KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 36 (1)
INDUSTRIŠKE SVOJINE
IZDAN 1 DECEMBRA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 14472
Ing. Stamberger Marko, Subotica, Jugoslavija.
Trajno goreča peč.
Dopunski patent uz osnovni patent br. 7047.
Prijava od 31 oktobra 1936.	Važi od 1 juna 1938.
Najduže vreme trajanja do 30 novembra 1944.
Predmet pronalaska je usavršenje i dopuna ložišta peći zažtićene patentom br. 7047 i dopunskim patentom br. 10719.
Pronalazak sastoji se u tome, da dno ložišta sačinjavaju dve koso postavljene samotne ploče, koje su tako smeštene, da između njih ostanu prolazi, koji dopuštaju dovađanje potrebnog vazduha i kroz koje pada pepeo automatski u odgovarajući izvedene tave za pepeo.
U sl. 1 prikazan je uzdužni presek u pravcu I—I, a u si. 2 delomični pogled spreda i uzdužni presek u pravcu 11—II.
Sa 1 označeno je ložište u koje se stavlja potrebno gorivo kroz vrata 2. Koso položene ploče 3,3’ su dno ložišta i one sa iziđivanjem (šamotnim umetkom) čine prolaze. 4,4’, a između sebe prolaz 5, kroz koje prolaze pepeo pada u pepeonik 6, a iz pepeonika 6 istim putem struji za sago-revanje potrebni vazduh u ložištu. U pepeoniku 6 smeštene su tri tave 7, 8 i 9 za pepeo tako, da se ispod svakog prolaza nalazi za prijem pepela po jedna tava, koje se jedna za drugom mogu lako izvaditi kroz vrata 10.
Pomoću odgovarajući odabranog nagiba koso položenih ploča 3 i 3’ podeljeno je ložište 1 u desni i levi deo, u kojima sloj ogreva nije jednako visok i on u sredini može biti tako tanak, da kroz otvor 5 strujeći vazduh omogućava gorenje gornje površine goriva. Ta okolnost je veoma važna kod upotrebe slabog ugljena bogatog gasovima, koji pre sagorevanja razvija gasove (fenole) neprijatnog mirisa,
koji se samo tada mogu korisno upotre-biti ako se upale i sagorevaju u trenutku njihovog razvijanja. Sagorevanje tih gasova ubrzano je i obezbeđeno je i usled toga, što u ložište strujeći vazduh već u pepeoniku biva predgrejan na velikim površinama kosih ploča 3 i 3’. Taj predgre-jani vazduh omogućava u jednom mahu gorenje goriva duž samih kosih ploča, duž zidova ložišta i na gornjoj površini sloja goriva. Posle izvesnog vremena svo se gorivo zažari u žeravicu, pa pošto pepeo vrlo lagano pada odn. klizi u pepeonik, to se u tome pepelu časovima dugo sačuva žeravica u svoj svojoj svežini, koja činjenica čini ovu peć stvarno trajno gorućom peći. Pepeo iz ložišta pada kroz otvore 4 i 4’ tako, da ceo pepeonik mora biti pokriven sa sudovima za pepeo. Kako se vrata pepeonika iz konstrukcijskih razloga ne mogu izraditi tako široka, kao dno pepeonika, to se došlo na ideju, da se posude za pepeo izrade od više delova odn. izradi se više manjih posuda poredanih jedno do drugoga tako, da se svaki pojedinačni deo odn. svaki pojedinačni sud za pepeo može lako izvaditi kroz vrata pepeonika.
i
Patentni zahtevi:
1.) Ložište peći po patentu br. 7047 i 10719 naznačeno time, da je dno istoga izvedeno od dve koso postavljene ploče (3, 3’).
Din. 10.—
2.) Ložište .peći po zahtevu, 1, na.zua-	3.) Lopištp p(?ći
čeno time, što ploče (3,3’) dna ložišta ine- naznačeno time, što dasobno i sa iziđivanjem peći sačinjavaju štena tava za pepeo prolaze (4,4’ i 5).	lova.
___ ,r‘
po zabtevima 1 i 2, se u, pepeoniku sme-sastoji bd više de-
CU» JSs
A«! pai. br. \44TZ
I
!