f
KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 21 (1.);
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 jula 1933.
PATENTNI SPIS BR. 10200
I. M. K. Syndicate Limited, London, Vel. Britanija.
Postupak za razlaganje slike i slaganje slike, naročito kod vidjenja na daljinu. Prijava od 12 aprila 1932.	Važi. od 1 januara 1933.
Traženo pravo prvenstva od H aprila 1931 (Nemačka),
Do sada su, u raznim vrstama* postali poznati postupci kao i naprave za razlaganje slike i za slaganje slike. U praksi se do sada cd ovih najbolje pokazao kotur sa spiralno raspoređenim rupama, pošto je on pružao najjednostavnije i najjevtinije konstruktivne, optičke i sinhronišuće mogućnosti. Koturi sa spiralno raspoređenim rupama, koji su danas u upotrebi, sastoje se obično i'z 0,1 do 0,2 mm debelog lima i snabđeveni su rupama, koje su spiralno i u jednakim razmacima raspoređene. Ako se kotur obrće u ravni slike, svaka se rupa kreće duž jednog reda slike tako, da; suma elemenata vidljivih kroz rupe daje samu sliku. S obzirem na to, da še rupe kreću po kružnoj piutainji, potrebno je da njihove spoljme i unutrašnje ivice ilmaju prir bližno krivinu kružne putanje, koja je njima opasana. Ovo se ipak kod malih razmera rupa jedva daje postići, i u tome leži jedna od teškoća kod upotrebe kotura sa spiralno postavljenim rupama. Ako se kao primitivni primer uzme, danas u upotrebi, format slike od 3X4 cm, to: razlaganje ove sike u 30 redova zahteva 30 rupa cd po 1 mm2 površine, čije rastojanje jedne od druge iznosi po 4 cm. U ovom slučaju biva dakle potreban kotur sa spi-ra'fno postavljenim rupama od približno 120 cm obima, dakle 38 cm prečnika. Ova veličina je već prilično neudobna, ali nezavisno ođ toga, i pogon jednog takvog kotura zahteva već prilično veliku energi-
ju, i ovo ama nezgodu, da biva prilično velika i energija koja je potrebna za sinhro-niziranje, i uslovljava visoki stepen pojačanja. Smanjenje veličine kotura bifo bi dakle potrebno u svakom pogledu, ali s time upioredo prinudno ide i smanjenje rupa. Kod kotura sa prečnikom od približno 2U cm rupe bi sada imale površinu od približno 0,25 mm2 i pri tome bi izvođenje spoljne i unutrašnje krivine ivice bilo već potpuno nemoguće. Okolnosti postaju još nepovoljnije ako broj elemenata slike biva povećan, da bi se dobio finiji raster slike. Tako bi na pr. za podelu iste slike u 48 redova sa istom veličinom elemenata slike, bio već potreban kotur od 1 m prečnika. Ako bi se ovaj kotur izveo sa prečnikom od 20 cm, to bi se došlb doi rupa 1/25 *nm2 površine, koje u opšte više ne mogu da se izvedu sa potrebnom tačnoću. Takođe je već predlagano, da se koturi izvode fotografski. U ovom slučaju bi se kotur morao sastojati iz stakleta ili celuloida i usled pre-llamanja svetlosti i asimilacije svetlosti ne bi mogao biti deblj od 0,01 do 0,02 mm. A tako tanak kotur, ako je izveden iz stak-leta, jeste veoma lomljiv, dok takav kotur iz celoloida nije dovoljno krut.
Da bi pomenu! i ostale važne uređaje za razlaganje odn. slaganje slike, neka bude još ukratko pomenuto, da točak sa ogledalima usled veoma visoke tačnosti, koja je potrebna za njegovu izradu, i veoma visoke cene koja je time uslovljena, kao i u-
Din. 25.
sled potrebne velike energije za pogon l sinhroniziranje, ne odgovara zahtevima koji se postavljaju dobroj spravi i spravi koja se može opšte da uvede, dok oscilo-graf za katodne zrake zahteva veoma komplikovane električne pomoćne uređaje i dvogubo sinhroniziranje, i osim toga nije podesan za prinošenje slike prostornih likova. Elektrodliinamični oscitograf radi istina pod povoljnijim uslovima, ali ipak ima tu nezgodu, štO' se razlaganje slike ovde vrši po vijugavoj liniji i što su potrebna srazmerno komplikovana optička pomoćna sretstva.
Ovaj se pronalazak odnesi na postupak za razlaganje sike i slaganje slike, kod kojeg su izbegnute sve gornje nezgode, i pri manjim veličinama aparature i manjoj; pogonskoj energiji) odn. energiji za sinhroniziranje može da se postigne veoma finu raster slike. Ovo po pronalasku biva postignuto time, što slika pomoću obrtnog ogledala biva bačena na nepomični uređaj za razlaganje slike odn. biva uzimana sa nepomičnog uređaja za sastav slike.
Suština pronalaska je šematički pretstav-'jjjena u sl. 1 i 2. Slika objekta 1, koji treba da se otpravi, biva preko sočiva 2 bačena na ogledalo 3, koje sa optičkom osom sočiva 2 zakliapa ugao od 45° i pomoću motora 4 biva stavljeno u obrtanje oko optičke ose sočiva 2. Ogledalo baca sliku 1* objekta 1 na omotač doboša koji ga okružuje, i koji je snabdeven spiralno postavljenim rupama 5. Ako se ogledalo 3 obrće, to slika 1’ biva vođena p0 omotaču doboša 6 i biva razložena kroz rupe 5. Akoi su sad izvan doboša 6, na način koji je pret-stavljen u si. 3, predviđene polukružne fo-toćelije 7 i 8, to ove bivaju osvetljavane pojedinim elementima slike i na poznat način pretvaraju svettosne impulse u impulse struje.
Razume se, da se način dejstva naprave daje i; obrnuti, ako umiesto fotočelija 7 18 u istoj napravi budu predviđene lampe, sa svetlosnim pražnjenjem, istog oblika. U o-vom slučaju pojedini elementi slike, koji su obrazovani rupama 5, bivaju jedan za drugim bačeni obrćućim se ogledalom 3 kroz sočivo 2 koje dejstvuje kao objektiv, i bivaju složeni u sliku.
Postupak po pronalasku ima različite veoma velike koristi. Najpre stvarni uređaj za razlaganje slike, odn. za slaganje slike, u ovom gore pomenutom primeru doboš 6, sa spiralno postavljenim rupama, ne treba da se stavlja u kretanje, nego o-staje nepomičan, a kreće se samo lako o-gledalo 3 sa vrlo malim otporom vazduha. Osim, toga ogledalo može još na prost način biti postavljeno u prostoru u kome je
razreden vazduh kao što je to već predlagano i za koture sa spiralno postavljenim rupama, kod kojih ipak usted velikih razmera kotura nastupaju znatne teškoće. E-nergija koja je potrebna za pogon, jeste dakle veoma mala i tome odgovarajući će i energija koja je potrebna za sinhroniziranje, biti veoma mala. Uređaj je potpuno simetričan, i snimljena slika odn. reprodu-kovana slika ne pretrpljuje nikakvo razvlačenje, već je potpuno kvadratna.
S obzirom na to da je potrebna veoma mala pogonska energija, kao pogonski motor može biti upotrebljen mali fonični točak, (koji nije pretstavljen na nacrtu), a na čiju se osovinu tada postavlja obrtno ogledalo.
Dalje, veoma velika korist sastoji se u mogućnosti za izradu pomenutog doboša u veoma malim razmerama, a koja je mogućnost postignuta nepomičnim postavljanjem doboša sa spiralno izvedenim rupama1 i o kojoj će niže biti detaljnije govoreno.
U slučaju da kako razlaganje slike tako i slaganje slike bude preduzeto na način po pronalasku, to osim gore pomenutih sretstava nisu potrebna nikakva druga pomoćna sretstva, i isti aparat može biti upotrebljen zai oba cilja. Ako se naprotiv razlaganje slike izvede pio jednom od drugih poznatih principa i ako aparat po pronalasku treba da bude upotrebljen samo za slaganje slike, dakle kao prijemni aparat, to se mora voditi o tome računa, da kretanje slike, koje je izvedeno pomoću obrtnog o-gledala, oko svoje sopstvene ose bude izravnate. Ovo obrtanje istina nastaje u svakom slučaju, no ono ne smeta ako je i razlaganje slike izvedeno na ovaj način, pošto se u ovom slučaju obrtanja slike, koja su izvedena obrtnim ogledalom u ot-pravnom i prijemnom aparatu, uzajamno poništavaju. U drugom slučaju može obrtanje slike oko svoje sopstvene ose prosto time biti izjednačeno, što svetfosni zraci na svome putu od ogledalia ka objektivu bivaju obrtani u suprotnom smeru oko optičke ose objektiva.
To može na pr., kao š'o je pretstavljeno u si. 4, biti izvedeno pomoću trouglaste prizme 9, koja se isto tako može obrtati j koja je uključena između ogledalia i objektiva, a koja ima dejstvo ogledala koje se obrće u suprotnom smeru u odnosu na o-brtanje ogledala 3. Umesto ove prizme može razume se biti upotrebljeno kakvo ogledalo ili sistem sočiva, isto kao što i ogledalo 3 može biti zamenjeno prizmama, sočivima itd.
Kod rasporeda po pronalasku rupe ne
moraju odgovarati veličini elemenata slike, pbšto slfiika može pjomoću sočiva 2 biti proizvoljno uvećana ili umanjena. Dakle je moguće, da se predvide sasvim velike rupe na pr. do na 1 cm2 površine, samo njihove ivice u osnom pravcu doboša moraju biti pomerene zai širinu elementa slike, dak’ie na pr. za 1 mm. Time se dakle postaje u stanju, da se jasnost slike veoma poveća, jer jasnost raste odgovarajući priraštaju rupa, dakle kod rupa od 1 cm2 •sto puta toliko, koliko kod rupa od 1 nrn'-površine.
Iz okolnosti, da stvarni uređaj za razlaganje, odn. za slaganje slike, stoji i da se. samo sama slika po ovome kreće, izlazi, kao što je već ranije navedeno, mogućnost vanredno velikog smanjenja veličine aparata, pošto se pri izradi doboša sa spiralno postavljenim rupama, ne mora više paziti na iaku pokretljivost njihovu. Stoga se dobošu može dodeliti veća težina i time da se postignu preimućstva u odnosu na moguću tačnost rupa. Ako na pr. treba đa1 bude izrađen doboš sa rupama od 0,01 mm2 veličine, to u ovom cilju korisno bivaju upotrebljeni čelični prstenovi 10 od 0,1 mm debljine (sli. 5 i 6) koji su snabde-veni prorezom 11 širine 0,1 mm. Za izradu doboša od 48 rupa biva 48 takvih prsteno-va stavljeno jedan pored drugog (si. 7) i prorezi bivaju pomoću ispada 12 pomere-ni za 7x/2 ■ Ako sad ovi prsteni budu u-metnuti između krajjnjjih prstenova 13 i pomoću zavrtanjskog čepa 14 budu stegnuti jedan uz drugi, to se dobija jedan doboš sa 48 spiralno postavljenih tačno kvadratnih rupa od kojih svaka ima 0,01 mm2 površine, pri čemu bi prečnik doboša sa 4800 elemenata stike izneo samo 15 cm. Razume se, da bi se umesto prstenova od 0,1 mm debljine mogli uzeti i takvi od 0,01 mm debljine i time da se dobiju veličine rupa od 0,001 mm2 pri odgovarajući smanjenim prečnicima doboša, a da time ne bude štetno uticano na tačnost, pošto izbijanje proreza ne pričinjava nikakve teškoće, i rupe bivaju tačno ograničene proreznim ivicama kao i ivicama susednih prstenova. Osim toga mogu pri tome rupe biti tako izvedene, da ne mogu da, nastupe nikakve pojave krivljenja, budući da prorez 11 biva izbivan postepeno proširujući se prema upolje, tako, da same rupe praktično nemaju nikakvu debljinu zida. Sastavljanje doboša može time biti olakšano, što prstenovi bivaju namaknuti na nosač, koji se podesno sastoji iz stakletai, da bi se pomoću izvora svetlosti koji je postavljen u unutrašnjosti nosača, mogle rupe tačno podesiti. Ovaj način izrade doboša
imai još dalju korist, da se doboš u svako doba može snabdeti drugom podelom rupa, pri čemu se samo mora dodati odgo-varajući broj prstenova, da bi se dobio doboš sa više Ii manje rupa. Ako se žeb izbeći trud za svako novo podešavanje razmaka rupa, to se doboš može još odmah snabdeti: većim brojem podela rupa na pr. da se sklopi doboš iz 78 prstenova, od kojih prvih trideset treba da budu upotrebljeni za stike od trideset redova, a ostalih 48 za slike od 48 redova. Izvođenje se tada vrši prostim pomeranjem doboša u osnom pravcu. Isto tako se može doboš udesiti da se može pomerati u pravcu obima, da bi se eventualno fazne korekture mogle udobno izvesti.
Druga mogućnost za izradu doboša sa spiralno postavljenim rupama pretstavljena je na stici 8. U omotaču doboša 15 su 'na-grizanjlem izvedeni (ecovani) fini prorezi 16, koji se pružaju paralelno sa osovinom, i na ovaj doboš biva namaknut drugi doboš 17, koji je snnibdeven nagrizanjem izvedenom (ecovanom) spiralom 18. Oba na-grizanja (ecovanja) zajedno daju spiralno postavljene rupe, koje istina nisu kvadratne, ali se uzajamno dopunjuju.
Kod uređaja po si. 9 je umesto doboša upotrebijen običan kotur 20 sa spiralno postavljenim rupama na čije rupe biva pro-jektovana slika, koja od strane obrtnog ogledala 3 biva bačena na nepomično konusne ogledalo 19. I u ovom slučaju se može postići veoma maia veličina aparata, pošto za nepomični kotur 20 može bez daljeg da se koristi tanak stakleni kotur koji je snabdeven rupama 21, koje su izvedene fotografskim putem.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za razlaganje i slaganje slike, naročito kod viđenja! na daljinu, naznačen time, što' slika pomoću obrtnog ogledala biva bacana na nepomičnu napravu (uređaj) za razlaganje slike odnosno biva uzimana sa nepomične naprave za slaganje slike.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što obrtanje slike oko sopstvene ose, koje je prouzrokovano obrtnim ogledalom pri razlaganju slika ili! pri slaganju slika, koje su na drugi način bile razložene, biva izravnalo pomoću obrtnih prizmi, ogledala ili tome si.
3.	Uređaj za razlaganje Slike i za slaganje slike, naznačen time, što ima nepomičnu napravu (6, 19) poznate vrste, za razlaganje odn. za slaganje slike, i obrtno ogledalo (3), koje sfiku — koja se razla-
že — projektuje na cvu napravu (6), odn. koje sliku — ko .ja se slaže — uzima sa ove naprave (6).
4.	Uređaj po zahtevu 3, naznačen time, što se naprava za razlaganje slike odn. naprava za slaganje slike sastoji iz doboša (6) sa spiralno pctavljenim rupama, i što je obrtno ogledalo^ (3) tako potavljeno u unutrašnjosti doboša, da ono sliku — koja se otpravlja — baea na omotač doboša (6), odn. sliku — koja se prima — baca sa omotača doboša (6) prema upolje.
5.	Uređaj po zahtevu 3, naznačen titme, što je obrtno ogledalo (3) postavljeno u unutrašnjosti nepomičnog konusnog ogledala (19), pred kojim se takođe nalazi nepomični kotur (20) sa spiralno postavljenim rupama (21).
6.	Uređaj po zahtevu 3, naznačen time, što je doboš (6) sa spiralno postavljenim rupama okružen kružnom fotoćelijom (7, 8) odn. odgovarajućom lampom sa svet-iosnim pražnjenjem (Glimmlampe).
7.	Uređaj po zahtevu 3, naznačen time, što je na putu svetlosnih zrake va od objekta ka obrtnom ogledalu, odn. od obrtnog ogledala ka objektivu postavljena isto tako obrtna trostrana prizma (9).
8.	Uređaji po zahtevu S,. naznačen time,-što se obrtno ogledalo (3) nalazi na osi foničnog točka i što pomoću ovoga biva stavljeno u obrtanje.
9.	Uređaj po zahtevu 3, naznačen time, što je doboš sa spiralno postavljenim rupama, radi korekture faznog pomeranja, izveden tako da se može podešavati obrtanjem.
10.	Uređaj po zahtevu 3, naznačen time, što je doboš sa spiralno postavljenim rupama snabdevgn sa više sistema sa različitim brojem rupa, i što je izveden tako, da se može pomerati u osu om pravcu.
11.	Uređaji po zahtevu 3, naznačen time, što1 doboš sa spiralno postavljenim rupama biva sastavljen iz prstenova (10) koji, su na jednom mestu prerezani, pri čemu širina proreza prstenova odgovara širini rupe.
12.	Uređaj po zahtevu 3, naznačen time, što je prorez (11) prstenova (10) izveden klinasto.
13.	Uređaj; po zahtevu 3, naznačen time, što su rupe na dobošu, koje su spiralno postavljene, veće no elementi slike i što- su svojim međusobno odgovarajućim ivicama posta’ijene u zidu doboša pomereno za širinu elementa slike, u pravcu ose doboša.
-<• •. ■••„J ••«••








\\\\
Adpatent broj 10Z00.
fZjcr.6
f

&
Fig 5
gpst:'
.'.V

'm ■



'• /■■

,,' . ■
a^sMsss«s&xssssKm
V



.



e, .w\^\
CTT

va':	•
ar:;./:.._.~rsr.:xrn
'
’
-

,'., ■ - -
4:-'v
;■. .
.
♦«?>