KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 47 (1).
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 decembra 1934.
PATENTNI SPIS BR. 11230
Nodiere Victor, St-Eti'enne, Francuska.
Poboljšanja na mašinskim zavrtnjima izvedena u cilju obezbedjenja sigurnosii spojeva. Prijava od 4 januara 1934.	Važi od 1 aprila 1934.
Pronalazak, koji se zasniva na posma-tranju pojava labavljena (popuštanja) ma-šinskih zavrtnjeva, sastoji se poglavito u u-večanju elastične deformacije zavrinja.
Mogućnost nepopustljivosti mašinskog zavrtnja se može postići ne prelazedi Igrani cu elastičnosti zavrtnja ako se uspe da se ovai izvede iz dovoljno elastičnog zavrtnja koji se u svima slučajevima može odupreti vibriranjima delova, stvorenim reakcijom ođ-vrtanja (popuštanja).
Praktični ogledi su pokazali da reakcije odvrtanja (popuštanja) mašinskog zavrtnja i-
maju oblik
>J2 MV-\ De
pri čemu je sa M obe-
ležena masa vibrirajučih delova, sa V sred-nj i trenutna brzina, De elastično izduženje zavrtnja. Za običan zavrtanj, De ima određenu vrednost; ako se, kakvim novim sredstvo m, iznosi. De dodeli vrednost deset ili dvadeset puta veča, reakcija od odvrtanja (popuštanja) biće deset ili dvadeset puta slabija; biće dakle lakše da se nikad ne pređe granica elastičnosti mašinskog zavrtnja, usled čega se izbegava trajna deformisanost, kao i odvrtanje (popuštanje).
Ukratko, uslovi nepopustljivosti vibrira-jućih delova mogu biti izraženi na sledeči način:
Reakcija Rd popuštanja ima oblik
Rd =	• Elastični otpor zavr nja pri
tome iznosi Re S, pri čemu S označava presek zavrtnja, a Re jedinični elastični otpor; potrebno je da je Rd ReS.
Ako se posmatra običan zavrtanj kod kojeg je D prečnik tela a d prečnik dela na
kojem se nalaze navrtanjske zavojice, to su ovi preseči proporcionalni sa D; i di , dakle za vreme pritezanja jedino presek d“ može dostići svoju granicu elastičnosti a presek D" nikada.
Izvođenje po ovom pronalasku sastoji se u uvećanju odnosa ^ u njegovom
dovođenju u blizinu jedinice, dok je on, u sistemu internacionalnog lozanja približno 0,66. Ako se u gore datom obrascu po-srnatraju uslovi nepopustljivosti vidi se da se u istoj proporciji uvećava De, elastična deformacija.
Ovaj će rezultat biti postignut dode-Ijivanjem zavrtnju takvih izvođenja da presek jezgra lozanog dela bude jednak preseku trupa zavrtnja.
Takođe se vrednost elastičnog deformi-sanja zavrtnja može uvećati dodeljivanjem ovome oblika koji mu dopušta elastično de-formisanje veće od onoga koje metal ima.
Predmet ovog pronalaska jeste mašin-ski zavrtanj koji jednovremeno i u kombinaciji koristi ova dva sredstva za uvećanje elastične deformisanosti i čiji su rasporedi takvi da se isti dobija u opštem vidu običnog zavrtnja, tako, da se može praktično koristiti kao jedan takav zavrtanj.
Da bi se zadovoljio prvi gore navedeni uslov, presek trupa zavrtnja je doveden na veličinu preseka jezgra lozanog dela, bušenjem njegovog središnog dela. Da bi se zadovoljio drugi uslov, prstenasti žlebovi ili kružna udubljeirja izvedeni su tako da me-njaju pravolinijski oblik srednjeg dela i da mu dodele talasav oblik koji mu omogućuje veće izduženje no kad bi imao pravolinijski oblik.
Din. 10 —
Zavrtanj po ovom pronalasku pokazan je u priloženom nacrtu u kojem sl. 1 pokazuje podužni presek, a si. 2 pokazuje poprečan presek po liniji A—A iz si. 1.
U osi ovog zavrtnja b i po celoj dužini njegovog ti upa, šupljina a dovodi preseli ovog ti upa na presek jezgra izlozanog dela, tako, da njegov spoljni prečnik ostane isti kao i spoljni prečnik izlozanog dela. Prstenasta udubljenja ili kružni ugi-bi c taenjaju pravolinijski oblik srednjeg dela i dodeljuju mu talasav oblik, tako, da se srednji deo izdužuje elastično više nego li kad bi bio pravolinijski. Ipak ,da bi se željeni rezultat postigao, potrebno je da poprečni preseči zav tuja u svima tačkama njegove dužine bud i konstantni što vodi tome, kao što to jasno pokazuje sl. 1, da se de-lovima c' dodel u' progresivno zadebljanje, u koliko se njiho. spoljni prečnik smanjuje.
Može se takođe uvećati vrednost elastičnog deformisanja upotrebom veoma e-lastičnog čelika.
Izvedeni ogledi su pokazali, da u za-vrtnju, izvedenom po ovom pronalasku, koe-
ficienat elastične deformacije može biti po većan na iznos 20. Iz toga izlazi, da se uslovi nepopustljivosti (neodvrtanja) mogu veoma lako izvesti i tako se, u određenim granicama, može veoma znatno umanjiti presek zavrtnja, što omogućuje smanjenje takođe i težine vibrirajućih delova.
Patentni zahtev:
Poboljšanja na mašinskim zavrtnjima, u cilju obezbeđenja sigurnosti spojeva, naznačena time, što je trup (b) zavrtnja snabdeven osnom šupljinom (a) po celoj svojoj dužini tako da veličina njegovog preseka bude jednaka veličini preseka jezgra izlozanog dela, i što po svome obimu ima prstenasta udubljenja ili kružne ugibe (c) koji trupu dodeljuju talasav oblik koji mu omogućuje elastično izduženje veće od njegovog normalnog izduženja, pri čemu se debljina (c’) metala u ovim udubljenjima progresivno povećava u koliko se prečnik smanjuje ,tako, da se poprečni presek trupa zavrtnja održava konstantnim po celoj njegovoj dužini.
Ad patent broj J1230
Fig.1








■
.