KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 38 (4)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Aprila 1930.
PATENTNI SPIS BR.6943
V
Dr. Adolf Schvvarzenberg, Prag., C. S. R.
Postupak za skrozno bojadisanje drveta.
Prijava od 20. jula 1928.	Važi od 1. septembra 1929.
Traženo pravo prvenstva od 23. avgusta 1927. (Čehoslovačka).
Bojadisanje drveta za furnire, nameštaj i za ostalu drvenu robu vrši se većinom pre-mazivanjem hladnih ili vrelih rastvora boje ili umakanjem drvenog materijala u tečnost za bojadisanje. Pri tome se većinom upotrebljavaju organske boje, ali se postignuto dejstvo ipak ne zadovoljava s obzirom na kvalitet, trajnost i otpornost.
Osim toga predlagano je da se drvo bo-jadiše time, što se ono uzastopce obrađuje sa dva razna agenca (tečnosti ili gasovi), koji su tako izabrani, da oni međusobno stupaju u reakciju pa daju drvetu željenu boju. Ali potpuno ravnomerno, skrozno bojadisanje drveta nije se moglo postići sa do sad predlaganim postupcima, jer je drvo ili pareno ili je jedanput ili više puta pre ili za vreme postupka sušeno.
Odavno je poznato, da se stabla drveta impregniraju rastvorima soli radi povisiva-nja otpornosti protiv trulenju. Tako se na primer po Boucherie-u drvo na pr. u obliku svežih stabala, sa jednog kraja uz pripomoć navučenih navlaki za krajeve, impregniraju nekim rastvorima soli radi povišavanja otpornosti protiv trulenju.
Predmet ovog pronalaska je postupak da se drvo potpuno oboji kroz ćelu masu skroz i istovremeno, da se otpornost drveta impergnira protivu menjanja oblika i protivu škodljivih uticaja kao truleži.
Prema ovom pronalasku se drvo sa prirodnom vlagom na primer u obliku debla impregnira po Boucherie-ovom postupku
pri primeni umerenog pritiska sa nekim podesnim rastvorom soli pri istiskanju soka. Posle izvršenog impregniranja drvo se, još uvek u vlažnom stanju, bilo u obliku debla, bilo raseČeno, podvrgava naknadnoj obradi, koja se sastoji u uticanju takvih gasova ili rastvorenih hemikaiija, koji su u stanju, da se sjedine sa materijalom za impregniranje od prvog impregniranja, pri obrazovanju nerastvorljivog taloga, koji se taloži u kanalima i ćelicama iz kojih je sok drveta istisnut tečnošću za impregniranje. Tako obrazovani taloži, koji su sitno raspodeljeni proizvode bojadisanje, koje ravnomerno prodire kroz celo drvo. Materije, koje se upotrebljavaju za naknadno obrađivanje, mogu se upotrebili u gasnom stanju ili u obliku rastvora, pri čemu se dejstvo rastvora može potpomoći toplotom.
Postignute boje su vanredno ravnomerne i mogu se izabrati tako, da su one postojane protiv svetlosti, vazduhu i vodi. Bojadisanje prodire u nepromenjenoj jačini i ravnomerno ceo poprečni presek drveta, pa i onda, kad se obrađuju drva, koja su znatno debela.
Predhodno postupanje drveta može se izvesti na poznati način na pr. po Bouche-rie-vom postupku za impregniranje sa že-leznom, bakarnom, olovnom, hromovom, antimonovom ili sa drugim metalnim solima pojedinačno ili pomešanim. Pošto je deblo natopljeno jednom ili sa više od pomenutih rastvora, može se ono raseći u željene
Din. 5.
debljine, pa se zatim drvo još u vlažnom stanju podvrgava drugom impregniranju pomoću sumpornog vodonika, amonijaka, že-leznog kaliumcianamida, železnog kaliumcia-nira ili tome slično, koji agensi kao što je poznato, obrazuju sa hemikalijama upotre-bljvim za prvo impregniranje nerastvorne taloge. To se može vršiti kod tečnosti prostim umakanjem u neko korito, koje sadrži tu tečnost, a koje je eventualno snab-deveno nekom napravom za zagrevanje. Kod gasova vrši se to u kom bilo zatvo-tenom prostoru ili kotlu.
Odgovarajućim izborom soli za prvo impregniranje i materije za drugo impregniranje, kao i prema njihovoj koncentraciji, pa i trajanjem uticanja mogu se postići razne boje i razni tonovi boja. U nastavku se navodi nekoliko izvedenih primera.
Drvo impregnirano olovnim solima, pri naknadnom obrađivanju sumpornim vodoni-kom, pokazuje prema koncentraciji više ili manje intenzivnu sivu boju. Ako se sa o-lovnom soli impregnirano drvo najpre obrađuje sumpornim vodonikom, pa onda amonijakom ili obratno, onda se dobijaju bledi do tamno mrki tonovi boje. Antimonske soli sa sumpornim vodonikom daju boju oranž do crvene, železne soli sa amonia-kovim gasom bojadišu mrko, bakarne soli sa sumpornim vodonikom daju zelenu boju.
Impregnirano drvo može se za postizanje obojenja utopiti u rastvor soli. Tako na pr. ako se drvo impregnirano železnom soli utopi u rastvor železnog kalium-cianida ili železnog kaiium-cianira, prema tome, da li su upotrebljene oksidne ili oksidulne soli za impregniranje, dobijaju se zelene ili plave boje. Bakarnim solima impregnirano drvo daje pri naknadnoj preradi sa železnim kalium-cianidom, crveno mrku boju.
Impregnirano drvo može se podvrći i uticaju organskih jedinjenja kao na pr. pi-rogalne kiseline, galne kiseline, tanina ili bojnim ekstraktima. Pri tome je za preporuku, da sa to uticanje potpomaže dodavanjem amoniakovog rastvora. Amoniakov rastvor, omogućuje da te materije prodru kroz drvo i sprečava da se na površini obrazuje sluzasti talog, koji otežava prodiranje u ćelice. Na ovaj način dobija se na pr. divna imitacija ebanovine, kad se drvo impregnirano železnom ili hromovom soli utopi u rastvor pirogalne kiseline sa
dodatkom u amonijaku a u slučaju potrebe, ako je drvo gusto kad se kuva u tom rastvoru.
Ipak je kod svih izvedenih oblika važno da se naknadno obrađivanje izvrši odmah posle impregniranja, još u vlažnom stanju, da bojadisanje ne bi zaostalo samo na površini, nego da se obrazovanje taloga izvrši i u unutrašnjosti drveta. Dobivene boje su apsolutno postojane, ne blede, pa su nerastvorljive ne samo u vodi nego i u slabim kiselinama i lužinama.
Naknadno obrađivanje predhodno impregniranog drveta vrši se preimućstveno bez primene pritiska, pošto se upotrebom prirodnog osmotičnog pritiska drveta, postiže pri izboru podesnih hemikalija, najveća ravnomernost u prodiranju.
Pošto se drvo istovremeno impregnira, tako je ono vrlo otporno koliko protiv uti-cajima vlage, toliko protiv kvaru od inse-kata. Zatim pošto je pri impregniranju istisnut drveni sok, i pošto talog, koji nastaje pri naknadnom obrađivanju dejstvuje protiv izvijanja drveta, drvo je „mirno" t.j. ne menja svoj oblik, pa se može preraditi čak i za masivan nameštaj.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za skrozno bojadisanje drveta impregniranjem sa rastvorima metalnih soli (na pr. soli bakra, olova, antimona, gvožđa i t. d.) i zatim obrađivanjem materijama, koje se nalaze u rastvoru ili u gas-nom obliku, na pr. sumporovodonik, amonijak a koje sa metalnim solima obrazuju bojne taloge, naznačen time, što se tek oboreno, dakle još živo drvo, impregnira po Boucherie-vom postupku rastvorom metalne soli, pa se neposredno zatim deblo ili rasečeno drvo još u vlažnom stanju Izlaže uticaju materija, koje prouzrokuju talog.
2.	Postupak za skrozno bojadisanje drveta prema zahtevu 1, naznačen time, što se pri upotrebi rastvorenih sredstava za naknadno obrađivanje, reakcija potpomaže zagrevanjem.
3.	Postupak za skrozno bojadisanje drveta prema zahtevima 1 i 2, naznačen time, što se naknadno obrađivanje sa rastvorenim reagencama vrši u prisustvu amoniakovog rastvora.