snmijmk
pol3areica oeeta
28 NOVEMBKA
r bliiDUJ
ISTRA
28 NOVEMBEA
fSEDEJ
GLASILO SAVEZA JUGOSLOVANSKIH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
»ISTKA« izlazi svakog tjedna u petak. — Uredništvo ^ uprava nalaze se u Zagrebu, Masarykova ulica 28. II. — Broj čekovnog računa 36.789.
Pretplata: Za cijelu godinu 50 Din; za pol godine 25 Din; za inozemstvo dvostruko; za Ameriku 2 dolara na godinu. — Oglasi se računaju po cjeniku.
PRISILNA IZPREMEMBA SLOVANSKIH PRIIMKOV V JULIJSKI KRAMI NEZAKONITA!
RAZSGBBA DRŽAVNEGA SVETA V RIMU PRGTI TRŽAŠKEMU PREFEKTU
Na tisoče in tisoče se štejejo družine v Julijski Krajini, katerim so tržaški, pulski, reški, zadrski in videmski prefekt na podlagi člana 1 proslulega dekreta-zakona od 10 januarja 1926., ki je bil aprila meseca 1927. raztegnjen na Julijsko Krajino in Zadar prisilno popačili priimek v italijansko obliko.
Od konca leta 1927. bruha italijansko uradno glasilo »Gazetta Ufficiale« dan za dnem ukaze prefektov, s katerimi se odpravljajo slovanski priimki. Ti ukazi zavzemajo že peto leto pretežni del uradnega lista in še ne kaže, da jih bo tako kmalu konec. Je to pač najlepši dokaz, da je bila in da je Julijska Krajina še vedno jugoslovanska.
Pulski prefekt je prvi po posebni komisiji dal sestaviti seznam vseh slovanskih priimkov v Pulski pokrajini, ki jih je določil za odpravo. Seznam je izdala v hrvatskem jeziku tedaj še izhajajoča »Istarska Riječ« v Trstu z navedbo tozadevnih zakonov in navodil. Za svojim pulskim tovarišem ni hotel zaostati tržaški prefekt in od njega imenovana komisija, (v kateri sedi tudi našim Uteratom se dobrikajoči Umberto Urbana z-U r b a n i,) je obsodila na poitalijančenje kar 2919 slovanskih priimkov. Predsednik tržaške komisije Pizzagalli je smatral celo za potrebno, da izda luksuzno obširno knjigo o prisilnem pretvaranju priimkov. Da si človek ustvari sodbo o »znanstveni« kvalifikaciji, o »vestnost-ni« in »poštenosti« pulske in tržaške komisije, zadostuje, da prečita v vsakem obziru dostojno in nad vse resno spisan članek »Uradno in prostovoljno izpreminjanje priimkov«, ki je izšel v VII. zborniku »L u č«.
Sedaj pa je izšla v svesku 499 italijanske zbirke »Sinossi giuridica« razsodba Državnega sveta v Rimi u, (IV. odd. od 5. decembra 1931 = 9. januarja 1932.) glede pritožbe neke gospe Barbarovich = Paulovich proti tržaškemu prefektu radi prisilne ispremembe njenega priimka v »Paoli«.
Radi važnosti prinašamo razsodbo po omenjeni zbirki v celoti. Glasi se tako le:
»Ali se smejo uradno izpremeniti v italijansko obliko priimki, ki so imeli tujo obliko že pred avstrijsko vladavino?
Odgovor je negativen, s sledečimi razlogi: Zakonski dekret št. 17 od 10 jan. 1926. predstavlja izreden ukrep, ki so, narekovali razlogi političke oportunosti, radi katerih se je narodna vlada odločila, da odpomore germanizacijo in sla-vizacijo, ki se je vršila z vsemi sredstvi pod avstrijsko vladavino med prebivalstvom italijanskega ozemlja, ki je sedaj zopet pridobljeno in združeno z materjo domovino. Kot izreden ukrep in ker zadevi j a navedeni kraljevi zakonski dekret eden najbolj kočljivih pogojev osebnosti, namreč rodbinskega imena, ki ga italijanski zakoni skrbno čuvajo, se očitno ne sme uporabljati z ekstenzivnimi kriteriji. Tudi samo besedilo ukrepa iz 1. 1926 (čl. 1) se po ravnokar obrazloženih duševnih razlogih, ki so inspirirali ukrep, omejuje na to, da odreja zopetno sprejemanje »prvotnega priimka v prvotni obliki« in sam naslov zakonskega dekreta se glasi »R e štitu ci j a priimkov v italijansko obliko«. Radi toga se mora smatrati spor, ki naj se proučuje, omejen na ugotovitev, ali je priimek Paulo-vich imel prvotno italijansko obliko in italijansko pisavo. Kolegiju se zdi, da nasprotna stranka (uprava) ni prinesla tega dokaza. Da izvira od latinske besede P a u 1 u s iz rimske dobe, se lahko prizna, toda nima bistvene vrednosti, da bi utemeljilo oporečen ukrep, kajti treba bi bilo dokazati, da je imela družina Paulovich v določenem času italijansko ime Paoli, katero se ji hoče vrniti. Oporekajoča stranka pa obratno z uradnimi spisi dokazuje, da je priimek Paulovich ostal tak skozi stoletja, in da je ' tak, kakršen je bil pred 1. 1798., torej pred avstrijsko restavracijo (1.
1814) in pred obdobjem avstrijske politike slovanizacije in germanizacije italijanskega ozemlja, ki je ostalo definitivno pod avstrijskim jarmom po vojni 1. 1866. Ne glede na neoporečene dokaze o pristnem italijanskem mišljenju, ki jih je predložila družina Paulovich, se zdijo Kolegiju navedeni razlogi zadostni, da smatra uporabo člana 1 zakonskega dekreta iz 1. 1926. s strani tržaškega prefekta v tem posebnem primeru za nezakonito«.
Menimo, da državni svet ni mogel biti bolj jasen v svoji razsodbi, dasi diši ona opazka o dokazanem italijanskem mišljenju kakor da bi bili Jugoslovani v Italiji državljani nižje vrste, tako da bi sicer Italijani ali bolje poitalijančeni potomci Jugoslovanov imeli pravico, da se pritožujejo proti prisilni izpremembi svojega slovanskega priimka, da ni pa ta pravica samo po sebi umevna pri Jugoslovanih italijanskih državljanih, ki jim je pretfekt prisilno izpremenil stari slovanski priimek.
Razsodba je najhujša lekcija vsem prefektom, ne samo tržaškemu, temveč tudi pulskemu, goriškemu, zadrskemu, reškemu in videmskemu.
Je pa tudi zaslužena diskvalifikacija onih posebnih komisij, ki so se ustanovile v področju posameznih prefektur in ki so bile za svoje »znanstveno« in »narodno« delo mastno plačane.
Moti se pa čitatelj, ako meni, da se je postopanje prefektov po toj razsodbi iz-premenilo. Pozablja namreč, da je v se- Rijeka, 18 novembra 1932. Kako če se danji Italiji popolnoma zastrt vsak čut čitatelji sjećati. »Istra» je ove godine češće
ki Jure), 13 priimek Starez, 4 priimek Bonze, 3 Regent (eden se je imenoval Jurio, drugi Ivan, tretji Primos), 3 priimek Ceresgnar (črešnjar). Drugi priimki so bili: Cragnez (Kranjec), Cer-gnaz (črnjač), Punter, Reja, Pertout, Knez, Stok, Grinjanec, Primožič, Prassel (Prašelj ).
Na strani 118-119 se o k ENII na (supano) Luca Daneu in imena po-setnikov na Kontovelu za 1. 1773. Priimki so svi slovanski in tudi krstna imena so po veliki večini navedeni v slovenski obliki (Juri, Gregor, Gašper, Tomas, Stefan, Jerni, Juan, Martin, Blas in dr.) Vsi ti slovanski priimki na Tržaškem pa se morajo po ukazu tržaške-i ga prefekta pretvoriti v italijanske. Vsi ‘Danevi morajo postati in so po velikem ' že postali Danielli. vsi Starci Vecchietti, vsi Regenti Reggenti, Puntevi Puntéri, Primožiči Primosi in Portoti Bertotti... »Strokovnjaki« okoli »Popola di Trieste« in »Piccola« so pisali, da je Avstrija še le ustvarila vsa slovanska imena. Kar so pisali ta dva lista in za njimi vsa druga fašistovska glasila, je za prefekte in za dične člane imenovanih komisij evangelij. Kaj briga njih zgodovina, kaj doku-
menti in dokazi. Julijska Krajina mora dobiti italijansko lice in v to svrho se im zdijo vsa sredstva sveta!
Tudi razsodba državnega sveta ni, kakor smo uvodoma omenili, prav ničesar izpremenila na stvari. Prefekti smejo v sedanji Italiji tudi preko in proti zakonom, ako služijo fašizmu in negovim s vrh a m. Uboga jugoslovanska raja pod Italijom pa tudi nima možnosti, da bi iskoristila to razsodbo, in da brani tako najsvetejše, kar je prejela od svojih očetov in dedov, in kar je zelo po razsodbi državnega sveta »najbolj kočljiv pogoj osebnosti«, namreč slovansko ime. Nima v to svrho potrebnih sredstev, in tudi ako bi jih imela, bi se z Utokom proti prefektovim odlokam le izpostavila nevarnosti, da konča s svojo pritožbo v ječo ali na otoke ali morda celo pod fašistovski svinec.
Na to možnost je namignil, dasi v zelo previdni obliki, celo državni svet.
ko je poudarjal neporočeno »italijan-stvo« gospe Pavlovičeve, ki je bila tako srečna, dà se je lahko upirala in z uspehom tudi uprla odloku tržaškega prefekta. — Dr. L. C.
POBUNE NAŠIH SELJAKA U SJEVERNOJ ISTRI PRED TRIBUNALOM
pravice in pravičnosti, posebno še, ako gre za Jugoslovane.
Kajti, ako bi bilo le trohice poštenosti v prefektih in v njihovih plačancih v imenovanih komisijah, bi morali preklicati vse dosedanje pretvorbe slovanskih priimkov inustavitivsakonadalj no pretvarjanje, kajti vsi slovanski priimki so' pristni stari slovanski priimki, in ako bi se hoteli ravnati po duhu, ki je baje narekoval dekret o prisilni izpremembi priimkov, bi morali obratno marsikateri italijanski priimek zopet pretvoriti v prvotno slovansko obliko. Ranjka Avstrija ali bolje razni italijanski občinski uradniki so pod protekcijo avstrijskih uradnih organov kaj radi zabrisali slovansko lice priimkov in jim dali novo italijansko lice.
Da so slovanski priimki prvotni in pristni, o tem pričajo vse cerkvene matice iz dobe, ko Julijska Krajina še ni pripadala Avstriji, posebno pa iz dobe, ko je vsa Istra ječala pod beneškim jarmom.
Tako je sedaj ranjki župnik Luka Ki-rac v III. zborniku »Luč« objavil seznam prebivalstva iz Barbana in Rakija v južni Istri, ki ga je sestavil 1. 1645. kapetan Bartolomeo Manzini na poziv beneške vlade v Kopru. Razen dveh ali treh tujih gosposkih imen, so vsi priimki čisto slovanski. Slovanski pa niso samo priimki, temveč tudi krstna imena. Tako navaja seznam sledeča imena: Frane Rossich, Lovre Bresich. Ivane Tecovich, Mare Clunic, Jele Va-lentich, Ivana Bulich, da navedemo iz ogromnega števila le nekatere. In vendar se nahajajo vsi ti .priimki tudi v seznamu priimkov, ki jih je pulski prefekt določil za prisilno izpremeuibo in ki jih je do danes po večini tudi že pretvoril.
Za nekdanjo Goriško velja isto, kakor za Istro, kakor je razvidno iz članka »Prebivalstvo Gorice v kasnem srednjem veku« v »Jadranskem Almanahu za leto 1925-30«. V članku srečamo med drugimi imena: Vodopivec, žvan Zlatolasec, Simon Fikegoj, Črnigoj, Mrlišek, Bratuš, Križman, Mevlica, Pupic, Breginjec, Brjec, Jarnejšič, Dežela, Slana, Ivanič, Petelin.
Za slovanstvo priimkov v Trstu pa naj priča knjiga Italijana Pietra Montanellij a: »Movimento sto-rico della popolazione diTrie-J ste«, ki je izasla v Trstu 1. 1905.
V toj knjigi navaja Montanelli na straneh 94^ in 95 po listinah, ki jih hrani tržaški magistrat seznam posestnikov na Kontovelu v letu 1647. Od imenovanih 56 posestnikov jih je imelo 15 priimek Daneu (pri treh je navedeno tudi krstno ime v slovenski obli-
pisala i donosila vijesti o pobunama naših seljaka u Istri. Dogadjale su se bune najprije u jugozapadnoj Istri, pa je tako u Tinjanštini i na Pazinštmi te oko Poreča došlo ie do velikih protestnih demonstracija žena. »Istra« je o tome bila donijela opširan opis. Kasnije je dolazilo do pobuna u sjevernoj Istri, na Ćićariji oko Podgrada i na Koparštini. Radi dogadjaja na Koparšti-ni ima mnogo uhapšenih i naš list je o tim hapšenjima u vezi s pobunama donio više točnih vijesti. Danas možemo da javimo nešto što je u vezi s pobunama oko Podgrada.
Riječka »Vedetta d’Italia« donijela je u svom broju od 14 o. mj. pod naslovom »La Vedetta Giudiziaria« spisak procesa, koji će se u riječkom tribunalu obaviti u najkraće vrijeme, pa se na prvom mjestu citira proces protiv dvojice seljaka iz Javorja kod Podgrada i to Ivana Valenčiča Ivanovog, starog 56 godina i njegovog sina Ivana starog 26 godina. Prema opisu, koji donosi »Vedetta« dade se čitava stvar u vezi s ovim procesom rekonstruirati ovako:
Kad su u nekim općinama riječke pokrajine početkom ove godine uveli nove poreze, i ako u tim krajevima vlada neizmjerna bijeda 1 nevolja, narod se uznemirio i okupljao da protestira.
I u Javorju su odlučili da će protestirati protiv novih poreza. Dne 28 februara imalo se u Javorju sastati oko 60 seljaka. Kako »Vedetta« piše, zato je doznao komesar policije u Podgradu đr. Moricca. Njemu je javljeno, da se u Javorju ima da održi jedna nezakonita skupština seljaka od preko 60 ljudi, kako kaže »Vedetta«:
»con lo scopo di opporsi al pagamento di alcune tasse«.
Otišao je odmah s nekoliko karabinjera prama Javorju, da uhapsi one, koji su vodili tu protestnu akciju. Oboružali su se do zubi i odvezli su se u nekoliko kamijona do Obrova. U Obrovu su sišli s automobila i uputili se na zauzimanje Javorja... Srce se karabinjerima sigurno stislo. Ali dužnost je dužnost i oni su ipak prodrli »junački« u Javorje. Otpora seljaka nije bilo, jer nisu karabinjeri došli u pravo vrijeme, Ljudi još nisu bili pripravni za skupštinu.
Uhapsili su kao kolovodju Andreja Valenčiča.
Mislili su, da je dovoljno da njega uhapse, Pa će se ostali pomesti.
Vodeći ga prama Podgradu karabinjeri su naišli na Ivana Valenčiča starijeg. On je pristupio komesaru i rekao mu neka Andreja puste, jer nije ništa kriv. Ali komesar mu je rekao neka se ne miješa, jer će i njega uhapsiti i neka se odstrani. Ivan je vidio da je njegovo zauzimanje uzaludno i došao je u Javorje gdje je naišao na skupine ljudi, koji su bili veoma uzrujani i
OBNOVLJENI DUH VELIKOGA JOŽE.
radi velikih poreza, a još više radi hapšenja.
Pozvali su Valenčiča neka ih sve zajedno vodi karabinjerima, da protestiraju protiv hapšenja.
To je i učinjeno. Povorka je otišla za karabinjerima. I našla ih je još uvijek na putu prama Obrovu.
»Vedetta« kaže: »Uvidjevši, da je njegov pokušaj uzaludan, Valenčič se odstranio i doskora se pojavio praćen jednom povorkom (codazzo) ljudi. Ivan Valenčič se oborio na dra Moricca šakama i u hrvanju s njime svukao mu haljetak«.
Valenčič je, što je po svemu vidljivo, opetovao pred komesarom želju da se Andreja Valenčiča, koga su vodili u Podgrad, pusti, našto se komesar raže-stio i naredio karabinjerima, da uhapse i Ivana, a Ivan se u tom momentu oborio na komesara.
»Vedetta« kaže, da su karabinjeri priskočili’ da svladaju Valenčiča, ali on je jak čovjek i imah su velikog posla, dok su to izvršili. Ne samo to, nego
nastupili su u obranu svog vodje i ostali seljaci, koji su došli s njime i po svemu izgleda, da se stvar razvila ovako:
Karabinjeri su se prestrašili, pustili su oba uhapšena i dah se u bijeg. »Vedetta« naime kaže ovo: »Seljaci, kojima je sada stupio na čelo mladi Ivan Valenčič (sin starog Ivana), dah su se u pravu potjeru za karabinjerima (junaci!), bacali su se na njih kamenjem (na oružane karabinjere!), karabinjeri su htjeli da prestraše seljake pa su pucali.
AH seljaci su stjerali ipak karabinjere u Obrovo.
Tu su karabinjeri našli pomoć i odlučili, da navale pojačanim silama na Javorje.
»Vedetta« kaže ovo: Prispjevši u Obrovo, karabinjeri su se pojačali drugovima, koji su im priskočili u pomoć i uspjeh su da rasprše seljake. Uspjelo im je da areti-raju oba Valenčiča, starijeg i mladjeg.
Taj dan i nekoliko dana zatim, kako je poznato, kružili su karabinjeri u jakim patrolama, oboružani i bombama i mitraljezima. po okolici i terorisali su seljake.
Bio je aretiran veliki broj ljudi. Kasnije su većinom bili pušteni, ali stari i mladi Valenčič ostali su u zatvoru. I sad su došli pred sud. Ispočetka su namjeravah dati ih specijalnom tribunalu za zaštitu države u Rimu, ali su od toga odustali. Istraga je bila velika i duga i mučna, ah nije se moglo naći onog materijala koji je tiebao za veliki politički proces. Stvar je bila i previše jasna. Nije se radilo o nikakvoj prevratno! akciji, koja^ je inspirirana s Balkana, kako voli da ističe fažizam, nego je bio to protest gladnog pučanstva, koje se buni ne iz nekih političkih razloga, nego i zato jer je privredno upropašten. To je doduše, najbol-
PRVA OBLJETNICA SEDEJEVE SMRTI
28. NOVEMBRA
nija strana fašizma i odatle će mu doći slom...
Na procesu brani oba optužena advokat Robba iz Trsta. Rezultat još nije poznat. Javit ćemo ga naknadno. Proces je naime započeo danas.
Rijeka, 19. novembra 1932. — Jučer je završen proces protiv dvojice Valenčiča zbog pobune u Javorju. Preslušano je mnogo svjedoka, koji govore preko tumača, jer ne znaju talijanski. Državni tužilac tražio ie za obojicu po 3 godine zatvora. Medju-tim stari Valenčič bio je oslobodjen u povodu amnestije, koja se može da primijeni na njegov slučaj, a mladji je oslobodjen zbog pomanjkanja dokaza.
Osem let ječe in vse stroške mora plačati
Občine, novembra 1932. Družini Malalan je prišel nalog, da mora plačati 3.000 lir za Rika Malalana, ki je bil leta 1930 obso-!en na 8 let ječe. — Brez komentarja! (Mos)
Aretiranci radi kmečkih uporov
Dolina, novembra 1932. Aretiranci iz Doline so izpuščeni na svobodo in le eden še čaka v zaporih z upanjem, da tudi njega kmalu izpustiju. Vsem se čudno zdi, da so izpustili aretirance, saj so s tem kaki desetorici vohunov za njih podlo delo dali kar naravnost nezaupnico. Vodja teh izdajic je Pavlič Filip, po domače Gombač. Njegov brat — fašist, se je tudi že proslavil. _ pa kljub temu sedi v zaporih. Lani je vlomil v občinske prostore in skušal odnesti vse kar mu je prišlo pod roke. Sedaj pa — sedi!
Iz Boljunca so zaprti še štirje, iz Kregelj le še nekaj, dočim iz Ricmanj pa še skoro vsi in nestrpno čakajo na skorajšnjo svobodo. (Mos).
Trpljenje Mačkovelj brez konca
ARETACIJE IN KONFINACIJE
Mačk o vi j e, novembra 1932. Aretirani Silvester Stranj, star 17 let (št. 59) in Purger Alojzij iz Križpot sta obsojena na tri leta konfinaciie.
Tul Marij, star 37 let in Stranj Alojzij, star 22 let, se nahajata v zaporih v Trstu;
Purger Silvester, star 16 let in Stranj Alojzij, star 24 let. (št. 58) se pa nahajata v zaporih v Kopru.
Tul Albert, star 19 let in Sik Roman, star 16 let. se nahajata v tržaških zaporih in imata upanje, da se kmalu vrneta.
Aretirancem se godi zelo slabo. Hrano dobivajo le enkrat na dan in še to tako, da ni užitno.
Vsa vas je pod vtisom teh aretacij in kazni. Ovaduhi pa so v vednem strahu, ker se boje da jih dan za dnem zadene maščevanje Stražijo jih celo civilni agenti in ka-rabinijerji, zlasti ponoči. Seveda so vsi oboroženi vsaj s samokresi. Znani Tul Ivan (št. 62), pa se je oborožil celo s puško; ko se pa enkrat stemni, jih nj več na spregled. Najbolj se boje amnestije, ker mislijo, da bo rešila njih žrtve. Da bi se to le zgodilo! (Mos).
Dve leti zapora je odležal
in dobil še šest mesecev ...
Tinjan, novembra 1932. Že leta 1930 je bil odveden v zapore v Trst in jta to obsojen na dve leti ječe Silvester Zerbe, osumljen protifašističnega delovanja in propagande. Sedaj, ko bi se moral po odsedeni kazni vrniti je prišla novica, da je obsojen da šest mesecev zapora. Nahaja se v zaporu v Rimu. (Mos).
Sedem mesecev zapora
Pobegi pri Kopru, novembra 1932. Na sedem mesecev zapora in večjo denarno kazen je obsojena iz Pobegov Marija Jakomin, ker ie prekoračila brez potnega lista
mejo.	.	,
Ker ni dobila službe se le vrnila domov, kjer so jo pridržali v zaporih. (Mos).
Domov se je vrnil in je bil takoj aretiran
Dekani, novembra 1932. Domov se je vrnil ker je mislil da se mu vsled amnestije'ne bo nič zgodilo, Dominik Piciga, Toda komaj je prišel domov, so ga odvedli v zapore in ga tam obdržali. Kot se razvidi, je amnestija res le za zločince in razbojnike! (Mos).
Tudi osebe na važnih položajih v zaporu
Trst novembra 1932. Govori se. da je bilo v Trstu ob priliki proslave desetletnice fašizma aretiranih in zaprtih mnogo ljudi, med njimi zlasti inteligenca. Poročila o številu aretirancev niso še točna. Znano pa je, da so bile v zaporu tudi osebe, ki igrajo v tržaškem javnem življenju važno vlogo. Vse v znamenju amnestije. (Mos).	1
Izpuščeni aretiranci
Milje, novembra 1932. Aretiranci, ki so jih pred prvim avgustom v masah odvedli v zapore, sb bili izpuščeni. Materijalne škode jim seveda ne bo nihče poplačal. (Mos).
HALO! LJUBLJANČANI! HALO!
V nedeljo vsj' v gostilno „REINING AUS“ kjer bo kot vsako nedeljo veselica s plesom.
Dr. F. B. Sedej
Jesen je doba naših krvavih i bolnih obljetnica. A svake godine sve je više tih obljetnica. Tek smo komemorirali Gortana Bajca Bazovicu i Rapalo, a sad dolazi, eto, još jedan crni naš datum: 28. novembra po prvi put obljetnica smrti našeg velikog Sedeja, nadbiskupa goričkog, koji je bio sramotno žrtvovan fašizmu, koji je u svojoj Visokoj starosti, poslije dugih decenija najsavjesnije službe Bogu i narodu, grubo skinut sa svoje nadbiskupske stolice, da se zadovolji jedan svirepi politički sistem, koji je bio ponižen u momentu, kad je naprotiv morao biti odlikovan i nagra-djen, koji je bio udaren onda, kad mu je trebalo najviše snage, da brani načela Kristova i Božje zakone pravde pred nasilnikom. Umro je razočaran i shrvan od tog udarca. I ako je u svom životu bio vječ/ti borac i ako je mnogo zlo podijelio sa svojim narodom, ovu posljednju gorku čašu nije mogao podnijeti i nije mogao da je
Župnik Ivan Rejec, ki ie konfiniran v Južni Italiji, je bil koncem oktobra poklican pred sodnijo v Ajdovščini. Obtožen je bil. da je v večernih sestankih zbiral dekleta in fantje Marijine družbe in jim držal stanovske govore in predavanja. Sodišče ga je obsodilo na 1 mjesec zapora in 2000 lir (!) denarne kazni. Pri razpravi je sodeloval sam policijski upravnik iz Gorice g. Modesti. Takšne razsodbe se izrekajo v fašistični Italiji, ki se baha, da je rešila »rimsko vprašanje, sklenila konkordat ter odkazala Cerkvi mesto, ki ji gre. Kaj pomagajo konkordati, pa- naj bodo še tako dobri, ako ostanejo samo na papirju. Mussolini naj nikar ne misli, da se bodo katoličani v inozemstvu dali ujeti na »chif-fons de papier« (na papirnate cunje). Ka-tolišk svet bo sodil fašizem po njegovih dejanjih!
*
Župnik Fon iz AjdovŠč’ne je bil od Italijanov zatožen v Gorici, ker je v nekem primeru energično zahteval, da naj slovenski otroci hodijo le k slovenskemu pouku verstva, k laškemu pouku pa le italijanski.
Trst, novembra 1932.
Sledeči primer naj prouče gospodje v Vatikanu, ki so sklenili z Mussolinijem konkordat. V Truškah na Koprščini upravlja župnijo neki Mezinec, rodom sicer Slovenec, v resnici pa najhujša poturica in podrepnik fašistov. Ta gospod, če ga smemo sploh tako imenovati, je stopil 15. avgusta tega leta pred oltar in takole nagovoril prisotne vernike, ki so prišli v cerkev, da slišijo slovensko ,prepoved: »Lodato sia Cristo! Ouel che anderà durante la pridiga fora delia Chiesa, i carabinieri lo
Mapi do dna. Bio je pogodjen u svojoj najdubljoj intimnosti, u svom najdubljem . uvjerenju. Vidio je muke naroda, nastojao je, da mu te muke smanji, ublaži, da bude utjeha i pomoć svom narodu. I on je to doista bio, s uvjerenjem, da je iza njega jedna velika sila, jedna velika organizacija. Medjutim pokazalo se sasvim obratno: Ta velika sila i ta velika organizacija stupila je u savez s protivnikom našeg naroda i s protivnikom njegovim...
Svježe su uspomene na sve one dogo-djaje u vezi s promijenama u goričkoj nadbiskupiji. Nije o tome pisala opširno i sa zgražanjem samo naša štampa. Bio je to dogodjaj, koji je bio izazvao protest čitavog svijeta, a naročito katoličkog svijeta. U najispravnijim katoličkim listovima mogli smo čitati kritike u povodu takvog postupka Vatikana i ime dra Sedeja postalo je još prije njegove smrti ime heroja. A pogotovo se njegovo ime pronijele svijetom, kad je neposredno poslije tih promijena u nadbiskupiji, shrvan ^umro. Ime dra Sedeja postalo je ime mučenika:
Kao heroj i mučenik dr. ' Sedej živi i živjet će vječno u našim uspomenama. I sada prilikom prve obljetnice njegove smrti naša emigracija diže ponovno glas protesta protiv onoga, što se učinilo pod konac života jednom ispravnom velikom svećeniku i čovjeku, kojeg je sav narod u Julijskoj Krajini poštovao i voh'o zbog njegove velike pobožnosti i pravednosti. Protestiramo protiv uvrijede koja je oborila i u grob bacila jednog rijetkog čovjeka, a protestiramo i protiv uvrijede, koja je nanešena našem narodu u Julijskoj Krajini time, što je nadbiskupija gorička predana u ruke čovjeku, koji je ogorčeni protivnik našeg naroda, čovjeku, koji mrzi naš narod, koji provodi sporazumno s fašizmom sistem uništavanja našeg naroda kroz crkvu, koji ruši ono, što je Sedej s mukom gradio i koji obešćašćuje najintimnije osjećaje našeg naroda u Julijskoj Krajini.
A Blagopokojnom Sedeju kličemo: Vječna Slava!
Do neprilik je prišlo, odkar se je nastanil v Ajdovščini neki don Tavagni z Beneškega, ki razen šolskih ur uči še posebej laške otroke.. Neka deklica domačinka, ki služi kot pestunja pri orožniškem maršalu, je od gospodarjev prisiljena, da mora hoditi k temu laškemu nauku namesto k slovenskemu, ki je v cerkyi.
*
Goriški škofijski upravitelj mosgr. Si-rotti se je 28. oktobra udeležil fašistovskih slavnosti ob strani fašističnega tajnika Avenantija.
*
Predzadnjo 'nedeljo oktobra je bil po vsem katoliškem svetu propagandni dan za misijonstvo. Izšle so vsakovrstne tiskovine in knjižice. Za slovenske vernike goriške škofije je izšla drobna brošurica »Molimo in trpimo za misijone«. Predstavnik škofijskega misijonskega tajništva je bil, kakor se čuje, poklican na kvesturo (policijsko upravo), kjer so izrazili svojo nevoljo, da si še kdo predrzne kakih pet slovenskih besed natisniti in širiti med ljudstvo.
(»Slovenec«).
manderanno in Sardegna«. Po tem čudnem, vseprej kot krščanskem uvodu je za-če! pripoveiovati v ravno tako spakedra-rii italijanščini kajti ta veliki prijatelj ita-Ijjanstva in fašizma ne pozna namreč niti dobro italijanskega jezika. Slovenski verniki, ki niso razumeli, kar iim ie govoril nevredni služabnik božji, so ali zaspali ali zapustili cerkev. Toda pred cerkvijo so res stah karabinerji in so pretepli vsakega, ki se je zdrznil zapustit cerkev, kjer se je vršila italijanska pridiga. To so sadovi jveze med fašizmom in Vatikanom.
Nadbiskupska palača u Gorici, u kojoj je umro dr. Sedej, s napisom: »W 1’ Italia,
a morte Sedej...«
CERKEV V DEŽELI KONKORDATOV
OBSODBA KONFINIRANEGA SLOVENSKEGA ŽUPNIKA IVANA REJCA. — ZATOŽEN TUDI ŽUPNIK FON.-SIROTTI NA FAŠISTOVSKI SLAVNOSTI. — SLOVENSKA
BESEDA SE NE SME TISKATI!
TALIJANSKE PRIDIGE V ČISTO SLOVENSKIH OBČINAH
»Quel che anderà durante la pridiga fora della chiesa. 1 carabinieri lo manderano in
Sardegna!«
Aretacije na Vipavskem
Gorica, novembra 1932. V Ajdovščini je bil pred nekaj tedni nenadoma aretiran absolviran jurist g Branko Vrčon iz Dobravelj na Vipavskem. Lansko ieto je dovršil akademske študije na univerzi v Padovi, nato je stopil v advokatsko prakso v Ajdovščini. — Istočasno z g. Vrčonom so orožniki nekega dne ob petih zjutraj v Skriljah pri Sv. Križu aretirali uradnika g. Fa-vettija. Uklenjenega za roke in še priklenjenega na dve daljši verigi, za katere so ga držali, so ga odvedli najprej v Ajdovščino, Vsi ljudje, ki so se zgražali nad tem ciničnim poniževanjem človeka, menijo, da drugod po svetu kvečjemu živali vlačijo na tak način. — Oba aretiranca se nahajata sedaj v goiiških sodnih zaporih.
Iz zaporov se vračajo pobiti in strti
Čežarji pri Kopru, novembra 1932. Letošnjega marca je bil obsojen na tri leta zapora Vatovec Lazar, ki se je takrat ravno vrnil iz Francije. Ljudem pa se zelo čudno zdi, ker je bil te dni izpuščen in je torej odsedel le osem mesecev.
Iz zaporov se je vrnil tudi Jožef Vatovec, ki je bil aretiran 1. maja letošnjega leta po znanem Josipu Lavrihi. Vrnil se je iz ječe ves strt in pobit, kar ie vsekakor znak nečloveškega postopanja z ljudmi v laških ječah. Otroci in žena pa so med tem doma stradali in umirali. Toda kaj pomaga, če se je oče vrnil, ko pa ne bo sposoben več za delo (Mos).
Aretacije v Povirju na Krasu
Trst, novembra 1932.
Okoli 28- oktobra, ko so slavili fašisti obletnice pohoda na Rim, ie neki fašist Fabjan iz Dan podtaknil v šolsko poslopje v Povirju pri Sežani posodo z bencinom, ki jo je kupil pri znanem trgovcu v Sežani. Nato je šel k karabinjerjem in javil, da je vonjal smrad po bencinu v bližini šole. Toda bil je pri svoji peklenski nakani prevkoren. Radi tega so ga morali karabinjerji’ pridržati v zaporu. To pa jih ni oviralo, da niso obenem aretirali celo vrsto zavednih domačih fantov.
Teške osude kriumčara iz riječke slob. zone i amnestija
Rijeka, novembra 1932. Poznato je, da je kriumčarenje iz slobodne zone u posljednje vrijeme jako živo, jer je narod u riječkoj pokrajini vrlo siromašan i pomaže se kako znade i može. Razumije se, vlasti su stroge i progone kriumčare Več ih je nekoliko stotina osudjeno na duge zatvore i ogromne globe za najmanji kvantum pro-kriumčarene robe. Tako je 11 marta prošle godine riječki tribunal osudio osamnaest kriumčara, koji su u par navrata iznijeli iz riječke slobodne zone šećera u ukupnoj količini od neke 4 tone kao i par stotina kilograma kave. Tom su zgodom izrečene slijedeće osude: Nikola Vlah na 3 godine i 10 mjeseci zatvora i 200 hiljada dinara globe; Milan Kučić, Nikola Kučić, Ivan Puž, Nikola Kinkela, Milan Poškić i Andrija Puž na 3 godine i 11 mjeseci, 200 hiljada dinara globe i 2 godine uvjetne slobode! Josip Ivanić zbog sudjelovanja na 40 hiljada dinara globe. Na isti način bile su osuđene zbog sudjelovanja u tom krium-čarenju i Ana Dukić i Ana Samsa na 5 mjeseci zatvora i 35.464 dinara globe. Ta je kazna za Dukićevu i Samsu međutim po posljednjoj amenstiji oproštena. Nadalje su osuđeni: Katarina Samsa na 100 dinara globe. Na presudu su dali priziv Ivan i Andriia Puž i Josip Ivanić, dok je za ostale uložen priziv od strane suda.
Obzirom na amnestiju osuđenima je reducirana kazna kako slijedi: Nikola Vlah, Nikola Kinkela, Ivan Kučić na 4 godine 9 mjeseci i 198 hiljada dinara globe po osobi; Ivan Puž, Milan Poškić na 3 godine i 1 i pol mjeseca zatvora i 163 hiljade dinara globe po osobi; Andrija Puž na godinu i 10 mjeseci zatvora i 99 hiljada dinara globe. Konačno je aplikacijom redukcije oprošten trogodišnji zatvor i čitava globa Nikoli i Milanu Kučiću, Andriji Pupu, dok su od globe oprošteni Ivan Kinkela, Josip Ivanić i Katarina Samsa.
izvrsno je sredstvo za čišćenje želuca i crijeva
čisti bez boli, a brzo
MAGM
1 m
uklanja sve želučane boli, ako se uzimlje poslije objeda i večere u malo vode na vrhu od noža
MAGNA
preporuča se djeci i odraslima D apotekama jedan omot stoji 4 dinara
■a
MANIFESTACIJA NAŠE MISLI U ZAGREBU
PROSLAVA 120 GODIŠNJICE RODJENJA I 50 GODIŠNJICE SMRTI JURJA DOBRILE
Prošle nedjelje imali su emigranti iz Julijske Krajine u Zagrebu dvije proslave. Ujutro je u Glazbenom zavodu proslavljena desetgodišnjica društva »Istre«, a navečer 120 godišnjica rodjenja i 50 godišnjica smrti našeg velikog narodnog preporoditelja biskupa Jurja Dobrile. I jedna i druga manifestacija uspjela je. Radi prostora ne možemo da se opširno upuštamo u opisivanje tih manifestacija naše misli, nego moramo, da se ograničimo na registraciju najvažnijih momenata.
BLAGOSLOV ZASTAVE DRUŠTVA »ISTRE«
U nedjelju ujutro u devet sati uputila se iz društvenih prostorija »Istre« u Boškovićevoj ulici povorka društvenih članova sa zastavom na čelu u katedralu na Kaptolu. Tamo se imala blagosloviti zastava. U katedrali je za tu priliku služio svečanu službu božju kanonik dr. Lovro Radičevič uz veliku asistenciju. Crkva je bila puna svijeta. Poslije službe božje obavljen je svečani čin posvete zastave. Zastavu su do glavnog oltara pratile istarske djevojke u narodnim nošnjama.
Poslije mise povorka emigranata uputila . se iz crkve u Glazbeni zavod. Povorka je prošla Bakačevom, Praškom ulicom, Zrinjevcem, Ulicom Kraljice Marije i Gundulićevom ulicom. U Glazbenom zavodu je održana svečana matineja, na koju je nagrnulo toliko svijeta, da su prostrane prostorije i galerije bile prepune i mnogi su se morali vratiti, jer nisu stali u dvoranu, a i hodnici su bili puni.
MATINEJA
U GLAZBENOM ZAVODU
Ovu su priredbu uveličali svojim prisustvom mnogi odličnici.
U prvim redovima bili su ban Savske banovine dr. Perovič sa tajnikom, podnačelnik grada Zagreba Pavlina, rektor sveučilišta dr. Bazala, državni tužilac dr. Ružič, zatim brojni pretstav-nici nacionalnih humanih, socijalnih, kulturnih, privrednih i ostalih društava. Bio je prisutan pretsjednik saveza dobrotvornih društava »Narodne zaštite« bivši ban dr. šilović, u ime Sokolskog saveza Lacko Križ, u ime sokolske župe dr. Gavrančić, zatim u ime češkoslovač-ko-jugoslovenske lige gg. Bogunović i ing.. Kolibaš, u ime češke Obec g. To-mašek, u ime Društva hrvatskih knje-ževnika dr. Andrić, prof. Fran Hešić, pretstavnici Jugoslovenske Matice, Jadranske Straže, Jugoslovenskog narodnog ženskog saveza, društva »Merkur«, Mlade Jugoslavije i brojnih drugih đru-
Biio bi nemoguće spomenuti sve one, koje bismo morali spomenuti i koji su pridonijeli svojim prisustvom dostojanstvu priredbe. Opazilo se, da je Zagreb po svojim najodličnijim pretstavnicima odazvao pozivu. I to je bilo sa velikim zadovoljstvom opaženo od prisutnih emigranata. Na ovu su manifestaciju poslale svoje zastupnike i mnoge naše emigrantske organizacije iz raznih krajeva Jugoslavije, pa je tako došao pretsjednik Saveza emigranata g. Dr. Ivan Marija č o k, pretstavnici naših _ organizacija u Novom Sadu, Ljubljani, Laškem, Beogradu itd.
GOVOR
PRETSJEĐNIKA »ISTRE«
Priredbu je otvorio govorom pretsjednik društva »Istre« g. dr. Ivo Ražem. U svom govoru ističe rijetko velik odaziv gradjanstva pozdravlja odličnike, u prvom redu g. bana Govori o značenju ovog dana, kad se slavi desetgodina napornog i uspješnog rada društva »Istra«. Zanosnim riječima govori o idealima Istrana, o njihovoj nepokolebivoj ljubavi i vjeri u slobodnu braću i u Jugoslaviju. Dr. Ražem čita zatim telegram, koji će se uputiti Nj. Vel. Kralju, a koji glasi:
»O deset-godišnjici rada svoje nacionalne kulture i socijalne organizacije u Zagrebu Istrani vjerni sljedbenici svojih narodnih učitelja, prožeti vjerom u Boga i u Kralja sjećaju se u prvom redu svoga gospodara oduševljenim pozdravom stalne vjernosti i nepokolebljive odanosti«.
Poslije toga dr. Ražem pozdravlja delegate saveza iz Beograda i ostalih emigrantskih organizacija iz Julijske Krajine. Zahvaljuje i onima, koji su na današnju slavu uputili svoje^ pozdrave brzojavno ili pismeno. Zatim čita te dopise i brzojave, kojih je velik broj. Tako je stigao pozdrav od društva »Istre« iz Beograda, od Viktora Cara Emina, Jugoslovenske Matice u Kastvu, Sušaku, Splitu, Osijeku, Požegi, od primorskih akademičara iz Ljubljane, »Edinosti« iz škofje Loke, naših društava iz Broda, Osijeka, Skoplja i Subotice, od Rikarda Katalinića Jeretova, organizacije emigranata iz Trbovlja, društva »Tabor« iz Kamnika, društva »Soče« iz Ljubljane, društva »Soče« iz Celja, Kluba koruških Slovenaca iz Ljubljane, društva »Soče«
iz Dolnje Lendave, splitskog načelnika g. Račića, kluba »Kras« iz Splita, Vjeko-sa« Maribor, Maria šegote, Sušak, Inž, ša« Maribor, Maria šegote, Sušak, Inž. Ružica, Karlovac, klub »Kras, Split, »Tabora« — Ljubljana, Dr. Gradišnika, prof. Demarina, ing. Hvale, Sergovića, ing. Tomašiča, Matejčića, Vladiškovića —• Gospić, kluba Primork, Ljubljana, Mlade Soče, Ljubljana, itd.
U nastavku svog govora pretsjednik dalje veli, da su Istrani uvijek sa idealnim nadama gledali na bijeli Zagreb, isprva najprije samo na Hrvatsku, u kojoj su naišli na veliko shvaćanje i razumijevanje, a onda dalje preko Save i Drine, na braću iz Srbije, kako su osjećali u sebi neku nevidljivu zaštitu, neko okrilje. Sanjali su o velikoj Jugoslaviji i vjerovali da ona mora doći. Ali ušutkana je pjesma, nestalo je radosti i narodnog života u našoj Istri i ona se žrtvovala da braća Slovenci, Hrvati i Srbi uživaju svoju slobodu i da mogu uživati plod mira i biti sretni u svom domu, u svojoj lijepoj i velikoj kraljevini Jugoslaviji.
Nema u Istri više učitelja ni prvaka, jer su svi evo ovdje na okupu kao sjena i uspomena naših nekadanjih sastanaka pod slovenskim lipama, naših zborova na obali našeg Jadranskog mora. Mi se ne smatramo emigrantima u pravom smislu riječi, jer mi nismo ostavili svoju rodje-nu grudu i otišli u drugi tudji kraj, već smo došli braći u svoju Jugoslaviju, kojoj pripadaju svi Jugosloveni, gdje god oni živjeli. Zato se mi ovdje smatramo kod kuće, pa molimo ostalu braću naročito Zagrepčane, da susretaju našeg čovjeka s povjerenjem. Pretsjednik u svom govoru upućuje poziv na članstvo da ustraje u potpunoj slozi i da poradi za skupno dobro cijeloga našega naroda. Mi, veli na kraju, nemamo imperijalističkih težnja. Tražimo elementarna prava na suvremeni život, nacionalni i kulturni. Traži se mir i napredak civilizacije, ali gr ješke i propusti mogu i moraju biti popravljeni. U našem istarskom pitanju nije interesirana samo Jugoslavija kao nacionalna država nego i Evropa, koja je vezana uz rješenje vitalnog pitanja jedne krupne manjine.
Poslije govora dra Ražema otsvirao je amatersko simfonijski orkestar društva »Merkur« pod vodstvom g. Mihoko-vića, istarsku himnu »Predobri Bože« od Brajše Rašana, koja je tom prilikom po prvi put s velikim uspjehom otsvirana, ostavivši dubok utisak kod prisutnih.
REFERAT O POSTANKU I RADU DRUŠTVA »ISTRE«
G. Semelić u svojem je referatu rekao u glavnom ovo:
»Deset godina navršiće se 30. o. mj., da je u Zagrebu osnovano Prosvjetno i potporno društvo »Istra«. Bilo je to 30. XI. 1922.
U tadanjim prostorijama »Narodne Odbrane«, u zgradi evangeličke crkvene općine, u Gundulićevoj ulici br. 28. sakupio se tog dana velik broj Istrana na ustanovnu skupštinu svog društva, osim »Soče« u Ljubljani. prvog društva emigranata iz jugoslavenskih krajeva pripalili Italiji.
Zamišljeno isprva kao skromno dru-štvance za podupiranje oskudnih istarskih izbjeglica,
koji su tada najvećim dijelom bili nastanjeni u »Barakama« na Ciglani, dobiva društvo već na ustanovnoj skupštini opsežniji ime i program: »Istra« hoće da okupi oko sebe sve Istrane, da održava čitaonicu i knjižnicu, predavanje i zabave, da pruža svojim članovima materijalnu i moralnu pomoć. Na toj ustanovnoj skupštini izabran je prvim društvenim predsjednikom blagopok. Dr. Ivo Zuccon bivši zastupnik na istarskom saboru te predsjednik pokrajinskog odbora u Poreču, a u Zagrebu, kasnije veliki župan zagrebačke oblasti. On biva redom biran za pretsied-nika i na redovitim glavnim skupštinama 1924.. 1925., 1926. i 1927. te obnaša pret-sjedničku dužnost neprekidno oko 5 godina. Tih 5 godina pretstavlja ujedno i prvo razdoblje u životu i radu društva »Istre«.
Nemajući isprva vlastitih prostorija koristilo se prostorijama ustupljenim blagonaklono od »Narodne Odbrane«, kao i mnoga druga narodna društva. Tu se mogu održavati odborske sjednice, katkada i članski sastanci te glavne skupštine. Kasnije mogu članovi da dolaze tu i tamo u te prostorije radi čitanja i radi posla 'u društvenoj kancelariji. Konačno su te prostorije-zaslugom predsjednika potpuno prepuštene društvu. Društvena kancelarija izdaje preporuke za namjesterna, sastavlja molbe za državljanstvo, za dozvole boravka ruposlenja. Ova se grana društvenog rada razvila ponajviše i sigurno može se ustvrditi, da je pomoću toga znatan broj članova uspio urediti mnoge potrebe dnevnog života. Već tada daju se katkada i skromne potpore siromašnim članovima. Nastoji se održavati i širiti što življe sjećanje na zemlju Istru raspačava-niem istarskih novina i knjiga. Pod konac ovog prvog razdoblja okuplja se grupa onv ladine, većinom sveučilištaraca, koja prire-djuje lijep broj poučnih i narodno-propa-gandnih predavanja te nekoliko uspjelih zabava s diletantskim predstavama, sve to skromno namijenjeno samo članovima.
Takvim, eto, radom ispunilo je društvo prvo razdoblje svog djelovanja. Ovo, prvo, razdoblje možemo obilježiti skromnim, povučenim, radom nenamijenjenim javnosti.
»Istra« je kroz tih prvih 5 godina opstanka ostala, da se tako izrazim, konzervativna, a neke inicijative, skučene, da tek u drugom razdoblju provale i dovedu do većeg poleta.
Dok je prvih godina broj članova rasao, počeo je 1926. taj broj padati, jer su mnogi zanemarili svoje članske dužnosti, te su bili brisani. Razlozi su bili razni:	nemarnost,
nezgodne prostorije u koje se društvo preselilo, ali je bilo i opozocionih (stranačkih) razloga.
Pokušaji da se bivši i novi članovi privedu u društvo uspjeli su konačno u maju 1927. Tada ie konačno stvoreno opće raspoloženje za obnovu društva i poletno se pristupilo tom radu. Dotadanji predsjednik pok. Dr. Ivo Zuccon već duže vremena pritisnut bolešću nije mogao da i nadalje posvećuje svoje sile aktivnom radu u Upravi društva te se zahvalio na dužnosti predsjednika. U junu 1927. održana je vanredna glavna skupština, promijenjena su pravila iz razloga da se što bolje naglase najglavnije točke programa za budući društveni rad.
žem, koji biva biran i nadalje kroz pet godina do danas.
Time prelazi »Istra« u II. razdoblje svoj opstanka.
Program rada ima biti; okupljanje svih Istrana i uopće izbjeglica: iz ostalih ju-goslovenskih krajeva pripalili Italiji, na-stojanje za uži dodir s gradjanstvom radi sirenja kulta Istre, onemogućenje pokušaja strančarske oolitike, pojačanje narodno obrambenog propagandnog pa kulturnog i socijalno-humanitarnog smjera u društvenom radu Odaziv je bio velik, te je otada bro članova počeo neprestano rasti. Društvo ss preselilo u podesne prostorije, organizovalt se uredsko poslovanje, namjestio činovnik uredila čitaonica, a moralno i materijalne pomaganje članova i izbjeglica nečlanov: podiglo na dotada nedostignutu visinu.
I ocmju nastupi pred javnošću. Priređuju se istarske radio večeri i uspjele za bave. Već u početku te obnove zamišlj: se i okupljanje čitave naše emigracije nastanjene u Jugoslaviji, jer su se, potaknut primjerom Zagreba, udružili u srodna društva i emigranti u mnogim drugim centrima.
Konačno je ostvarena i ta zamisao te je 1931. u Zagrebu udaren temelj Savezu naših društava.	*- -
Uz učestvovanje društva pokrenut je u Zagrebu u prvoj polovini 1929. list »Istra«, koji izlazi sada već 4. godinu te se od mjesečnika razvio u tjednik, a proširio posvuda, gdje ima naših zemljaka.
Posebnu djelatnost razvilo je društvo i propagandnim radom među samim članovima održavanjem brojnih članskih sastanaka, proslava, komemoracija i skupština, kojima se daje sve veći publicitet.
Kad zatim nadođoše dani te počeše pa-đati^hiciu leđa Mučenika u Puli i Bazovici, društvo ih dostojno slavi i stvara njihov trajni kult.
Mnoge viđene istarske javne radnike, društvene funkcionare i članove otpratilo je društvo do vječnog počivališta. Društvo ne propušta nijedne zgode da dade izražaja o osjećajima svojih članova prigodom važnih nacijonalnih manifestacija.
U unutarnjem društvenom radu razvijaju se nove snage, daje se poleta raznim inicijativama.
Radi što boljeg provadanja programa pristupa se postepeno organizovanju raznih otsjeka i sekcija.
Osniva se isprva pjevački zbor (1929.), koji se kasnije pretvara u Pjevački odsjek te lijepe uspjeva i nastupa jednom izvrsnom priredbom večeri istarskih pjesama. Nažalost daljnji napredak zbora izostaje.
Socijalni odsjek osnovan početkom 1931. unaša sistem u davanje pomoći, koje se na temelju dugogodišnjeg iskustva podređuje stanovitim načelima i propisima, te
omogućuje da se mnogim oskudnima pomogne prehranom i nastambom, putnom pomoći i traženjem uposlenja. U svrhe socijalnog odsjeka organizuju se i vanredni doprinosi članova.
Čitaonica na Selskoj cesti kao sekcija daje mogućnosti brojnoj tamošnjoj koloniji članova da se pod okriljem društva sastaju u tom udaljenom kraju grada bez potrebe da dolaze u centrum. Time je ujedno ukazano na smjer, kojim bi trebalo nastaviti daljnjom lokalnom (teritorijskom) decentralizacijom društva.
Omladinska sekcija razvila je kroz kratko vrijeme postojanja veliku aktivnost
goječi razne društvene discipline. Uredila je knjižnicu, osnovala diletantski pododsjek, mandolinistički zbor, drži redovne sastanke s predavanjima i diskusijama. Dolazi višeput radi svoje vatrenosti i u protivštinu sa starijima, ali eto, ipak i današnja proslava pokazuje uspjehe složne saradnje.
U »Istri« ima i mnogo članova iz Trsta i Gorice, koji su većinom posljednjih nekoliko godina jače počeli dolaziti u Zagreb. Da se saradnja emigranata iz svih tih krajeva što jače naglasi promijenilo je Pr. i p dr. »Istra« naziv u »Istra« udruženje emigranata Jugoslavena iz Julijske Krajine.
Društvo je svršilo zamjeran mnogostran rad, a ima još mnogo osnova neizvršenih.
Uspjeh će se postići boljim funkcioni-sanjem društvenog poslovanja.
Društvo treba teritorijski decentrali-zovati,
jer je to za ovako veliki broj članova u ovako velikom gradu potrebno, a dru-št veni rad dekoncentrirati prema raznim granama društvenog djelovanja«.
GOVORI PRETSTAVNIKA STUDENATA OMLADINE I RADNIKA
Iza toga pozdravili su zbor i deset-godišnjicu društva »Istre« prestavnici studenata, omladine i radnika. Najprije je progovorio u ime akademičara emigranata g. Ante Radoslović, koji naglasuje saradnju izmedju društva »Istre« i Istarskog akademskog kluba, koja je bila uvijek plodonosna i želi, da se ta saradnja i dalje razvija na korist naše ideje. U ime omladinske sekcije društva »Istre« izrekao je vrlo temperamentan omladinski pozdrav, s revolucionarnom borbenom notom omladinac Vidmar, i bio je aplaudiran dugo od zagrijanih slušalaca. U ime istarskog radništva i seljaštva u Zagrebu govorio je g. Nikola Zuccon koji kaže me-dju ostalim:	‘
»Iza vatrenih riječi, punih osjećaja rodoljublja koje ste čuli čas prije od akademičara i omladinaca, zapala me je dužnost i čast, da iznesem svoje misli kao pretstavnik radnoga istarskoga naroda. U ime seljaka i radnika, koji sačinjavaju i kod nas u Istri najveći dio pučanstva, želim da sa ovoga mjesta izrazim zahvalnost svima, koji su za radništvo imali srca i smisla, pa su nam pomogli da osiguramo eksistenciju sebi i svojim porodicama u slobodnoj Jugoslaviji. Pravo da kažem, mi smo radnici prije deset godina osnovali ovu organizaciju. Ponosni smo da je ona postigla tako zamjerne uspjehe, pogotovo u socijalnom pogledu, da ne govorim o nacionalnom jer je mogla uz vašu pomoć da otare mnogu suzu našoj istarskoj sirotinji. U krilu ove organizacije, radničkom inicijativom, pod votstvom radnika, već kroz više godina postoji socijalni odsjek. Mi radnici čestitamo danas društvu »Istri« njenu deset-godišnjicu. Treba da se svi okupimo i da nosimo našu organizaciju od uspjeha do uspjeha. Radnici učiniti će to pod svaku cijenu i spremni su da se žrtvuju, da se pokažu dostojni sinovi zemlje koja ih je rodila
Naručujte
DŽEPNI KALENDAR
EMIGRANT
ZA GODINU 1933
Poslužite se našom narudžbenicom koja Ie odštampana iza ovog oglasa na str. 4 dolje.
Uprava lista „ISTRA", Zagreb
MASARYKOVA	28a
i u koju ćemo se vratiti, ako ne danas sigurno sutra.«
Poslije ovih govora kao daljnja točka bila je uvertira Zajčeve opere »Lizinka«, koju je odsvirao orkestar »Merkura«. Zatim je pjevačko društvo »Mlađost-Balkan«, pod vodstvom dirigenta g. Gotovca otpjevalo s velikim uspjehom »More Adrijansko« od Hajdriha. Iza toga su članice Sokola III. Istranke u narodnim nošnjama stupile na pozornicu a stupilo je na pozornicu i vodstvo tog sokolskog društva. U ime sokolstva dr. Alfred Pichler pričvrstio je na zastavu »Istre« trobojni trak s crnim florom, znak jugoslavenske misli, koja tuguje za neoslobođjenim krajevima. Izrekao je srdačan sokolski govor, koji je bio s osjećajem primljen. Iza tog svečanog i dirljivog čina, sokoliće u nošnjama izvodile su jednu lijepu točku ritmičkih vježba.
Pjevački zbor »Mladost-Balkan« nastupio je opet s nekoliko odlično otpjevanih pjesama, kako to samo taj zbor zna. Pored ostalih melodija pjevane su vrlo dobro istarske narodne pjesme od Matetića. Aplauzu nije bilo kraja.
IZREDALI SU SE JOŠ NEKOJI GOVORNICI
Govorio je g. dr. Ivan Marija čoku ime Saveza i istakao je borbu našega naroda u Julijskoj Krajini za svoje održanje. Prikazao je najglavnije momente iz života našeg naroda pod Italijom i sjetio se naših velikih žrtava od Gortana do Sedeja. Njegov je govor ostavio utisak na prisutne, naročito na slobodnu braću Jugoslavene. Govorila je još gdja Olga Krnic Peleš, poznata zagrebačka nacionalna radnica, koja je pozdravila emigraciju i narod u Julijskoj Krajini pjesničkim riječima. U ime Jugoslavenske Matice govorio je krepko i s osjećajem poznati prijatelj emigranata i Julijske Krajine pukovnik u m. g. Mi-cić.
PREDAVANJE O NAŠI
Dr. Juraj Dobrila rodio se je 16. IV. 1812. t. j. tri godine iza dra Ljudevita Gaja.
Propeo je svoju mladost u vrijeme preporoda hrvatske narodne misli.
Svršio je gimnaziju u franjevačkom samostanu u Karlovcu, te je bez sumnje bio pod uticajem tog nacionalnog duha; to nam svjedoči sav njegov kasniji rad.
Karlovcu i njegovim Franjevcima ima Istra da zahvali svoj preporod, jer su oni užgali u Dobrih iskru patriotizma.
Godine 1837. svršio je dr. Juraj Dobrila bogoslovne nauke, a malo iza toga ga je tršćansko-koparski biskup Matej Ravnikar poslao u Beč u Augusti-neum, gdje je postigao doktorat teologije.
Nakon dovršenih nauka živio je dr. Juraj Dobrila u Trstu sve do svoje četrdeset i pete godine.
Godine 1849. imenovan je profesorom i ravnateljem četvrtog tečaja bogoslovnog sjemeništa sa sjedištem u Trstu; stanovao je u sjemeništu i bio sa bogoslovcima u- neprekidnom kontaktu.
Po izjavi njegovog djaka, kasnije biskupa Andrije Sterka, bio im je ravnatelj, profesor, otac i brat.
12 oktobra 1857. imenovan je biskupom porečko-puljskim, a ustoličen 17. maja 1858. U ovoj biskupiji radio je 17 isedamnacst) godina. 20. maja 1875. postavljen je za biskupa tršćansko-ko-parskoga. a 20. septembra 1875. rastao se je s Porečom i preselio u Trst, gdje je živio do svoje smrti 13. januara 1882. Pokopan je na groblju Sv. Ane u Trstu; oko njega počivaju njegovi prijatelji i suradnici.
Prije nego li predjem na njegov javni rad, želim da prikažem stanje našeg naroda u Istri, kako se je razvijalo do njegovog nastupa i kakvo je bilo za njegova života.
Sva morska obala od Plomina do Kopra uključivo Buzet pripadala je stoljećima mletačkoj republici; ostali dio
Poslije priredbe u Glazbenom zavodu sastali su emigranti, koji su došli iz vana s pretstavnicima zagrebačkih emigranata u jednom restoranu na zajednički ručak, koji je protekao u bratimljenju Ì bilo je izrečeno nekoliko govora u kojima se govorilo o našem narodu u ropstvu i radu emigracije. Poslije ručka u prostorijama društva »Istre« bila je zajednička svečana sjednica na kojoj nisu bili samo odbornici društva, nego i pret-sjednik saveza dr. čok i mnogi pretstav-nici vanjskih organizacija.
ISTARSKO VEČE U KAZALIŠTU
Istarsko veče, koje je priredjeno u kazalištu u Frankopanskoj ulici kao proslava pedeset-gođišnjice smrti i 120 godišnjice rodjenja našeg velikog preporoditelja biskupa Jurja Dolorile, uspjela je iznad svakog očekivanja. Kazalište je Joho dupkom puno emigranata i ostalog "zagrebačkog gradjanstva. Priredba je imala svečan karakter, jer je bila pod visokim pokroviteljstvom zagrebačkog metropolite preuz. gospodina dra Ante Bauera. Sve je bilo dostojno velikog Dobrile, u čiju je slavu te priredba priredjena. U prvim redovima sjedili su odličnici. Ističemo samo, da su međju ostalim odličnicima naročito zapaženi biskup g. Carević dubrovački i pomoćni biskup mariborski g. Tomašič. Istarsko veče u kazalištu pokazalo je još jedamput kako je čvrsta ona veza izmedju Zagreba i Istre, koju je počeo da uspostavlja još biskup Dobrila.
Veče je otvorio simfonijski orkestar »Merkura«, pod vodstvom g. Mihokovića, istarskom himnom Brajše Rašana »Predobri Bože«, koju je publika saslušala dirnuta stojeći.
Iza toga slijedilo je predavanje o biskupu Dobrih, koje je održao g. Dr. Gju-ro Cervar, odvjetnik na Sušaku, nećak velikog biskupa. On je u svom sadržajnom predavanju rekao:
:m velikom dobrili
Istre — Liburni ja i srednja Istra sa Pazinom bila je pod vlašću Habsburgo-vaca.
U mletačkom dijelu nalazile su se biskupije: u Puli, Poreču, Kopru i neko vrijeme u Cittanovi ili Novigradu. U Habsburškom dijelu sijelo je biskupije bilo u Trstu i neko vrijeme u Pićnu.
U habsburškom dijelu Istre živio je sve do devetnaestog vijeka naš rod nacionalno mirnim životom kao i u ostalim našim krajevima. Iako su činovnici, gospoštija, svuda uredovah njemački, sa narodom su općili u njegovom jeziku.
Za karakteristiku prilika u prošlosti Sforno nekoliko činjenica:
Godine 1325. uredjuje se granica izmedju grofovije pazinske i posjeda patrijarhe iz Aquileje. O tom je na licu mjesta sastavljena isprava za naš rod pisana glagolicom sa opaskom: »I pisaše jednoj i drugoj stranci jezikom latinskim i hrvačkim, a gospoda sebi sahraniše jezikom nemškim«. Ova je isprava poznata pod imenom:	»Razvod
istrianski«.
Godine 1491. pokopan je gospodar Kozi jake u čepiću u crkvi samostana Pavlina. Nadgrobna ploča nosi glagolski napis i ističe, da je slavio slavu na dan sv. Adriana.
Naši gradovi imadu već tada svoje statute pisane hrvatskim jezikom, župnici vrše dužnost bilježnika, notara: ugovore, oporuke, itd. sastavljaju i pišu u narodnom jeziku glagoljskim pismom. To se isto dešava i u pograničnoj mletačkoj Istri, u Barbanu, Roču. Imao sam u^ ruci ugovor iz četrnaestog vijeka pisan od župnika u Roču glagoljski, gdje dužd mletački sa svojim pečatom potvrdjuje potpis i karakter župnika notara.
Drugi su odnosi donekle na zapadnoj obali, gdje je vladao lav sv. Marka.
U svakom gradiću bilo je po nekoliko obitelji, koje su imale velike posjede, časti i svu vlast, svi su bili Mle-čići. Glagolica vladala je u seoskim crkvama, a donekle i u gradovima. Tako
Ovdje odrezati
NARUDŽBENICA
kojom naručujem od uprave lista „Istra" u Zagrebu ----------- kom.
džepnog kalendara „Emigrant" za godinu 1933. à Din io-— po komadu, ukupno Din_____________ koju Vam sumu danas šaljem sa Vašom
ček. uplatnicom br. 36789.
O
Ime i prezime Zanimanje —
Mjesto ______
Z. pošta_____
9
=5
S
.£
-a
o
Poslužite se sa našom čekovnom uplatnicom broj 56789 koju možete dobiti na svakoj pošti
se nalazi u mom posjedu glagolski misal iz osamnaestog vijeka, koji je služio u jednoj crkvi u Novigradu (Cit-tanovi). Na polju vižinadskom bio je samostan gdje su se odgajali glagolaši. Ovaj samostan ukinuo je Josip II.
Bratovština sv. Antona u Vabrigi imala je svoj dnevnik, u koji su se za vrijeme od 1560. do 1620. godine unosili svi doprinosi; sedmorica seljaka vodila je ovaj dnevnik. Ovaj je dnevnik prešao u posjed pok. dra M, Laginje.
Vidio sam lično godine 1898. knjige župe u Taru, u kojima je tadašnji župnik Corazza bilježio rodjenja i ženidbe itd. glagolicom, jer su i prije uz prekid bile pisane glagolicom.
U gradovima republike vladao je talijanski jezik i talijanski dug.
Stanje ekonomsko nije bilo uvijek zlo, jer se inače ne bi mogla objasniti činjenica, da su naši djedovi bili vjerovnici stanovnika grada Rcvinas Ekonomsko stanje u Istri pogoršalo se je u devetnaestom stoljeću zbog loših godina i plaćanja javnih dadžbina.
Prije nekih stopedeset godina počele su dolazili u Istru pojedine obitelji iz Kamije, kraja, što se prostire uz jedan od pritoka Tagliamenta. Naš narod zove ih »Krnjeli«. Raštrkali su se po cijeloj Istri. U svakom većem mjestu i selu nastanila se po jedna ili dvije obitelji. Bavili su se obrtom, a kasnije trgovinom. Negdje su se potpuno pohrvatili, tako Carlavaris u Kastvu, Defar u Tinjanu itd., drugdje vršili su zlokobnu funkciju u podjarmljivanju našeg naroda u Istri.
Kroz prvih 50 godina u prošlom stoljeću nije se osobito mijenjalo stanje u Istri.
Godine 1848. pjevalo se je u Pazinu usred trga: »Još Hrvatska ni propala«, a medju pjevačima nalazio se i krnje! Pepić Camus.
Sudbonosne su za naš narod u Istri godine 1852., 1853., 1859. i 1866.
Kad su se Habsburgove! povlačili iz Italije, slijedili su ih činovnici Talijani, koji nisu htjeli, ih nisu smjeli da ostanu u Italiji. Njima su bile dodijeljene službe u Gorici, Trstu. Istri i Dalmaciji.
Ovi činovnici zaposjeli su malo ne sva sudska i administrativna mjesta u Istri. Nisu poznavah drugog jezika osim talijanskog. Prezirali su naš rod i zvali su ga »schiavo«; njegov jezik nisu htjeh da uče.
Krnjeli, koji su bili na putu asimilacije, povratih su se talijanstvu.
Godine 1852. i 1853. zavlada u Istri glad. Narod je kupovao kukuruz iz Hrvatske kod Talijana i Kmjela; zadužio se 1 time postao potpuno ovisan.
»Naša Sloga« opisuje vremena, kako su se razvijala u Istri ovako:
»Kamogod okom svmem po našoj Istri, svuda opazujem žalosni prizor ružnog preziranja i divljeg tlačenja neukog našeg puka od strane bezdušnih talijanašah i šarenjakah. Ti ljudi, uzgojeni po načelu «stiskaj i davi seljaka šćavuna i čim ga već stišćeš i daviš, tim će te više slušati i štovati« sada su se med sobom složili namjerom, vladati nam i gospodariti, nam iz srca izkore-niti ljubav prema rodu i jeziku našemu da tim kasnje rasplode i učvrste svoje talijanske nazore.«
»... Talij anaši bo izumih su u sadašnjih okolnostih način, po kojem mogu nas uvijek u verigah imati, nudjajuć nam rado i veselo, davajuć nam svoje novce u zajam ih na posudu dakako na veliki dobit od 12 do 25 po sto, ili pako prodavajuć nam trgovinu na poček s velikim dobitkom i računajuć nam i dobit (interes), ili napokon ostajuć za nas porukom kod trgovca kukuruza, komu oni plate star po 4 forinta, a nam ga računaju na poček do Bartulje po 8 for., do Miholje po 10 for., a do Marti-nje po 12 for.«
Seljaci plaćali su dugove sa grož-djem. Cijenu groždja ustanovljavali su trgovci. Seljak nije znao ni pisati ni čitati; nije stoga bilježio; isplatio je dug lihvarskim kamatima, a bio je jošte uvijek dužan, a nigdje nije našao zaštite, pravnika svoga roda nije nigdje imao.
Nastavni jezik škola bio je njemački i talijanski.
I ono malo školovanih ljudi, što su izišli iz naroda, djelovanjem škole prešlo je u protivan tabor.
Sam inače otporni biskup bilježi u svom dnevniku: »Jao si ga našim ljudem u Istri potlačenim od dva dušma-na. Naši ljudi težaju zemlju a trgovi-nu_ ostavljaju Talijanom. Koji se od naših dadu na trgovinu, odreku se svoje narodnosti i pobožnosti. Mislim, da se naši ljudi neće moći ođbranitf od Talijanstva, uz koje stoji i vlada po svojih činovnicih, nevještih našem jeziku u uploške mrzečim na Slavene«.
Prihke razvijale su se od godine 1850 pa dalje tako, da je dr. Kandler bio mišljenja: »La lingua italina si divulga sempre piu in maniera, che da qui a 50 anni, essa sarà la sola lingua generalmente parlata. Solamente nella chiesa si udrà dal pergamo ancora lo sloveno«.
Ali već godine 1867. piše nepoznati talijanski pisac pod naslovom »Istria«. Dimostrazione storico geografico statistica della penisola istriana, u rukopisu, koji je moje vlasništvo: »Questo caso dovrebbe però difficilmente avve-
rarsi, essendosi formata ultimamente una forte reazione contro tale supremazia della lingua italiana«.
U ovom odsudnom času stupio je naime na političko poprište biskup Dr. Juraj Dobrila.
Kud god je pogledao svuda gledao je proganjanje i zapostavljanje nesretnog seljaka; nitko se za njega nije zauzimao, nitko ga nije branio, seljak bio je i za Talijane i za Šaren jake sredstvo obogaćivanja.
Dobrila je tražio saradnike; ove je tada mogao naći samo u svećenstvu.
Pomogla mu je u tom okolnost, što je nekoliko godina bio ravnatelj sjemeništa i upoznao se sa mladim svećenicima u neposrednom saooraćaju. Ovi su ga cijenili i ljubili.
Medjutim izdan je godine 1860. takozvani oktobarski ustav. Već nešto prije piše biskup iz Poreča pisma raznim dušobrižnicima, gdje ih pozivlje na rad za narod.
čudnim slučajem spasilo se od propasti jedno takvo njegovo pismo, koje je nažalost uvijek suvremeno, kao da je danas pisano; pismo datirano je 2. januara 1860, a pisano je pok. Antonu Sironiću, rodom iz Trviža iz Istre tada župniku u Bermu. Pismo našao je u arhivu beramske crkve Mons. Josip Grašič, koji je bio župnik u Bermu, a sada živi na svojoj rodjenoj grudi u blizini Kranja.
I sa malim brojem svećenika započeo je Dobrila radom za osvećivanje našeg naroda u Istri.
Radio je da se uvedu svuda narodne škole, pučke i srednje. Medjutim pisao je svećenicima da izaberu najnadareniju djecu i da ih priprave za srednje škole. Nakon toga on ih je uzimao na svoja pleća; podupirao ih je, nekoje i potpuno uzdržavao, da mogu svršiti srednje škole, teologiju i univerzu. Ustanovljivao je stipendije za djake. štedio je što je više mogao, da može prištednju dati ovim putem svome narodu. Mnogo njih mu se iznevjerilo; ih nisu ispunih svrhu ili su otišli iz domovine, ah on se zadovoljio i s pojedincima, kad je vidio da idu pravim putem.
Računa se, da je Dobrila potrošio na odgoj naših ljudi u Istri preko 200.000 for. U Poreču iznosila je biskupska godišnja piata 8.000 forinti, a u Trstu 12.600 for. uz odbitak poreza kakvih 11.000 for.
Želio je, da se u Pazinu ustanovi hrvatska gimnazija; već se je bio odrekao i biskupije uz predlog, da se po-rečko-puljska biskupija priključi tr-šćansko-koparskoj, a prihod prve. da se upotrebi za podignuće konvikta kod ove gimnazije.
U Beču su bili prihvatili njegov predlog, ah ga je odbio Vatikan.
Tražio je uvijek i svuda ravnopravnost svog naroda.
Kao biskup bio je virilista u istarskom saboru; uz njega bih su od naših biskup krčki Dr. Ivan Vitezić i župnik u Mošćenicama G. M. Jurinac.
Kad je župnik Jurinac u raspravi o poslovniku predložio, da bi se svi zapisnici, zaključci, zakoni itd. štampali i u hrvatskom jeziku, biskup je ovaj predlog podupro duljim govorom, u kojem je kazao: »Moj položaj zahtieva, da Vam u tom poslu i ja koju napose rečem. Ja sam ujedno pastir Slavena i Talijana, i trsim se da promaknem blagostanje i jednih i drugih, što ja znadem, ne može me nitko obiediti, da sam ikada Talijanu krivo učinio a da Slavenu ugodim. Zato mi je dužnost, a imam i pravo tražiti od Talijana, da budu pravedni prama Slavenom. Mi nismo u Istri po ničijoj milosti, mi već stanujemo ovdje više od dvanaest vjekova, imamo dakle jednaka prava sa drugim« a na koncu: »Slaveni, koji čine dve trećine istarskih stanovnika dakako još spavaju, ali gospodo, tko spava nije još umro, tko spava taj će se probuditi, najuspješnije sredstvo da se probudi, jest gnječenje i tlačenje njegovih prirodnih prava. Nego kad bi tako s njim postupali, dakako da bi ga probudili, ali onako kako to ne bi bilo ni najmanje po ćudi istarskim Talijanom«.
Radio je na tome, da se seljak ekonomski podigne; prigodom svojih vizi-tacija govorio je ljudima o napretku u poljoprivredi. Njegovi posjedi bili su uzor reda.
Tražio je načina, kako bi narod oslobodio od Uhvara nu bio je sam sa svojim svećenicima, bez drugih pomoćnika.
Ljubio je svoj narod; ta njegova ljubav zrcali se u riječima, koje je više puta pred prijateljima izrekao:	»Daj
mi Bože, da budem i na nebu medju Hrvatima«.
Otkud je u Dr. Dobrile ovaj neizmjerni patriotizam?
čita se više puta, da je patriotizam inkarnacija egoizma. Ali kod Dobrile je upravo obratno; njegovo srce krvari gledajući kako se narod proganja, i jer ga proganjaju on ga više ljubi; on želi biti sa progonjenim narodom, a ne s onima, koji živu u blagostanju.
Biskup bio je od istarskog sabora poslan godine 1861. u bečki parlamenat kao zastupnik Istre. Tu je saradjivao osobito sa Česima. Da su ga uvelike štovali o tome ne može biti sumnje. Svojedobno kazao mi je pokojni biskup Sterk: »Ako bi mislio, da Ti mogu bilo gdje u Tvom radu pomoći češki velika-
še, idi k njima, pretstavi se kao nećak biskupa Dobrile i naći ćeš svuda otvorena vrata«.
Dobrila znao je, da bez novina nije moguć politički napredak. Sa vatikanskog koncila piše 11. januara 1870. svom prijatelju kanoniku Antonu Ka-rabaiću u Lovcu kraj Trsta u tom smislu. Predvidja, da će se list tiskati u 500 brojeva, od kojih bi plaćali 400 iz-tisaka »poznati našinac i ja«. Našinac bio je valjda biskup Dr. Juraj Stross-mayer.
Doživio je i to! Njegovi prijatelji pri-povjedali su mi, dà se je veselio kao malo dijete, kad je 1. VI. 1870. izišao prvi broj »Naše Sloge«. On je i sam sa-radjivao; tvrdi se da je medju ostalim pisao rubriku »Pogled po svijetu«.
Dogodilo se je, da je njegov članak bio zaplijenjen. Zavladalo bi veliko za-prepašćenje u uredništvu, kad bi vlast tražila rukopis, nu bez uspjeha.
U toj rubrici zrcali se široka slavenska duša.
Radosno pozdravlja izjavu jugoslavenskih rodoljuba Hrvata, Slovenaca i Srba na sastanku u Ljubljani 1. XII. 1870.; u istoj je naglašeno jedinstvo južnih Slavena i jedinstvo jezika.
Rusko-turski rat nazivlje slavenskim ratom za oslobodjenje; želi slobodu i emancipaciju od tudjinskog uticaja braći na slavenskom balkanu, opominje Poljake, da ne sputaju ruke Rusiji, koje je ona digla za slobodu Slavena.
Da priljubi naše ljude čitanju u našem jeziku napisao je godine 1854. molitvenik: »Otče, budi volja Tvoja«.
Rodjen Istranin, poznavajući našega seljaka u dušu nastojao je da napiše knjigu, koja će da mu omili. I u istinu ovaj molitvenik uz Kačićeve pjesme bio je vjerni drug seljaka i seljakinja kao i pratilica istarskih mornara.
U rukopisu ostavio je molitvenik za djecu »Mladi Bogoljub«, prevod »Psalma Davidovih«, nedogotovljen prevod knjige Tobij ine i nedogotovljenu »Povjest o poslednjem crkvenom saboru vatikanskom« i jošte manjih crkvenih radnja.
Možda najteža žrtva, koju je narodnoj stvari prikazao, bila je njegova kandidatura za bečki parlamenat. Nakon pada ministarstva Hohenwarth, došlo je na kormilo njemačko liberalno ministarstvo, koje je putem parlamenta promje-nilo izborni sistem; prije su birali zastupnike sabori, a po novom zakonu imali su zastupnike da biraju izbornici.
U istočnoj Istri bio je kandidat Dr. Dinko Vitezić, a u zapadnoj Dr. Juraj Dobrila; izabran je Dr. Dinko Vitezić sa 116 glasova od 174; Dr. Dobrila podlegao je sao 14 glasa.
Dobrila bio je radin, požrtvovan, skroman, odvažan, pravedan.
Svojim radom stekao je ljubav naroda. Ovaj ga je dočekivao slavolucima uz jednostavni napis »jer si naš«; nazivali ga »božjim čovjekom«.
Kad je u Istri u godinama 1852., 1853. i 1879. harala glad, on je svoje Istrane hranio, sabirao je svuda novac i hranu, uzdržavao im je djecu po školama, skrbio im da ta djeca budu ljudi, tražio je za njih prava na život.
Njegov nas je bistri duh, njegov oštri um i njegovo žarko srce probudilo od sna. On je ukresao i raspalio iskru našeg preporoda i napretka, što je do tada tinjalo u narodu pod ledenom korom nemari i nehajstva.
Raspirila se ona iskra i rasplamtila. Ni najstrašnija oluja ne može ju nego da ojača, a nikako da utrne, ugasi. Ne — ni sada — ni do vijeka.
Dobrila pak živi i vjekuje u društvu milih pokojnika naših.
Poslije predavanja, koje je bilo saslušano s pažnjom, recitirala je gdjica Zora Dragman s velikim uspjehom pjesmu »Osvit« od Ante Dukića, iz njegove nove zbirke »Od osvita do sutona«. (Tu smo pjesmu mi u jednom od prošlih brojeva donijeli). Ta duboka i sadržajna pjesma, savršenih stihova bila je dobro recitirana i saslušana te popraćena dugim aplauzom upućenim recitatorki i auktoru. U toj je pjesmi pjesnička vizija o velikom i dobrom Dobrili doživljena od pravog umjetnika.
»ZA NAŠU GRUDU«
Posljednja točka bila je drama »Za našu grudu« od Jože Goričkoga, o kojoj smo već opširno pisali u posljednjem broju. Ta je drama idealno upotpunila program te uspjele večeri i bila je u skladu s priredbom. Patnje našeg naroda u Julijskoj Krajini dao je Joža Gorički u toj drami majstorski. Glumci diletanti, istarski akademičari prikazali su komad s dobrim uspjehom. Na mahove su bili na sceni i vrlo dobri. Naročito se isticao Ivan Erman u ulozi staroga Gravnara. On je pravi glumac. Svoju je ulogu dao majstorski i uvjerljivo. Odlična je bila i gdjica Zora Nabergoj u teškoj i potresnoj ulozi bake. Naročito je imala mnogo posla u prvom i trećem činu i svladala je svoju ulogu odlično. Ivan Grakalić u ulozi Jože, Ste-vo Terpin, pa Ljubo Čargo nisu zaostajali za njima. Dobri su bili i ostali Gj. Ante Radoslović u ulozi pokvarenog i lukavog Gorjana dao je svojoj ulozi pravi ton, pa Slipšević Miro, Zora Dragman i Mimi Fister. Režirao je Ante Rojnić s velikom požrtvovnošću i njegova je velika zasluga za uspjeh pretstave, ma da na sceni nije bio. Publika je napor i iskrenu igru akademičara primila iskreno i s priznavanjem. Bilo bi potrebno, da se s ovom vrsti aktivnosti nastavi, jer je kazalište jak faktor u propagandi.
Time je bila dostojno zaključena priredba u čast velikog istarskog preporoditelja.
Naša kulturn kronika: „BRATJE IN SESTRE”
POROČILO O NOVI KNJIGI BOGOMIRJA MAGAJNE
Povojna slovenska književna generacija, ki je bila rojena tik pred svetovno vojno in je kot otrok stopila v bojno vihro in potem rasla med hudo bitko, med mesarskim klanjem v lakoti in bedi, na fronti in v preganjanju. ob izkrvavitvi teles lastnih očetov in bratov, je dobila težko nalogo in glasno poslanico, klicati iz črnih dni, iz ponižanja in razžaljenja k novemu, dobremu, svobodnemu človeku. Ker pa je svetovna vojna razklala slovensko zemljo, je razklala tudi slovenskega človeka in njegov živelj in s tem zadala veliko bolečino. Tako je bila, pisateljem primorskega rodu dana poleg splošnega klica po novem bitju polnem svobode, poleg orisavanja težkih današnjih dni, še posebna naloga, to orisati in vpodobiti gosto črnino iz življenja, umiranja in borbe bratov iz njihove ožje domovine. Eden izmed teh ljudi, izmed teh slikarjev povojnega časa in povojnega iskanja je tudi naš primorski rojak Bogomir Magajna, ki piše že precejšnjo dobo. Njegove novele srečavamo po vodilnih, slovenskih revijah. Magajna doživlja vse dogodke skozi mehki preliv svojega čustvenega srca, prepojenega z erotiko in mehkobo. Njegovi ljudje so živi, mehki, ljubeči se med seboj. Vendar pa, kljub vsej mehkoti zakriči iz njegovih del oster krik ponižanega in razžaljenega, trpečega ljudstva.
Magajna je zvest svoji zemlji. Ze prvo zbirko v kateri je zbral izključno svoje stvari iz Primorja, katere je naslovil »Primorske novele«, so dokaz za to.
Sedaj pa je izšla nova zbirka njegovih novel pod naslovom »B r a t j e i n sestre«. (Novele. Spisal Bogomir Magajna. Izdala in založila Mohorjeva družba v Celju. Mohorjeva knjižnica št. 48. Str. 184).
Res. v tej knjigi so vsi bratje in sestre. Brat ie Ivan Krilanov (»Belikonjiček«) s svojo sanjo o belem konjičku, svojo sanjo o tisti zemlji, o kateri je rekel da ie lepa, na katero so prišli tujci, vrag jih vzemi, a jaz vam pravim: stokrat so prišli in stokrat so morali oditi. Sestra nam je vsem Noemi, katere ljubezen je dovolj velika za vsakega, ki bi klical v noč, da ga rešimo smrti («Noemi«). Brat je Mario Moreli («Ananas«), ki se potepa P« tržaških ulicah in sestre so vse male deklice, ki še niso dorastle za široke ulice, da bi tam prodajale svoja bedna telesa. Brat nam je vsem človek, ki piše iz Lipar («Pismo«), o pa še najbolj brat nam je on, ki piše: ljudje, saj sem človek tudi jaz. Brat je on, ki pravi: ne more biti svoboden človek, dokler ni svoboden njegov drug. V tem pismu je toliko nepopisljivega gorja' tistih kj umirajo radi ljubezni do svoje zemlje in svojega rodu daleč na peklen-
PISMO IZ TRSTA
Trst, 15 novembra 1932.
Tu se že dalj časa pripravljajo za otvoritev javnih kuhinj, ki so že lani poslovale. Letos pa bo vsied poostritve krize in po-množitve brezposelne armade treba organizirati to akcijo še vse v večjem stilu kot lani.^ 2e dolgo »nabirajo« živijenske po-trebštine in denarne prispevke. Vsakemu pridobitniku že vnaprej določijo »prostovoljni prispevek« za pomoč stradajočim. Kuhinje same bodo otvorjene najbrže že ta mjesec. Zato so začele pritiskati obubožane mase z dežele v mesto, da dobe v javnih kuhinjah vsaj hrano.
Na deželi, zlasti na Krasu in v Istri se pocstruje beda dan za dnem, dogovi se večajo, ljudem primanjkuje vsakdanjega kruha. Beda in nezadovoljstvo dosegata že vrhunec. Tega se fašistični mogotci zavedajo in skušajo na vse načine odvrniti izmozganega kmeta in obrniti njegovo pozornost na razne parade in fašistične akte režima, kot je bila vprav »velikodušna« amnestija. Zlasti pa skušajo potolažiti lakoto, upornost z lansiranjem neoficijelnih obljub. Najnovejši šlager ie sedaj obljuba, da bo država poravnala vse kmečke dolgove. Toda ljudstvo takim vestem never-jame več. ker ve. da država nima niti za
svoje najnujnejše potrebe.
*
Čeprav je v prosti luki promet skoro docela izumrl in mnogo obratov v mestu in okolici počiva, vendar je še Trst zelo živahen. Toda ta navidezna živahnost je samo zrcalo bede: desettisečev brezposelnih tava po mestu in išče zaslužka, podpore aii miloščine. To je zelo pisana zmes odpuščenih delavcev, reduciranih uslužbencev, se-
stradanih deželanov in nezaposlenih zastopnikov vseh mogočih poklicov. V svoji nevolji javno preklinjajo režim, ki je kriv njihove usode; ne strašijo se niti črnih srajc, niti policijskih organov, niti O. V. R. E., češ slabše se jim že itak ne more goditi niti v ječi aii konfinaciji, kjer bodo imeli vsaj svoj krov in hrano.
•
V petek 11. meseca, na kraljev rostni dan, se je vršila bučna parada, ki so jo tvorili vsi oddelki vojske in milice. Obhod po mestu je gledala zvedava množica z brezbrižno apatijo a mnogi, zlasti brezposelni pa z ironičnim prezirom. Ko so korakali mimo jugoslov. konzulata, je hotel oddelek uniformiranih fašistov v posebno strumnem koraku ostentativno pokazati disciplino in pogum. Nesreča je hotela, da se jim je prav tu zmedel korak in nastala je komična situacija, vsied česar je dala množica duška »ljubezni in simpatijam« do črnih srajc s tem, da je bušnila v škodoželjni krohot.
*
Dan za kraljevini rojstnim dnem, so prejeli delavci ladjedelnice pri Sv. Andreju lepo darilo, ki jih fašistični patrioti dele dan za dnem. Po dovršitvi broda »Conte di Savoia« je dobilo namreč 3.000 delavcev 14 dnevni »dopust«, ki pomeni seveda trajno brezposelnost. Da bi potolažili nevoljo ljudskih mas, so skovali črni mogotci novo bajko, da bodo v kratkem pričeli graditi nov mnogo večji parnik, kjer bo dobilo še več ljudi dela in kruha. Toda delavci so vsied izkušenj ostali »neverni Tomaži«.
(Mos.)
TRST PGD ITALIJOM
NOVI PAD TRŠĆANSKOG PROMETA
Trst, novembra 1932.	— Ovih dana
izišla je službena statistika o trgovačkom prometu Trsta, koju izdaje »Consiglio provinciale dell’ economia corporativa«. Promet u mjesecu oktobru 1932 uporedjen s prometom u mjesecu oktobru 1931 bio je
ovakov:	1932	1931
Prispjelo	kvintala	
željeznicom	457.466	684.502
morem	1,181.091	1.687.646
Ukupno	1,638.557	2.372.148
Izišlo željeznicom	580.935	1,070.238
morem	384.948	518.898
Ukupno	965.883	1,589.136
Promet željeznicom	1,038.401	1,754.740
morem	1,566.039	2,206.544
Ukupno	2,604.440	3,961.284
Ako se promet u prvih deset mjeseci ove godine uporedi s prometom u prvih deset mjeseci prošle godine dobivamo ove cifre:
	1932	1931
Prispjelo	kvintala	
željeznicom	4,249.882	6,336.447
morem	13,337.366	14,648.908
Ukupno	17,587.248	20,985.355
Izišlo željeznicom	6,905.636	9,395.443
morem	4,016.979	5,042.026
Ukupno	10,922.615	14,437.469
Promet željeznicom	11,155.518	15,731.890
morem	17,354.345	19,690.934
Ukupno	28,509.863	35,422.824
skih otokih Sredozemskega morja. Kdo hi
pred desetletji mislil, da bo slovenski človek pisal pismo upanja iz teh pozabljenih krajev. Sestra je Neli (»Neli«) in sestra je zdravnica Marija (»Zdravnica Marija«), ki ve, da je strašno tistim, ki so ustvarjeni za luč, pa morajo tipati v meglo. Sestra je Pia (»Senca Estere«) in brat ie Stenka Razin (»Stenka Razin«), ki je spoznal pesem nove ljubezni, pesem mater — žena, pesem v novo dobo rastočih otrok, pesem zidarjev. Brat je Jerneje, divnj Ikarus (»Ikarus«), ki leti v nebeške visine in nas vprašuje: Vprašam vas ali je lepše, da letimo na vekomaj v sonce, ali da grizemo kot Tantalus v taverne, vkovan v zemljo. Sestra je vsem bednim dekle iz nočnega lokala («Mladi mesec«), Še bolj pa nam Se sestra dekie iz Re-gina Coeij (»Regina Coeli«), ki veruje, da čeravno so nam izpili kri —- vampirji nasilja — duše nam ne bodo izpili. Sestra je Žil-da, ki rajši umre. kakor izda svojega Marja, ubežnika. In brat je, naš najsilnejši brat, silni Matej, ki Je umrl od puškinih krogel v bregovih nad Trstom.
Vsi so nam bratje in sestre, bratje in sestre v borbi za življenje.
Knjiga obsega štirinajst novel, ki niso baš posrečeno urejene. Izmed teh novel jih je šest iz Primorja, šest iz najbolj trpeče in zasužnjene zemlje, šest bratov in sestra v katerih se zrcali vsa bol tistega pol miljona. ki umira in spoznava luč svobode za gorami. Res. težki so dnevi in zagrenjen je človek današnjih dni. Toliko pelina je že zav-žil, da se mu zdi že sladek. In težko, zelo težko je življenje onstran meja. Ni več pesmi tam, ni prešernega smeha, vendar pa je veliko, neizgorijivo upanje.
Vsem bratom in sestram iz Primorja, priporočamo knjigo »Bratje in sestre« v kateri bodo našli brate in sestre iz svoje zemlje in po kateri se bodo povzpeli do bratske in posestrinske ljubezni. — Ceka.
NOVI DAVKI IN DOLGOVI V OBČINAH
Gorica, novembra. — V posameznih občinah v goriški pokrajini pripravljajo v zadnjem času nove občinske proračune, ki jih moraju predložiti v odobritev pokrajinskemu upravnemu odboru. Že je ta odbor odobril proračune črniške, kanalske, štanijelske, šumpaške, opatjeselske in teme-niške občine. V vseh teh občinah bodo z novim proračunskim letom uvedli nove občinske doklade na neposredne državne davke. V Opatjem selu bodo najeli poleg tega še 50.000 lir posojila, v Temenici pa prodali vrednostne papirje v skupni vrednosti 50.000 lir.
KOLIKO IMA RIJEČANA U DRŽAVNOJ I OPĆINSKOJ SLUŽBI.
Rijeka, novembra 1932.
Jedan koji ima dosta vremena dao si je truda i izračunao koliko ima još na Rijeci Riječana u drž- i opć. službi. Kod suda, računajući amo i preturu i tribunal, te kasaciju, bez razlike na kategorije, dakle svega skupa imade 69 osoba, od toga je 10 Riječana. Kod općine od ukupnog personala s daćnim stražarima, prometnim redarima, vatrogascima, ima oko 216 osoba a od toga Riječana 35! Kod općinskih poduzeća dakle pod plinare, električne centrale, tramvaja, ledane itd. ukupno oko 360 namještenika, činovnika i radnika ima samo 42 Riječana! Dakle jdno s drugim oko 10 posto, a sve drugo je doseljeno. Ovaj prijatelj statistike interesovao se i dalje i pronašao je, da je i ono malo Riječana što je ostalo na pojedinim mjestima, ostalo pravim čudom, a tko zna dokle? A
Promet je u jednoj godini pao za 7 milijuna kvintali!
doseljenici se osjećaju dobro!! Ta oni su osim toga i nosioci stare latinske kulture, koja Rijeci manjka...
GOSPODARSKI POLOM V ISTRI.
Trst, novembra 1932.
Dan za dnem pišejo italijanski listi, kaj je Duce vse storil in kaj vse stori za blaženje gospodarske krize, zlasti v Istri. Toda to so samo besede. Ni izključeno, da so bili tudi v to svrho določeni večji zneski, toda ti so gotovo končali v žepih raznih fašistovskih vodij. Ljudstvo, posebno pa slovansko ljudstvo medtem umira in gospodarsko popolnoma propada. O tem pričajo objave v Uradnem listo »Bollettino U fficiaie«, ki ga izdaja tribunal v Trstu. V tem uradnem listu se je lahko naštelo za prvo polovico leta 1932. kar 803 dražb kmetskih posestev, in sicer račun davkov 409, na račun.hipotekarnih zavodov 354 in na račun zasebnikov 40. To ie gospodarska osvobditev tužne Istre.
IUCA128	ILIČA 128
ILICA 128 -teUfenM-i? ltic*I2S!
LAGANO. ALI STALNO RIJEKA UMIRE.
I kavane se zatvaraju ... Nekadašnji Hotel Europa, ponos Rijeke, već je davno nestao. Ostala je samo kao neka »reliqui-ae reliquiarum« — kavana Central. Nekad stjecište najotmjeniie riječke publike i stranaca, ne može više da se uzdrži, i poći ć£, kao što je pošlo već nebrojeno trgovina i privrednih jedinica istom sudbinom ... Tako će Piazza Dante izgubiti mnogo od prijašnje svoje živosti. Isto tako zatvara se i jedna od najstarijih riječkih kavana »Risorgimento« na trgu, gdje je do nedavna stajala famozna »ancora« preko puta palače »Adria«. Pa dokle će to tako? Svuda su po građu spušteni željezni kapci na trgovinama, cijele fronte zatvorenih dućana sve skupa čini dojam neke grobnice, u koju su ludost i mahnitanja, bolesna ambicija i krivi račun nekolicine, dovele i zatvorile hiljade i hiljade nedužnih ljudi Domaći autohtoni elemenat odavno je potisnut s onih mjesta gdje se dade još što zaslužiti, a doseljenici imaju srca za Rijeku i osjećaja samo dok mogu šta da zarade...
LEPE METODE KARABINERJEV V JULIJSKI KRAJINI
Ležeče, novembra 1932. Daleč naokoli znani trgovec Dekleva iz Ležeč, je prejel anonimno pismo. V pismu so neznanci z grožnjo zahtevali, da položi v določenem času znesek 5.000 lir med kamenjem pod skalo na vrhu Sv. Trojice.
Dekleva je stvar naznanil orožniški postaji v Košani. Tamkajšnji brigadir mu Je svetoval naj da v zapečateno kuverto 50 lir ter jo položi na označeno mesto. Dekleva je storil tako, kot mu je brigadir svetoval. Ko je šel preko polja sta bila tam zaposlena neki starček in pastir, katera sta se čudila, da Dekleva hodi po polju, kar ni bilo v njegovi navadi. Ko je ta odšel, sta šla proti skali. Komaj sta se dobro približala, je že iz zasede planil nad njiju brigadir z dvema orožnikoma ter ju uklenjena odvedel v Košano. Izročena sta bila sodni oblasti. Nadaijnega zapora ju je rešila zadnja amnestija.
Lepih načinov se poslužuje javna varnost v Jul. Benečiji! Mogoče je bilo pismo celo namenoma poslano, da bi domačini tako ponovno postali žrtev fašističnega biča. (Mos).

Basne
U FOND ISTRE
.Naši pravi prijatelji, ne, napuštaju nas. Pornaiu ws djelom. Zahvaljujući im iskreno mi, i u orom broju možemo da zabilje-iimo nekoliko novih imena:
And jeo 2lateljan, Tijesno	Din	5.—
Orjem, Trbovlje za prodane blokove	Din	250.—
Josip Lukež, Ivanec, za prodane blokove	Din	50,—
»Orjem« — Kočevje za prodane
blokove	Din	220,—
N. N. Crvenka	Din	25.—
Mijo Sekulič, učitelj SI. Požega, sakupio prigodom zajedničkog objeda jugosl. učiteljstva	Din	80.—
»Tabor«, Kamnik, za prodane
blokove	Din	200,—
Dr. K. Lušicky, Zagreb	Din	18,—
Rijavec Vj., Zagreb	Din	40.—
Jugoslavenska Matica, Čakovec	Din	100 —
Jugoslavenska Matica, Zagreb	Din	100.—
U prošlom broju objavljeno Din 4.990.50
Ukupno	Din 6.078.50
Ne želimo da ističemo pojedince, ali mo ramo ipak da specijalno zahvalimo našim organizacijama i pojedincima, koji su ras-pačavali naše blokove za Fond i da na njih ukažemo kao na uzore u ovoj akciji.
(U prošlom broju potkrala nam, se jedna pogreška. Doprinos od Din 50— nije nam poslao g. Janko Fili, nego tvrtka »Močnik nasi. (Močnik i Fili)« u Celju, što ovime ispravljamo.)
VIJESTI IZ DRUŠTVA »ISTRA«, NOVI SAD,
Dne 13 novembra o. g. održalo je društvo »Istra« u Novome Sadu svoju redovnu plenarnu sjednicu pod pretsjedavanjem g. Dr. Ivana Prudana, pretsjedmka »Istre«, a na kojoj su doneseni nekoji važni zaključci za bolji napredak i razvitak društva.
Medju ostalim je riješeno, da se koncem novembra ili početkom decembra održi u Novome Sadu svečana javna komemoracija povodom 12-te obljetnice Rapalskog Ugovora, trogodišnjice Gortanove pogibije i godišnjice smrti goričkog vladike Sedeja. Mjesto, datum kao i program biti će na vrijeme objavljen putem štampe, plakata i poziva. Na ovu komemoraciju upozoravaju se članovi već sada i pozivaju se, da u krugu svojih prijatelja razviju što veću propagandu, kako uspjeh ove naše priredbe ne bi zaostao za onom, koju je »Istra« priredila lanjske godine u novembru mjesecu.
Sekretar »Istre« g. Junčić, iznio je zatim svoj predlog glede održavanja društvenih prostorija, te je doneseno riješenje, da se za sada u društvu osnuje zaseban Fond, u koji će se prikupljati dobrovoljni prilozi članova i prijateha »Istre«, iz kojeg fonda bi se imala plaćati najamnina i održavati prostorije. Pozivaju se stoga članovi, da prema svojim materijalnim mogućnostima što izdašnije pristupe tom Fondu, te da svojim prilozima potpomognu ovu akciju, kako bi društvo u najkraće vrijeme moglo uzeti u najam odgovarajuće prostorije i otvoriti svoju vlastitu kancelariju sa čitaonicom. U tim prostorijama bilo bi stjecište našeg kulturnog, socijalnog' i nacionalnog života, i naša bi čitaonica imala preuzeti ulogu, koju su nekad imali naši »Narodni Domovi«, koji su danas tek hrpa pepela i ruševina. Od kolike je važnosti ova čitaonica, nije potrebno detaljno razlagati jer smo uvjereni, da je to svakom svjesnom članu već odavna na srcu. Žrtvujmo stoga svi i pružimo svoj obol za našu pravednu i svetu stvar! Kad primamo mjesečnu platu ili dnevnicu, odredimo kod stvaranja domaćeg budžeta i stalan, makar i najmanji doprinos za Istru, nemojmo žaliti onih par dinara, jer sve što dajemo, dajemo sebi, dajemo našoj ideji. Svaki, pa i najmanji prilog prima se sa toplom zahvalnošću i držimo se one stare: Zrno po zrno pogača, kamen do kamena palača. Sve priloge i prijave za Fond treba slati Upravi »Istre« sa oznakom »Za poseban fond«.
Zatim je II. sekretar g. Tihomir Cukon podnio izvještaj, da je na zadnjem sastanku sakupljena svota od Din 230 u korist jedne siromašne i napuštene obitelji. Za ovu napuštenu obitelj Uprava »Istre« postarati će se da majku smjesti u ovdašnji uboški dom, dok će djecu dati u zanat. Majka sa djecom zahvaljuje se najtoplije plemenitim darovateljima.
Povodom proslave 10-godišnjice društva »Istra« u Zagrebu, osvećenja društvenog barjaka te proslave jubileja velikog istarskog vladike biskupa Jurja Dobrile, odre-đjuje se tajnik g. Juričić dà nas na toj priredbi zastupa kao delegat.
Ovdašnji Kuglaški klub »Sreda« poklonio je našem društvu preko svog blagajnik«". gosp. Dragutina Krstića svotu od Din 500 (pet stotina dinara). Uprava društva ovim se putem najtoplije zahvaljuje plemenitim darovateljima a naročito g. Dragutinu Krstiću, koji je sakupio tako lijepu svotu i poklonio je »Istri« za njezine uzvišene i plemenite svrhe. Neka ovaj lijepi gest bude i ostalim rodoljubima primjerom!
Članovima u Novome Sadu, kao i onima van Novog Sada stavlja se do znanja, da su društvu stigli džepni koledari Jugo-
mfcsiš
slovenske Matice iz Zagreba, a cijena im je 2 dinara. Pošto je čist prihod od rasprodanih koledara namijenjen istarskim izbjeglicama, umoljavaju se članovi da ove koledare otkupe od društva. U koliko bi koji želio da ih rasprodaje, naročito oni van Novog Sada, neka jave Upravi društva koliko koledara da im u tu svrhu pošalje. Pošto je prva partija blokova za fond naše štampe skoro već rasprodana, pozivaju se povjerenici da u najkraćem roku jave, koliko bi još tih blokova mogli rasprodati, kako bi ih mogli poručiti od uredništva. Na ovo se upozoravaju i članovi van Novog Sada, pa se umoljavaju da i oni u tu svrhu nešto učine. Blok ima-de 100 listića po Din 1.— komad. Ko želi da mu se pošalje neka to javi Upravi društva.
Društvo »Istra« Novi Sad sekretarijat.
USPELA AKADEMIJA »TABORA« V LJUBLJANI.
Akademija je za nami. Vršila se je ob udeležbi kakšne nismo bili vajeni in da udeležba ni bila velika je mnogo vzrokov.
Isti večer kot naša akademija so nastopili v drami, v operi in tudi Sokoli so imeli veliko proslavo. Torej štiri prireditve v enem večeru res ni malo.
Res ni bil gmoten uspeh tak kakor smo ga želeli, posebno z ozirom na to, da je čist dobiček namenjen opremi našega prenočišča. Toda to nas ni strlo, niti potrlo naš ni ker moralen uspeh je bil lep.
Vsi tukajšnji dnevniki »Jutro«, »Slovenec« in »Slovenski Narod« so prinesli zelo laskave ocene, polne pohvale in priznanja.
Otvoritvena točka je bila Foersterjeva »Ljubica«, ki jo je pel mešan zbor. Pevski zbor je nastopil še s sledečimi točkami : »Djevojka je ružu brala«, »Vigred«, »Polž se je pa ženit šel« in »Prekmorska pošta«. Pevovodja tov. Venturini in pevci so za svoja izvajanja želi obilo priznanja.
S pevskimi točkami je nastopila operna pevka g.a P o 1 i ć - e v a, na Klavirju jo je spremljal g. Polič. Pel je tudi operni pevec g. Primožič, na klavirju ga je spremljal g. N e f f a t. Oba je občinstvo nagradilo z dolgotrajnim ploskanjem. Podar-jane sta jima bila dva lepa šopka rdečih nageljnov.
Dramatični odsek je nastopil z zbornimi recitacijami (Vitogoj: Molitev beguncev in Pesem primorskih emigrantov), ki so močno vplivale na vse gledalce. Podane so bile tudi sledeče deklamacije: Sirokova »Umrl je Jezus«. Igo Grudnova »Slika z Adrije«, Kosovelova »Kdo je hodil« in končno Zupančičev »Razgovor«, ki ga je zelo lepo podal mali Končnik s svojo sestro.
Mandolinistički odsek, ki šteje 30 članov je tudi žel mnogo odobravanja.
Kot zaključna točka je sledila živa slika. Uvod k živi sliki je bila recitacija Sire k o v i h »Kakor da je mrlič v hiši« in »Kako je bilo Tebi Marija pri srcu takrat«. Recitiral je tov. Končnik z globokim občutkom in živim ognjem. Medtem se je na odru v poltemi pripravila živa slika. Tudi o toj točki se vsi časopisi izražajo zelo simpatično.
Ravno pri tej točki, se je pokazalo, da so vsi, ki so bili navzoči čutili z nami, bili z nami eno in isto, peli z nami »Hej Slovani« tako, da je bil oder in dvorana ena sama velika razumevajoča duša.
Da, moralen uspeh je bil velik in če gmotno nismo dosegli veliko, nam to niti najmanj ni vzelo volje do dela. Naši cilji, ki jih moramo doseči, nam dajejo novih sil in novih moči.
Čeprav ni bilo vse zasedeno, vemo, da nismo sami, z nami jih je mnogo.
Več emigrantskih društev nam je poslalo prispevke, ker se njih delegati niso mogli udeležiti naše prireditve. Tudi mnogo zasebnikov se nam je oddolžilo z raznimi nakazili ter se vsem tem potom iskreno zahvaljujemo.
Naše prenočišče napreduje. Te dni smo začeli s kritjem, le škoda, da nas je dei, ki je sicer dolgo prizanašal — vendarle prehitel. — V prihodnji številki upamo, da nam bo mogoče poslati sliko našega prenočišča kakor tudi javno zahvalo vsem, tistim, ki so nam do sedaj tako radi priskočili na pomoč.
SOKOLSKO DRUŠTVO U ZAMETU I OBLJETNICA RAPALLA.
U vezi sa apelom Jugoslovenske Matice (podružnice) u Sušaku, u - nizu ostalih predavanja i nagovora koja su održana ovoga mjeseca u našem društvu, održano je takodjer i predavanje prigodom 12 obljetnice Rapallskog ugovora.
Pred velikim brojem prisutnog članstva br. prosvjeta je potanko iznesao sve patnje što ih je naš narod u Istri za ovih 14 godina pretrpio pod teškim tudjinskim jarmom.
Govor br. prosvjetara teško se je dojmio svih prisutnih, kojima je uslijed blizine talijanske granice vrlo dobro poznat položaj našeg naroda u Istri.
Sva se braća ovoga društva vrlo živo sjećaju fašističkih zuluma iz vremena kad je i Zamet bio pod talijanskom okupacijom te vjeruju da svaki Jugosloven u slobodnoj domovini znade što mu nalaže dužnost da uradi za Istru.
NAŠA KNJIGA PREPOVEDANA,
JURČIČEVI »ROKOVNJAČI« ZAPLENJENI!
V Gorici je k\estura zapienila s predhodnim njenim privoljenjem natisnjene Jurčičeve »Rokrvmače« Stvar nima političnega šmisia, ampak je navaden čin hinavskega nas’lja nad brezpravno rajo.
DUŽNICI!
Naše dužnike upozoravamo, da ćemo ovih dana razaslati ponovno opomene zbog zaostalih pretplata. Svaki dužnik dobit če ček, na. kojem će biti Označena svota dugovanja. Molimo sve dužnike, da se odazovu i da učine svoju dužnost prama listu, koji su čitavu godinu primali ■■ redu. Naša uprava čini velike napore, da pretplatnike ne prikrati. Red bi bio da to dužnici već jednom uvide. Ako imaju savjesti uvidjet će i to da nas ovo često odašiljanje opomena stoji mnogo novaca. Ovo je posljednja ovogodišnja opomena nemarnim dužnicima. Uvjereni smo, da će imati učinka i da ne ćemo biti prisii'eni, da te najnemarnije pretplatnike brišemo.
KOMEMORACIJA »RAPALLA« U TIVTU.
Svake godine, a naročito ove godine komemorirao se je Rapalski dan u Tivtu, kao dan koji bolno odjekuje u duši svakog Jugoslovena. Kao dan, koji se je duboko usjekao u jugoslovensko srce, kao dan koji pobudjuje osjećaj naprarn onima stotinama hiljada našeg življa, najnacionalnijeg me-dju nama, a kojeg je osudila — kao što je rekao pok Bianchini — »bezglava diplomacija na sramotu civilizacije dvadesetog vijeka« da čami u ropstvu, kojeg ne pamti historija.
Zaslugom Jugoslovenske Matice napunio se. i ove godine na taj dan Dom Jadranske Straže u Tivtu najvidjenijim gra-djanima i onima, koji dijele boi sa našim pogaženima ali neklonivim čuvarima svo-iih svetinja. Napunio se je Dom i onima, čija je najbliža rodbina razapeta na »muke križa«._ Napunili su Dom i zato, jer vjeruju u svoj i svojih jaki i neslomivi duh, jer vjeruju u svoju i svojih snagu, jer vjeruju da će patnje biti okrunisane vjencem ju-gosiovenske slobode.
Komemorativno veće otvorio je kratkim, ali lijepim proslovom g. Ing. Pave Jordana. Prikazao je jezgrovito naše greške i u kojem pravcu treba da dalje ustrajemo u otvorenom drugom Kosovu.
Oktet Jugoslovenske Matice odpjevao je vanredno lijepo istarsku himnu »Predobri Bože« i »Kastav gradu«. Mala istranka Marija Jeličić deklamirala je »Suze zarobljene kćeri« od A. Kraljića, a istarska djeca izvela su igrokaz »Kestenjar iz Istre« od Kriletića. Mala istranka Klementina Ružič deklamirala je »Pjesma naše boli i nade« od Rikarda Katalinića Jeretova. Na koncu se je prikazala prekrasna i bolna živa slika »Galeot« od Vladimira Nazora, a recitirao je g. Ivo Grubišič.
Kratki, ali lijepi program, posve prikladan za ovakovo veče, bio je vanredno dobro izveden na naročito ukusno dekoriranoj pozornici, pa su skoro sve tačke bile nagradjene burnim pljeskom, te skoro sve tačke morale su biti ponovljene.
Moralni uspjeh je bio vanredno dobar, a ni materijalni nije zaostao.	b.
KOMEMORACIJA U SL. BRODU.
Prosvjetno i potporno društvo »Istra« u SI. Brodu, održalo je u nedjelju 20. o. mj. u 4 h no podne u ovdašnjoj »Sokolani« svečanu komemoraciju u spomen heroja Vladimira Gortana i Barovičkih žrtava.
Komemoraciji prisustvovala je brojna ovdašnja Istarska kolonija, predstavnici vlasti i mnogi vidjeni gradiani, koji su odali pijetet žrtvama usklikom: »Slava mučenicima«.
»ČITAONICE I NARODNI PREPOROD U ISTRI«.
Predavanje u Jug. narodnoj čitaonici u Rebu.
17 o. mj. na večer održala je Jugoslavenska narodna čitaonica u Rabu svoju skupštinu radi prihvata društvenih pravila. Pravila su jednoglasno prihvaćena od brojnog članstva. Tako je čitaonica rapska koja je obrazovana pred mjesec dana počela redovitim djelovanjem. Na skupštini izabrana je uprava, u koju su ušli kao pretsjednik Dr. Bujaš, tajnik veterinar Go-ranić, blagajnik kapetan Marokino, a knjižničar učiteljica Marinović.
Na skupštini, održao je Dr. M. Toma-š i ć predavanje o ulozi i važnosti rada narodnih čitaonica za narodnog preporoda u Istri. U predavanju naglašena je važnost čitaonica u svestranom narodnom radu u Istri oko osviješćivanja našega naroda, s naročitim obzirom na najstariju istarsku čitaonicu u Kastvu koja je obrazovana 1866. god., a koja je dala i poticaja za održanje onog vanrednog narodnog tabora na Sv. Mihovilu kod Kastva 2871. god., na kojem se je govorijo pred desetak tisuća naroda i o »združenju Jugoslavljana«. Izne-šen je i razvoj naših društava u Istri, kako su najprije obrazovane čitaonice, pa pjevačka i glazbena društva a onda Sokolska društva, koja su udružena u svojoj istarskoj župi »Vitezić« postigla odlične uspjehe. Predavanje je pažljivo saslušano cd svih prisutnih.
t IVAN ŠORU
V	Mariboru je umrl dvorni svetnik v pokoju, g. Ivan Šorli. Smrt je nastopila kot posledica kratke bolezni, kateri je 79 letni starček podlegel. S pokojnikom lega v grob markantna osebnost v vrstah mariborskih emigrantov v Goriškega. Bil je Goričan, Tolminec rodom iz Klavž.
Ivan Šorli se je rodil 1853 v Podmelcu pri Tolminu, gimnazijo pa je obiskaval v Gorici in jo končal z odličnim uspehom pri maturi. Da Dunaju je študiral pravo Med študijem je bil mobiliziran ob priliki bosanske, okupacije 18/8. Kot politični uradnk je služboval v Trstu n različnih krajih Istre. Najdalje, celih 20 let, je bil v Pazinu kot narnestniški svetnik.
V	Pazinu je posveti! svoje glavno delo razširenju narodnega šolstva Ko je prišel v Pazin, je bilo v vsem okraju samo 9 ljudskih šol, v katerih se je poučevala tudi hrvaščina, a v bistvu je bila večina teh šol bolj italijanska. Ko je odšel iz Pazina, je zapustil celem okraju 36 popolnoma hrvatskih šol. Od 1. 1915. je živel s svojo rodbino v Mariboru ter je tudi v teku svetovne vojne izdatno sodeloval pri oskrbi naših primorskih beguncev. Kot staroupokojenec je za sve svoje narodno delovanje imel edino tisto notranje zadoščenje, katero ima človek po vestno izpolnjenih dolžnostih.
Ljubljansko »Jutro« piše v njegovem nekrologu:
Ko bodo naši Istrani pisali spomine o uglednih osebah, ki so kot politični uradniki bivše Avstroogrske posredno ali neposredno vplivali na kulturni al| politični razvoj istrskih okrajev, se bodo gotovo toplo spomnili Ivana Šorlija dobrega, plemenitega človeka, ki je preteklo soboto v Mariboru kot upokojen dvorni svetnik zapustil te netrva-ležni svet v čestiti starosti 79 let. Ivan Šorli, po srcu in čustvovanju pravi Slovan, vendar ukienjen med težke zakone in naredbe bivših avstro-ogrskib oblasti, je vršil svojo dolžnost vestno, da mu predpostavljeni nikoli niso mogli ničesar očitati, obenem pa vsekakor tudi na korist svojega naroda. Vedno je znal svoj delikatni položaj usmeriti v tem pravcu Med našimi nacionalnimi ljudmi je seveda imel tudi dobre svetovalce, ki jih je rad poslušal in se trudil za blagor svojega okoliša.
Velja omeniti knjigo, ki jo je izdala češka pisateljica Milada Pavlova o Jugoslo-venih. Ona omenja Soriijevo ime na vidnem mestu, sai je zna! na dan vojne napovedi Srbiji zavarovati življenje in omogočiti pot v inozemstvo našemu dičnemu starini dr. Dinku Trinajstiču, sedanjemu senatorju, po katerem je takrat že segala besna roka avstrijske soldateske. Ta poštena generacija izumira. Ivan Šorli je bil včasi morda malo čudaški, toda mirne vesti je treba poudariti, da nikar nikoli ni Istranom storil nič zlega, marveč vedno samo dobro. Mirno in tiho je podpiral vse narodne institucije. Vsi, ki smo ga poznali, bomo ohranili njegovo ime v častnem spominu, njegovi gospe in otrokom pa izražamo iskreno sožalje. Naj mu bo ohranjen trajen spomin v srcih in dušah Istranov!
MALI OGLASNIK
isIra
VRLO LIJEPU NOVOGRADNJU sa krasnim trosobnim stanom, lokalom, velikim posl. prostorijama podesnim za svaki obrt, vrt, dvorište, kolni ulaz, prodajem za 3&0.000.— Dinara »ARGUS«, Boškovićeva. 6. (2044-193)._______________
ŠESTEROKATNICU NOVU uredjenu sa 60 hotelskih soba, sve najmodernije namještene — luk-susnim komfortom, providjeno — rentabilno — prodajem povoljno — »ARGUS«. Boškovićeva 6.
TRGOVAČKU KUČU strgo središte sa više trgovačkih lokala, poslovnih prostorija, stanova po 1—2 i 3 sobe sa komfortom, podesno za svaku trgovina — novčani ili osiguravajući zavod, dohodak oko 700.000.— Din., prodajem za cca dinara 5,500.000.—, primam pod račun manji objekat — »ARGUS«, Boškovićeva 6. (316—73).
LIJEPU JEDNOKATNICU novu sa 4 stana po 1 i 2 sobe sa komfortom, oko 180 čet. hvati vrta i dvorišta, godišnji dohodak oko 42.000.— prodajem za cca Dinara 500.000.— »Argus«, Boškovićeva 6, (2448—267).
BsuBisaEaaanBBHBBBnHHHasib
1 Ig* Bffe^nikas* g
B Trgovina kave i čaja. — Vlastita B B elektropržiona i elektromlin za H B	mljevenje.	B
■ ZAGREB, ILICA BROJ 65 B ®	Telefon 7657
19	EJ
'dBBBBBBBBBBBBBBBBBBan
ODLIKOVANI KROJAČKI SALON ZA GOSPODU
"Javee
ZAGREB
Mesnička ulica Ur. 1. Teleton br. 74-43 VELIKO SKLADIŠTE NAJMODERNIJIH PRVORAZREDNIH ENGLESKIH Š70F0VA
7aiBiiBaBgaaHaaBBtaB9ae!i«aaffì4iVI%ni¥9f9iÉnaaKif^nBnrSimiW«wrfl%Mii
Vlasnik 1 izdavač: Konzorcij »Istra«, Masarykova ul. 28U. — Urednik: Ive Mihovilović, Jukićeva ul. 36. — Za uredništvo odgovara: Dr. Fran Bmčić, advokat. Samostanska 6. — Tisak: Stečajnina Jugoslovenske štampe d. d., Zagreb, Masarykova 28a. — Za tiskaru odgovara Rudolf Polanović, Zagreb, Ilica 131