pitanja, koja postoje izmedju nas i Italije jesu: naše teritorijalne aspiracije na područja koja politički pripadaju Italiji, a etnografsk* 1 i iz nužnih nacionalnih i državnih potreba Jugoslavije nama, kao i postupak Italije sa onim, našim elementom, koji je ostao unutar granica Italije.
Što se tiče naših teritorijalnih aspiracija, jasno je, da to pitanje ne može biti riješeno^ u okviru jednog običnog sporazuma, koji
prelstavlja jedan diplomatski akt, diktiran momentanim raspoloženjem, momentanom internacionalnom situacijom i potrebom momenta, u kojemu se sklapa.
Ali je zato jedna conditio sine qua non, da Italija ovom prilikom promjeni svoj postupak prema našem življu u Italiji i dade potrebne garancije da će se tako promje-njene politike i pridržavati. Nije potrebno opisivati postupak Italije sa našim življem s druge strane granice i prikazivati njegovo današnje stanje, jer je i suviše poznato, da bi se moglo konstalovati da je taj postupak tako nepravedan da se može reći, da se' s nijednom manjinom u Evropi ne postupa tako nepravedno kao sa našim narodom pod Italijom,. Nema sumnje da jedan veliki dio neraspoloženja, koja u Jugoslaviji postoje protiv Italije, treba pripisati baš ovom postupku Italije protiv našeg elementa. Jedan veliki dio manifestacija protirf Italije, u koliko ih je poslije rata bilo, imale su to za povod. Treba osim. toga imati pred očima činjenicu, da su U postupci Italije prisilili mnoge desetke hiljada Jugoslavena is Julijske Krajine da emigriraju i da se desetke hiljada Jugoslavena danas nalaze po cijeloj Jugoslaviji zaposleni kao radnici,. se-, ljaci, zanatlije, činovnici intelektualci, javni radnici itd. Svakako da ono, što su oni doživjeli i pretrpjeli pod Italijom, ne može ostaviti domaće, jugoslavensko stanovništvo neosjetljivim za sudbinu svoje braće u susjednoj državi.
Ako se zbilja želi unesti novi duh u od-, nose izmedju dva naroda, jugoslavenski i talijanski, mora se ukloniti. ono što je te odnose mutilo, drugim riječima, ako Italija ne bi promijenila svoj postupak prama našem življu u svojim granicama i ako mu ne bi omogućila jedan snošljiv i dostojan život, svaki je sporazum nemoguć i svaki diplomatski akt, koji bi bio potpisan izmedju pretstavnika obih vlada, ostao bi mrtvo slovo, a stanje izmedju oba naroda ostalo bi nepromijenjeno kao i do sada.
Što je najvažnije pri tome, to jest da talijanska vlada treba da pokaže ne samo dobru volju, nego da dade i potrebne garancije, da će s'našim življem u Italiji drukčije postupati nego dosada. U sporazumu, koji će bili sklopljen izmedju pretstavnika vlada, dakle u diplomatskom instrumentu, koji će o tome govoriti, mora na svaki način biti obuhvaćena i ova garancija. Dosa-
dašnje iskustvo nas sili, da moramo od naše vlade tražiti da ona to kod pregovora postigne. Jer lijepe riječi, koje su pale sa najmjerodavnijeg mjesta — mislim na poznatu izjavu talijanskog poslanika u Beogradu g. Viole, dalu u ime talijanskog pretsjednika vlade — o odnosima izmedju Jugoslavije i Italije, ostale su lijepe riječi, dok činjenice govore sasvim drukčije. U Italiji su u posljednje vrijeme pisane knjige (Paolo Brigo: Člausira Provinciae, Nicola Pascazio: Chi sono questi Jugoslavi?) i komentari o njima, koji dokazuju, da se u talijanskoj javnosti u pogledu raspoloženja prema nama ništa nije promijenilo ni poslije onih lijepih autoritativnih izjava A postupak s našim življem u Julijskoj Krajini? Samo čitajte glasilo »Saveza emigranata iz Julijske Krajine« »Istra«, koje izlazi u Zagrebu
i koja vjerno registrira sve što se tamo dešava, pa ćete se uvjeriti da tamo ide sve po starom.
Ako vlade, jugoslavenska i talijanska, misle da je pod ovakim uslovima, da se naime u postojećim prilikama ništa ne mijenja, moguće sklapati sporazume i zavesti odnosima izmedju Jugoslavije i Italije. jedan novi duh prijateljstva i dobroga susjedstva, onda je to sasvim pogrešno. Istinski će se stvari mijenjati i poboljšati samo, ako se otklone uzroci dosadašnjeg stanja, a u prvom redu ako se Italija obaveže u samom aktu o sporazumu, da će našemu življu pod Italijom dati barem minimum onih nacionalnih prava, koja će mu omogućiti jedan pristojan život, ako to svoje obećanje odmah privede u djelo i ako pruži potrebne garancije da će pri tome i ostati.
Primjedbu, da su naši sunarodnjaci pod Italijom talijanski gradjani, da je prema tome postupak sa njima jedna unutrašnja stvar Italije, u koje se druge vlade nemaju uplitati, talijanska vlada, a poglavito njezin šef, ne smiju da prave, jer bi bili u protivnosti sa svojim radom i svojim izjavama u koliko se Uče Talijana. Ne samo talijanska javnost, ne samo talijanske organizacije, koje uživaju i vladinu potporu, kao »Dante Alighieri« i dr. nego i sama vlada i njen šef vode brigu o svima Talijanima bez obzira na njihovo državljanstvo i to su bezbroj puta javno isticali. Tako je i pravo, jer je logično i odgovara naravi stvari. Ali ono šio vrijedi za njih vrijedi i za nas.
DR, IVAN MARIJA COK.
DOKUMENTA 0 TALIJANSKOM „PRIJATELJSTVU,, PREMA JUGOSLAVIJI
KAMPANJA ZA DALMACIJU NE PRESTAJE.
Tršćanski iredentista arhitekt Ardunio Berlam objavljuje u »Piccolo della sera« od 22 o. mj. članak o Zadru, koga u naslovu naziva »talijanskim cvijetom Dalmacije«.
Mi Tršćani stare garde, veli Berlam, dugo smo živjeli sa Dalmatincima i zbog toga ih dobro poznajemo i volimo. Pošto je iznio neke uspomene iz studentskog života Berlam prelazi na Svjetski rat i spominje pogibiju Rismonda. braće Kraljević i drugih dalmatinskih iredentista. Dok su se oni borili na irontovima, plemenite duše kao što su Robert Giljanović, Ercolano Salvi, senator Cippico i conte Dudan stradali su i radili, da njihova otadžbina, koju je plazmirala slavna historija Rima i Venecije, ne bude zaboravljenje na dan pobjede. I pobjeda je došla, ali dok je ona Istri i Goričkoj donijela novu eru sreće, za Dalmaciju su stvari krenule hrdjavo. Izmedju Dalmatinaca i njihovih sunarodnjaka stvoren je kineski zid. Mnogobrojni izbjeglice napustili su svoju ljubljenu otadžbinu, došli u Italiju i stvorili »Dalmatinsko udruženje«, koje podržava luč uspomena.
Zatim iznosi Berlam ovo:
Dalmacija je zemlja, koja poslije dugog vremena zainteresuje cio svijet, da onda padne u letargiju, kao kraške rijeke ponornice, koje poslije blistanja na suncu nestaju pod zemljom. Svjetsko javno mnijenje bilo je već zaboravilo Dalmaciju, ali ona od vremena do vremena ponovno uskrsava. U srednjem vijeku Dalmacija je za-interesovala cio kršćanski svijet, kad su Venecijanci od križara tražili, kao uslov za prevoz u Palestinu, da osvoje Zadar, čiji su se hrabri branioci žestoko odupirali osvajačima.
Berlam prelazi na historiju dalmatinske umjetnosti i na prirodne ljepote Dalmacije pa veli, da je Zadar jedna minijatura venecijanske fizionomije. Slovenska civilizacija i slovenski folklor opažaju se naročito u selima i u malim zagorskim varošicama. Dolazak zagorskih seljanki u Zadar preMavlja jedinstveni prizor i pravu svečanost boja zbog šarolikih narodnih kostima, koji su izvezeni upravo genijalnim kombinacijama boja. Narodni vezovi i narodne torbe mogu da budu ukras svakog gospodskog salona.
Citirali smo ovaj članak kao karakterističan dokumenat za upoznavanje talijanskog iredentističkog shvaćanja, a naročito za dokaz da se Talijani ni u ovom momentu, kad žele prijateljstvo Jugoslavije, ne odriču svog imperijalizma na Jadranu.
NUMIZMATIČKI RAD TALIJANSKOG KRALJA I STARI DALMATINSKI NOVCI.
Bolonjski list »II Resto del Carlino« fr riječka »La Vedetta d’ Italia«, donose u brojevima od 21 augusta, da će naredni broj jugoslavenske revije »Numizmatičar« donijeti interesantnu studiju o numizmatičkoj zbirci talijanskog kralja, koji se naročito bavio starim dalmatinskim i albanskim novcima. Listovi prikazuju sadržaj članka iz »Numizmatičara«.
DJECA IZ JUGOSLAVIJE U CAMPO MUSSOLINI
Sve talijanske novine donose 19 o. mj. vijest, da je u Mussolinijev logor prispjelo 4.850 djece iz inostranstva, a medju njima i djeca iz Jugoslavije. Neposredan nadzor na njima vodi ministar Parini, šef svih fašista u inostran-stvu, onaj isti koji je ovih dana umiješan u fašističko-iredentističku akciju u švicarskoj, radi koje su uapšeni rod jaci Parinija, vlasnici lista »Adula«. Parini je održao, kako javlja fašistička štampa govor oficirima koji vježbaju te fašiste iz Jugoslavije i ostalog inostranstva, i u njemu im je dao upute na koji način imaju da odgajaju tu djecu kroz 18 dana, što će ih provesti u toj koloniji.
IZMJENA TALIJANSKE I JUGOSLAVENSKE ŠTAMPE
Pored već ranije dozvoljenih talijanskih listova (»Corriere della Sera«, »Popolo d’ Italia«, »Stampa) sad je jugoslavenska vlada dozvolila ulaz u Jugoslaviju i listu »Giornale d’ Italia« te to-rinskoj »Gazzetta del Popolo«.
U Italiju smiju razni jugoslavenski listovi, kao na primjer »Politika«, »Jutro«, »Slovenec«, »Glas Naroda«, »Novosti« itd., pa se te novine mogu dobiti po kioscima u talijanskim gradovima te u Trstu, Puli, Gorici itd.
FORSIRA SE TALI JANŠKO-JUGOSLO-VENSKO ŠPORTSKO PRIBLIŽENJE
Skorih dana ima se odigrati jedna velika nogometna utakmica izmedju Talijana i Jugoslavena u Rimu. Iz Beograda polazi u Rim klub »Jugoslavija«.
Ove nedjelje dolaze prvaci talijanskog tenisa u Zagreb na utakmicu s Jugoslavenima. — »HAŠK« igra početkom idućeg mjeseca u Trstu i Napulju, a »Gradjanski« gostuje sredinom sep-tembrafcu Firenci, Bolonji, Trstu i Veneciji.
Na prvenstvenoj utakmici izmedju jugoslavenskih klubova u Zagrebu prošle nedjelje sudio je talijanski sudac.
SASTANAK MALE AITANTE NA BLEDU
I PODUMAVSKI PAKT
Zagreb, 29 augusta Danas se sastaje na Bledu Mala Antanta. Ministri Stojadinović, Beneš iTi-tulescu raspravljat će najvažnija me-djunarođna pitanja, koja interesuju države Male Antante. Situacija je naročito delikatna zbog pripremanog rata u Africi. Odredit će se stav Male Antante prama talijansko-abesinskom sporu. — Jedno od najvažnijih pitanja bit će bez sumnje pitanje Podunavskog pakta. Države Male antante treba da zauzmu stajalište prema novim ponudama Italije i Francuske za sklapanje tog pakta. S time je u vezi pitanje Habsburgovaca u Austriji i tu kani Mala antanta da zauzme najodlučniji stav. Mala Antanta nema razloga da se protivi Podunavskom paktu, ali će za prihvaćanje toga
pakta postaviti ušlo ve, koji će biti u skladu s državnim i nacionalnim interesima njezinih članica, kako se to uvijek naglašava Ovaj sastanak se zato smatra jednim od najvažnijih sastanaka od kako Mala Antanta postoji.
PROBLEM PODUNAVLJA NIJE PRED HITNIM RJEŠAVANJEM Pred početak zasjedanja Male Antante piše beogradska »Politika« od 29 o. m. ovako: »čula su se raznovrsna mišljenja, ali je opće uvjerenje da bar za sada taj problem Podunavlja nije pred hitnim rješavanjem i da stoga Mala Antanta nema potrebe da unapred donosi konkretne zaključke o izvjesnim predlozima koji imaju tek da joj budu upućeni«.

Ljubljanski »Slovenec« (29 avgusta) piše: »Po zadnjem sestanku Male antante v Ljubljani so se še bolj izkristalizirali odnosi med Francijo in Italijo. Tudi razvoj ita-lijansko-abesinskega spora dokazuje, da je bil rimski sporazum med Lavalom in Mussolinijem konkretneši in dalekosežnejši, kakor je tedaj javnost domnevala. Mala antanta je v Ljubljani vzela ta sporazum z izrecnim pridržkom, da ostanejo zavarova-
ni nacionalni interesi njenih članic. Tedaj so se tudi čuli komentarji, da ni bila Ljubljana slučajno izbrana za ta sestanek; saj je pač Ljubljana kot obmejno mesto in matica naroda ki se je razlil tudi čez sedanje politične meje. za te nacionalne interese najbolj občutljiva. Naše stališče glede pravic narodnih manjšin je pač ostalo nespremenjeno. Bled ga gotovo ne bo prezrl.«
ALOISI O TALI JANŠ KO-JUGOS LOVEN SK IM PREGOVORIMA
Bečki list »Neues Tagblatt« donosi izjavu, koju je njegovom pariškom izvjestitelju dao talijanski delegat za Društvo naroda barun Aloisi. U toj izjavi baru Aloisi je. potvrdio, da izmedju Francuske i Italije vlada potpun sporazum u svim pitanjima Podunavlja. Došli smo tako daleko, rekao je Aloisi, da je gotovo sigurno, da ćemo na jesen već moći. učiniti sve potrebne diplomatske korake, da se sazove konferenca, na kojoj će biti potpisan podunavski pakt.
Italija želi, da se pregovori pospješe i učiniti će od svoje strane sve, da se vode u istom prijateljskom duhu, koji je do sada vladao u svim razgovorima o tom pitanju.
»I naši razgovori s Beogradom — rekao je barun Aloisi — napreduju na zadovoljstvo. Nadamo se, da će se, možda već skoro, dati mogućnosti za neposredne razgovore s mjerodavnim licima«.
TALIJANSKA ŠTAMPA, NAJAVLJUJE OPET SASTANAK G. STOJAD1NOVICA I SUVICHA
Tršćanski »U Piccolo« od 27 augusta donosi dopis iz Beograda o sastanku Male antante na Bledu, pa kaže, da su pregovori o Podunavskom paktu već toliko napredovali, da će se Podunavska
konferencija doskora sastati. U dopisu se kaže, da će poslije 6 septembra g. Stojadinović putovati u Pariz i London, a zatim će se u Veneciji sastati sa Su-vićem.
JUGOSLAVIJA I ABESINSKI RAT
Mišljenje jednog abesinskog lista
Veliki londonski list »Morning Post« od 2 augusta donosi slijedeću vijest od svoga beogradskog dopisnika :
»Ne postoje komentari jugoslovenske štampe o abesinskoj situaciji, prije svega iz obzira prema susjednoj državi, a zatim zbog činjenice što su se države Male antante sporazumjele da vode zajedničku spoljnu politiku.
»Bilo bi neobično samovoljno učiniti jednostranu izjavu uoči konferencije Male
antante, koja se ima održati na Bledu 28 augusta.
»Opće raspoloženje je neobično u prilog odluke britanske vlade da pomogne Društvo naroda. Jugoslavija kao jedna od manjih evropskih država bila je uvijek odlučan pomagač statuta Društva naroda i prava malih država. Ona vidi u držanju Velike Britanije za vrijeme sadašnje krize iskren pokušaj da se očuva nepovredivost granica, i da se Evropa ujedini protiv napadača«.
JUGOSLAVENSKA VOJNA DELEGACIJA OTPUTOVALA U ITALIJU NA VOJNE MANEVRE
Dne 22 augusta otputovala je u Italiju jugoslovenska vojna delegacija, koja će prisustvovati velikim manevrima talijanske vojske kod Božena i Vidma. Delegaciju sačinjavaju divizijski general Ječmenić i ar-
tiljerijski pukovnik za generalštabne poslove Borivoje Josimović.
Talijanska štampa naglašava, da je ovo prvi put što jugoslovenska vojna delegacija prisustvuje talijanskim manevrima.
ITALIA OČEKUJE NAPADAJ SA SJEVERA
Velike vojne vježbe
Trst, 25 augusta. Velik imanevri u području Božena započeli su noćas u 12 sati. U zoni kod Božena koncentrirano je 300.000 vojnika, dok je u drugim zonama i to u istočnoj Furlaniji kao i u zoni kod Verone koncentrirano 200.000 vojnika.
Kralj Vittorio Emanuele IH., koji je sinoć doputovao u Trento, stigao je u vilu Gasa da prisustvuje manevrima.
Crvene i plave stranke stupile su u akciju. Prva drži pozicije u Bozenskoj kotlini, a druga strana ima zadaću da napada na cijeloj fronti i prinudi crvene na pomični rat.
Manevri će trajati oko deset dana.
Na terenu se nalaze svi ministri, dr-
il Sjevernoj Italiji
žavni podtajnici, od kojih oni koji su rezervni oficiri, sudjeluju aktivno u samim manevrima.
Za vrijeme manevara doći će u Božen sam pretsjednik vlade Mussolini.
Sva štampa ističe važnost ovih manevara, »Popolo d’ Italia« u uvodnom članku kaže: 500.000 vojnika koncentrirano je u južnom Tirolu, Furlaniji i drugim zonama manevra. Ove vojničke snage su dobro opremljene i spremne za svaku eventualnost.
Ovi manevri imaju očito karakter obrane od njemačkog napadaja preko Brennera i Austrije na Sjevernu Italiju i Furlani ju prema Milanu i Jadranu.
NJEMAČKI GLAS O NEKOM KORIDORU PRAMA JUGOi-SLAIVUI U SLUČAJU RATA S NJEMAČKOM
Njemački list »Der Mittag« od 22 augusta piše o velikim talijanskim manevrima, pa kaže i ovo:
»Francuski i talijanski vojni krugovi su zaključili, da ove godine redovni manevri Talijana na francuskoj granici izostanu. Osim toga dogovoreno je da se dvije divizije sa francuske granice odvedu na drugu stranu. I sama Francuska je sa te granice povukla dvije francuske divizije i poslala ih na svoju sjevero-istočnu granicu.
Osim toga kolaju glasovi, da za slučaj »ozbiljne potrebe« Francuska šalje dvije svoje divizije na desno krilo tali-
janske vojske koja nadire prema Sjeveru. Očevidno time se hoće da stvori koridor prema Jugoslaviji da bi se izbjegla trvenja i da bi se Jugosloveni umirili. Ova mjera treba da omogući i prolaz kroz dolinu koja je pod domašajem jugoslovenskih topova i može se uslijed toga lahko zatvoriti, a za nadiranje na Sjever ima talijanska vojska svega tri doline na raspoloženju.
Ovi podatci pokazuju nam političku panoramu, koja nam iznosi pozadinu i ciljeve manevra. Ovi manevri kao politička demonstracija kazuju sve što treba da se zna«.
Hitler je vratio sloboda Lužičkim Srbima
Kad je Hitler preuzeo vlast u Njemačkoj prvih su dana stradali Lužički Srbi. štampa je tada javljala o progonu te male slavenske manjine u Njemačkoj. S njemačke strane to se opravdavalo rasističkim načelima i općom nivelacijom u njemačkoj državi. Javljale su se pojave, koje su ukazivale na identičnost u tretiranju manjina u faštistič-koj Italiji i nacističkoj Njemačkoj. Ali kad je prvi udar prošao, počele su iz Njemačke stizavati vijesti, da je Hitlerov režim odobrio izvjesne koncesije Lužičkim Srbima. Traži se od Lužičkih Srba da budu lojalni prema nacizmu, a kako vidimo oni su i u stranci i jurišnim odredima, a za uzvrat režim im daje slobodu jezika i organizacije, ostavlja im štampu i sve ono što ih karak-teriše kao manjinu. Pošto Lužički Srbi nemaju iredentističkih namjera (to bi bilo i apsurdno jer su oni mali otočić slavenstva u njemačkom moru) njima nije bilo naro-' čito teško prihvatiti neke uslove, samo da sačuvaju ono što im je kao narodnoj manjini bitno. Izgleda, prema tome, da je odnos hitlerizma i Lužičkih Srba danas ure-djen tako, da manjina ne nastupa antihitle-rovski, a režim tolerira, uza sve svoje nacističke teorije, razvoj te slavenske manjine.
Javljamo danas za ilustraciju jedan interesantan detalj. Preštampavamo jedan izvještaj iz novina Lužičkih Srba »Serpske Novini«. Taj list star sto-godina vodien je sada od ljudi, koji simpatiziraju s hitleriz-mom, ali je ipak karakteristično ono što javlja za upoznavanje stanja u kojem se ta naša braća na sjeveru danas nalaze.
Lužičko-srpski list »Serpske Novini«, od 19 augusta, donose opširan članak u kome opisuju veliku lužičko-srpsku narodnu svečanost koju je priredila «-Domovina«, savel lužičko-srpskih prosvjetnih društava, u Vo-jerecima, gradu u Pruskoj Lužici, u sredini izmedju Donje i Gornje Lužice
U Vojerecima činjene su velilce pripreme za ovu svečanost, došli su Srbi -iz svih krajeva Lužice, od Drezde pa do Blota kod Berlina. Srpska društva su došla sa svojim zastavama. Poslije evangeličke crkvene službe, na kojoj su pjevala lužičko-srpska pjevačka društva, razvio se veliki pohod na zborno mjesto. Na čelu je marširala muzika Vojereckog jurišnog odreda. Pružao se lijep prizor narodnih nošnja i narodnih običaja, razne grupe u pohodu pružale su slike narodnog života, kao na primjer prela, vlačenje lana, svadbeni običaji iz raznih okolina, «srpska meja«, crkvena svadba pa ® sahrane. U ovom pohodu je učestvovalo preko pet hiljada ljudi. Organizacija je bila savršena.
Na zbornom mjestu bila Je istahnutn srP"
ska zastava zajedno sa državnom zastavom sa kukastim krstom.
Pretsjednik Vojerečkog društva g. Bac-lak je otvorio zborovanje govorom u kome je naglasio da ovo društvo proslavlja sada pedesetgodišnjicu svog. osnivanja i zbog toga je «Domovina« priredila ovu svečanost.
Pretsjednik «Domovine« g. Njedo je naglasio da Vojereci još nikad nisu vidjeli toliko Srba iz cijele Lužice. On je rekao:
«Moramo se zahvaliti velikom vodji * kancelaru Adolfu Hitleru, da se možemo mi Srbi ponovno pojaviti kao Srbi, da možemo da se slobodno krećemo. On želi da se n novoj Njemačkoj ne vrši više germanizacija i time je i nama omogućio novi život. On jv rekao da ne voli ljude koji zaboravljaju svoju majku i svog oca. On nam je dao moćno oružje protiv svih koji rade protiv nas Srba. Hitler traži da se radi za narod, a mi Srbi već sto godina radimo sa naš narod. Time je vodja i kancelar priznao da smo u pravu, ako radimo za našu kulturu. Srpski narod bit će mu zato uvijek zahvalan i svoju zahvalnost će pokazali nepokolebljivom vjerom njemu i njemačkoj državi.*
FRANCUSKI PUBLICISTA KONSTATUJE NJEMAČKI KARAKTER JUŽNOG TIROLA
Sad povodom velikih manevara d Južnom Tirolu došlo je tamo vrlo mnogo stranih novinara. Nije ni čudo, kad su to najveći manevri, koji su u Evropi održani poslije rata. Pogotovo je svjetska javnost zainteresovana tim manevrima, kad se znade, da su odredjeni zato, da se vidi koliko može Italija vojske da postavi protiv Njemačke. Medju ostalim novinarima došao je i g. Jules Sauerwein, dopisnik Paris Soira, inače jedan od najglasovitijih novinara svijeta. On je u svoje vrijeme posjetio 1 Mussolinija i pisao je o njemu prilično simpatično. Ali on je u Južnom Tirolu ipak konstatovao nešto što Mussoliniju ne će biti ugodno. Vidio je, da je ta zemlja njemačka. On je aprifitirao priliku i posjetio je neka sela. Pa kaže:
Ovdje smo u germanskoj zemlji. Dućani su istakli table na talijanskom jeziku, ali njihovi se vlasnici zovu Fritz Hauptmann ili Obermeyer. Ja pitam jednog starog seljaka na talijanskom jeziku. On mi ne odgovara ništa, nego mi pokazuje na banderolu protegnutu preko ceste, na kojoj piše »Viva il re.« Vlasnik gostione »Bijelom konju« je govorljiviji od njèga, jer sam mu prišao ? njemačkim nagovorom. On se ne divi i nije prijateljski raspoložen prama trupama, koje vidi defilirati, ma da prodaje jedan hektolitar ili dva vina dnevno. Ti Tirolci bili su na dobrom putu da se asimiliraju, ali otkako Je hitlerizam nastupio, agenti, koji ih ob^ radjuju i dolaze, da ugrijavaju njihovo raspoloženje, u vidu turista, izgleda da su im okrenuli glavu«
MALE VESTI
Večji del časopisov izpopolnjuje že «Olgo svoj prostor z vestmi o abesin-«tom konfliktu. Kmalu bo postala Abe-E*bija iz vseh strani najbolj poznana «ožela. Povsod se kaže, kako zna faši-kjn, kljub vsemu kar ga zlasti ne more «ičiti v hrabrosti, držati v napetosti vse Evropsko javno mnenje.
*
O klimi in življenskih pogojih za be-možce v Abesiniji je podal izjavo prof. Castellani, direktor klinike za tropične bolezni v Rimu, ko se je vrnil iz Eri-Sfeje in pravi: V coni na 1000 m lahko ftvi in dela belokožec, nižje pa je kolonizacija popolnoma izključena radi tro-Mčnlh bolezni, kot tropične mrzlice, -olnčanice, malarije, griže itd. Sprva se točutijo Evropejci po spremembi klime Polni življenja in moči kot prerojeni. — pozneje nastopi perioda astenije in tru-«aosti in organizem postane najbolj «ovzeten za bolezen in infekcije.
*
Majhen primer: V Milanu se je v ®aem dnevu potrošilo 570 miljonov li-'fov vode, kar pride približno 570 1 na Savo dnevno. Italijanski vojak: v Abe-5àiiji jo dobe komaj po dva litra, a mo-fali bi jo dobiti povprečno dnevno najmanj 10 litrov na osebo. In še to: Ta jjada je topla, pokvarjena, često slabo «estilirana morska in celo pripeljana v ‘«dijakih cisternah z Napolija in od «higod.
*
Italija kupuje celo vodo. Iz Adena Poročajo, da je bilo v teku julija v Ade-«U kupljenih 45.000 hi vode, destilirane i2 morja, ki je bila prepeljana nato v Mogadiscio v italijanski Somaliji. V av-SUstu je to nekoliko padlo, čudno! Franjo, da ne morejo radi velikega dežja Pričeti z vojno, a kljub temu jim primanjkuje voda.
Ministrski svet je odredil z dekretom Militarizacijo vseh železničarjev civili-iiov v in po službi. Vsem je prepovedalo oddaljiti se iz kraja, kjer so zaposleni.
Računajo, da se bodo vse vojaške razpoložljive moči v Afriki na italijanski strani dvignile v septembru na 260 dsoč mož (vojakov, črnih srajc, delav-'ev itd.).
*
Ves fašistični tisk molči o usodi 300 «eportirancev iz Ponce, hi jih je obso-«ilo napoljsko sodišče in o čemer smo Poročali. Mednarodni odbor za pomoč «eportiranim in zaprtim je razposlal posebne pole in pobira podpise po vsem 'Vetu v korist tem žrtvam.
❖
. V Ascoli Piceno so ostali vojaki brez masti, ker so to dali četi prostovoljcev f Abesinijo. Vojaki so se uprli in vrgli “kozi okno iz drugega nadstropja enega Micirja, drugoga pa težko ranili.
*
Fašisti so pričeli strahovati ljudi, ki ‘razburjajo javno mnenje«. Zgodilo se Je, da so dobili sporočilo smrti sina v Afriki, kar je vzbudilo pri domačih ve-žalost. Oblasti po so jim zagrozile ? Zaporom, če ne nehajo takoj z javnim Izražanjem svoje žalosti. Dalje so nekega trgovca, ki je zaprl trgovino in naphal na vrata:	»Zaprto radi sinove
Mprti v Abesiniji« odgnali v zapor radi ‘razburjenja javnega mnenja«.
*
p V Genovi bi moralo z ladjo »Giulio pesare?, 800 delavcev prostovoljcev v “•piko. Od teh pa jih je stopilo na la-le 500 in 300 »proste vi j cev« je pro-“fovoljno ušlo.
Mednarodni odbor je ponovno vložil Pred DN demaršo v zadevi Abesinije. ‘O demaršo sta predlažila znani pisarij H. Barbusse in Francis Jourdani.
Noben fašističen časopis ne pride Sed vojake na abesinsko mejo, čeprav ?x jih ti radi čitali. Ni čudno, ker go-|°Vo se oblasti zavedajo, da bi vse prej koristili, ker bi s tem najbolj poma-s«li odkrivati laži in varanje.
. Neki angleški profesor, ki je potoval Afriki pravi, da so talijanski bolniki ?astanjeni celo po bolnicah v Aleksandriji. o tem fašistično časopisje molči.
5 E>ve sto deportirancev iz Ventottene £ bilo obsojenih na po 8 mesecev ječe. prizivno sodišče v Napoliju je obsodbo mìe postala s tem pravnomočna potrdilo.
h Mednarodni odbor za pomoč politič-df&l žrtvam je poslal informativno pipo o položaju italijanskih parlamen-pcev protifašistov vsakoletni medna-^ni parlamentarni konferenci v Bru-
talijanski askari su
NEPOUZDANI
Londonski »Times« od 13 augusta jav-da je talijanska vlada premjestila urotničke trupe Somalije i Eritreje u Tri-a one iz Tripolisa u Eritrelu. Jedna rlga vijest javlja ovih dana, da je 10.000 |0djeničkih vojnika prebjeglo u Abesiniju ^oružjem i konjima, koje su dobili od
DALMATINSKI DOBROVOLJCI ZA ABESINIJU
jugoslavenski podanici, sa rupčićem »Azzuri di Dalmazia« oko
vrata
Tršćanski »Piccolo« od 22 o. mj. đo-naša članak pod naslovom »Ponosna dalmatinska grupa« u kojem se sa emfazom govori o grupi Dalmatinaca, koji su se javili kao dobrovoljci za rat u Abesiniji. »Piccolo« javlja da su ti Dalmatinci dobili u Zadru, prije polaska, dalmatinsku zastavu od tamošnjih dobrovoljaca, i da svi oni nose dalmatinske rupčiće oko vrata. »Piccolo« javlja još nešto: on kaže da su mnogi od tih dobrovoljaca jugoslovenski podanici, te bi prema tome izlazilo da ima u Dalmaciji Talijana i osim optanata. Takav dojam bi se dobilo kada »Piccolo« ne
bi bio donio imena tih dobrovoljaca, koji glase: Bruno Mirkovič (donašamo tačno po »Piccolovoj« transkripciji) iz Splita, Giuseppe Skomersich iz Krka, Giovanni Zohich iz Splita, Marino Rožic iz Trogira, Antonio Stepanovich, Miro Perizovich. Giovanni Orlovich i Giovani Troikovich iz Zadra. »Piccolo kaže dalje da su to »ljudi« oduševljeni gorućom vjerom u koje može fašistička Italija da gleda sa sigurnošću u onu budućnost koju joj je sudbina dosudila«.
Valjda nije ta budućnost osvojenje Dalmacije sa tim Dalmatincima »koji su čak i jugoslovenski državljani«.
POGINUO PAČIĆ ANTON IZ ŠTINJANA _
Na koji način šalje fašizam roditeljima obavijest o smrti
Pula, augusta. Neki dan je majka Pačić Antona iz štinjana kojega su poslali kao vojnika u Abesiniju, dobila slijedeću obavijest od vojnih vlasti: »Facci Antonio é caduto per la Patria«. Tako je glasila obavijest o smrti njenog sina, koji joj je bio jedini hranitelj, jer je ona ratna udovica i ima još
dva sina, ali jedan je slijep, a drugi maloljetan.
Te dvije riječi »Pao je za Domovinu« morale su da budu sva utjeha, po fašističkom receptu, jadnoj majci, kojoj je muž pao u ratu kao austrijski vojnik, a sin kao talijanski.
OBOLEL V AFRIKI, UMRL V TORINU
Gorica, avgusta 1935. — (A g is). — Iz Idrije poročajo, da so tam pokopali dne 16. t. m. Milana Kovčiča, sina ugledne in bogate idrijske rodbine. — Omenjeni je bil letnika 1911, in je bil z ostalimi poslan v ital. kolonije vzh. Afrike. Tam si je nakopal bolezen, makar
so ga poslali v Italijo. Zdravili so ga v bolnici v Torinu, kjer je v kratkem času podlegel bolezni. Umrl je 13 t. m. v Torinu, odkoder so ga prepeljali v Idrijo, kjer je bil pokopan na domačem pokopališču.
Tdtmift s letovišče Iti vojaški center
Neuspjeh fašističke uprave
Gorica, avgusta 1935. — (A g i s). — Tolminska občinska uprava si že delj časa na vso moč prizadeva, da bi Tolmin povzdignila v letoviščarsko središče Tolminske. V ta namen so bile potrošene že lepe vsote denarja kot za ureditev drevoredov, poti, zlasti, cesti i t. d. Letos so v ta namen na novo ka-tranirali cesto, ki pelje skozi Tolmin. Ko pa je prišlo na poletne vojaške vaje veliko število vojaštva, so s tovornimi avtomobili in drugimi vojaškimi vozili popolnoma razrili in uničili preurejeno cesto. Ker je občinska uprava dala v popravilo škropilni voz, ceste niti nc močijo in tako je več prahu in nesnage
kot navadno in bati se je, ne le, da Tolmin ne bo pridobil ničesar kot letovišče, ampak celo zgubil svoje vsakoletne obiskovalce.
Poleg tega pa je vojaštvo, ki se je bilo nastanilo s svojimi šotori v drevoredu od cerkve do »Pod Gradu« zasedlo vse najlepše kraje, namenjene za izprehode. šotore so napeli od debla do debla in čisto uničili šele pred kratkim urejen drevored.
In tako je z vsem pri nas: če se kje kakšna malenkost pridobi z velikimi denarnimi žrtvami, se obenem na . drugi strani isto pridobitev uničuje.
NOVA BOLNIŠNICA ZA JETIČNE (ALI ZA VOJSKO?) V
GORICI
Gorica, avgusta 1935. — (A g is). —_V Gorici so pričeli z gradbo nove bolnišnice, ki bo baje namenjena jetičnim. Skoro novo bolnico za jetične so pred leti dovršili na periferiji mesta. Zato jelo čudno zgleda in si je malo težko razlagati čemu bo nova stavba po tako kratkem času. Kakor pa doznavamo, prejšnja bolnica ne odgovarja skoro v nobenem oziru za zdravljenje jetičnih baje, ker ima pred vsem svežega zraku. Zako bo nova stavba nadomestila prejšnjo in popravila prejšnje nedostatke.
Možno pa je, da ima zgradba tudi droge namene in bo lahko v gotovem času služila izključno vojaškim zadevam, ker država pri nas le malo zida v drugačne, kakor vojaške namene.
NOVA VOJAŠNICA V KRMINU.
Gorica, avgusta 1935. — (A g is). — V Krminu zidajo novo veliko vojašnico, ki prekaša po svojem obsegu slična poslopja drugod. Dolga bo preko 100 m. Kakor zgleda na Goriškem še ni dovolj vojaških zgradb, ampak hite še vedno dalje z zidanjem in utrjevanjem.
NAPAD NA ALPINSKEGA PODCASNIKA
Sedem fantov z Žage pred sodiščem
Pred goriškim kazenskim sodiščem se je vršil v četrtek 22 avgusta proces proti skupini mladih ljudi z Žage pri Bovcu, ki so bili obtoženi, da so 23 junija t. 1. napadli in poškodovali alpinskega podčastnika Evgena Tibollo, ki so se mu rane zacelile šele po 20 dneh. Obtoženi so bili pod obtežilno okoliščino, ki jo navaja prvi odstavek 6. člena kazenskega zakonika, ker bi naj bili podčastnika napadli iz neutemeljenih razlogov. Pri procesu se je izkazalo, da omenjena obtežilna okoliščina ne prihaja v poštev.
Obsojeni so bili: 25-Ietni Anton Pičulin na 7 mesecev zapora. 25-letni Alojzij Kutin, 27-letni Josip Žagar, 23-letni France Rot in 23-letni Anton Rot pa na zaporno
kazen po 4 mesece in ‘20 dni. 28-letni France Rot, brat obsojenega Antona Rota, pa je bil oproščen zaradi pomanjkanja dokazov.
Zakaj so nabili podčastnika,'© tem italijansko časopisje ne poroča.
UBIJEN TALIJANSKI ŠPIJUNSKI GOLUB
Mijo Marasović iz Muda u Dalmaciji ubio je jednog sivog goluba, koji je na desnoj nozi imao olovni prsten sa oznakom: 1322 M Italia 35, a na krilima mu je bio udaren pečat II. G. 75. Radi se o talijanskom golubu listonoši, pa ga je jutros donio u Split i predao sreskom načelstvu koje će ustanoviti, odakle je golub mogao doletjeti čak do Muća.
HITLEROVSKA PROPAGANDA U JUŽNOJ ISTRI
Pula, augusta. — U južnoj Istri, a naročito u gradu Puli, opaža se u zadnje vrijeme čudno raspoloženje. Svi očekuju neke promjene, a naročito iza zadnjih talijanskih priprema za rat u Africi. Talijani grada Pule i oni koji su po selima bili pristali uz fašizam govore javno da će se nešto dogoditi. To nešto imalo bi da bude: odlazak Talijana iz Pule i Istre i dolazak Nijemaca, ali ne Nijemaca iz Austrije, već Hitlero-vih. »Njemačka će se spojiti s Austrijom, uzeti Južni Tirol i Istro«, govori se ovuda. Znakove takovog raspoloženja se opaža na svakom koraku:	na svim
ogradama, na zidovima kuća itd. nenadano osvanjuju kukasti krstovi ispisani kredom, ugljenom ili bojom. Negdje se može vidjeti i natpise: »Heil Hitler!«
Ta propaganda je već prodrla tako duboko da se širi i po našim selima, ali po selima ima malo. drukčije lice. Po se-
lima se govori: »Hitler će uzeti Trst, a sve ostalo će prepustiti Jugoslaviji.« Narod u to čvrsto vjeruje, i čak od staraca se može čuti: »Dok se ne digne Gjermaniko neće Talijani otići«.
To mišljenje pojačava još i činjenica što je vlada u zadnje vrijeme smanjila ili potpuno napustila javne radove, a naročito to što je puljski arsenal Italija ogolila i pretvorila ga u pustoš i ruševine i što je sve što se moglo, pa. čak i dokove, odvezla u Italiju.
Ovdje se priča da su u nekim mjestima kod Trsta i Gorice ljudi izvješali hitlerovske zastave i da su se po selima širili letci na slovenskom jeziku u kojima se govorilo da će se ovi krajevi osloboditi uz pomoć Nijemaca i da taj dan nije daleko. Takove glasove raznašaj u i Talijani koji su protiv fašizma i koji bi željeli da se ovo stanje promjeni^
BAZOVICA
0,	Istra, Trst, predraga nam Gorica, za vas Je sveti žar v njih plamtel, —» zato je porudela Bazovica,
ko zrušil ie junake laški strel.
01.	bedni oče, revna, revna mati, sestrice jadne, — težko vam gorjé! Prijatelji, sorodniki in brati obupano ste gledali pred se.
In silen strah je šel po vsej deželi, preplašen narod v biše je zbežal, ljudje od silne gioze so strmeli, od gnjeva marsikdo je trepetal.
Zato ne zabimo na Bazovico, ne zabimo gor naših in poljan, nikdar na našo Istro, Trst, Gorico, nikdar, nikdar na narod naš teptàn!
Ta strašna rana težka, prevelika nas nepopisno peče, muči, žge, — zato pa duša vedno jače vsklika: Zloduh, — od naše zemlje proč rokči _________________MILAN LOGAR.
TALIJANSKA VOJSKA U AFRICI NIJE OPREMLJENA BAŠ ONAKO DOBRO KAKO SE OBIČNO MISLI
Pariška »Giustizia e Libertà« donaša dopis iz Rima, u kojem se iznašaju neka interesantna fakta o spremnosti talijanske vojske u Africi. U tom dopisu se veli izmedju ostaloga: magazini su poluprazni i neorganizovani, luka u Masau je prenatrpana i nesredjena tako da ne može primiti sav promet, dobavljanje vode je vrlo manjkavo, a aeroplani koji su poslani u Afriku onesposobljeni su radi toga što im je jako sunce ispalilo boje tako da je metal koji je na taj način ostao nezaštićen, pokvaren pod uticajem vrućine, a i drveni dijelovi su od silne vrućine pokvarenu Ispostavilo se da su i mnogi motori pokvareni i neupotrebivi, tako da je vlada na brzu ruku bila prisiljena da iz Italije pošalje hitnu zamjenu za te onesposobljene aeroplane, koji su morali biti konstruirani specijalno za Afriku.
Generali su protiv ovakovog rata, a maršal Badoglio je čak u jednom referatu iznio svoje nezadovoljstvo. U Ita-Uji su čak i oni rijetki militaristi ogorčeni što je komanda povjerena starom i nesposobnom generalu De Bono.
Osim toga su u Italiji obustavljeni svi javni radovi koji nemaju veze sa ratom, tako da su napuštena i sva bo-nificiranja, pa je na taj način propao veliki dio poria napravljen na tom području i .s time su ogromne milijarde bačene kao sol u more.
8.000 BOLESNIH VOJNIKA VRAĆENO KUĆAMA.
Engleski_ list »Sunday Chronicle« javlja, da je iz Afrike vraćeno ro sada oko 8.000 bolesnih vojnika. Medju njima se nalazi i general Maravigna od divizije »Gavignana«, koji je smatran kao jedini sposoban general poslat u Afriku.
NAŠE FANTE ŠILIJO1 V FAŠISTIČKE ORGANIZACIJE
Gorica, avgusta 1935. -- (Agis). — V renški občini so pozvali vse mladeniče na županstvo. Prišlo jih je okoli 160, nemalo so bili začudeni, ko so jih pozvali, da naj se vpišejo v fašistično organizacijo. Toda ne kot navadno, ko so na vse načine silili fante za vpis, so jih sedaj prigovarjali in jim obljubljali vsemogoče ugodnosti in prednosti, ki jih boto kot fašisti uživali pri — vojakih. Obljubovali so jim celo prednosti v Afriki. Fantje so se na vse načine izmotavali in zahtevali predvsem od organizatorjev dela in kruha. Od vseh se je vpisalo v organizacijo le pet fantov in še ti so bili posredno nekako prisiljeni, kajti nekaj njih so oprostili kazni, ki so jih imeli plačati in presedeti. Toda kmalu so te fante, kot nevredne fašistične organizacije izključili.
TALIJANSKI KRALJ VIKTOR EMANUEL IH. DOLAZI U TRST 1 SEPTEMBRA
U nedjelju 1 septembra dolazi uTrst talijanski kralj Viktor Emanuel HI. On dolazi da prisustvuje otkriću spomenika paiima u ratu za — »oslobodjenje«. Taj će spomenik biti otkriven na Svetom Justu. To je četvrti put što talijanski kralj dolazi u Trst. Prvi put je došao 11 novembra 1918 odmah po ulasku talijanske vojske u naše krajeve, zatim u maju 1922, kad je službeno posjetio anektiranu Julijsku Krajinu, pa u maju 1927 povodom otvorenja svjetionika »della Vittoria«. Ovo je sada četvrti put. Već su obavljene sve pripreme za njegov dolazak. Izvršene su naročito stroge policijske mjere. Kralj dolazi u Trst sa manevara u Južnom Tirolu.
TRAGIČNA HUMORESKA
Na goriški mont je prišel pošten Slovenec z nahrbnikom in dežnikom, pripravljen na pot. Vprašal je po vodji. Odpeljali so ga k podravnatelju, kateremu je zročil ključ svoje hiše. Ker se ;e ravnatelj branil, mu je ta izjavil, da če so mu že vse pobrali, naj mu vzame-;o še ključ. On ne bo več zanje zastonj delal! Pustil je ključ pri podravnatelju in se napotil no svetu za kruhom.
(Agis).
kakor DA JE MRLič v Hiši... llR« NE SIJU 0 ISTARSKI LOKAMA FOTOGRAFIRAT!
|(NA PREDVEČER USTRERJITVE ŠTIRIH MLA-| DENICEV V BAZOVICI).
Kakor da je mrlič v hiši, tiha je in resna vsa družina.
Ob polici večna luč je vžgana in pogrnjena je z belim prtom miza.
Okrog mize so klopi in stoli, a za goste štiri so stolice, zanje štirje krožniki s police, štiri čaše. štiri žlice — vse najlepše, kar premore gospodinja.
Sedla k mizi je družina, komaj se jedi je doteknila . . .
Gospodar se /gane, čašo prime:
»Pijmo gostom v čast in slavo!«
Prazne štiri so stolice, nedotaknjene so štiri žlice, gostje ne sede za mizo, ali v srcu vseh živijo.
Ko so čaše izpraznili,
očenaše štiri so zmolili: enega za Miloša, enega za Bidovca,
«nega za Marušiča.
' enega za Valenčiča.
In so dodali očenaš za Gortana.
Gb polici večna luč bila je vžgana, kakor ranjeno srce je trepetala.
KAREL ŠIROK
UNO MULARiJ
jer su te slike strašne zbog bijede i raspuštenosti te djece
Pula, augusta 1935 — Kad se čita-izvještaji o balilskoj organizaciji i onome što, navodno, fašistička vlada Ini za podizanje novih naraštaja u Ita-|U uopće, a naročito u našim krajevima, dobiva se dojam, da više nema bi-tđne i raspuštene djece, da više nema (tularije, koja gladuje, prosi ili harači ulicama.
U ŽENEVI
Izvršni odbor evropskog manjinskog kongresa, kojemu pripadaju narodnosne skupine iz različitih država Evrope, sazvao je svoj ovogodišnji kongres od 2 do 4 septembra. Zasjedanja u posljednje tri godine bila su održana u Bernu dotično u Beču. Odluka, da kongres vijeća u Ženevi, dovodi se u vezu sa velikom opasnosti za postojeće obveze prema manjinama u medjunarodnom pravu, dotično kako su ustanovljene ugovorima. Medju točkama rasporeda zasjedanja nalaze se slijedeće: porast nacionalnog šovinizma i slabljenje manjinskih prava; položaj manjina u autoritativnoj državi; potlaćivanie slobodne upotrebe imena materinskog jezika za mjesta i druge geografske nazive; nad-državna narodna zajednica i njene granice i opasnosti za nju; pojačanje djelatnosti haaškog sudišta na području prava manjina.
Kongresu pretsjeda bivši jugoslavenski poslanik Julijske Krajine u rimskom parlamentu dr. Josip Wilfan._ Jugoslavene pod Italijom zastupat će i dr. E. Besednjak.
STROGE ODREDBE. ZA OBMEJNA LOVIŠČA V JULIJSKI KRAJINI
Ko je Italija urejala svojo lovsko zakonodajo, se je združenim naporom vseli lovskih krogov' v Julijski Krajini in na Tridentinskem končno posrečilo, da se je v teh pokrajinah ohranil stari ^sistem, to je sistem občinskega lova, izvrševanega v zakupu pod nadzorstvom javne oblasti, v nasprotju s sistemom ^prostega lova. V alpskem predelu se pričenja to 8. septembra in -se končuje 15 decembra. Ker se torej bliža letošnji lov objavlja tržaška pokrajinska lovska komisija glavna določila novega lovskega zakona. Zanimivo je do-ločilo o obmejnih loviščih. Tod sme loviti le tisti, ki ima vrhu vsega 'še posebno dovoljenje pokrajinskega prefekta.
V tržaški pokrajini so proglašena za obmejna lovišča ne samo lovišče v Bukovju in Postojni, temveč tudi v Slavini, nre-novicah, Šempetru na Krasu in posebni predpisi veljajo še za občine Šmihel pri Postojni, Senožeče, Košana in Dolino pn Trstu.	_______
UKINUTE PRODUKTNE BURZE U ITALIJI
UKINUTA I TRŠĆANSKA BURZA OSNOVANA 1755 GODINE.
U Italiji su posebnim zakonom ukinute produktne burze (Borsa dei merci), pa je tako ukinuta i tršćanska, koja je osnovana pred 180 godina. Tršćanski »Piccolo« donaša jedan članak u kojem se na dosta neprikriven način žali za prošlim vremenima kada je tršćanska burza odredjivala cijene skoro cijele srednje Evrope. »Piccolo« iznaša što je sve ta burza za vrijeme Austrije značila za Trst i sve što je dobila od Austrije, kao na pr. razne privilegije i mogućnosti za ekonomski procvat i ekspanziju Trsta.	.	- .	.
Te burze su u Italiji ukinute, jer je nastala u zadnje vrijeme na njima vrtoglava spekulacija radi pretstojeceg rata s Abesinijom. Trst je tim ukidanjem naročito pogodjen, jej mu je time ukinut opet jedan vrlo važan faktor za ekonomski život, a i ukidanjem te burze Trst je izgubio i ono malo fiktivne ekonomske važnosti, koju mu je Italija bila ostavila. _____
STATISTIKA O SREDNJOŠKOLCIMA U JULIJSKOJ KRAJINI.
Talijansko ministarstvo prosvjete je izdalo statistiku o srednjim školama u Italiji, pa je prema toj statistici u Ju-Hjskoj Krajini sa Zadrom, a bez Videmske pokrajine, bilo koncem prošle godine 6.972 učenika i učenica, koji su po-hadjali gimnazije, učitelj išta i tehničke škole. Od toga je bilo u licejima-gimna-zijama 3.162, u učiteljištima 2.996, u tehničkim školama 509, a u manjim gimnazijama 305. Muških je bilo 3.778, a ženskih 3.194, a od toga je bilo samo u učiteljskkim školama 1.961 ženska
Ali stvarnost je drugačija. Ne samo _te djece ima, nego je njihova ras-štenost dosegla u posljednje vrijeme nije nečuvene razmjere. Već smo u še navrata imali prilike o toj pojavi sati. Citirali smo pisanje »San Marca« zadarskoj djeci, a sad eto još jednog itentičnog fašističkog dokumenta o spuštenosti i bijednoj djeci u Puli i sinju. Treba da citiramo ono što piše orriere Istriano« od 23 augusta pod slovom »Appunti«, jer je to mnogo ačajnije, nego da mi sami kažemo te stvari.
Spomenuti list piše, da je Pula opsjednuta raspuštenom djecom i ta se djeca javljaju u centru i po postranskim ulicama, u poderanim bijednim traljama, proseči i napadajući. To pruža
očajnu sliku Pule. A što je najgore ta djeca su prosto zaposjela gatove u luci i tamo naviru sva kad dolaze parobrodi sa strancima i prose koji centezim da se prehrane. Naročito to djeluje na putnike, koji prolaze iz Venecije za Dalmaciju. To je otmjen strani svijet i taj svijet vidi bijedu Istre, što će ti stranci misliti o Puli, pita puljski list. Ali nije to samo u Puli, nego je tako i u Lošinju, gdje ti brodovi staju. Tamo je jedan stranac htio da slika strahovitu gužvu lošinjske gladne djece, kad su neki putnici s broda bacali po desetak centezima, a djeca su se divljački bacala za tim centezimima. Ali bilo mu je to strogo zabranjeno, piše »Corriere«, i on nije smio da slika tu bijedu.
Puljski list poziva nadležne, da se zamisle nad tim problemom, pa da otstrane tu mulariju gladnu i rastrganu barem s obala kuda prolaze brodovi sa strancima ... Ako se to ne učini, onda neka građjam sami nešto poduzmu ...
Ovo su svakako dokumenti o strašnim prilikama, u kojima se nalazi ne-samo Pula i Lošinj, nego i čitava naša zemlja pod Italijom.
d’psatoci staisi® Ma
Vojnički teror nad grčkoi
Atena, 21 augusta. Putnici koji dolaze sa otoka Dodekaneza, a naročito sa Rodosa, pričaju, da su talijanske vlasti na ovim otocima poduzele čitav niz strogih mjera da bi predusrele svaku mogućnost pokreta grčkog stanovništva, medju kojima se zapaža sve veća uznemirenost.
U svim gradovima na ovim otocima talijanski garnizoni znatno su pojačani. Isto tako povećan je broj topova, koji se nalaze u tvrd jama na otocima.
Talijanska vojna uprava rekvirirala je veliki broj kuća za vojne potrebe, a veće zgrade pretvaraju se u bolnice, koje su odredjene da primaju ranjenike i bolesnike, koji stižu iz Istočne Afrike.
Talijanske vlasti uvele su najoštriju
m manjinom pod Italijom
kontrolu nad grčkim stanovništvom, koji ove mjere teško podnose.
RATNI ZAKONI NA DOĐEKANEZU.
Fašistička vlada je na Dodekanezu zavela ratni zakon, kako to javlja engleski list »Evening Standard« od 14 augusta, iz razloga što je neke otoke utvrdila kao bazu za operacije u Abesi-niji. Stanovništvo koje je grčko ne može da se makne bez specijalne dozvole, a s otoka na otok je nemoguće, jer treba da idu tražiti dozvolu na Rodos, gdje su podvrženi strogim ispitivanjima i šikanama. Svi čamci i mnogo kuća je rekvirirano za ratne svrhe, a otok Leros je tako oboružan i čuvan da je nemoguće na njemu svako iskrcavanje strancu i uopće civilu.
AntirenjikolskI protesti na plivačkim
utakmicama u Trstu
U Trstu su priredjene početkom prošlog tjedna plivačke utakmice izmedju splitskog kluba »Jadran« i »Società Triestina di Nuoto«. Na tim su utakmicama s neznatnom razlikom pobijedili Talijani. Oni su medjutim došli do te pobjede na prevaran način, jer su za tršćanski klub plivala tri Talijana, koji nisu članovi »Triestine« i koji su inače najbolji plivači Italije i poznati rekorderi. Više vodstvo fašističkog športa dodijelilo je te plivače »Triestini« samo zato, jer su do sada Talijani izgubili više plivačkih utakmica s Jugoslavenima, pa su sada morali pošto poto do-
biti. Naročito ih je pekao poraz plivačica u Ljubljani. Ali taj postupak ne samo da je ogorčio jugoslavenske plivače, nego i same tršćane, koji su na samim utakmicama protestirali povicima i fućkanjem protiv Talijana, koji su Triestini nametnuti da nepošteno pobijedi. Vikalo se »Volemo Triestini!« a kad su ih najavljivali kao članove »Triestine« tršćani su vikali: »Da quando?« Ti su protesti izazvali kod fašista vrlo mučan dojam, što je i razumljivo, tim više što su se Jugoslaveni kavalirski ponašali, ma da su dali znati da su prevareni.
Komičan fijasko natjecanja za spomenik riječkim legionarima
Za čudo i fašistička ita mpa ismijava rezultate
Rijeka, augusta 1935.	— Rijeka sla za spomenik. Dvadeset posto umjet-
(fašistička) hoće da ima spomenik, koji nika, veli pisac (neki Umbro Apollonio), će ovjekovječiti D’Annunzija i njegove pokazalo se nedoraslim. Ima upravo legionare, koji su svojom herojskom smješnih riješenja, pa je tako jedan (Dakcijom »spasili« Rijeku za Italiju, »umjetnik« izradio spomenik, koji m. I bio je raspisan natječaj za sve tali- imao prikazati ulazak legionara i izia-janske umjetnike (iz čitave Italije!) da zak talijanske vojske s Rijeke, i posta-izrade skice za spomenik. Natjecalo se vio u skicu čitavu jednu ulicu s kuca-je 84 umjetnika i poslali su žiriju stra- ma, s prozorima na kojima llj-pi stoje hoviti materijal. Došlo je svega i sva- i pozdravljaju legionare... Jedan je šta. Gledati to sve na jednom kupu do- napravio D Annunzia kako stoji na jed-lazi do — bljuvanja. Toliko lažne pate- nam stupu i drži bodež u ruci, ah iz-tike, (kao što je bilo lažno i neukusno gleda kao neki policajac s pendrekom, ono što je D’Annunzio na Rijeci činio), Drugi opet pravi D’Annunzia kao da je
nije još vidjeno na jednom umjetnič- -----------=-• — —
kom natječaju. Smučilo se čak i žiriju i jedan je kritičar morao u fašističkom
Italija je iz prestižnih razloga stvoriia zadarsku nadbiskupiju
Jedna opaska u rezoluciji Z3 osnivanje ninske biskupije
Povodom zaključka konkordata i usp®’ stavljanja Ninske nadbiskupije, koja je b® ukinuta po talijanskoj okupaciji Zadra, P0! veden je pokret, koji traži, da se uspostaj1 ta biskupija samostalno, a ne u vezi sa s1’ benskom. Sa pastoralnih konferencija sve’ ćenika ninske biskupije upućena je sli!6’ deća rezolucija Nj. V. Knezu Namjesnik111 papinskom nunciju Pelesrinettiju, ministar-skom savjetu, ministru unutrašnjih posl0-va, skupštini i senatu:
»U konkordatu, sklopljenom 25 srppj3 1935 stoji, da se obnavlja ninska biskupii3-Iz pouzdanih izvora se razabire, da se Pe radi o jednoj nezavisnoj biskupiji sa svp; jim posebnim biskupom, već o biskup11! koja je podvrgnuta šibenskoj biskupiji- ^ eri kada uskrsava uspomena slavnog G1' gura Ninskog i priznaje se u svečanoP1 dokumentu naša glagoljica, povreda je nic' gove svete uspomene ovakovo krnja''0 ostvarivanje njegove biskupije. Ova bisW' pija sa svojih stotinu župa ostatak je bi'" še zadarske biskupije, koju je krali6' vina Italija radi svoga prestiža podigla a3 visinu nadbiskupije i ako su u nioi od P1' votnog teritorija ostale samo tri župe. Stoga u ime čitavog pučanstva ovih ŽUP3’ koje pripadaju ninskoj biskupiji, tražii»01 da se ta biskupija oživotvori sa svoji81 samostalnim biskupom kao nasljednike)8 velikog Grgura«.
M AR GO TTI J EVA OKROŽNI' CA DUHOVNIKOM GORIŠ#-NADŠKOFIJE
178 vprašanj
Gorica, avgusta 1935. (A g is). Nadškof Margotti je sicer malo čas3 na svojem mestu, a je vendar uveo61 že celo vrsto novotarij. Svoji okoli61: zlasti pa zavodom, ki so mu podvrže83 skuša vtisniti pečat italijanstva. Zna8 so nam že njegove neštete tozadevb odredbe, ki so naše ljudstvo zadele . živo. Pred nedavnim pa so duhovp11 goriške nadškofije prejeli od svoje=. predstojnika okrožnice s 178 vprašam-Vsa vprašanja so spretno sestavljena 1 vsako ima prav gotov svoj poseben 8" men. Med temi vprašanji se je n. P j eno glasilo: »Kako spoštujejo duhovp1* in verniki svojega škofa« Duhovniki morali odgovore na vsa številna Vpta. sanja izročiti nadškofu osebno ob Prl' liki njegovih obiskov po župnijah.
na pozornici pa recitira neku šansonu.
Pisac kaže: »Da se iznese sve ono što
listu »Popolo di Trieste«, od 25 augusta vldi, na izl0o„n 'ipdan kritičari! da kaže da je taj natječaj donio očaj-	humorista nego jedan kritičar.«
ne rezultate.
On tvrdi u tom članku (»La Mostra dei bozzetti per il monumento al^ legionare fiumano«), da_ jedva šest ili sedam skica može uopće da se uzme u ob-s5r, to jest da se gleda, ali ni od toga ni jedna ne odgovara svrsi i nije dora-
I nećemo dalje da nabrajamo sve što je taj kritičar rekao, jer je i to dovoljno da se vidi kako je bijedan dojam ostavila Rijeka u shvaćanju talijanskih umjetnika. Uostalom dokazuje još i to, da je fašizam svojim lažima doista uništio talijansku umjetničku dušu.
Napad taiifaaasfce učiteljice
Gorica, avgusta 1935. (Agis). — O žalostnih razmerah, ki vladajo po naših vaseh naš list stalno poroča. Ker je slučaj vreden, da se ga zabeleži, ga objavljamo in tudi zato, ker jasno in živo priča o veliki bedi, ki vlada med našim ljudstvom.
V neki mali vasi je učiteljica opazila, da otroci vidno pešajo. Jela je spraševati otroke, kaj so kosili. »Krompir s soljo«, je bil odgovor malone vseh učencev. Naslednji dan je ponovila svoje vprašanje in dobila isti odgovor in tako tudi nekaj dni zapovrstjo. Učiteljica se je na, te odgovore razsrdila in dala po-
NA SLOVENSKE MATERE
klicati matere v šolo na zagovor. Došlim materam je začela na dolgo m široko razlagati kako morajo hraniti svoje otroke, hrano menjavati itd. Napadla jih je tako surovo in nesramno, češ, da ne znajo ničesar in kakšne otroke, da bodo vzgojile.
Lahko si mislimo, kako so boleti ti očitki revne matere, ki si od ust trgajo, da nasitijo lastne otroke s tem kar imajo. Priseljenka tega ne ve, da sicer po naših vaseh ni bilo nikoli izobilja, da pa naši ljudje ob normalnih razmerah niso nikoli stradali, tako kot danes še celo ne.
RADI PREPOVEDI SLOVENSKEGA PETJA
SE PROCESIJE NE VRŠE KOT OBIČAJNO.
Gorica, avgusta 1935. — (Agi®|,' — Ker je pri procesijah prepoveda» slovensko petje in oblasti strogo izvai8 jo ta ukrep, so pričele posamezne ial opuščati običajne procesije. Tako se ®6 daj ne vrše več procesije, kot so se D3 vadno skozi vas in po polju, ampak ^ vrše le okoli cerkve. To so zlasti pric0. izvajati v okolici Gorice. S tem odpa0, običajno petje slovenskih cerkvenih Pe, smi. Na ta način bo počasi zginil mar®*, kak domač cerkveni običaj, ki je žiV6* med ljudstvom skozi stoletja.
Đ'ruga skupina’ slovenskih rimarjev na Sveti Gori
Na sveto Goro pri Gorici je prisp®^ pretekli četrtek že druga skupina ~u,e marjev iz Ljubljane Romarji, ki jihj, bilo okrog 40, so po maši na Gori 00 potovali proti Trstu.
NOVA MAŠA	„i
V Rihembergu je pel novo mašo ^ julija Stanko Žerjal.
KAKO JE MAJKA ODGOJILA RIJ®*5' KOG BISKUPA SANTINA Prošlog tjedna umrla je u Puli ka riječkog biskupa Antonia Santu Fašistička štampa posvetila je tim vodom članke pokojnici naglašujuci, i je ona sadanjeg riječkog biskupa i.3 sedam sinova odgojila u živom tallii skom iredentističkom duhu.
KARLO LUŽINA, »KOGA JE UBILA $ GOSLOVENSKA MAFIJA«, DOBIVA r SVOJU ULICU U GRADIĆU CATTOLl1^
Bolonjski list »II Resto del Carli8® javlja u broju od 21 augusta, da će U ‘ j djelju, 25 o. mj. biti u srednjotalija8^. varoši Cattolica priredjene velike stacije povodom puštanja u saobraća! ‘ g ne nove ulice, koja nosi ime »dalmatins*^ mučenika« Karla Lužine, koji je »Pa8 % udarcima jugoslovenske mafije« na P8 u julu 1931 godine. Na ovim manifesta^ ma uzet će učešća dalmatinski »Plavi«, novi Komiteta za dalmatinsku akciju, dobrovoljci, bivši borci i muzika fasist ^ avangardista iz Luksenburga, posto le ni članovi nalaze u ljetnoj koloniji 8 roši Cattolica.	.„„itn8
To javlja »Resto del Carlino« u daILč-neke lažne talijansko-jugoslovenske sf mosti.
NAŠA KULTURNA KRONIKA
T. G. MASARYK O ODNOSU JUGOSLOVENA
I TALIJANA
LONDONSKI PAKT U MASARYKOVOJ KNJIZI »SVJETSKA REVOLUCIJA«
U beogradskom izdavačkom preduze-ću Geče Kona, odio »Kosmos«, izašla je latinicom knjiga pretsjednika čehoslo-vačke republike T. G. Masaryka. Masa-ryk, kojega Emil Ludwig nazivlje slovenskim filantropom i za kojega je ovih dana rekao engleski književnik Wels da je najveći Evropejac, uživa u cijelom svijetu glas istinoljubivog čovjeka, uza sve ostale kvalitete koje ga izdižu visoko iznad svojih savremenika. Karlo Sforza je, na pr., rekao da bi Masaryk bio najbolji, a možda i jedini, čovjek koji bi u jednoj eventualnoj Panevropi mogao da bude pretsjednikom svih Ev-ropejaca.
Masaryk obradjuje u ovoj knjizi stvaranje čehoslovačke, a dotiče se naših pitanja i naših krajeva jedino koliko je to u vezi sa čehoslovačkom borbom za slobodu. O londonskom paktu govori na više mjesta i dotiče se odnosa izmed ju Jugoslovena i Italijana za vrijeme rata i njihovih borba oko tog pakta. Spominje i talijansku iredentu, a naročito lijepo osvjetljuje ulogu Rusije prema jugoslovenskom pitanju. Jer Masaryk je realista u politici i filozofiji, i baš radi toga bio je uvijek protiv ro-mantičkog panslavizma i protiv one po-lumistične romantičarske krilatice o »majčici Rusiji«.
U politici je zastupao historiska i narodnosna načela s kojima je istupao u borbi za čehoslovačku samostalnost. Historizam što se tiče čeha, a narodnosno načelo kada se radilo o Slovacima. Kombinacijom tih dvaju načela uspio je Masaryk da stvori ujedinjenu Čehoslo-yačku državu. Radi toga nas neće začuditi Masarykov odnos prema talijanskoj iredenti, koja je stala na načelu historizma, te je u tom pogledu Masaryk donekle uvažavao i njihova traženja.
To što Masaryk u toj knjizi ne govori o Italiji onako kako bi, možda, od njega očekivali, ne smije nas začuditi, jer je Masaryk pretsjeđnik jedne države i kao takav ne može da piše onako kako bi, možda, u drugim prilikama pisao.
Donašamo nekoliko odlomaka iz te knjige u kojima se govori o londonskom paktu i drugim đcgadjajima koji su s nama u vezi. Ovako, istrgnuti iz konteksta, ti odlomci.ne osvjetljuju potpuno cijelu stvar, ali imajući u vidu da je to iz Masarykovog pera, i ti odlomci dobivaju naročitu važnost.
*
Kada je Masaryk utekao iz Austrije u Italiju, on je u Rimu našao Meštro-vića, Luja Vojnoviča, Trumbića. Masaryk je došao s njima u dodir, a nastojao je da upozna i talijanske aspiracije na naše krajeve. On o tome veli:
»U Italiji je počimala agitacija za »Dalmazia nostra«, bio sam na predavanju dalmatinskog Talijana, lektora i publicista u Engleskoj. Govorio sam odmah, a i kasnije, sa ovim antisloven-skirn političarima (na pr. sa Đudanom)’ da se upoznam sa njihovim argumentima. Primjetio sam da su Talijani (iz Italije — za razliku od Talijana iz iredente) malo mislili na Dalmaciju. Trst, Azija, Atrika (kolonije) i Trident—Trst mnogo više nego Trident! — bili su pravi predmet aspiracija. Savjetovao sam Jugoslavenima da takodjer javno istupe i počnu dobro organizovanu propagandu; držim da bi i pored velikih poteškoća, pridobili dio političara i stanovništva. Vidio sam da talijanski narod nije bio vodjen imperijalizmom nego naslijedjenom antipatijom prema Austrijancima ... Imperijalizam ne niče iz naroda... U Italiji bilo je mnogo takovih koji su rat držali više za stvar Francuza, Rusa i Njemačke, a ne za stvar Italije; često sam slušao argumenat, koji je kasnije upotrebio i Niti, da je rat borba izmed ju germanstva i slovenstva. Otud su se mogli uzimati razlozi za neutralnost, ali i razlozi za Nijemce protiv Slovena, dakle i za »Dalmazla nostra«, (str. 65—66).
#
Masaryk je 1916 u Londonu. Bio je profesor na univerzi. I u Londonu je dolazio u dodir sa Jugoslovenima. O odnosu prema Italiji veli:
»Odnos prema Italiji — londonski pakt — bio je stalna goruća tema za Jugoslovene, a i za mene. Stvar je zato postala tako akutna što rii Talijani u Londonu nisu stajali skrštenih ruku i branili su pakt. Moje mišljenje je bilo da će Italija pri konačnim pregovorima za mir popustiti, Italija nije mogla da sudjeluje u ratu bez nagrade, a bilo je pitanje da li je, u interesu svih nas, Potrebno učestvovanje Italije da bi Saveznici dobili rat. A ako pobjede Austrijanci i Nijemci? I po Jugoslovene bila bi situacija za mnogo vremena gora. Jugoslovenski prijatelji, osim neznatnih izuzetaka, zauzeli su veoma oštar stav Prema Italiji; ali taktički bilo je korisno što su neki bili blaži i podržavali odnose s Talijanima. Zvanična Srbija Postupala je mirno, alito je Slovencima i Hrvatima dalo povoda da budu nepo-
vjerljivi i da se često žale na zvaničnu Srbiju: da kao i Rusija iznevjerava ju-goslovenske interese i uopće slavenske. — Londonski pakt bio je važan i zato što je, prema želji Italije, isključio kuriju (papu) iz mirovne konferencije ... Sporovi zbog Italije kako sam vidio, podržavali su staru neslogu .izmedju Srba i Hrvata ... Jugosloveni su u Sitn-Vot-sonu i Stidu imali vatrene branioce; obojica su se u talijanskoj stvari eksponirali za stanovište Jugoslovenskog odbora. Bio sam često sa Supilom. Šupilo je bio odmah početkom 1915 u Rusiji i vratio se otuda veoma ogorčen što su Rusi pristali na londonski pakt... (str. 142).
*
»U januaru 1915 je Šupilo otišao iz Londona, preko Rima, u Niš (tu je bila srpska vlada), da se posavjetuje sa Bašičem. Iz Niša je otišao preko ruskog juga u Petrograd, da Sazonova i Rusiju pridobije protiv planova o kojima se već tada Saputalo i koji su se konkretizirali u londonskom paktu s Italijom,
0	svom boravku u Rusiji dao mi je opširan izvještaj u Ženevi početkom juna.
Uvjerio se da oficijelna Rusija uopće ne razumije slovenske stvari i da vodi računa samo o Srbima kao pravoslavnim: tako mu je Sazonov dokazivao da je Split sasvim talijanski grad, takodjer je pravio razliku izmedju katoličke i pravoslavne Dalmacije i mislio da su pravoslavni (Srbi) na jugu; bio je veoma iznenadjen kad mu je Šupilo kazao da su pravoslavni većinom u srednjoj Dalmaciji, a ne na jugu, a taj je dio Rusija davala Italiji. Na taj način Sazonov mu je otkrio pakt s Italijom: tom prilikom Sazonov mu je rekao da će Jugosloveni dobiti pravoslavni!!) jug i Split, prema naglasu na riječ Split, Šupilo je shvatio da Sazonov ne uzima u obzir sjevernu Dalmaciju i postavio je direktno pitanje: šta će biti sa Šibenikom? Po tome je ruski ministar spolj-nih poslova zaključio da su Supilu poznati saveznički planovi s Italijom i rekao mu je nove detalje. Tako je Šupilo upoznao londonski pakt prije londonskog pakta. O tome je telegrafirao Pa-šiću i Trumbiću, a Delkaseu u Pariz je poslao opširniji memorandum ... Londonski ugovor, o tome ne može biti sumnje, bio je protiv ujedinjenja jugoslo-venskih zemalja i izlazio je ususret više velikosrpskom programu. Na zapadu se govorilo da je Sazonov bio dugo i veoma energično protiv Italije; drugi su tvrdili da je protiv Italije bio samo u toliko što nije htio da Italija dobije južnu Dalmaciju, koju je držao za pravoslavnu. Dosad štampani dokumenti govore više za prvu eventualnost.
Šupilo je bio i kod Nikolaja Nikolajeviča. Njegov izvještaj o dugom razgovoru sa ruskim generalisimusom i njegovom okolinom pružao je strašnu sliku političke naivnosti ruskih vodja i njihovog nepoznavanja stvari, i to ne samo slovenskih.
Šupilo je imao pravo: ali, ja se nisam slagao sa njegovom ljutom taktikom, kojom je izazvao Petrograd ne samo protiv sebe i nego i protiv Hrvata, a zaoštrio i nesuglasice izmedju Hrvata
1	Srba. Šupilo nije shvatio tešku situaciju u koju je, uslijed poraza, upala Rusija, kao ni to da je ona sa svojim saveznicima samo iz nevolje sklopila sporazum s Italijom: u jugoslovenskom pitanju ona je popuštala pritisku Francuske i Engleske, ali je kao kompenzaciju za to tražila koncesije u pitanju Carigrada i Dardanela«. (str. 174—175).
»... Poslije Šupila došao je u Petrograd (u ljeto 1915) u ime Jugoslovenskog odbora dr. Mandič; on se brzo uvjerio da za službenu Rusiju ne postoji jugoslovensko pitanje ... poslije londonskog pakta vlada je postupala prema njemu i zabranjivala, na pr. manifestacije za Dalmaciju, koje je, na pot-sticaj Supilov, otpočeo prof. Jastrebov. Vlada se čak, u službenom talijanskom listu »Messagero«, izjasnila za Italiju, a Sazonov je u svojoj izjavi u Dumi, 1 avgusta 1915, izrazio svoje simpatije prema tome što je Trst ratna, deviza Italije« (str. 276).
»... porazi Rusije, od proljeća 1915, prebacili su težište srpskog i jugoslovenskog pitanja na Zapad. Londonski pakt od 26 aprila 1915 stvorio je od odnosa Italije prema Srbiji i Jugoslcvenima velik problem, koji je u znatnoj mjeri od-redjivao dalji razvoj rata i ratnog programa.
Nisu mi se svidjali uslovi londonskog pakta: ali, prema ratnoj situaciji godine 1915, bito je pitanje da li ulazak Italije u rat nije nuždan i u interesu Ju-goslovena, da ne bi Austro-Ugarska ostala pobjednicom, Italija je imala svoju iredentu, i prirodno je što je zahtje-vala svoje manjine i pozivala se na istorisko pravo. Ovo moje stanovište u početku nije bilo shvaćeno; neki od Hrvata i Slovenaca smatrali su me pretjeranim italofilom i srbofilom. Zato s tim većim priznanjem ovdje konstatujem da su vremenom hrvatski vodji, naročito
dr. Trumbić, priznali značenje Italije po stvar savezničku i osobito jugoslo-vensku. Rusija je u pitanju jugoslovenskom, počev od londonskog pakta, išla takodjer s Talijanima i ostalim Saveznicima« (str. 273).
*
»Značajan i koristan je bio kongres u Rimu, 8 aprila 1918, na kome su se svi porobljeni narodi Austro-Ugarske sporazumjeli da zajednički istupe protiv svog tlačitelja, a Talijani i Jugosloveni su i napose sklopili i sporazum o prijateljstvu. Tim sporazumom oslabljen je efekat londonskog ugovora, koji je u ostalom, vremenom izgubio svoju oštrinu, a iako su se mnogi talijanski političari na njega pozivali, evropsko američko javno mišljenje — ni pretsjeđnik Vilson — nisu ga priznavali. Za sporazum u Rimu zaslužni su opet gospoda Stid i Sitn-Votson.
♦
Iza toga iznaša Masaryk kako je zbli-ženje izmedju Talijana i Jugoslovena napredovalo poslije talijanskog poraza kod Kobarida, ali iznaša sve teškoće u nagovaranju pretstavnika jugoslovenskog odbora da se sporazumiju sa Talijanima — iznaša nagovaranja Bene-šova, Stidova, Sitn-Votsonova, kojim su Trumbića pridobili za sporazum sa Talijanima na rimskom kongresu.
Iako Masaryk iznaša sve te stvari samo u toliko u koliko su u vezi sa stvaranjem čehoslovačke države, ipak je ta knjiga vrlo zanimiva za povijest ju-goslovenskog ujedinjenja, a i za povijest naših krajeva pod Italijom, jer se u to doba rješavalo i pitanje Istre, Goričke itd. o čemu Masaryk direktno ne govori iz razumljivih razloga. Ako se ima na umu Masarykovu istinoljubivost i njegovo enciklopedičko poznavanje stvari, tada ova knjiga ima značenje dokumenta, kojega se neće moći mimoići kada se bude htjelo proučavati kompleks onih uzroka koji su doveli do toga da je danas jedan dobar dio jugoslovenskog zemljišta i naroda pod Italijom.
________(t. p.)
»GALIJOTOVA PESEN« U TA-LIJANSKOM PRIJEVODU!
Prof. Bartolomeo Calvi, poznati talijanski slavista bavi se u novije vrijeme mnogo prevodjenjem jugoslovenske poezije. Sad je objavio niz prijevoda, koji su izašli — popraćeni kratkim uvodima i tumačem u godišnjaku kr. tehničkog zavoda »A. Pitentino« u Mantovi za školsku godinu 1933—34. Sakupljeni pod skupnim naslovom »Verso una antologia slava in italiano« izašli su ti prijevodi i kao posebni otisak spomenutoga godišnjaka.
li brošuri su prevodi raznih jugosloven-skih pjesnika a medju ostalim i »Galijotova pesen« Vladimira Nazora. To je poznata čakavska pjesma, u kojoj je iznesena sva tragedija Istre pod Venecijom i — danas.
Možda je upravo zato Bartolomeo Calvi i objavio samo neke odlomke te pjesme, a ne čitavu pjesmu...
GDJE je NAPISAN »VELI JOŽE«?
»Vladimir Nazor u razgovoru sa suradnikom ljubljanskog »Jutra« kaže i ovo:
»Ko sem bil še profesor na učiteljišču v Kopru (1897), mi je bil Saša Šantel tovariš. Osamljena sva zahajala na izlete. V Kopru sem začel pisati »Velega Jožo«. Izleti v Motovun so me pripravili do tega, bilo je prvo delo v prozi. Doktor Ilešić je poskrbel da ga je Slovenska Matica natisnila, Santel je ilustriral in tako je »Veli Ježa« vsebipsko in po tisku vaš, slovenski. Mnogo sem potem delal v Kastvu, deset let sem preživel tam, bil sem direktor učiteljišča, zahvalil sem se naposled za službo, nisem se dal ukloniti vojnim naredbom«.
NOVE KOMPOZICIJE BREDE ŠČEKOVE.
Pod naslovom »Kralj Matjaž« Mladinski in ženski zbori (Loče 1935), znana mladinska skladateljica Breda Šček je zopet izdala 10 mladinskih pesmi za eno-, dvo-, tri-in štiri-glasne zbore. Skladbe so lahke in zelo primerne za naše šole. Teksti so vzeti iz naših najbolj znanih mladinskih pesmi. Tako Vide Jerajeve: Kralj Matjaž junak slovenski, Utve Siromak — podlesek, Prvi krajec, Pleši, pleši kosmatine, Skrito v žitu poje munì, Kunčica_ Ringaraja rajamo, Mraz se je priklatil, Župančičeve pesmi Ciciban je zaspan, in Cvetoči maj. — Cena partituri je 18 Din.
REŽISERSKA. DIPLOMA FERDA DELAKA
Ferdo Delak, naš rojak, liberalni referent radijske postaje v Ljubljani je 24 t. m. dosegel na akademiji Mozar-teum v Salzburgu režisersko diplomo, ki pravi, da je režiser Ferdo Delak napravil vse potrebne izpite In v praktični režiji izkazal prav Izredne uspehe. Diplomsko delo, ki je obsegalo tri ekspo-zeje in sicer režijo radijske igre, zvočnega filma in modeme drame, je dokazalo Delakovo izredno bogato znanje In izredne sposobnosti na področju radijske igre, zvočnega filma in moderne drame.

Dr. NIKO FABIJANIÓ
Rodio se u Omišlju, a poslije svršenih nauka nastanio se kao liječnik u gradu Krku, gdje je već nekoliko godina prije otvorio svoju odvjetničku pisarnu naš tadašnji zastupnik u bečkom Parlamentu, dr. Dinko Vitezić. Oko staroga vodje kupili su se osim braće Trinajsti-ća svi oni, što su disali narodnim duhom, od biskupa i plemenitog kanonika dra Frana Volariča pa sve onamo đss najskromnijeg rodoljuba, radnika i t«** žaka. U tom domoljubnom društvu našao se već u svojim mladim godinama i naš pokojnik. Sredinom devedesetih godina preselio se dr. Fabijanić u Vo-losko, gdje je kao općinski liječnik radio sve do okupacije na napretku i procvatu Voloskoga i Opatije. Na »kontinentu« našao je druge svoje drugove iz najmladjih dana: Monsignora Zamli-ća, dra Stangera, dra Laginju, Spinči-ća i dr i gdje god je dužnost narodna zvala, tu je medju prvima bio i dr. Fabijanić, uvijek pripravan da pomogne u teškoj borbi, što su je naši ljudi u ona vremena vodili u našem izgubljenom kraju. Bio je član svih naših kulturnih i političkih udruženja. U općini kao općinski zastupnik — desna ruka načelniku dru Stangeru, u Ravnateljstvu Družbe sv. ćirila i Metoda jedan od najaktivnijih odbornika: isprva kao blagajnik a poslije kao potpretsjednik.
God. 1919 odvedoše ga na Sardiniju i malo poslije njegova povratka udarila ga kap i morao je da se povuče. Svoje posljednje godine proveo je u Ici čuvan i njegovan od svoje dobre i plemenite družice, gdje Aveline, rod jene Korić. I eno na rukama te svoje blage gospodje ugasio se naš nezaboravni doktor Niko u subotu 24 o. mj.
S neiskazano mnogo ljubavi gledao je on sve onako pribijen uz postelju u ovu našu veliku Jugoslaviju i pratio sve teške napore, što ih bolji ljudi ulažu u njezin napredak i bolju budućnost. S tvrdom vjerom, da će jednog dana biti ispunjeni i oni najviši ideali, kojima je i sam toliko i toliko godina služio, zaklopio je dr. Niko Fabijanić svoje trudne oči. Vječna mu spomen u narodu našem! — V. C. E.
MANJŠINSKI TEČAJ CIRILOMETODOVE DRUŽBE
Poleg številnih akcij, ki jih namerava izvesti v svojem jubilejnem letu CMD, je z nacionalno vzgojnega vidika gotovo najvažnejša zamisel stalnega v presledkih ponavljajočega se tečaja, ki naj bi idealno seznanjal našo mladino z manjšinskim problemom in jo orga-nizacjsko usposposabljal za konkretno delo.
V septembru se bo vršil v Ljubljani prvi tak tečaj. Preko sto povabljenih tečajnikov bo poslušalo izvajanja odličnih predavateljev. Iz sledečega programa je razvidna pomembna vsebina tečaja.
Sreda, 4. septembra:
1.	Otvoritev idejnega tečaj ob pol 9. uri.
2.	Historični razvoj naše narodnostne meje (Predava g. univ. prof. dr. M. Kos. — Začetek ob 9. uri.)
3.	Politično geografski položaj naše narodnostne meje: a) na zapadu. (Predava g. dr. S. Ilešič. — Začetek ob 10. uri.) b) v Avstriji. (Predava g. Fraa Uršič. — Začetek ob pol 16. uri.)
Četrtek, 5. septembra:
5.	Narodnostne manjšine z mednarodno pravnega in političnega vidika. (Predava g. dr. Vrčon. — Začetek ob pol 9. uri.)
6.	Manjšinski problem v Jugoslaviji. (Predava g. v. Zorman. — Začetek ob pol 10. uri.)
7.	Tuje aspiracije in imperijalizmi. (Predava g. nadsvetnik ing. J. Mač-kovšek. — Začetek ob pol 11. uri.)
8.	Pomen in delo Družbe sv. Cirila in Metoda. (Predava g. poslanec I. Pre-koršek. — Začetek ob pol 15. uri.)
9.	Beseda mladini. (Predava g. direktor dr. Dolar. — Začetek ob pol 16. uri.)
10.	Mladina in naše nacionalne rane. (Predava g. abs. iur. A. Uršič. — Začetek ob pol 17. uri.)
Poleg gornjih referatov je v programu tudi skupni ogled narodnoobrambne razstave in manjšinskega instituta.
S tem svojim delom izpolnjuje CMD lepo svojo nalogo in izpolnjuje občutno vrzel. Mladina, ki bo zbrana na tem tečaju, bo gotovo dokazala koristnost te zamisli.
Koroški Narodni Tabor 1. septembra na poljani pri Prevaljah
Emigrante in prijatelje vabimo, da
se vsi polnoštevilno udeležijo koroškega narodnega tabora na Poljani pri Prevaljah in tabora legije koroških borcev na Sv. Planini nad Trbovljami, ki bosta v nedeljo 1. septembra t. 1. Bratom Korošcem, ki delijo z nami isto usodo, vso našo podporo! — Organizatorno-propagandni odsek Zveze jugoslovanskih emigrantskih društev, Ljubljana.
opđ w škotu-.. .
TIVAR ODIJELA
GROZNA SKUPOGA U ITALIJI
MALE VIJESTI
Elektrifikacija železniških prog v tržaški pokrajini.
Listi so objavili tako zvani koledar fašističnega režima za prihodnje leto, v katerem so našteta poleg fašističnih manifestacij tudi vsa večja javna dela. Za tržaško pokrajino je navedeno, da bosta elektrifikacirani progi Trst—Videm in Trst—Postojna.
Goriški dobrovoljci za Vzhodno Afriko
V	soboto je goriško udruženje dobro-voljcev na svoji izredni seji sklenilo, da se daje režimu na raspolago za vojno v Vzhodni Afriki, še istega dne se je pričelo vpisovanje dobrovoljcev.
V spomin pok. mons. Leopolda Cigoja
V	spomin pok. mons. Leopolda Cigoja, duhovnega vodje Malega semenišča, ki je pokopan v Črničah, se bo v Malem semenišču v Gorici zgradila lurdska votlina s kipom Matere božje. V ta namen se nabirajo darovi.
Kongres n Baselu.
Švicarska vlada je prepovedla velik kongres, ki se je imel vršiti koncem septembra v Baslu in ki ga je organiziral poseben odbor proti abesinski vojni. Ta odbor je pri švicarski vladi tudi protestiral, češ, da je ista vlada dovolila mednarodni fašistični kongres v Mon-treuxu. številne delegacije, ki so bile najavljene in ostale, poziva odbor k nadaljevanju dela za kongres, ki da se bo kljub temu vršil kot je napovedano.
Goriški grad nameravajo v kratkem restavrirati
Te dni je stavilo ministarstvo za javna dela goriški pokrajinski upravi na razpolago 200.000 lir, ki baje zadostujejo za restavracijo gradu po že pripravljenih načrtih. Restavracija se bo izvršila pod kontrolo državne intendan-ce za spomenike.
Novi komisarji
Dolenje je dobilo novega fašističnega komisarja. Dosedanji tajnik krajevne organizacije Sniderò je bil premeščen. Za krajevnega komisarja je bil imenovan Torregrossa.
Premestitev občinskih tajnikov
Po odredbi goriške prefekture je bil občinski tajnik Benvenuto Gino premeščen iz Rihemberka v vipavski Sv. Križ, na njegovo mesto pa pride bivši občinski tajnik v Črničah Battistin Leonardo.
Poprava in uravnava ceste.
Tržaški pokrajinski rektorat je sklenil uravnati in popraviti cesto, ki drži od Gorič pri Divači dalje v dolino Reke mimo Famelj, Dolenjih in Gorenjih Vrem. Cesta bo 7 m široka, odpravijo se ovinki in zgradijo se črez Reko 4 novi mostovi. Cesta bo važna v vojaškem, zlasti pa prometno-turističnem pogledu, ker je tam slovita škocjanka jama in gora Vremščica (1029 m) z zelo razsež-nim razgledom. Ob tej priliki je rektorat votiral tudi prispevek 20.000 lir za zgodovinske preiskave.
Radovi na istarskom vodovodu
u posljednje su vrijeme zapinjali, jer vlada nije davala više kredita. Zbog toga bilo je zavladalo u Istri veliko nezadovoljstvo, naročito sad povodom ove grozne suše. Sad javljaju fašistički listovi, da je vlada odlučila, da se nastavi s radovima kroz dolinu Mirne pra-ma Poreču, te prema Labinu. Bit će zato odobrena svota od 22 milijuna lira. Ali malo ko vjeruje, da će sada vlada dati tu svotu, kad ima toliko troškova s Afrikom. Možda da ipak dade, ako računa s eventaulnim ratom na sjeveru...
UMRO JE ROCCO
U Rimu je umro bivši fašistički ministar pravde Alfredo Rocco- autor najstrožih fašističkih zakona, pa tako i zakona o specijalnom tribunalu.
KAKO JE JEDAN TALIJANSKI UČITELJ S LASTOVA UMJESTO U ABESI-NIJU POBJEGAO U JUGOSLAVIJU
Medju ostalima, koji su se na Lastovu morali prijaviti »dobrovoljno« za Abesiniju bio je i jedan talijanski učitelj. Ukrcan je na brod za Trst, odakle je imao biti poslan dalje. Brod je prolazio kroz Split, a kad je pristao, usprkos straži, koja je čuvala njega i njegove bijedne drugove, učitelj je skočio na obalu i viknuo: »živjela Jugoslavija!« Njegovi čuvari vikali su za njim, ali uzalud.
ZADRANI SE SUPROSTAVLJAJU VLASTIMA.
Zadar, augusta. Ovih dana su na «uđu odgovarali Dongevin Josip, krčmar iz Zadra i Filip Anton, radi toga, što su se opirali vlastima, a Dongevin i za to, što je napao policijskog oficira. Dongevin je kažnjen sa 9 mjeseci zatvora, dok je drugi riješen.
---------	'i ili?
PRIREDITEV »TABORA«
V	nedeljo, 1. septembra priredi društvo »Tabor« vrtno prireditev na vrtu restavracije »Pri Levu«, Gosposvetska cesta. Na programu je petje, srečolov, družabne igre, šaljiva pošta, prosta zabava, plet itd. Ker je čisti dobiček prireditve namenjen na vzdržavanje društvenega prenočišča na Viču se javnost ua prireditev vljudno vabi. — Odbor.
TEŠKE FINANCIJSKE PRiLIKE ITALIJE
Veliki njemački list »Berliner Tag-blatt« od 25 augusta javlja da se u Londonu sa velikom zabrinutošću po-smatra talijanski finansijski položaj. Zahvaljujući velikoj kontroli ostao je kurs lire nepromijenjen. Prava tendencija dolazi ipak do izražaja u povećanju reportne stope kod terminske lire. Uostalom pojavila se »Crna berza« na kojoj se trguje sa lirom uz 25 od sto disažija. Očevidni neuspjesi Italije da dobije kredit u bilo kakvom obliku u Londonu, Parizu, New-Yorku i istovremeno jaka tražnja zlatnih deviznih rezerva, doveli su do toga da se u Londonu gleda prilično nepovjerljivo na plaćanje obaveza koje je preuzela Italija. U posljednje vrijeme postalo je sve teže plasirati talijanske bankarske akcepte i trgovačke mjenice na londonskom tržištu. Kratkoročne obaveze Italije koje ona ima u Engleskoj cijene se otprilike na 5 milijuna funti ster Unga. Ovim dugovima treba dodati komercijalne dugove (okruglo 1.6 milijuna funti sterlinga) nastale od engle-sko-talijanskog trgovinskog i platnog prometa. Sa službene strane preporučuje se engleskim izvoznicima da pre-duzimaju liferacije u Italiji samo za gotovo. Plaćanje komercijalnih dugova dalo je povoda najvećem nezadovoljstvu u Engleskoj usprkos uvjeravanjima datim od strane Italije poslije sniženja zlatnog pokrića lire.
U WASHINGTONU SMATRAJU DA JE FINANSIJSKA SITUACIJA ITALIJE VRLO TEŠKA
Prema izvještaju ministarstva trgovine Sjedinjenih Država, Italija je u periodu od 10 juna do 20 jula konver-tovala zlato u vrijednosti od oko 300 milijuna lira u strane devize. U izvještaju američkog ministarstva trgovine veli se da je ratnička aktivnost svela nezaposlenost u Italiji na najniži nivo u toku posljednjih godina, ali da je potreba deviza za plaćanje sve većih specijalnih uvoza znatno otežala finansij-sko stanje Italije.
LONDON VEĆ OBUSTAVLJA KREDITE ITALIJI
Londonska štampa javlja zaključak pet londonskih velikih banaka da povuku kredite koje su davali prije Italiji. Slično saopćenje dale su ostale velike banke i klirinške banke. Za slijedeća 3 mjeseca krediti će se sve više i više smanjivati, a poslije toga roka prestat će potpuno davanje kredita. Zavladala je razumljiva bojazan da će abesinski konflikt dovesti do sloma talijanskih financija i vjerojatno do pribjegavanja moratorijumu.
ZLATO ODLAZI A PAPIR SE POVEĆAVA
TROŠKOVI ZA RAT SU SE POPELI NA 6 MILIJARDA LIRA.
Po talijanskim službenim statistikama zlatno pokriće lire je spalo na 35 posto od 40 posto, te je tako otišlo u inostranstvo oko pola milijarde lira za ratne nabavke. U isto vrijeme, sa smanjenjem zlata od pola milijarde, povećao se opticaj novčanica za jednu cijelu milijardu.
Talijanski dolarski sedam postotni zajam pao je u New-Yorku na 60.
»Giustizia e Libertà« javlja da je informirana iz pouzdanog izvora, da dosadanj i troškovi za rat u Africi iznašaju šest milijardi lira.
Za prvih sedam mjeseci ove godine talijanski trgovački bilans iznosio je 1 milijardu 595.682.719 lira deficita, tj. za 46 milijuna više nego lanjske godine za to doba.
OBUPNE GOSPODARSKE RAZMERE NA TOLMINSKEM Kmetje postajajo kolonisti.
Gorica, avgusta 1935. (A g i s).— Gospodarske razmene v okolici Tolmina se stalno in rapidno slabšajo. Tudi one vasi, ki so do zadnjega še primerno dobro vzdržale, so začele pešati in danes so, še pred nekaj leti dobri in nekdaj trdni kmetje samo še kolonisti. Goriški mont je za svoja posojila in hipoteke na kmetije, začel prevzemati v last vsa zadolžena posestva. Največ so k temu naglemu padcu pripomogla takozvana brezobrestna posojila, ki so jih dajali našim kmetom že pred kakimi desetimi leti, ko so cene zemljišču in pridelkov bile še primerne. Takrat je bilo posojilo vsakomur na razpolago in v neverjetno visokih zneskih. Marsikateri, ki je šel takrat fašistični radodarnosti na limanice, je postal danes sam zaradi tega žrtev postavljena na cesto.
TALIJANI SE SJEĆAJU SMRTI TEA VENTINA
21 augusta pala je obljetnica smrti fašiste renegata Tea Ventina, koji je pao u Gorici. On je poginuo 21 augusta 1928 i njegova jè smrt bila povod za pojačani teror fašističke policije i milicije u Goričkoj. Onaj koji ga je ubio bio je u bijegu pogodjen, navodno, od jednog milicionera, a pošto je u žepu nosio dinamit, to ga je čitavog razneslo. U člancima o Teu Ventinu fašistička štampa ističe, da je on vršio »delikatne« i »povjerljive« poslove. Znači, da je bio špijun, koji je naročito uhodio antifašističke krugove u Gorici.
NAGRADE ZA NAJBOLJŠA MLADINSKA DELA V JADRANSKEM KOLEDARJU"
V predzadnji številki smo javili, da bomo to leto prepustili naši mladini eno tiskovno polo (6 strani) v »Jadranskem koledarju« in smo tudi pozvali našo mladino na sodelovanje. Da vzpodbudimo naše mlajše za delo razpisujemo nagrado 400 dinarjev za najboljša mladinska dela in to:
1 NAGRADA V ZNESKU 100 DIN ZA NAJBOLJŠO SLOVENSKO PESEM,
1 NAGRADA V ZNESKU 100 DIN ZA NAJBOLJŠO SRBOHORVAŠKO PESEM.
1 NAGRADA V ZNESKU 100 DIN ZA NAJBOLJŠO SRBOHORVAŠKO PROZO, 1 NAGRADA V ZNESKU 100 DIN ZA NAJBOLJŠO SLOVENSKO PROZO.
Nagrade bodo izplačene kakor hitro se koledar izda, a imena nagrajencev bodo objavljena v listu. — Pravico do sodelovanja v mladinskem delu in s tem tudi na nagrado, imajo vsi emigranti ali otroci emigrantov, kakor smo to javili v prejšnji številki.
Izdelke pošljite na naslov: Uredništvo »Jadranskega koledarja« Zagreb — Masarykova 28 II, — slovenske prispevke pa na naslov: Podružnica »Istre« — Ljubljana — Erjavčeva 4a.
Vsi prispevki naj bodo podpisani!
*
Sve ostale sotrodnike prosimo naj svoje prispevke pošaljejo do 15. septembra.
Učitelji emigranti!
V akciji za doseg naših teženj je nujno potreben dokazni materijal nas vseh, ki smo bili kakorkoli prizadeti. Prosim tovarišice in tovariše, da mi pošljejo podatke o sledečem.
Oni , ki so bili postavljeni v državno službo po 1 iv 1931:
1)	Službena doba v inozemstvu,
2)	Kontraktualna in dnevničarska službena doba,
3)	Datum in položajna grupa postavitve v državno službo.
Vsi prizadeti, tudi oni, ki so bili sprejeti v državno službo pred 1 IV 1931:
1)	Doba čakanja na službo.
2)	Službena doba na zasebnih šolah (C. M.)
3)	Doba narodno obrambnega dela v domačiji.
Oni, ki so napravili natečajni izpit (esame di concorso), naj sporoče še datum istega in datum praktičnega izpita v naši državi.
Računam na zavest solidarnosti. Pri onih, ki so manj prizadeti, se zanašam na zavest dolžnosti do sotovarišev. Spo-ročite!
Ciril Drekonja, Turnišče
Tršćanski »Popolo di Trieste« donosi 20 o. mj. cijene hrane u Trstu. To je službena maksimalna cijena iznad koje se ne smiju prodavati živežne namirnice. Takove »listini dei prezzi« odredjuje posebna komisija i oni se svako malo vremena mijenjaju, a u zadnje se vrijeme mijenjaju sve na više radi rata u Africi. Evo nekoliko cijena preračunatih u dinare, računajući liru po kursu od 3.50 kao što je na burzama:
Kruh najgori 4.37, najbolji 6.30, brašno bijelo 5.60, kukuruzno 4 20, riža 6.30 govedina najgora 13.30, najbolja od buta 23.10, teletina najgora 16.80, najbolja 26.60, slanina isto 28.60, a šećer kristal 21, maslo 44.45, a mast 23.45, kava Santos sirova 82.60, ulje 23.10, mlijeko 3.15, ugljen 140.
To su samo nekoji artikli najpotrebniji za život, ali i ostali su u istoj relaciji. Treba nadodati još i to da su to službene najviše cijene, a da trgovci izigravaju te odredbe na svaki mogući način poznato je, jer se često čitaju u talijanskoj štampi kazne trgovaca, koji su prodavali hranu skuplje, nego je to sa »listino dei prezzi« propisano.
Ako se te cijene uporede s onima u Jugoslaviji opaža se strahota skupoće u Trstu i ostaloj Italiji.
PAŽNJA ONIMA, KOJI Sii Bili OPOMENUTI ZA DOlSl PRETPLATO!
Početkom ovog mjeseca bio je naš odvjetnik poslao opomene onim dužnicima koji nisu bili platili pretplatu za 1934 godinu i ranije. Mnogi od njih su se na tu opomenu odazvali, pa im ovim putem zahvaljujemo, jer su time pomogli i svoj list. Nekoji su se, možda, i uvrijedili na te opomene, ali te molimo da shvate naš položaj. Znamo da je svuda zlo i da je teško vršiti i najmanje izdatke, ali ih molimo da shvate i našu borbu za održavanje ovog našeg jedinog lista, jedinu tribinu našega naroda iz Julijske Krajine.
ONE PAK KOJI SE NA TE OPOMENE NISU ODAZVALI UPOZORUJE-MO: ČEKAMO IH JOŠ 8 DANA (OSAM) I IZA TOG ROKA IH PREDAJEMO SUDU. MISLIMO DA ĆE I SEBI I NAMA UŠTEDJETI SRAMOFU GONJENJA PO SUDU, A SEBI POVRH TOGA I TROŠKOVE KOJI SU S TIME SKOPČANI.
Ovo je zadnja opomena starim duž* nicima.
JUGOSLOVENSKOJ MATICI U ZAGREBU
poklonio je za istarske patnike iznos od 100 (sto) dinara gosp. arh. Ivo Marče-Ija, profesor u Zagrebu, da počasti US' pomenu blagopokojnoga graditelja iz Barkovlja — Trsta gosp. Svetka Martelanca. — Najsrdačnije se zahvaljuje Odbor Jugosl. Matice.
»Istrat Izlazi svakog tjedna u petak. — Uredništvo t oprava nalaza se n Zagreba, Masarykova allea 28, II. — Broj čekovnog računa 36.789. — Pretplata: Za cijelo godinu 50 dinara: za po godine ^ dinara; za inozemstvo dvostruko: za Ameriku 2 dolara na godinu. — Oglasi se računaju po cijemku. — Vlasnik i izdavač: KONZORCIJ »ISTRA«, Masarykova ul/28. II. Telei. br. 67-80. — Urednik! Ive Mikovilović. Jukićeva ul. 36. — Za uredništvo odgovara; Dr. Fran Brnčić, advokat. Samostanska 6. — Tisak: Stečajnina Jugosiovenske štampe d, d., Zagreb. Masarykova 28a. — Za tiskar*
odgovara Rudolf Polanović, Zagreb, Ilica broj 131.