PALJEVINA SifcBA, SEVATA i SLOVENACA
□ PRAVA ZA Z A Š 'l’ I T U KLASA 12 (5)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. MAJA 1925.
PATENTNI SPIS BROJ 2807.
Badische Anilin-& Soda-Fabrik, Ludvvigshafen a/Rhein. Nemecka,
Postupak za spravljanje organskih jedinjenja, koja sadrže kiseonika. Prijava od 24. septembra 1923.	Važi od 1. marta 1924.
Traženo pravo prvenstva od 19. jula 1923. (NemaČka).
Redukcijom ugljenoksida sa vodonikom pod pritiskom Pri povišenoj temperaturi, mogu podesnim kontaktnim masama da se dobije metanol ili druga organska jedinjen'a koja sadrži kiseonika.
Sad je pronadjeno da pomenuti postupak teče naročito preimućstveno, kad se za to upo trebijavaju kontaktne mase, koje sadrže me-Šavine oksida od metala raznih grupa periodičnog sistema, koji se teško redukuju u me tal, a u takvoj razmeri, da nadmašuje bazi sni sastojci. Za tako mešane katali atore do iaze u obzir naročiti oksidi metala 2	7
grupe periodičnog sistema, knji se ne mogu reducirati
Kao primer navešćemo sastav hromoksid cinkoksid sa nadmašnom sadržinom cinkok sida; n pr. tako na 1 molekil hromoksida dolaze 2 do 12 ili više molekila cinkoksida. Isti je odnos kod kombinacija cinkoksid i u-ranoksid, cinkoksid i vanadin-oksid, cinkoksid i volframov oks.d, magneziumoksid i molibre-noksid, ceroksid i manganoksid i t d Pored toga mogu da se dodaju i drugi sastojci npr metali.
Spravljanje takvih mešanih kontaktnih masa može da se izvede dobrim mešanem sastojaka, zajedničkim puloženjem iz rastvora, zajedničkim topljenjem podesniu soli i,i na drugi način. Mogu da se upotrebe i nosači
Celishodno se pazi na to, da se u kontaktnim masama ne nalaze železo i nikel, ili samo u relativno malim količinama, da ni gasovi ne sadrže slobodna železna ili niklena
jedinjenja, i d^ sprave zaprljaju kontakte železom npr tako da se on 3 izrade od bakra ili se prevuku bakrom
□potreba kontaktnih masa može da se vrši Pri temperaturama od prilike izmedju 200-600 '. Pritisci leže celishodno Dmad 50 atm a da im prema gore nije postavljena granica Ob razovani proizvodi, koji se rema prilikama sastoje iz praktično čistog metilalkohola ili iz mešavina metilalkohola sa većim ili manjih količinama uljanih proizvoda, nerastvorljivi'. u vodi, a koji sadrže kiseonika, odvajaju se iz reakcionog gasa najbolje hladjeiijem bez popuštanja pritiska i ostali gasovi se posle dopunjavanjem potrošenih gasova, ponovo podvrgnu katalitičnoj preradi Mešavina ugljenoksida ili ugljendioksida sa vodonikom, koja sadrži celishodno po volumenu vodon k u nadmašnoj kol’čini, može pored toga da sadrži i ugljovodonike, azot i tome slično
Vrimer.
Jedna asna mešavina, koja nema želez-nog karhonila sa 30 delova ugljenoksida 64 delova vodonika, 4 dela azota, 1 deo metana, 1 deo ugljene kiseline, sprovodi se pri pritisku od 200 atmosfera pri 400° Preko kontaktne mase, ki.ja je spravljena mešanjem 90 delova cinkoksida i 10 delova hromove kiseline u vlažnom stanju, i koja je Pre upotrebe sama reducirana sProvodjenjem Pcmmute gasne mešavine Pri Pomenutim uslovima u kontaktnoj Peći Reakcioni gasovi, koji izlaze, izdvajaju Pri hlad,enju Pod Pr.tiskom, veće
Din. 5.
količine skoro čistog metala. Sa sličnim uspehom upotrebljavaju se umesto gornje kom binacije ove mešavine: 85 delova cinkokcida, natopljenih sa 15 delova vanadiumnitrata, ili 90 delova kadmiumoksiđa sa 10 delova hrom-ne kisiline Čak neki cinkov oksid sa sadrži-nom od lo/o bromove kiselinej Prestavlja još jedan odlični katalizaror
PATE TNI ZAHTEV:
Postupak za spravljanje metanola ili drugih
organskih jedinjenja, katalitiČnom redukcijom ugljenoksida ili ugljendioksiđa ili oba, sa vo-donikom Pri Povišenoj temperaturi i Pri Povišenom Pritisku, naznačen time, što se upotrebljavaju takve kontaktne mase, koje sadrže mešavine oksida metala iz raznih grupa Periodičnog sistema, gde nadmašuju bazisni sastojci a koji se oksidi Pri uslovima rada ne mogu da redukuju u metale