KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
* ^ \ »v v .	\	•:	.»	> fc * * • i * i • i »
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 14 (4)
PATENTNI SPIS
»»• k'-l 1 '* t • •	••	• • **
INDUSTRISKE SVOJINE
k
IZDAN 1 SEPTEMBRA 1940
BR. 16010
UM
Lentz Hugo Johannes, inžejer, London, Engleska.
Ventilno krmilo za parne mašine, koje mogu menjati smer svoga pogona, sa obrtnim krmilnim ispadima.
Prijava od 4 aprila 1939.	Važi od 1 novembra 1939.
Pronalazak se odnosi na ventilno krmilo za pogonske mašine, naročito lokomo-tivske parne mašine, koje mogu menjati smer svoga pogona, a kod kojeg se ventili dovode u dejstvo pomoću obrtnih ispada i za upravljanje upuštanjem pare se upo-trebljuju dva jedan u odnosu prema drugom podešavano pomerljiva ispada, od kojih u jednom smeru obrtanja, jedan ispad određuje početak ustrujavanja (upuštanja) pare, a drugi ispad određuje završetak punjenja, dok se u drugom smeru obrtanja funkcija ovih ispada menja. Izlaz pare iz cilindra se većinom upravlja kakvim ispušnim ispadom, koji se kod promene (pre-ključivanja) smera pogona klatljivo pome-ra za odgovarajući ugaoni iznos, i koji određuje kako početak ispuštanja tako i početak kompresije.
Poznata krmila ove vrste, sva, imaju nezgodu, da su krmilne tačke, t. j. tačke na krmilu, koje određuju početak upuštanja i početalk kompresije zbog krmilnog pogona međusobno zavisne jedna od druge, te se stoga ne mogu nezavisno jedna od druge tako podešavati, da pri svagda podešenom punjenju zauzimaju položaj najpovoljniji za raspodelu pare i iskorišćenje pare. Ovo se kod do sada poznatih krmila ne može postići stoga, što se svi ispadi uređajem za promenu smera pogona odnosno uređajem za pokretanje krmila ne pomeraju podešavajući za ugao promene punjenja odnosno uopšte se ne pomeraju podešavajućiu.
Bitnost ovog pronalaska jeste sad u tome, da se osovina za ispade (bregasta osovina) izvede pomerljivo u odnosu prema
svima ispadima i da se svaki ispad za sebe tako podešavajući pomera krmilnim žlje-bovima, izvedenim po obimu osovine za ispade, a pomoću zahvatača koji zahvataju u ove krmilne žljebove i koji su vođeni u ovim žljebovima, da se odgovarajući različitim nagibima krmilnih žljebova pojedini ispadi podešavajući pomeraju za raizličitee uglove, koji su pak nezavisni jedan od drugog. Stoga je moguće, da se žljebovima odnosno odeljcima žljebova koji upravljaju pojedinim ispadima dodeli oblik i nagib, koji za dotični tip mašine daje najpovoljniji položaj krmilnih tačaka i time i maj-povoljnije odnosno najbolje iskorišćenje pare. Krmilni žljebovi mogu pri tome biti izvedeni po obimu osovine za ispade sa različitim nagibima po načinu zavrtanjske linije; ali se delovi žljebova mogu još pružati i aiksijalno u slučaju kad ne treba da se vrši podešavajuće pomeranje ispada.
Ovo izvođenje krmila omogućuje dalekosežno prilagođavanje svagda željenim prilikama pogona uz upotrebu posve jednostavnog mehaničkog uređaja za pokretanje krmila.
Dalje se pronalazak odnosi na naročito izvođenje međučlanova koji rade zajedno sa krmilnim ispadima i koji utiču na kr-rtiilne ventile, i koji mogu hiti izvedeni proizvoljno širokim i stoga uvek raditi sa linijskim dodirom a čije se najglavnije odlike vide liz sledećeg opisa različitih oblika izvođenja pronalaska datih radi primera.
Sl. 1 pokazuje poprečni presek gornjeg dela jednog parnog cilindra po liniji 1-1 iz

sl. 2 u pravcu osovine za ispade postavljene poprečno u odnosu prema parnom cilindru.
SI. 2 pokazuje levom polovinom podu-žni presek krmilne kutije po liniji lla-IIa iz sl. 1 u pravcu upusnog ventila, a desnom polovinom podužni presek po liniji llb-IIb iz sl. 1 u pravcu vretena ispušnog ventila.
SI. 3—6 pokazuju krmilni uređaj upus-niih ispada u izgledu sa strane pri različitim položajima upusnih ispada.
SI. 7 pokazuje jednu varijantu krmilnog uređaja upusnih ispada.
SI. 8a—8d pokazuju u razvijenom stanju u jednoj ravni jedan od krmilnih žljebova osovine za ispade, kako se ovi u uprošćenom obliku upotrebljuju kod krmilnog uređaja prema sl. 1 i 2, a pri različitim položajima ispada.
SI. 9 i 10 pokazuju dva dalja oblika izvođenja krmilnih žljebova.
Sl. 11 pokazuje jedan naročiti oblik zahvatača.
SI. 12 i 13 pokazuju podešavano po-merljivi uređaj jednog krmiilnog ispada na ležišnoj čauri u preseku i izgledu sa strane.
SI. 14 pokazuje jedan dalji oblik izvođenja krmilnog uređaja za mašinu sa više cilindarai, pri čemu je pokazan u poduž-nom preseku samo deo krmilne osovine, koji pripada jednom od cilindara.
SI. 15 pokazuje deo osovine za ispade sa krmilnim žljebovima u izgledu.
SI. 16 pokazuje u jednoj ravni razvijeni obim osovine za ispade pokazane na si. 15, da bi se prikazao tok krmilnih žljebova o-pet drukčije izvedenih.
SI. 17 pokazuje u preseku jedan oblik izvođenja uređaja za podešavajuće pome-ranje za krmilni uređaj koji je pokazan na si. 14.
SI. 18 pokazuje u podužnom preseku jedan dalji oblik izvođenja krmilnog uređaja za dvojne parne mašine.
Kod oblika izvođenja krmilnog uređaja pokazanog na sl. 1 i 2 je sa 1 označen cilindar parne mašine sa krmilnim kutijama 2 koje su raspoređene na krajevima, i u kojima su izvedeni kanali za dovod i odvod pare i smešteni krmilni ventili. U svakoj krmilnoj kutiji je raspoređen po jedan upusni ventil 3 i po jedan ispusni ventil 4, koji na poznat način upravljaju dovodom pare ka cilindru i odvodom pare od cilindra. Vretena 3a i 4a krmilnih ventila 3 i 4 leže međusobno paralelno i svojim krajevima strče u komoru 5 koja se nalazi poprečno prema cilindru 1 i kroz koju prolazi osovina 6 za ispade. Na osovini za ispade se nalaze slobodno dva ispada Ei i Ea koji se mogu podešavajući pomerati je-
dan u odnosu na drugi i koji služe za upravljanje upusnim ventilima 3 i jedan ispusni ispad A za upravljanje ispušnim ventilima 4 obe strane cilindra. Prsten 17 za održavanje razmaka koji je postavljen između upusnog ispada Ei i ispušnog ispada A osigurava položaj ispada u aksijalnom pravcu. Upusni ispadi Ei, E2 upravljaju pomoću po jedne međupoluge 8 upusnim ventilima 3 a ispusni ispad A pomoću po jedne međupoluge 9 ispušnim ventilima 4. Ove su poluge postavljene u komori 5 za osovinu sa ispadima klatljivo pomerljivo oko odgovarajućih osovina 8a, 9a, pri čemu njihovi slobodni krajevi utiču na ventilna vretena 3a i 4a.
Ventili se kod pokazanog oblika izvođenja krmilnog uređaja vraćaju na svoja 'sedišta pomoću pare ili pomoću sabijenog vazduha. Ovo sredstvo za pritisak deluje na klipove 10, koji su postavljeni pomerljivo u otvorima svakog poklopca 11 ventilne kutije i naslanjaju se na spoljne krajeve ventilnih vretena 3a odnosno 4a.
Isto sredstvo za pritisak služi tome, da se održava dodir krmilnih delova. U ovom je cilju u otvor 12 svakog upusnog vretena 3a umešten po jedan pomoćni klip 13, na koji može uticati sredstvo za pritisak dovođeno prostoru 15 za prititisak kroz podužni otvor 14 u vretenu. Time se pomoćni klip održava u oslonoj vezi sa krajem međupoluge 8. On ipak pri izmahu poluge 8 zahvata pomoću svoje glave 13a vreteno 3a upusnog ventila.
Na medupoliugama 8 koje dejstvuju zajedno sa upusnim ispadima Ei, E2 postavljena je prekretna poluga W koja se može prekretati oko osovine 16, i koja ima dva kraka Wi i W2 u vidu palca koji su upravljeni na dve suprotne strane.
Upusni ispad Ei je, kao što pokazuje si. 3, tako izveden, da od jedne ciUndarske površine a-b prelazi preko prelazne površine b-c na cilimdarsku površinu c-d većega prečnika i obe cilindarske površine pomoću spiralno pružajuće se površine d-a prelaze jedna u drugu. Upusni je ispad E2, kod kojeg su iste tačke označene sa a’, b’, c’, d’, izveden isto kao i ispad Ei samo što je na osovini 6 za ispade postavljen u suprotnom smeru, tako, da se, kad se spiralna površina d-a jednoga ispada Ei približuje o-brtnoj osi, spiralna površina a’-d’ drugog ispada E2 udaljuje od ove ose. Pri tome jedan krak Wi prekretne poluge W naleže na obimnu površinu ispada Ei, a drugi krak W2 naleže na obimnu površinu ispada E2.
Na si. 3 su upusni ispadi Ei i E2 pokazani podešeno na najmanje punjenje, i u takvom položaju, pri kojem je ventil u pokazanom smeru V obrtanja zatvoren. Ako se
sad ispadi u ovom smeru V obrnu za 180° u položaj koji je pokazan na si. 4, tada će prekretna poluga W ne utičući na među-polugu 8 biti klatljivo pomerena prema gore, pri čemu kraci prekretne poluge ostaju u stalnom dodiru sa ispadima Ei i Ea i najzad jedan krak Wi prekretne poluge naleže na spoljnu centričnu putanju na ispadu Ei a drugi krak Wa prekretne poluge naleže na unutrašnju centričnu putanju na ispadu Ei.
SI. 5 i 6 pokazuju dalje položaje upus-nih ispada, koji su ovde ipak razmicanjem prelazne (podižuće) površine b’-c’ i pre-lazne (spuštajuće) površine b-c podešene na srednje punjenje. Kod obrtanja upusnih ispada ostaje ventil zatvoren dok prela,zna površina b’-e’ ispada Ea ne dospee u tangencijalni dodir sa krakom Wa (si. 5) i time počinje podizanje ventila. Ovo se završava čim i krak Wa prekretne poluge dospe na spoljnu centričnu obimnu površinu ispada Ea ( vidi si. 6). Ventil ostaje tada dotle otvoren, dok prelazna površina c-b ispada Ei ne dospe pod krak Wi prekretne poluge W i ventil se zatvara pritiskom koji deluje na njegovo vreteno. Medupoluga 8 i prekretna poluga W tada ponovo zauzimaju položaj koji je pokazan na si. 3.
Iz toga se vidi, da u pokazanom smeru V obrtanja ispad Ea prelaznom površinom c-b upravlja punjenjem. Ovo je punjenje u toliko veće, u koliko se površine b-c i b’-c’ dalje razmiču. Ovo se vrši pomoću krmilnih žljebova predviđenih na osovini 6 za ispade čije će izvođenje i način dejstva biti kasnije objašnjeni.
U suprotnom smeru obrtanja je način dejstva isti samo sa tom razlikom, što sada ispad Ei upravlja upuštanjem a ispad Ea u-pravlja punjenjem.
Pošto se kod podešavanja krmilnih ispada Ei i Ea na različito veliko punjenje spiralne površine međusobno pomeraju, to se medupoluga 8 preko zatvarajućeg položaja ventila 3 približuje osovini 6 za ispade. L'vek prema veličini punjenja postaje različito veliki prazan hod, koji se prima pomoćnim klipovima 13a koji se nalaze pod pritiskom, i koji prema tome održava krmilne delove u stalnom dodiru. Može se takođe potpuno odustati od pomoćnog klipa 13a, kad se za svaku medupolugu 8 predvidi po jedan oslonac 2a na krmilnoj kutiji 2, koji medupolugu održava u dodiru ili skoro u dodiru sa ventilnim vretenima 3a, kad su ventili zatvoreni. Na si. 5 je jedan takav oslonac pokazan črtastim linijama. U ovom se slučaju blago nagnute spiralne površine upusnih ispada staraju za to, da se prekretanje prekretne poluge W vrši bez udara.
Umesto prekretne poluge može na me-dupoluzi 8 biti postavljena i kakva uzengi-ja 17 koja se može obrtno pomerati oko osovine 16, i na kojoj su postavljena dva valjka Ei i Ra, koji rade zajeedmo sa ispadom Ii i Ea (vidi si. 7).
Za promenu smera pogona mašine i za regulisanje punjenja kao i za podešavanje u uvodu pomenutih krmilnih tačaka su na obimu osovine 6 za ispade izvedeni krmilni žljebovi N koji se pružaju po načinu zavr-tanjske linije, i koji za pojedine ispade imaju različito veliki nagib (hod), odnosno se takode mogu delom pružati i aksijalno. U ove krmilne žljebove zahvataju zahvata-či ei, 62 i a postavljeni na krmilnim ispadima Ei i E2 i A. Kod aksijalnog pomeranja osovine 6 za ispade relativno prema ovim ispadima se stoga menja ugaoni položaj u odnosu prema osovini za ispade. Time se uvek prema obhiku i nagibu krmilnog žljeba, u kojem je vođen zahvatač podređen pojedinom ispodu, vrši i podešavanje pojedinih krmilnih tačaka nezavisno jedne od druge i jedino zavisno od oblika krmilnog žljeba. Krmilni žljebovi su tako izvedeni-da se pri pomeranju osovine za ispade u jednom smeru ispadi podešavaju jedan pored drugog od najvećeg punjenja napred na najmanje punjenje napred, a zatim na najmanje punjene nazad, i najzad na najveće punenje nazad.
Kod oblika izvođenja krmilnog uređaja pokazanog radi primera na sl. 1 i 2 je pretpostavljeno, da postoji jedan ispusni ispad A i da se za vreme voženja u jednom smeru ispuštanje i kompresija ne menjaju. U ovom se slučaju dobijaju krmilne slike koje su pokazane na si. 8a do 8d, i koje pokazuju jedan krmilni žljeb osovine za ispade koji je razvijen u jednu ravan, sa za-hvatačima ispada u položajima, koje ovi zauzimaju pri različitim napred pomenu-tim punjenjima. Pošto se kod ove pretpostavke ispust pri promeni punjenja ne srne obrtno pomerati u odnosu prema osovini 6 za ispade, to se u jednom smeru obrtanja deo f žljeba N mora pružati aksialno. Kod promene smera obrtanja mora ispusni, ispad A biti podešavajući pomerau iz srednjeg položaja, nasuprot novom smeru obrtanja, za isti ugao. Tome odgovarajući deo h krmilnog žljeba N treba za voženje unazad da se iz linije x-x prekretne tačke postavi podešavajući pomereno za isti ugao kao i deo f. Da bi se omogućio prelaz od hoda napred na hod nazad, predviđen je prelazili žljeb g po načinu zavrtanjske linije, čija dužina mereno u aksijalnom pravcu odgovara preključnoj putanji u.
Pošto kod voženja napred is-pad Ei određuje upuštanje a ovo kao što je pretpo-
stavljeno treba da bude konstantno, to se ispad Ei pri pomeranju osovine 6 za ispade ne sme podešavajući pomerati. Žljeb koji njime upravlja treba dakle da se pruža aksijalno i sloga se može poklapati sa žlje-bom h, pri čemu dužina ovoga žljeba odgovara krmitnoj putanji sv obuhvatajući još i preključnu putanju u.
Položaj prelazne površine c-b ispada Ea određuje kao što je gore objašnjeno, kraj punjenja. Ispad Ea dakle kod voženja napreci treba da se od najvećeg punjenja do najmanjeg punjenja podešavajući pomeri u svome ugaonom položaju prema ispadu Ei, što Se vrši pomoću krmilnog žljeba i. Pri tome mora osovina za ispade da se pomeri za putanju sv, pri čemu pojedini zahvatači u krmilnom žljebu dospevaju iz položaja iz si. 8a u položaj iz si. 8b. Kod daljeg pome-ranja osovine za ispade za iznos u vrši se preključivanje na voženje nazad, najmanje punjenje (si. 8c), pri čemu se zahvatač ei vodi na kraj aksijalnog žljeba h, zahvatač 62 vodi u aksijalne žljebove k koji se priključuju na žljeb i koji se pruža po načinu zavrtanjske linije.
Odgovarajući promeni smera obrtanja menjaju se i funkcije ispada Ei i E2, da se sada pri pomeranju osovine 6 za ispade za dužinu sv ispad E2 koji određuje upuštanje pare ne srne podešavajući pomerati, dok se ispad Ei u cilju regulisanja punjenja pomera u odnosu prema ispadu E2 (si. 8d).
Stoga se kod pomeranja osovine 6 za ispade, za dužinu sv, vrši upravljanje za voženje napred, a kod zatim sledujućeg po-me ran ja za dužinu u preključivanje na smer obrtanja i pri daljem pomeranju za dužinu sr upravljanje za voženje nazad.
Za upravljanje pojedinim ispadima mogu na osovini 6 za ispade biti postavljeni jedan ili više takvih krmilnih žljebova. Podesno se dva takva žljeba nalaze diametralno ili skoro diametralno jedan u odnosu prema drugome.
SI. 9 pokazuje jednu varijantu krmilnog žljeba, kod kojeg delovi f’ i h’ žljeba, koji određuju ispuštanje i kompresiju, više ili manje odstupaju od aksijalnog pravca, dakle se tako isto pružaju po zavrtanjskoj liniji. U ovom će slučaju uvek prema izabranom nagibu u (hodu) sa povećavajućim se punjenjem ispuštanje i kompresija poči-njati kasnije.
SI. 10 pokazuje jednu dalju varijantu krmilnog žljeba, kod koje i delovi h” i k’ žljeba, koji određuju upuštanje, odstupaju od aksijalnog pravca, dakle se isto tako pružaju po zavrtanjskoj liniji, pri čemu različiti odeljci žljeba imaju različiti nagib (hod) i pri promeni punjenja se i različite krmilne tačke, kao ustrujavanje (upušta-
nje), ispuštanje i kompresija podešavajući pomeraju u zavisnosti od preključivanja i. nezavisno jedno od drugoga.
Kod oblika izvođenja prema sl. 1 i 2 su zahvatači za ispade izvedeni kao obrtni čepovi 18, koji su ležišno postavljeni u glav-činskim delov.ima ispada. Ali zahvatači mogu, kao što to pokazuje si. 11, na više še-matički način, imati i romboidni oblik, tako, da se uvek obrazuju dva paralelna para površina, koji se vode u žljebovima različitog nagiba (hoda). Na sl. 11 je šemati-čki pokazano, da se dve bočne površine 19y romboidnih zahvatnika 19 koje leže uzajamno naspramno vode u aksijalnom krmilnom žljebu h, a obe druge uzajamno naspramno nalazeće se površine 19b se vode zavrtanjskim žljebom i. Bočne površine 19a su u ovom slučaju ravne, a bočne površine 19b su uvrtene po načinu zavrtanjske linije. Ali u datom slučaju može i aksi-jalni žljeb h biti zamenjen žljebom po načinu zavrtanjske linije (vidi žljeb iz si. 16), u kojem su slučaju tada i bočne površine 19a izvedene odgovarajući nagibu ovog žljeba po načinu zavrtanjske linije. Jedan tako izvedeni zahvatnik je n. pr. na si. 16 označen sa 32. Jedno takvo izvođenje zahvatnika, koji su postavljeni na unutrašnjem otvoru ispada odnosno delova koji nose ispade, dopušta pomeranje zahvaitnir ka u dva krmilna žljeba koji se nalaze jedan uz drugi i daje u svakom krmilnom žljebu po jedan dodir površina. Pri tome može na obimu osovine sa ispadima biti postavljeno više krmilnih žljebova, u koje zahvataju odgovarajući raspodeljeni za-hvatnici 19 pojedinih ležišnih tela. Time se stvara uređaj za podešavajuće pomeranje krmilnih ispada koji ima lak hod i koji se ne aba.
Krmilni ispadi mogu i umesto da budu neposredno postavljeni na osovini za ispade biti postavljeni i na naročitim ležišnim čaurama L, koje sa svoje strane nose za-hvatače koji zahvataju u krmilne žljebove N. Time je moguće, da se žljebovi podešavaju za sebe ručno i još nezavisno od krmilnih žljebova, da bi se u datom slučaju mogle preduzeti korekture u položaju krmilnih tačaka. U ovom se cilju ležišne čau-re i ispadi kruto međusobno vezuju pomoću podesnih sredstava. Na si. 12 i 13 je ovaj uređaj pokazan za jedan od krmilnih ispada (Ei). Ovaj je ispad postavljen na konusnom ležištu 20 ležišne čaure L tako, da se može rukom podešavati u potrebnoj u-gaonoj oblasti. U podešenom se položaju ispad pomoću čvrstog pritezanja zavrtnja 21, koji prolazi kroz prorez 22 ležišne čaure, kruto vezuje sa ovom čaurom. Umesto ovog uređaja može biti upotrebljen ma
koji od poznatih spojnika, koji omogućuje da se menja ugaoni položaj ispada u odnosu prema delu koji nosi zahvatnik. SI. 14 pokazuje jedan dalji oblik izvođenja krmila po pronalasku za jednu mašinu sa više članova, pri čemu je pokazan samo jedan deo krmilne osovine, koji pripada jednom od cilindara. Ovo se krmilo razlikuje od prvo opisanog krmila pre svega time, što bivaju upravljani i ispusni ventili 4 pomoću dva ispada Ai i Až. Ovoj je podeli ispušnih ispada cilj, da se krmilne tačke za ispuštanje i kompresiju pomeraju podešavajući nezavisno jedna od druge i od drugih krmilnih tačaka, a pomoću podesnog izvođenja krmilnih žljebova. Ovo je celi-shodno tada, kad se pri niskom radnom pritisku mora da izabere srazmerno veliki škodljivi prostor, Pri tome u oba smera obrtanja ispad Ai upravlja ispuštanjem a ispad A2 kompresijom. Podešavanje svih ispada se ovde vrši isto tako pomoću krmilnih žljebova umeštenih u pomerljivoj osovini za ispade.
Osovina za ispade je kod krmila pokazanog na si. 14 tako podeljena, da je svaki deo podređen jednom cilindru i može se za sebe izvoditi. Kod mašine sa više cilindara se tada osovinski đelovi 6, koji se međusobno sastaju, kruto vezuju i ugrađuju se u krmilnu kutiju 24 isto tako iz više delo-va. Kruta veza osovinskih delova 6 vrši se pomoću spojnih koturova 26, 27 kojii se nalaze na njihovim krajevima, i koji za-hvataju jedan u drugi pomoću kandži 26a, 27a. Oba spojna kotura se drže zajedno pomoću navučenog prstena 28 iz dva dela, koji tačno odgovara otvoru 29 u kutiji 24 osovine za ispade i zajedno se pomera sa osovinom 6 za dspade. Razume se da mogu pojedini osovinski delovi 6 biti kruto međusobno vezani i pomoću zavrtanjske veze.
Na delu 6 osovine za ispade koji je određen svakom cilindru leže dva upusna ispada Ei d E2, kao i dva ispusna ispada Ai i Aa. Zahvatnik ei za upusni ispad Ei je postavljen na ovom samom. Zahvatnici ea, ai i aa za upusni ispad Ka i za ispusne ispade Ai i Aa naprotiv leže na naročitim čaurama 45 za podešaVanje, postavljenim slobodno na osovini 6 pored ovih ispada, koje su (čaure 45) pomoću podesnih spojnih članova n. p. čeonog ozupčenja kruto vezane sa odgovarajućim ispadima. Čaure 45 za podešavanje služe jednovremeno osovini 6 za ispade kao ležište time, što su ove čaure umetnute u ležišne kutije 46 krmilne kutije 24.
Za upravljanje pojedinim ispadima u delu osovine za ispade postavljeni krmilni žljebovi N su na si. 16 pokazani razvijeno u jednoj ravni. Pri tome su zahvatači ei, ea,
i ai, a., ucrtani u položaju, u kojem krmilne ispade podešavaju na maksimalno punjenje voženja napred. Od pokazanog reda žljebova prvi žljeb m upravlja ispadom Ei za upuštanje pare. Za ovim u nastavku sledujući kosi žljeb n upravlja ispadom Ei za punjenje napred a ispadom E2 za punjenje nazad. Pravi žljeb o upravlja upusnim ispadom E2 za ustrojavanje (upuštanje) napred ispušnim ispadom Ai za ispuštanje. Kosi žljeb p služi za preključivanje ispada Ai za ispuštanje od napred na nazad i obratno. Na ovaj priključujući se pravi žljeb q upravlja ispušnim ispadom Ai za ispuštanje.
Kompresioni ispad A2 se upravlja uže održavanim kosim žljebom, od kojeg deo r koji se priključuje neposredno na žljeb q upravlja ispadom A2 nazad za kompresiju. Priključujući se žljeb s služi za preključivanje kompresionog ispada A2 a krajnji žiljeb t upravlja ispadom A2 za kompresiju napred.
Nagib (hod) žljebova koji upravljaju kompresionim ispadom A2 može biti tako izabra 1, da odgovarajući različitim punjenjima kompresija počinje u najpovoljnijim trenutcima.
Radi boljeg prikazivanja funkcije pojedinih odeljaka žljebova je u perspektivi prema si. 16 pokazana krmilna putanja za hod napred označena sa sv a krmilna putanja za hod nazad sa sr i putanja za preključivanje sa u.
Dok su sada zahvatači ei, 62 ii ai jednako izvedeni, zalivatač. 32 za kompresioni ispad A2 je izveden tanjim odgovarajući u-žem krmilnom žljebu, tako, da se može provlačiti kroz šire krmilne žljebove i biti uvođen u uži krmilni žljeb r. (vidi si. 16 tačkasto pokazani položaj).
Ako se kod kakvog krmila za mašinu sa više cilindara, osovina sa žljebovima podeli po ovom pronalasku, to se dobijaju manji komadi za izradu krmilnih žljebova, dakle izrada Dostaje jednostavnija. Ova podela takođe omogućuje, da se svaki deo osovine za ispade koji pripada pojedinom cilindru tačno Dodesi u odnosu na položaj krivaje, što se vrši na taj način, što se naj-pre vrši privremeno podešavanje krmila i tek zatim, kad krmilne tačke imaju ispravan položaj, izvode se spojne kandže 26a i 27a u spojnim koturima 26, 27. Osim toga se mogu i promene dužina koje nastaju usled širenja na toploti udobno izjednačiti pomoću umetanja koturova i time se i krmilni žljebovi N dovoditi u pravcu ose u ispravan položaj prema zahvatačima.
Osovina 6 za ispade može se na proizvoljan način staviti u obrtanje, samo njen pogon ne srne biti prekidan pri njenom
aksijalnom pomeranju. Na sl. 1 i 2 je pokazan jedan od mogućih načina pogona. Kod njega se vrši pogon osovine 6 za ispade pomoću puževog točka 30 koji se nalazi u istoj osi sa ovom, i koji se nalazi u zahvatu sa drugim puževim točkom 31. Ovaj se pogomi kakvim obrtnim delom mašine. Oba točka su smeštena u kutiji 32, 33, iz dva dela, priključenoj na komoru 5 za ispade. Jedan pužev točak 30 leži na čauri 34, koja je unutra snabdevena sa četiri podužna žljeba 35. U ove podužne žljebove zahvaćaju odgovarajući ispadi 36 zahvalnog kotura 37 čvrsto vezanog sa osovinom 6 za ispade. Time se osovina 6 za ispade stavlja u obrtanje pomoću pogonskog točka 30, ali može ipak biti pomerena aksijalno u-levo.
Opisani pogon omogućuje da se i osovina 6 za ispade pri svome aksijalnom pomeranju jednovremeno obrne za izvestan određeni ugao. Za ovo je samo potrebno, da se žljebovi 35 u zahvataičevoj čauri 34 ne izvode aksijalno, već po načinu zavr-tanjske linije. Tome odgovarajući treba i ispadi 36 da se postave koso prema pravcu ose, kao što je to pokazano na si. 15. U-sled toga je moguće, da se pri istoj krmil-noj putanji krmilni žljebovi N u osovini 6 za ispade izvode više ravno ili uz zadržavanje krmilnih žljebova da se smanji pre-ključna putanja. Takođe se mogu delovi krmilnih žljebova, koji određuju upuštanje i ispuštanje, pustiti da se pružaju aksijalno a uprkos tome da se položaj odnosnih krmilnih tačaka odgovarajući podešavajući pomera proizvedenim ugaonim po-meranjem osovine za ispade.
Kod aksijaihiog pomeranja osovine 6 za ispade je po ovom pronalasku vođeno računa o tome, da pri podešavajućem pomeranju mogu da se jave samo aksijalno u-pravijene podešavajuće sile. U slučaju krmila prema sl. 1 i 2 vrši se aksijalno pome-ranje osovine 36 za ispade pomoću čaure 38 za podešavanje postavljene istoosno sa osovinom 6 za ispade, u kojoj je čep 39 produžene osovine 6 za ispade postavljen obrtno. Čaura za podešavanje je pomoću pođužnog žljeba 40 i u njemu klizeće opruge 41 osigurana protiv obrtnog pomeranja.
Čaura 38 za podešavanje je snabdevena zupcima koji se nalaze koso prema pravcu ose, i u koje zahvaćaju zupci 43 podešava-juće poluge 44 koja leži paralelno sa cilindrom, i koja je postavljena pomerljivo u otvoru u delu 33 kutije. Vučenjem poluge 44 se čaura 38 i time i osovina 6 za ispade aksijalno pomeraju.
Kod načina izvođenja krmila pokazanog na si. 17 može jedan od članova koji odr-
žavaju zajedno spojnikove delove 26, 27 odmah biti izveden kao pogonski deo 48 koji je snabdeven zupcima 48, i u koji zahvata zupčanik 49, čijim se obrtanjem pomera osovina 6 sa žljebovima.
Bitno je u oba slučaja, da pogonski točak 30 i podešavajući član 38 odnosno 48 leže jedan u odnosu na drugi istoosno, dakle pri podešavajućem pomeranju osovine za ispade se javljaju samo aksijalno upravljene .sile.
Po sebi se razume, da može pomeranje osovine za ispade, umesto pomošu pokazanih mehaničkih uređatia, da se ostvari i na drugi način, na primer pomoću kakvog servomotora, koji se stavlja u dejstvo pomoću kakvog hidrauličkog ili kakvog drugog sredstva za pritisak.
Krmilo po pronalasku se može upotre-biti i za dvojne parne mašine. Na si. 18 je za ovo pokazan krmilni uređaj. U ovom se slučaju na osovini 6 za ispade nalaze dva upusna ispada Ei i K2, jedan ispad Z, koji reguliše prelaženje pare od cilindra 50 za visoki pritisak ka cilindru 51 za niski pritisak, i jedan ispusni ispad A. I ovde se svi ispadi podešavajući pomeraju pomoću odgovarajući izvedenih krmilnih žljebova N. Pogon osovine 6 za ispade je isti, kao kod krmilnog uređaja prema sl. 1 i 2, samo što se žljebovi 35’ pružaju po načinu zavrtanj-ske linije u zahvatačevoj čauri 34 a zahva-tači 36 leže odgovarajući nagibu ovih žljebova koso prema pravcu ose.
Patentni zahtevi:
1.	Ventilno krmilo za pogonske mašine koje mogu menjati smer svoga pogona, naročito za lokomotivske parne mašine sa obrtnim krmilnim ispadima, naznačeno time, što se svi krmilni ispadi nalaze slobodno na osovini (6) za ispade i osovina za ispade se može aksijalno podešavajući po-merati u odnosu na krmilne ispade, zatim što su po obimu osovine za ispade izvedeni krmilni žljebovi (N), u koje zahvaćaju i u ovima bivaju vodeni zahvatači koji su dovedeni u vezu sa pomenutim krmilnim ispadima, pri čemu je različit nagib odeljaka žljebova, koji se nastavljaju jedan na drugi i koji su podređeni svakom pojedinačnom ispadu, tako, da se pri aksijalnom pomeranju osovine za ispade pojedini ispadi odgovarajući svojoj funkciji nezavisno jedan od drugog podešavajući pomeraju za različite uglove.
2.	Ventilno krmilo po zahtevu 1, naznačeno time, što se krmilni ispadi podešavajući pomeraju pomoću bar dva diametralno ili skoro diametralno jedan prema drugom nalazeća se krmilna žljebova (N).
3.	Ventilno krmilo po zahtevu 1 i 2, naznačeno time, što zahvatači koji zahvataju u krmilne žljebove imaju romboidni oblik, tako, da se uvek obrazuju dva paralelna površinska para, koji se vode u krmilnim žljebovima različitog nagiba (hoda).
4.	Ventilno krmilo po zahtevu 1 do 3, naznačeno time, što krmilni žljebovi odgovarajući različitim nagibima (hodovima) imaju odgovarajući različitu širinu.
5.	Ventilno krmilo po zahtevu 1 do 4, naznačeno time, što je deo krmilnog žlje-ba, koji podešava početak kompresije, kao i u njemu vođeni zahvatač (32) izveden u-žim, no drugi žljebni odeljci i u njima vođeni zahvatači (si. 16).
6.	Ventilno krmilo po jednom od zahteva 1 do 5, za parne mašine sa više cilindara, naznačeno time, što je osovina (6) za ispade podeljena u pojedine delove osovina za ispade koji pripadaju cilindrima i o-vi su delovi kruto međusobno vezani pomoću kakvog kandđastog spojnika (26, 27).
7.	Ventilno krmilo po zahtevu 6, naznačeno time, što se spojni delovi (26, 27) održavaju u vezi pomoću prelivatnog prstena (28) iz dva dela koji je voden u otvoru (24) krmilne osovine (si. 14).
S. Ventilno krmilo po zahtevu 6 i 7, naznačeno time, što je jedan od članova koji održavaju zajedno spojne delove (26, 27) jednovremeno izveden kao pogonski deo (47) za aksijalno podešavajuće pomeranje osovine (6) sa žljebovima.
9.	Ventilno krmilo po jednom od zahteva 1 do 6, naznačeno time, što osovina (6) sa žljebovima, točak (30) koji je stavlja u obrtanje i čaura (40) koja je aksijalno podešavajući pometa leže uzajamno u istoj osi.
10.	Ventilno krmilo po zahtevu 9, naznačeno time, što kod aksijalnog podeša-vajućeg pomeranja osovine (6) sa žljebo-vima prema njenom pogonskom točku (30) ova jednovremeno usled rasporeda vodilje (35’, 36’) po načinu zavrtanjske linije de-
bija ugaono obrtno pomeranje, da bi se pri istoj krmilnoj putanji dobili manji ga-gibi pojedinih žljebnih odeljaka krmilnih žljebova (N).
11.	Ventilno krmilo po zahtevu 1, naznačeno time, što se ugaoni položaj svakog krmilnog ispada u odnosu na zahvatač koji zahvata u krmilni žljeb može podešavati pomoću spojnika pomeranog ručno.
12.	Ventilno krmilo po jednom od zahteva 1 do 10, naznačeno time, što se za upravljanje upusnim ventilima upotreblju-ju dva ispada (Ei, E2) u vezi sa međupolu-gom (8) koja deluje na ventilno vreteno i sa prekretnom polugom (W) postavljena klatljivo na ovoj međupoluzi i ovi su ispadi tako izvedeni, da je kraj prelazne površine (podižuće površine) vezan sa početkom prelazne površine (podižuće površine) pomoću spiralne površine i spiralne površine oba ispada siu upravljene suprotno jedna u odnosu na drugu, tako, da se pri podešenom najmanjem punjenju vrši prinudno preključivanje prekretne poluge (\V).
13.	Ventilno krmilo po zahtevu 12, naznačeno time, što se slobodni međuprostor, koji pri podešenom većem punjenju postaje između oba upusna ispada (Ei, E2) i me-đupoLuge (8), izjednačava pomoću pomoćnog klipa (13) umetnutog u kraj (3a) ven-tilnog vretena, koji pod uticajem kakvog sredstva za pritisak obezbeduje dodir krmilnih delova.
14.	Ventilno krmilo po zahtevu 12, naznačeno time, što se međupoluga (8) u za-tvarajućem položaju ventila prima osloncem (8a) postavljenim na krmilnoj kutiji (2)
15.	Ventilno krmilo po zahtevu 12, naznačeno time, što se prekretna poluga (W) zamenjuje kllatljivom polugom (uzengijom) (17) koja je snabdevena valjcima (Ri, R2) za kretanje i ovi su valjci primaknuti tako blizu obrtnoj osi prekretne poluge, da im se projekcije seku (si. 7).

























'












■
'


















Ad pat. br. 16010

I



. .'i
!>■
•	- ' V
■/.
{•> ■ ■ ;, .
■	■ -'i ■
. •'*— ■
.....	' y.
.
* <“

I



;r


V


. A

• : •. /

s


/.
• ’ '• : i
J
: - L
■ ■	• *-4	• . -	
	
	
	
■*.	
	
* ■>.
•v

^ . i.'	'

V


. ••


■ • • M. . ,
■'................1 :
- i*
i ■.
S
v
'V


. !


v
*■

t
'v



$


■- »

■
■	i*'	\	•	\	./•.
',-.T
f
U-
‘ 2,


"i-
/■
.	v.

- v ■>
t	........•
‘
. ' .
I . :

* ■
• ' , ;
•-v-	,
'v -L. 1

■ ■■: .
v.. .>v \ ‘
>




/'"N
'F,igm,8a-dd
~-^rU -*k Sv —*j	/V




V
v**
• >
> '
*,:
T;'
'i - ;

.. /

f >

v<
r-- -

\ \ . \ \ ^ ^


■\\ sV s\\\Vv\Nrx/'(.
S / 51\ \ \ gsc^^S SS3
I
'Fig-. 15

N