KRALJEVINA SRBA, HRVATA l SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 49 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1. SEPTEMBRA 1926.
PATENTNI SPIS BR. 3809.
Wilhelm Herden, Berlin
Mašina za presevanje ispupčenih limanih predmete.
Prijava od 15. novembra 1924-	_______ Važi od 1. juna 1925.
Poznate su mašine za presevanje ispupčenih limanih predmeta, kod kojih se valjak za presovanje za vreme radnog hoda pomera oko središta izpupčenja kalupa, tako da valjak za presovanje u svakoj tačei pritiska ima svoj najpovoljniji položaj, naime uvek po mo-gučstvu normalno na tangentu ispupčenja kalupa.
Ovo se kod poznatih mašina postiže time, što je valjak za pritisak postavljen na jednoj poluzi čija se tačka obrtna poklapa sa središtem ispupčenja odnosno što se pre preso-vania leguliše na ovu tačku. Kod ovog rasporeda mora valjak raditi u šupljini predmeta koji se gradi, dakle utiskivati lim u kalup. Iz ovoga rezultuje: gomilanje materijala te se sa ovom poznatom spravom mogu najviše izra-djivati vrlo ravna tela oblika kalote, ako je u opšte mogućno presovati ravne ispupčene predmete bez štete po materijal.
Pronalazak, pak, omogućava izradu proizvoljno mnogo ispupčenih kolotastih tela bez povrede materijala i to time, što valjak radi spolja na kalupu, odnosno sa limom, pri čem se, usled naročitog vodjenja valjka, postiže potrebno, malo istezanje lima bez opasnosti kidanja istog. Pri tom se po pronalasku, valjak ne postavlja neposredno na polugu, koja se kreće oko centra ispupčenja kalupa, već što više, ova poluga se namešta iznad ili ispod kalupa ili pak tako, da njena tačka obrtanja pada u jednu vertikalnu ravan, provučenu kroz centar ispupčenja kalupa, i valjak leži na poluzi, koja se kreće dole ili gore, koja je toliko juga, da valjak može kalup dodirivati po ek-vatoru pri skretanju poluge. Ovaj krak je
prvenstveno na zglob vezan sa polugom, tako da se valjak može podizati od kalupa.
Dalje radi izbegavanja gubitka u materijalu polrebno, da pritisak valjka na lim za vreme rada neprestano raste,onako kako raste obimna brzina valjka pri presevanju i da dalje presovanje valjka ne ide prinudno već uvek sa stalnim ravnomernim naprezanjem lima. Prema tome valjak mora u toliko laganije ići, u koliko se dalje odmiče od rotacione ose kalupa.
S obzirom na sigurnost i zdravlje redenika na mašinama za presovanje valja tako vršiti konstrukciju mašina, da mesto za spajanje, kao što je dosad bilo, ne stoji bočno od kalupa. Brzo rotirajući limani kotur, u čijem pravcu obrtanja mora u tom slučaju, stojati radnik, jeste stalna opasnost za radno lice, koja se i zaštitnim napravama, usled osobe-nosti rada, ne može izbeći. Osim toga od lima odletajuće ulje, koje se je isprljalo i postalo kiselo, dejstvuje štetno po zdravlje radnika kao i na njegovo odelo. Tom prilikom zapažene su bolesti usled nagrizanja kože.
Najzad mogu se pri odgovarajućoj konstrukciji mašina, po pronalasku, graditi i proizvoljnog oblika rotaciona tela presevanjem; za tu svrhu mašina se po pronalasku kon-struiše tako, da se valjak pri svom skretanju može proizvoljno kretati napred ili nazad pri čem se isti tako može oko tačke vešanja po-merati da on uvek stoji približno normalno na tangentu rotacionog tela a ne na mestu dodira.
Zatim pronalazak obuhvata i pojedinosti u vodjenju i regulisanju težine koja dela na valjak. Nacrti pokazuju više primera izvodjenja pronalaska.
Din. 40.—
Sl. 1 pokazuje jedan oblik izvodjenja u vertikalnoj projekciji;
si. 2 horizontalnu projekciju za isti siučaj;
si. 3 i 4, kao i 5 i 6 u istom prikazivanju pokazuju drugi i treći oblik izvodjenja.
Oba simetrična, jedan prema drugom, ležišta a mašine, po sl. 1 i 2, nose glavno vratilo b, koje se preko posrednika (Vorgelege) pokreće od elektromotora, ili tome slično, i sa svoje strane obrće kalup c. Postolje d postavljeno je na ležišnim nogarima i vodi su-port e, koji se pomoću vretena f (si. 2) i ručice g pomera po postolju d, te se tako može postaviti u nekretan položaj, koji odgovara ispupčenju kalupa c. Suport e nosi s njim čvrsto ušrafljen šip h, oko koga se može okretati vodjica i. Ova vodjica i ima, prvo, nastavak kvadratnog oblika, koji pri pomeranju suporta klizi u pravougaonom izdubljenju organa k, pri čem ovaj organ ne mora menjati svoj položaj; naprotiv pomera se samo suport e sa šipom h napred i nazad. Iz kvadratnog nastavka vodjice i izlazi drugi nastavak okruglog preseka na čijoj je omotanoj površini ušrafljen zavrtanj, na koji se zavrće kotur l, pomoću koga se organ k čvrsto vezuje sa vodjicom i čim suport dobije tačan položaj za izvestan artikal.
0roan k nosi jedan krak m, koji se kreće na dole, i koji se kreće oko zavrtnja n u vertikalnom pravcu i na svom donjem delu prima valjak o. Valjak o biva potiskivan tegom p na klin na kalupu c.
Za presevanje artikla okreće se organ I sa krakom m i valjkom horizontalno oko šipa h koji je prethodno postavljen vertikalno iznad centra za ispupčenja kalupa c. Okretanje biva tegom q, čije je uže za vučenje r vezano za kotur l, tako da se pravi pritisak valjka c održava ravnomeran konstantnim vučenjem tega q.
Na protiv stalno rastući pritisak valjka o na lim predmeta postiže se pomeranjem tega p na vodilu t, na ovaj način:
Na šipu h leži u stalnom položaju kulisa u (si. 2) koja nosi na kulisi pomerljivi deo p, za koji je vezana poluga kretača w, tako da se ova poluga w može pokretati kako u vertikalnom tako i u horizontalnom pravcu. Osim toga kretača se može u svojoj dužini pomerati i vezati na svom kraju sa tegom p.
Ako se organ k sa svojim nekrelnim vodilom t okrene oko šipa h, onda se istovremeno teret p na svojoj poluzi w oko dela u na nekretnoj kulisi u okrene tako da teret p, kao što se iz slike 2 vidi, pri ovom obrtanju sve više izlazi napolje na vodilu. U položaju x radnog hoda si, 2 pomeren je teg p za vrednost y na spoljnoj strani.
Po završenom presevanju valjak o podiže se drškom z sa predmeta i vraća u početni položaj. U zadnjem položaju prestaje dejstvo
tega q kao i tega p pomoću jedne naročite nepokazane, kočnice.
U sredini izbušeni lim presuje se krakom B na kalup c. Pri tom se pritisak sa opruge D (si. 2) vratilom E prenosi na krak B. Krak B može se teglenjem drške F podiči da bi se predmet obrade oslobodio i umetnuo novi.
Drškom G stavlja se valjak H u dejstvo kojim se ivica lima na običan način uvija ili previja.
U si. 3 i 4 pokazani oblik izvodjenja pro' nalaska razlikuje se od prvog opisanog oblika u glavnom time, što valjak ne samo što vrši kružno kretanje već se može na proizvoljan način voditi, tako da pritisnuti limovi mogu uzeti oblike proizvoljnih rotacionih tela. Za tu svrhu nosi organ k napred krstati zglob m1, za koji je vezan krak n1, koji na svom donjem telu nosi ležište o1 sa valjkom p1. Pritisak valjka p1! izaziva teg c/1. Isti klizi na laktastoj poluzi r1, koja se kod s1 oslanja i pomoću zgloba t1 i poluge u1 veša na zglob m1. Na krak n1 prikačeni zapinjač u1 održava polugu iaktastu u svom položaju. Teg qx po-pokreće se viljuškom w1i, polugama X1 i kulisom g1 tamo i amo na poluzi r1 za vreme rada. Pri tom skreće viljuška iv' oko tačke z1.
Pritiskivanje predmeta biva i ovde i na taj način što organ k vrši skretanje u horizontalnom pravcu oko šipa h, koji se tako postavlja na postolju, da stoji vertikalno iznad centra ispupčenja kalupa c. Skretanje se vrši pomoću užeta T vezanog za kotur l, kao i tegom A1 čiji će način dejstva dole biti podrobnije opisan. Dakle pri ovom skretanju valjak će prvo opisati luk poluprečnika R1 (si. 3) oko kalupa Pri tom će se teg p1 kre-kretati po vodilu poluge z1 prema spoljnoj strani, što se vidi iz si. 4 i time se pritisak valjka stalno penje. Zglob m1 omogućava kod predmeta sa omotačem oblika S dalje skretanje valjka sa radiusom R~ oko vertikalne osovine zgloba dakle skretanje prema spoljnoj sirani. Ovo skretanje vrši se na taj način, što se skretanje tega q1 oko šipa h usporava, što se može vršiti automatski ili ručno. Pri tom se tako isto automatski teg qx vraća usled čega pritisak valjka p1 pada po potrebi, jer pri skretanju napolje lim predmeta iziskuje manji pritisak. Zavrtnji B1 na organu k sprečavaju obrtanje zgloba napred iznad srednje linije M — M (si. 2).
Nije potrebno da se omotač kalupa sastoji iz kružnih lukova, valjak može, pošto on visi, sledovati svakom istupanju kalupa. Promena poluprečnika R2 može se izvršiti regulisanjem ležišta. Sila vučenja tega A1 prenosi se uže-tom T1, koje ide preko valjka c1, na kotur e, sa kojim je vezan. Valjak D1 nosi napravu za zatezanje užeta, tako da se uže, ako se suport mora pomerati na postolju d, može regulisati (podešavati). Kalemi C1 i D1 vezani
su zupčanicima E1 (si. 4) dakle njihov pravac obrtanja je obrnut.
Sa kalemom c1 čvrsto je vezan kcčioni točak F1. Dok kalem C1 leži labav na vratilu G1 dotle je sa istim vratilom puž H1 kruto vezan. Spojnice izmedju točka H1 i kalema C1 vrše se zapinjačom J1 preko kočionog točka F1. Dejstvo uredjenja je sledeče.
Pužni točak H' održava se u stalnom obrtanju pužem K1 i to u pravcu strelice. Obrtna brzina točka H’ odgovara najbržem kretanju unapred, koje se može dati valjku p\ da se ne bi lim i suviše naprezao. Kalem C1 ide sa tegom A1, on će se u toliko laganije obrtati sa spužem u koliko je veći otpor lima, dakle u koliko dalje ide valjak p1. Za prvi deo hoda imaće kalem c1 istu obrtnu brzinu kao i puž, jer je tu otpor lima još mali, ali on se nikad ne može brže okretati od puža, jer zapinjača J1 to sprečava.
Kraj užeta na kalemu D1 sprečava kretanje valjka p1 što bi bilo bez užeta mogućno samo onda ako bi nastalo pomeranje valjka p1 rukom ili guranjem lima.
U sredini izbušeni lim presuje se krakom L1, koji vodi na šip N1, na kalup C. Pri tom se pritisak, koji potiče od pruge B1, vodi preko vratila C)1 na krak L1. Presovani predmet može se vučenjem drške S izvući iz mašine.
Mašina nema kretni sto (Reitstock), te je time prednji deo mašine slobodan za sfojište radnika. Sve drške za rad sa mašinom tu su podesno smeštene. Time je stojište za radnike izmaknuto iz zone opasnosti i prskanja uljem, zatim i potreban prostor za mašinu sveden na najmanju meru.
Kod izvodjenja po si. 5 i 6, krstati zglob m1 sliven je zajedno sa vertikalnim šupljim cilindrima 1 i 2. Oba šuplja cilindra stoje preko cevi 3 u vezi. U cilindar 1 ulazi klip
4	malog prečnika. Klip 4 vodjen je kutijom
5	i nosi na svom gornjem kraju iznad cilindra teg g1. U cilindru 2 radi klip 6 većeg prečnika, koji se zaptiva kutijom 7 i na svom slobodnom spoljnem kraju nosi valjak p1. Oba šuplja cilindra i njihova spojna cev ispunjena su vodom. Pritisak tega C/1 prenosi se klipom 4 na klip 6 preko vode kao i na valjak p1 i njegova veličina srazmerno kvadratu klipnih prečnika. Poluga 8 omogućava povlačenje klipa 6, pri čemu laktasta poluga klizi preko istegnutog ležišta i usled toga sama kočeći ostaje u položaju isključivanja (punktirano u si. 6).
Regulisanje pritiska valjka vrši se tegom 9 (si. 6). Isti dela pomoću viljuškaste poluge iO odozdo na teg c?1 pri čem se stvarno oslonac poluge 10 valjkom H, koji pak leži na organu 12, horizontalno okreće. Pri tom se jedan deo tela g1 diže (ništi); pritisak je istog, kao što se vidi iz si. 6, u početnom položaju radne periode minimalan i raste stalno sa
produženim obrtanjem organa R i sa pome ranjem obrtne tačke poluge 10 u odnosu pri-mene poluginih dužina 13 i 14 (si. 6). Ova promena pritiska može se neposredno čitati na manometru 15.
Pri izvodjenju po si. 5 i 6 pokazano je zatim automatsko regulisanje valjkovih položaja, dakle njihovo skretanje prema spoljnoj strani. Ekscentarna poluga 16 leži ekscentrično kod 17 i okreće se oko klipa 4 na drugom kraju. Pri obrtanju organa k mora se vršiti izvijanje u obrtnoj tačci krstatog člana čija se veličina može odrediti promenom ekscentriciteta i položaja obrtne tačke poluge 16.
Ako se na ime valjak p1 pomoću kotura 1 odnosno teretom A1, okrene onda poluga 16 dotiče tako na kretanje krstatog člana, da ovaj skreće sa svojom vertikalnom Osovinom oko šipa 17. Shodno izobraženem ekscentrici-tetu skraćuje se odstojanje izmedju vertikalne obrtne ose člana m1 za šip h. Pošto su putanje od ovog centra do valjka p1 (III, si. 6) i valjka p1 do vertikalne ose člana m1 (I si. 6) nepromenljive i u miru obrazuju putanje II, onda se prema tome član m1 mora nešto obrnuti kako je to nagovešteno u si. 6. Valjak p1 dobija položaj koji odgovara krivi kalupa.
Dok se u izvodjenju po si. 3 i 4 centar obrtanja organa k može pomerati samo u pravcu uzdužne ose na postolju d, dotle je u izvodjenju po si. 5 i 6 mogućno pomeranje u bočnom pravcu, dakle normalno na uzdužnu osu postolja d, pošto je suport e sagradjen sa vodjicom i vretenom.
Ovde su još potrebni naročiti kalemi 18 za vodjenje užeta. Ovo naročito uredjenje je onda od koristi, ako se presuju predmeti parabo-ličnog oblika ili kupasti, jer ovde najpovoljniji centar obrtanja organa k leži bočno pored uzdužne ose.
Patentni zahtevi:
1.	Mašine za presovanje ispupčenih predmeta od lima pomoću valjka za presovanje, koji leži na poluzi, koja se kreće oko centra ispupčenja kalupa, naznačena time, što je ova poluga rasporedjena tako, da njena obrtna tačka leži u vertikalnoj ravnini, koja je provučena kroz centar ispupčenja kalupa, pri čem je valjak nošen od kraka tako. da on može kalup dodirivati po ekvatoru pri obrtanju poluge.
2.	Mašina po zahtevu 1, naznačena time, što je poluga (k) vezana pomerljivo sa rotacionom vodjicom (i), koja leži na jednom su-portu, koji se pomera paralelno obrtnoj osi kalupa (c).
3.	Mašina po zahtevu 1, naznačena time, što krak (m), koji nosi valjak (o) leži član-kasto na poluzi (k). tako da se može uzdužno poluzi (k) okretati.
Mašina po zahtevu 1, odnosno 2 i 3, naznačena time što za pritisak valjka na predmet, krak (m) koji nosi valjak (o) ima klizeče vodilo t, na kome je teg (p) udešen za preme-štanje, a koji je vezan jednom polugom za teranje (w) sa jednim ekscentrično prema obrtnoj tačci poluge (k) postavljenim zglobom; koji zglob obrazuje obrtnu tačku za obrtne pokrete tela.
5.	Mašina po zahtevu 1 do 2. naznačena time, što je za obrtanje valjka (o) u odnosu na polugu (k), vezan sa vodjicom (i) jeden kotur (1), za koji je vezan teret (q) pomoću užeta (r) omotanog oko prstena.
6.	Mašina po zahtevu 1, naznačena time, što je izmedja poluge (u) i valjka (o) umetnut krstati član, koji valjku omogućava pored kretanja u konkavnom pravcu i okretanje u konveksnom pravcu.
7.	Mašina po zahtevu I, naznačena time.
tto se pritisak valjka na predmet vrši pomoću ereta, koji svoje dejstvo pritiska sa progresivnim tokom rada stalno povećava, ako je luk opisan od valjka konkavan, naprotiv sma-juje, ako je opisani luk konveksan.
8) Mašina po zahhtevu 1. naznačena time. što se pritisak valjka vrši pomoću hidraulične prese, nošene od krstatog člana, pri čem je klip prese vezan sa tegom tako, da se uticaj tega, koji smanjuje dejstvo klipa, smanjuje shodno daljem pritiskivanju valjka.
9. Mašina po zahtevu 1, naznačena time, što je sa krstatim člankom vezana jedna ekscentrična poluga, koja se obrće oko jednog nekretnog šipa, a koja poiuga pri obrtanju valjka i delova koji polugu nose, skraćuju rastojanje izmedju krstatog članka i obrtne tačke tog krstatog članka, tako da se krstati članak obavija oko svoje vertikalne ose i valjak shodno tome na kalup pomeri.
N>

\
'j



i
i
I

' -


■v ;
,v ft -v
f? " r -i y

;
' . . " 'u;
i
.i'
I
At
-/
• ;/>

1
I
Ty,
f4
/ l 'I
-'r
■St- ■
\ ■<
‘N'V
■ ■ i :
.......
.. -•r'
'"■Iv"
T-';
■■ ?■
‘v
'	: v..


f:
.
;
.;..._ ...

:

t

.ii}'
! -’jjli ‘h ,
; jl 14’. Hi« m

f ■
. . . ' .
k ■
"%■■■■■ k
' ' •:• i .	■;
■	'	' I t ;
■/
i
• f;'
11
■ %" tU
, i r
fe
i
;
■ It ....}■ -
1-1
t;£
:	ti	'
i	5
n
i ■
:
i
I
I
"•'j,
1


c4,J;
/

1
i
.1

i;
>
I
*!

i.,

I
.....- 1 . :' ■ . :
*, •
■ 'f
,4,
i
. =•'
iL...




.	'	‘	' •• '	.... '	4.
j
'	r ,k j1!	_
■rlvfA
j I
s
5
k

V
1.'
'I

• .r

‘■i r _ •
■ r. ■
.- rj , -
.;«
•: .J;.'ii
';C5.
■	. -• ... -v - : •	• y
r"-''

.	. ,	4	,. . . .;
'.'„‘Ki, - ‘ "
.':V7







/ V ; li
'OJ'*-
Adpatent brty3809,

~r
h ;
\ i w
, -..
❖ (Q
▲
V' . ‘f
; ;■



i-1







1; ' "
v.»'
/■ :'g .
-Mf
. v.-,:
' ■ • C: ^ ;
-

-t" v- •r-'-' r
"■
ik n" m
\
f:; "

i.
•; ; r '*

v
. I