KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 20 (4)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 januara 1934
PATENTNI SPIS BR. 10566
Csillery v. Desider, dipl. inženjer, Budapest, Madjarska.
Ukrsni čvorovi železničkih kolosečnih konstrukcija od normalno profilisanog gvoždja. Prijava od 23 februara 1931.	Važi od 1 avgusta 1933.
Odavno postoji težnja kod železničkih uprava da se poboljšaju i pojeftine ukrsni delovi, koji se moraju specijalno izrađivati za ukrsna mesta šina od teškog Martinovog čeličnog liva. Traženim konstrukcijama žele se izbeči do-sadanji nedostatci poznatih konstrukcija. Pod nedostatcima treba razumeti veliku težinu i masu pojedinih delova izlivenih od Martinovog čeličnog liva, koja o-meta ritam kretanja, ili nepotrebne izdatke, koji su u vezi sa velikom težinom, brzo abanje, spoj šina, koji se ne može dobro rešiti, skupa obrada itd.
Da bi se izbegli ovi nedostatci, prešlo se na upotrebu plemenitijeg čelika odn. čeličnog liva, čija su najglavnija preimuć-stva izdržljivost, manja težina, bolji spoj koloseka, a ponajviše taj rezultat, što kod ukrštanja šina većeg ugla može da se izradi celo ukrštanje šina od jednog dela, a kod manjih uglova najviše od dva. i
U ovakvim slučajevima pak imamo velike nedostatke u tome, što je cena izrađenoj robi vrlo visoka. Iz izloženoga se vidi, da se razvijanje problema vrši u tome pravcu, da se kod ukrštanja šina želi smanjenje poprečnog preseka do dozvoljene granice radi postizanja elastičnosti i dalje, da se omogući na mestima spoja šina normalni dodirni spoj šina.
Prijavilac je prilikom usavršavanja ovih konstrukcija došao na ideju, da bi za železnice najbolje bilo, da se ukrštanja šina odn. ukrsni čvorovi izrađuju od normalno profilisanog gvožđa raznih potrebnih profila za gornji stroj.
Predmet pronalaska odnosi se dakle na
ukrsne čvorove železničkih kolosečnih konstrukcija od normalno profilisanog gvožđa makakvog poprečnog preseka. Razume se da se pronalaskom teži ponajviše za upotrebom pljošteg gvožđa, od koga se mogu slagati i sastavljati najraznovrsniji profili koji se delovi potom poznatim elektro-lučnim-plamenim zavarivanjem spajaju, pa se potom potreban profil konstrukcije raznom doradom upotpuni odn. usavrši. Kod tako obrađenih konstrukcija nisu potrebni nikakvi spojni vrtnjevi niti zakivci, što je veoma važno sa gledišta sigurnosti konstrukcija gornjega stroja, kao i sa gledišta održavanja ovih u saobraćaju osetljivih mesta.
Predmet pronalaska opisaćemo i pret-stavićemo na priloženom nacrtu u vezi sa nekoliko poznatih ukrsnih konstrukcija i njihovih detalja.
Sl. 1 je ukrsna tačka dve šine spojene na poznati način.
SI. 2 je ukrsna tačka sa vodećom šinom i umetkom pri čemu je sve izrađeno pomoću zavarivanja na poznati način.
SI. 3 je umetak upotrebi jen kod primera na si. 2.
SI. 4 i 5 pretstavljaju detalj zasecanja vertikalnih ukrsnih limova i njihovo spajanje primera radi.
SI. 6 pokazuje umetak izrađen po pronalasku i
SI. 7 pokazuje ukrsni čvor izrađen prema pronalasku.
Na sl. 1 vidi se ukrsna tačka dve šine izrađena na poznati način primera radi, kod kojih je u pojasnoj komori umetnuta pod ukrsnim uglom šina savijena spojna
Din. 25.
ploča 2, kojom se šine oba pravca fiksiraju. Ivice ploče odn. trake 2 spajaju se za šine pomoću poznatih ivičnih šavova a lučno plamenog zavarivanja. Spojni šavovi a su na ovoj i na ostalim slikama obeleženi čestim crticama jedna do druge, te stoga nije potrebno svuda stavljati oznaku a.
Na si. 2 vidi se dalje izvođenje ukrsne tačke šina sa jednom vodećom šinom, gde se između dve up'oredne šine upotrebljava umetak u, koji će biti opisan i kod narea-ne slike 3. Poboljšanje kod ove konstrukcije sastoji se u tome, što se kako vozne šine, tako i vodeće šine pritvrđuju šavom a za pomenuti umetak u električno-lučno -plamenim zavarivanjem, na mesto vrtnje-vima i t. si., te sve skupa sačinjava stvarno samo jedan jedini konstruktivni deo.
Na si. 3 pretstavljen je umetak u, koji se takođe izrađuje pomoću električno-lučno-plamenog zavarivanja od normalno profilisanog gvožđa, kao što se to vidi i na ovoj slici, gde je upotrebljeno poglavito pljošte gvožđe. Šavovi su i ovde obeleženi sa a.
SI. 4 i 5 pokazuju detalj ukrštanja vertikalnih limova umetaka sa si. 2 i 3 piri čemu se oba vertikalna lima umetka na presečnoj tačci do pola visine sopstvene vode bez prekida. Pošto su ove presečne tačke limova zavarene može se uzeti da oba vertikalna lima celim presekom prolaze jedan kroz drugi.
SI. 6 pretstavlja umetak izrađen prema pronalasku i to u čvoru, gde se vidi prevođenje pojasnih ploča ip umetaka kod ukrštanja istih u smislu pronalaska iz koje se slike vidi, da su kako gornje, tako i donje pojasne ploče oba umetka konti-nuivno provučene, dakle nisu prekinute ni na jednom mestu, jer se pojasne ploče jednoga pravca podvlače i provlače ispod donje odn. iznad donjih pojasnih ploča drugoga umetka ili se vrše razne kombinacije podvlačenja i provlačenja, što je potpuno razumljivo, kada se pogleda na si. 6. Pošto se pojasne ploče podvlače, to se mora visina vertikalnih limova na ukrsnim mestima umetaka odgovarajući smanjiti, što je takođe lako razumljivo.
Ukrsni čvorovi mogu se izraditi u smislu pronalaska na dva načina. Jedno se rešenje vidi na si. 7, gde se vrat jedne šine pravca prevodi bez prekida. Tada su razumljivo je kako umetci, tako i šine drugoga pravca presečeni. Drugo se rešenje sastoji u tome, da se umetak izrađuje kao na si. 6, dok se sve šine čvora
presecaju i slažu na propisan način oko njega, pa se potom sve redom zavare za jedinstveni umetak izrađen prema pome-nutoj slici 6.
Prvo rešenje (si. 7) primenjujemjo tamo, gde nije jednak saobraćaj u oba pravca i gde koloseci nisu podvrgnuti istom opterećenju. U tom slučaju glavne šine onoga pravca, u kome. je veći Saobraćaj, prevodimo bez prekida u ukrsnim čvorovima. U ovom slučaju najveći deo opterećenja leži neposredno na ovim ši-■ nama.
Kada je opterećenje u oba pravca približno jednako, onda pribegavamo drugo-pomenutcm rešen ju, odnosno izrađujemo na ukrsnom mestu mrežu umetaka, koja nije nigde prekinuta i na nju pritvrđuje-:no sve potrebno krojenje odn. isečene šine, koje se pritvrđivanje vrši na poznati način električno-lučnim-plamenom zavarivanjem.
Patentni zahtevi:
1. Ukrsni čvor koloseka izrađen od šina normalnog profila, kod koga je šine zajedno djržeća odn. spajajuća traka (2) pritvrđena za šine elektro-lučnim-plame-nim zavarivanjem u cilju izbegavanja u-potrebe spojnih vrtnjeva i t. si. sprava ili zakivaka, kod koga se — kod dodira glava šina — na kraju jedne šine otseca jedan deo glave u vidu klina (b) u cilju o-siguranja mesta spojnom livu, kojim se zavaruje, kao i da mu se osigura velika površina za vezivanje; kod koga su između glavne šine i vodeće šine upotrebljeni umetci; kod koga su za gornji i donji pojas umetka kako glavna šina, tako i vodeća šina skroz ili delimično pritvrđene elektro-lučnim-plamenim zavarivanjem i kod koga se umetak za čvor izrađuje u obliku T, dvostruko T ili U ili ma od kakvog drugog za trgovinu normaliziranog profilisanog gvožđa, naznačen time, što su umetci za oba pravca u ukrsnoj tačci prevedeni tako, da su kako vertikalni limovi umetaka, tako i horizontalni poja-sevi (p) umetaka izrađeni bez prekida, u kome se cilju pojasevi jednog pravca podvlače i provlače ispod odn. iznad po-jaseva drugoga pravca, te se pored toga još može i visina vertikalnih limova na presečnim mestima po potrebi eventualno smanjiti, da bi imali istu visinu i na ukrsnim mestima na pr. za meru, koja odgovara jednoj ili dvema debljinama pojaseva (p) ili po potrebi i većemj broju debljina, pri čemu se vozne i vodeće šine oba pravca preseku i pritvrde na o-vako ukrštene umetke.
2. Ukrsni čvor i izrada ukrštanja kolo- glavna šina drugoga pravca, umetak (u) i seka od isečenih šina, po zahtevu 1, na-	vodeća šina su presečeni i zavareni za ovu
značeni time, što se vozna šina jednoga ćelu prevedenu šinu. pravca prevodi preko ukrsnog' čvora, a

•	"	' r1'' I' ■	•	•	■	;	- :	. i f
,
.
■
■


■
'
■
.



■
■
.











■
'
'
.
'



■






Li

.


.
ve
JL
a
i
a
SSS
I
'	",ii~
r
A
?•
- -Mj-
,	r.* ■ ’
' ^
•5

- ^ V,'
i ■•*	vi».! •S'T'


-	. -;r	,

'	-;-5:


’iS
'
.A. •	> .
r ....

xv.:
.'i
' ^ -f ‘l
.-•a; -■

' .


■AA-





Sl.6 .







Adpatent broj 105S6