God. IV.
Br. 5.
Pojedini broj stoji 1.50 Dinara.
Poštarina plaćena u gotovom.
Zagreb, 30. januara 1932.
»Ja* sem Slovence, moja mati Je Slovenka in po mojih žilah se pretaka slovenska kri«.
Dr. A. Sfiligoj pred Specijalnim Tribunalom
ISTRA
»Da stojim danes tu pred vami, je samo radi tega, ker sem Slovenec in ker ljubim svoj rod!«
Dr. A. Sfiligoj pred Specijalnim Tribunalom
GLASILO SAVEZA JUGOSLAVENSKIH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
»I8THA« izlazi svakog tjedna u petak. — Uredništvo i uprava nalaze se u Zagrebu n Samostanskoj ulici broj li. II. — Broj čekovnog računa 36.789.
Pretplata: Za cijelu godinu 50 Din; za pol godine 25 Din; za inozemstvo dvostruko. Za Ameriku 2 dolara na godinu. — Oglasi se računaju po c jenlku.
S Kocijančičem v „Regina Coeli”
Venceslavu Kocijančiču v spomin
Naš narod u Julijsko! Krajini je neoboriv !
Prošlih godina, pa sve do nedavno, mnoge nam stvari nisu bile sasvim jasne i mnoge su nas sumnje mučila Sumnje, koje nas danas više ne muče.
Što nam nije bilo jasno i u što smo sumnjali?
Većini nas, pa ni onima, koji najbolje poznaju prilike u Julijskoj Krajini i koji su u tančine upućeni u sve fašističke akcije i planove, nije bilo sasvim jasno, da li fašizam napjeva u svojoj asimila-e i onoj akciji ili ne, da li nasilje koje fašistička Italija vrši u n a š i m krajevima djeluje ubitačno i porazno na naš narod, ili obratno, da li će naš narod izdržati ili podleći. To je rađjalo sumnju i medju nama je sumnja bila uhvatila kor jena i maha.
Gortanova smrt, a zatim Bazovica djelovala je na nas veoma utješljivo i u momentu smo bili uvjereni u divovsku snagu našeg naroda, a vidjeli smo u tim dogodjajima i neuspjeh fašističke politike.
Ali kad je nestalo prvog velikog utiska i kad smo opet bili sposobni za razmišljanje, mi smo u sebi opet sumnjali, da Gortanov slučaj i slučaj četvorice u Bazovici, uza svn svoju simboličnost, još ipak nisu dogodjaji, koji izražavaju opću volju naroda, da se zbog njih nije odrazilo kolektivno raspoloženje našeg naroda. Pitali smo se: ima li u čitavom narodu onakve snage za otpor i onako visoke političke zrelosti, kakvu su manifestovali naši heroji? Pitali smo se nadalje: Kako će G o r-tan i Bazovica, djelovati na narod — hoće li u narodnoj duši aspiriti duh m uš kost i ' odvažnosti, ili će djelovati, onako, kako želi fašizam, depresivno?
Mi. smo doduše računali, da će krvavi primjer dobro djelovati, da će naš narod primiti smrt mučenika kao zavjet, — ali opet — priznajemo — nismo n tom računu bili sigurni. Preteško i pregrozno je zlo, koje bije naš narod, a da bi se danas još moglo razvoj svega proricati. Prilike su danas takve, da su gotovo i nemogu-ca historijska upoređjivanja. Politički je teror fašizma i previše grozan 1 rafiniran, a da bi se moglo sa sigurnošću računati s etničkom, etičkom i političkom vitalnošću naroda.
Pa ipak, stvari su se u posljednje vrijeme tako razvile, da — kako rekosmo — više ne sumnjamo. Mr smo napokon ' došli do čvrstog nvjerenja, da je naš narod n e -° 1, 0 r 1 v- Riječi, koje smo možda do nedavna izgovarali sebi za utjehu, s Pntosom, da sugeriramo svijetu SVfP najveći ideal, — danas su naše uvjerenje, to je danas stvarnost, koja se u sve jačim konturama ocrtava, koja se sve otvore-mje manifestuje, koju ne treba tumačiti i sugerirati stihovima.
.Mi više ne sumnjamo, mi smo uvjereni, da je naš narod čvrst i neoboriv. Mi vidimo, da nasi-J e fašizma u J u 1 i j s k o j Krajini ne djeluje porazno i ubitačno, nego, šta više, u političkom smislu za nas pozitivno i korisno, i da je politička zrelost našeg naroda u Julijskoj Krajini baš pod fašizmom došla do svog viška.
Nenadana smrt Venceslava Kocijančiča v fašistovskih zaporih, ki je umrl le 11 dni pred ■svojo izpustitvijo iz ječe po triletnem zaporu in neprestanih mukah, je nagnala. njegovega sotrpina Ignacija Šturma, da mu je posvetil par vrst spomina. Pisec spominskega članka Ignacij Šturm je bil tudi obsojen od izvanrednoga rimskega tribunala na dve leti ječe, katere je moral odsediti po raznih italijanskih ječah. Ko je kazen odsedel, se je vrnil v svojo rojstno vas v Knežo v tolminskih gorah. Ni pa ostal dolgo doma, ker so ga hotele fašistovske oblasti kon-finirati. Ubežal je zato preko meje v Jugoslavijo, kjer — čeravno priden 1 vrlo sposoben čevljarski delavec — ne more najti zaposlitve, tako da mora po trpljenju ječe poskušati še bridkosti brezposlenosti. S Kocijančičem se je seznavil na svojih romanjih po raznih italijanskih ječah. V prihodnjih številkah našega lista bomo priobčili še nadalnje Sturmove spomine iz italijanskih ječ v njihovi priprosti, neispremenjeni obliki. — Opomba u r el d n i š ti v a.
Vlak se je ustavil. Monfaleone — izstopimo. Po polurnem čakanju prispe drugi vlak v smeri od Trsta. Naše spremstvo ni bilo baš prijazno, ko smo stopali v vlak, suvalo nas je in preganjalo kakor divjo žival. A vse smo potrpeli molče in z grenkim občutkom. Zvedeli smo istočasno, da se v istem vlaku nahajajo ljudje, ki jih je zadela ista usoda kakor nas. Ni nam še bilo mogoče, da bi se pobliže spoznali.
Tako nam je izginila mimo nas v vožnji furlanska in beneška ravnina. Ko dospemo v Benetke, so nas priključili k dolgi železni verigi v kateri so bili uklonjeni naši novi tovariši iz Istre. Čakali smo nadaljne-ga vlaka, v takozvani »camera di sicurezza«, celih šest ur. V si smo bili prepoteni od žarečega avgustovega sobica, mučila uas je huda žeja, a nikakor nam niso hoteli dati vode.
Tedaj pristopi k meni eden izmed istrskih tovarišev, visok mladenič, upadlih in bledih lic, le oči so mu izražale veliko vero, pogum in voljo. Iz svoje cule je izvlekel malo grozdja in mi ga ponudil. Pričela sva se razgovarjati, povedal mi je o velikem trpljenju, ki so ga morali pre-
To naše uvjerenje nismo isisali iz malog prsta i nismo ulovili u zraku. Dogodjaji posljednjeg vremena su u nama to uvjerenje izgradili. I vi, ako pratite i samo ono, što naš list može da donaša, dolazite sigurno do tog saznanja. Iz malih vijesti iz Julijske Krajine, koje bez ikakvog uljepšava-nja iznašaju epizode i dogodjaje u našem kraju, — izbija doista trag jednog novog, borbenog raspoloženja, koje je obuzelo čitav naš narod pod Italijom. Dogodjaji u Pore-štini, Tinjanštini, Pazinštini, Svet-vinčenštini — najbolje svjedoče. Narod progovara sada ne više kroz pojedince, nego kao zajednica, kolektiv.
Čitali ste sigurno pažljivo i govor generalnog prokuratora Mandruzzata u posljednjem broju našeg lista. Da li je bilo moguće otvorenije prikazati namjere fašizma u Julijskoj Krajini, nego što je to učinio Mandruz-zato? À u isto vrijeme, da li je bilo moguće dati našem narodu bolju svjedodžbu, nego što ju je dao Man-druzzato? Kroz službene podatke i fašističke grožnje, kroz izjavu, da je Specijalni Tribunal Mussolini osta-
stati v zaporu v Kopru. Celih sedem mesecev so jih mučili, zasliševali, pretepali in mrcvarili. Končno so jih izmed 68 aretiranih trinajst odločili na daljno pot v Rim pred posebno sodišče, ostale so pa izpustili. Bili so med njimi fantje osemnajstih let in pedesetletni možje. Tako smo se seznanili s svojimi brati iz Marezig v Istriki soz nami go riški mi tovariši delili isto usodo. Bili smo krivci in »zločinci« vsi, vsi smo bili obdolženi strašnega zločina — p r i-z n avali smo vsi neustrašeno svojo narodnost.
Oni istrski tovariš, ki se mi je predstavil, je bil pok. Venceslav Kocijančič. Še dolgo sva govorila. Opisal mi je tudi kako so potovali do Trsta. Njih rojakinje, ki nosijo v Trst raspečavat mleko, jajca, sadje in drugo tako robo, so jim na porobrodn dale razne okrepčila, kakor sadje in drugo. Enajsterica ka-rabinirjev, ki je spremljala trinajst izhiranih ljudi uklenjene vse v eno verigo, je sicer brutalno nastopala in zabranjevala darivanje uklenje-nih . A našim vrlim dekletom niso mogli preprečiti, da ne bi svojim fantom dale vsaj okušati novi jesenski sad in jim v slovo rekle, morda poslednji zbogom. Da morda poslednji, saj nihče ni znal kaj ga čaka. Kdr>j se bomo vrnili? Ali se bomo vrnili vsi? Težko vprašanje, da se vrnemo še vsi, v svoje drage kraje--kjer nam je ostala duša in srce. I n kdo je slutil takrat, da bo mladenič, kakor Kocijančič poln mladosti in nad, podlegel nezaslišnimi mukami, ki j i h u p r i z o r j a nad našim ljudstvom fašizem.
Po dvodnevni vožnji, do skrajnosti izmučeni in izčrpani smo dospeli v Rini. Ravno opolnoči med 31. avgustom in 1. septembrom leta 1929. •R e g i n a e o e 1 i«, kdo še ni znal za to ime rimske ječe? To ogromno zidovje, v katerem je do tritisoč kaznjencev in kjer je v posebnem odelku specialnega tribunala hiralo in umiralo toliko naših ljudi. Prvo noč nas nabašejo v male celice v pritličju. Počepali smo na tla in zaspali, kakor bi nas ubili. Takoj čez
vio na snazi samo radi jugoslavenske manjine u Julijskoj Krajini — Man-druzzato je o našem narodu i njegovoj vitalnosti rekao sve. — Čitat ćete u ovom broju jednu vijest, koja govori o radu Specijalnog Tribunala. Promotrite malo bolje one ci fre — vrlo su zanimive. I u njima ima jedna svjedodžba za nas. Od preko 800 godina tamnice, koje je taj tribunal u pola godine podijelio za čitavu Italiju, preko 300 godina otpada na naš narod.
Na mnoge daljnje detalje htjeli bismo vas upozoriti, no vi ćete i sami do njih doći. A i sami znate i pratite mnoge stvari, koje naš list ne donaša.
Ali ipak ne možemo, a da vas ne upozorimo na našu današnju vijest o procesu Sfiligoj—Jelinčič. Pročitajte tu vijest. Sfiligoj za Goričku, a Banko za Istru, rekli su riječi, koje danas više ne zvuče kao riječi mladih ljudi, dvaju pojedinaca, nego kao glas čitavog našeg naroda pod Italijom.
* * *
nekaj časa — morda čez eno uro, se prebudim. Po životu občutim srbenje kakor bi ležal v samih koprivah. Skočim pokonci, prvi trenutek nisem znal, kaj da je. Kocijančič pa, ki je tudi bil zbujen in pokonci, je z lončkom, ki so nam ga dali, polival vodo v kolobarju okrog sebe. On me opozori na naše prijateljice — stenice. Rekel je, da preko molerete ne morejo, tako upa da bo vsaj malo zaspal. Tudi jaz napravim isto. Ne vem, če je res pomagalo, ali pa da sem le vsled prevelike utrujenosti zaspal do dne. Drugi dan nas raz-dele ' in odajo v odelek Posebnega tribunala. Tukaj nisem prišel skupaj z Kocijančičem, bil sem z dvema drugima njegovima tovarišema. Vsako toliko časa pa sem vseeno prišel v stik z njim. Ko smo pisali domov, sem mu večkrat pisal. Postala sva si iskrena prijatelja. Govorila sva o svojih krajih in o svojih dragih.
Prispevši v Rim, smo pričakovali kmalu procesa, da bi stem vsaj znali svojo usodo. Čakali smo teden za tednom, mesec za meseeom. Dajali smo si poguma eden drugemu, kot smo si znali. Po šestih mesecih smo prejeli karte za proces, ki je bil končno, po štirinajstmesečnom preiskovalnem zaporu, določen na 21. februarja 1930. Za nas iz Goriške pa takoj za tem, namreč na 26. februarja. Njih proces je trajal tri dni. Prvi večer sta se vrnila njegova tovariša v mojo celico dosti korajžna, rekla sta, da upata da ne bo hudega. Drugi dan pa sta prišla z solzami v očeh. Zadnji večer, ko je bila obsodba že izrečena in je vsak znal svojo usodo, nista bila več žalostna, ali potrta, ampak pogumna. Verovali so in 1; r d n o upali, da vse prenesejo do skorajšne rešitve in da zasije lepša, jasnejša zvezda nad našimi domovi.
0	Kocijančiču so mi povedali, da je obsojen na tri leta težke ječe, po prestani kazni pa še na tri leta nadzorstva. Ko se potem drugi dan vrnem iz mojega procesa, nisem več našel istrskih tovarišev; bila sta premeščena, v mojo celico pa so dali dva Italijana,
Mesec potem so nas zopet premestili v neko drugo ječo. K meni pride Kocijančič in še en njegov tovariš. Od sedaj naprej smo se počutili prav prisrčno. Strli sonas, a ne uničili. Vse smo izgubili, vse so nam vzeli — le misli nam niso mogli iztrgati. Po duhomorni enoličnosti se je sedaj dozdevala celica povsem drugačna, lepša, svetlejša, kakor svetišče se mi je dozdevala, odkar sva bila skupaj z vrlim Kocijančičem. Zaupala sva si vse. Govoril mi je: »Kaj boš obupaval ti, ki imaš le še deset mesecev, jaz pa še celih dvaindvajset. Ko prideva domov, boš moral priti k nam v Istro na obisk. Takrat se hočeva veseliti —• pri nas so lepi kraji, dobri ljudje
1	brhka so naša dekleta«.
Tako sva sanjala o lepih časih in o sreči.. V neprestani neumorni hoji gor in dol po celici nama je mineval dan za dnem. Ko je kdo prejel pismo od doma, nas je povsem prebudilo — oživeli smo. Nekaj dni smo zopet imeli snov za pogovor.
Prišel je april in z njim ločitev; kajti one, ki so bili kažnjeni na več kot dve leti, so odposlali v kaznilnice. Prisrčno, z zagotovilom, da se po prestani kazni gotovo obiščeva, sva
Vijesti iz Julijske Krajine
Raspoloženi« našeg naroda u Istri
(DOPIS IZ TINJANA ZA »ISTRU»)
Žene na Poreštini i Tinjanštini dižubunu. — Nesnosne prilike pod fašizmom izazivlju otpor naroda. — Ne vjerojatnosti, koje su se dogodile. — Fašistički prvaci zaprepašteni nad slomom svoje akcije. — Ovo je bio
tek početak . . .
Tinjan, početkom januara 1932.
Neka je čast istarskim ženama! Primjer svijesti i zrelosti, koji su nam one pokazale u zadnja dva mjeseca, označuje silan preokret u našim prilikama. Mi dojučerašnji »vjerni i miroljubivi građani« pretvori-smo se u opasne buntovnike. Naše su žene svojim žestokim nastupom konačno demaskirale »mesijansku« politiku fašističkog režima i poput zlokobne grmljavine nagovijestile današnjim vlastođršcima, da će prije posvemašnje katastrofe, koju nam oni svijesno ili nesvijesno spremaju, u Istri doći do oluje.
Nezapamćene demonstracij e ž e n a u srednjoj i zapadnoj Istri iznijele su pred svijet na najvjerodostojniji način žalosne rezultate 13- ljetnog talijanskog g o s p o d a r e n j a. Žestina i jedno-dušnost, kojom su demonstracije provedene, zaprepastila je i najkuraž-nije fašističke hijerarhe i mi smo prošlih dana bili svjedoci njihove slabosti i uzmicanja na svim stranama. Poklici puni mržnje, koje su protiv njih upravile naše majke, sestre i žene, znače strahovitu presudu nad njima i nad politikom fašizma.
Goloruke žene protiv fašističke aždaje.
Žalostan je uzrok zadnjih pobuna. Narod je jalovom fašističkom politikom iscrpljen materijalno i moralno. Istrani su preživjeli razne neprijateljske režime i strahovlade nemilosrdnih ugnjetavača, no nijedan nije ii tolikoj mjeri ugrozio naš opstanak. I Slaveni, i oni, koji su sve do nedavna očijukali s fašistima, uvidjeli su, kako će vodeni ovom nesretnom politikom sasvim propasti, a.ko se ne trgnu. Težnja da se dokonča to preteško stanje javlja se u više oblika. Uslijed neprestanog zveckanja fašističkog oružja stvorena je u narodu neka ratna p s‘ ih o z a.
Kako pak rat još nije na vidiku, osjetila se je potreba jedne ogorčene manifestacije nezadovoljstva sa današnjim stanjem. Tu su zadaću preuzele na sebe junačko Istranke. One su za prošlog rata prokušale svoju snagu u jurišanju na krcate austrijske k. u. k. magazine, pa su i sada odbacile svoje kuhače i pošle u gradove da prkose sili i fašističkim »zakonima« i dadu izražaja svom ogorčenju demonstrirajući s uvjerenjem da vrše najsvetije dužnosti.
Organizirale su se nevjerojatnom brzinom. Čitavi bataljuni napaćenih, ali srčanih žena marširali su prema u p r a v-
se poslovila. Nisem se n i k d a r nadejal, da ga bo ječa zlomila in uničila ter da ne bo več videl svojili krajev in svojega ljudstva. Le nekaj d ni preden je imel biti prost je umrl. Kazen bi bil prestal prve dni januarja tega leta, a umrl je naBoži-6 ni večer.
Da ni morda samo slučaj, se bo vsakemu zdelo sumljivo, kdor pozna fašistovsko nečloveško postopanje. Prvi hip se mi je zdela vest o njegovi smrti nemogoča, neverjetna — zamislil sem se... Naj mu bo lahka tuja zemlja, a njegov duh naj nam govori!
Beograd, 18. januara 1932.
. .	Ignacij Šturm.
n im centrima zapadne i srednje- Istre. Najprije je zadrhtao starodrevni Poreč. Na trgu, gdje je nekada prorekao Talijanima zlu kob naš Dobrila, orili su se iz tisuću grla povici: »V a n s pljačkašima!« i »Dole porezi!« Fašisti, oni »najvjerniji« pokušavali su da blagoglagoljivim molbama i svim mogućim obećanjima umire uzavrelu žensku mržnju. — Jednake demonstracije izvršene su odmah zatim u V r s a r u, Višnja n u, Ž m i n j u, K a n f a n a r u, Tinjanu... Istra nije zapamtila tako burnih dana.
Protiv nafušitelja mira u tinjanskoj crkvi.
Najžešći odjek imale su demonstracije u Tinjanu, gdje su se pretvorile u manifestacije slavenske misli. Tu su godinama vodili komunalnu politiku fašistički izaslanici, ljudi mračne prošlosti, ali ljuti zatornici svega, što je slavensko. Zadnjih su godina bili uprli sve sile, da iskorijene do kraja slavenski jezik iz crkve, pa da tako definitivno maknu »taj barbarizam« iz javne upotrebe.
Konac slavenskog bogoslužja bijaše najavljen lanjskoga Božića, kad se je imalo umjesto tradicionalnih božićnih prigođniea pjevati samo latinski. Toga je dana narod nagrnuo u crkvu u neobičnom mnoštvu i misa je započela u najsvečanijem raspoloženju. U momentu, kad su se s kora razlijegali prvi akordi orgulja, s v a je crkva odjeknula od si a-v e n s k o p j e s m e k a o n i k a d a prije. Prisutni Talijani iznenađeni napustiše demonstrativno crkvu. Na blagdan Triju kralja pokušali su ka-rabinijeri da svojom intervencijom omoguće latinsko pjevanje. Netko je_ bio pokvario na vratima bravu kora, pa su karabinijeri uz prisilnu asistenciju tinjanskog kovača morali silom provaliti. I toga je dana bilo ometeno latinsko pjevanje, a svećenik je zbog opće gungule i galame morao prekidati misu, dok se nisu ot-stranili iz crkve karabinijeri i fašisti. Rezultat ovog neočekivanog ot pora bijaše apšenje nekolicine naših vidjenijih ljudi, ali i — napuštanje latinskog pjevanja.
»Van s upropastiteljima naše zemlje!«
Tinjanštinu su postupci talijanskih vlasti i krajnje osiromašenje već prije silno ogorčili. Trebalo je samo malo poticaja s bilo koje strane da izbije to ogorčenje. Ustanak žena na Poreštini bijaše signal i primjer. Snažni revolucionarni val prošao je i tinjanskom općinom. S a-s v i m r a z u ni 1 j i v o, d e m o n-s t r i r a ti su smjele samo ž e-n e. 22. novembra one se listom podigoše koncentrirajući se pred tinjanskom općinom. U čvrsto zbitim redovima tražile su da osobno izađe načelnik, te da se pred njima odreče svog položaja. Došao je općinski sekretar Panerazzi (Pokraj ac!) s kara-binijerima ispričavajući načelnika, koji je, navodno, ležao bolestan kod kuće. Nato su žene izvikujući i najstrašnije prijetnje p r o m a r š i r a 1 e kroz Tinja n i dogovorile se da će drugi dan doći u mnogo većem broju i protjerati sve' dotepene strance!
Naveče istoga dana bili su obavje-šteni o demonstracija pazi uski karabinijeri i istarski prefekt, tako da je već u zoru drugoga dana Tinj a n bio b 1 o k i r a n od jedne čete kara-binijera na konjima, za kojima je došao pazinski kapetan, a zatim i
istarski prefekt. Izdan je nalog da se i tinjanska pobuna likvidira tiho. pa makar uz cijenu najtežih koncesija.
Vijest, da je u Tinjanu prefekt, još je većma razgoropadila Tinjanke. Toga su se dana digle još i križanke i ježenjke. Uzalud je karah i-nijerski kordon nastojao daim spriječi ulaz u Tinjan. Karabinijeri su bili lakoćom potisnuti od velikog ženskog mnoštva. Prefekt je s načelnikom Resenom bio očevidac ove borbe i sa prozora na drugom katu »Casa del Fascio« pokušao je da govori, no žene su ga nadvikale po vicima proti »fureštima!«
Labuđi pjev tinjanskog načelnika.
Tada je uvidjevši težinu momenta ustao načelnik Mario Resen i počeo da obećanjima miri mnoštvo. Njegov je govor još jace raspirio nemirne duhove. Sav blijed latio se on posljednjeg sredstva:	uzeo je na
opće iznenađenje da govori hrvatskim jezikom, kog je prije toliko puta zatajio. Buran smijeh popratio je ovaj njegov gest. Pazinski kapetan je nato poslao karabi-nijere da isukanim sabljama rastjeraju žene. Nastala je sveopća gužva. Žene su stajale kao z i d. Uhvatiše se u koštac s karabinjerima i bile bi ih sve razoružale, da nisu nekoje dalekovidnije stale miriti svoje ratoborne drugarice.
Zatvoreno je desetak »n a j o p a s n i j i h« ž e n a. Kod njihovog apšenja odigrala se ova karakteristična epizoda: Svaku uapšenicu pratilo je po nekoliko karabinijera, samo jednu mladu seljanku imao je voditi jedan karabinijer. Ona se je osjetila, time toliko uvrijeđena, d a je navalila na svog pratioca oborivši ga na tlo i prisilila tako karabinjere da i nju prati njih nekoliko.
Buntovne žene razišle su se tek pred veće, pošto im je prefekt svečano izjavio da će njihove drugarice biti puštene na slobodu, čim se uspostavi red.
Još toga dana kasno u noći bijaše sazvana konferencija seljačkih prvak a. Prefekt je uz svijetlo petrolejsko i asistenciju čitave čete karabinijera nastojao da shodnim mjerama udobrovolji seljake s k i -nuvši smjesta općinskog nače 1 n i k a i fašističkog sekretara. Prefekt je zatim sa jakom pratnjom odmaglio.
Uapšenice odvedene su u Pazin. Zbog njih bila se je nekoliko dan a p rije p u š t a-n j a na s1 o b o d u još jedna bitka između karabinijera i žena iz Sv. Petra. One su organizirale manifestacije za zatvorene tinjanke. Kad su ih karabinijeri pokušali raspršiti, obasute su ih čitavom kišom kamenja. Bilo je i ranjenih. Tom su prigodom uapšene tri žene.
Sada je ovdje donekle tiho, ali je mir uspostavljen — samo na oko. — Uzbuđenje se nije stišalo, već raste.
Tinjanac.
KO JE SRUŠIO KAMI ŠA.
Pazi n, januara 1932. — U vezi s noticom, koja je izišla u posljednjem broju »Istre« javljamo ovaj interesantan detalj: Kamuš, dosadašnji pazinski podeštat bio je maknut dekretom od 11. januara. Uprava prefekture izručena je prefekturnom komesaru.
U svoje vrijeme došlo je do velikog spora izmedju Kamuša i općinskog tajnika Colomba (Goluba). Kamuš je tajniku povjeravao sve, a Colombo je to povjerenje iskoristio i osjetljivo oštetio općinsku upravu. Colombo uživa ugled u fašističkoj stranci i na prefekturi. Kad je Kamuš navalio na njega, prefektura je ostala na strani Colomba i zbaci-
la Kamuša. Nije mu pomogla ni »slavna« prošlost ni sve njegove velike zasluge u borbi protiv Jugoslavena.
VELIKE ARETACIJE U TRSTU.
Trst, januara 1932. — Dne 8. januara bilo je u Trstu uhapšeno oko 40 studenata Jugoslavena i Talijana,, te dva profesora pod sumnjom komunizma.
HAPŠENJA U SREDNJOJ ISTRI.
Pazin, januara 1932. Oko 20. ovog mjeseca u okolici je Pazina jedna jaka patrola sastavljena od karabinijera, milicije, finance i karabinjera u civilu obišla u svrhu racije čitavu okolicu. Doznajemo, da su u više sela izvršene aretacije. U Va-lićima blizu Tinjana uhapšen je Antun Vlahović Martinov, star 32 godine, a u Novakima Celestin Marej-čić, star 26 godina. Za imena ostalih nismo još saznali. Uhapšeno je 11 ljudi.
OROŽNIKI PLENE MOHORJEV KOLEDAR.
Gorica, januara 1932. — U Gorici so orožniki zaplenili zalogo Mohorjevih koledarjev, kar jih je še preostalo v tiskarni. Gre baje za kakih 800 izvodov. Razlog ni znan; saj so oblastva natisk dovolila. Najbrž gre za slepo divjanje fašistinega tajnika Avenantija in njegovih tovarišev.
Tudi drugod na deželi, posebno na Krasu, so orožniki zaplenili pri naročnikih Mohorjev koledar. Vse kaže da se zgodovina s koledarjem gori-ške Mohorjeve družbe ponavlja. Tudi lansko leto je goriški prefekt po strogi cenzuri dovolil natisk mohor-skih knjig, a je čez dober mesec nato izdal na orožniška poveljstva ukaz, naj koledar zaplenijo. Ta ukrep ima očividno namen, gospodarsko uničiti Mohorjevo družbo.
V TRSTU SO ZAČELI ARETIRAT NAŠE ŽENE.
T r s t, januara. — Te dni je bila aretirana tu gospa Valerija Gerbec, sestra bivšega učitelja v Skednju pri Trstu, g. Alberta Široka, ter slovenskega mladinskega pesnika g. Karla Široka. Aretiran je bila, ko je spremljala svojo šestletno hčerko v šolo. Tragično na stvari je dejstvo, da je aretiranka baš te dni pričakovala povratek svojega moža iz triletne konfinacije na Liparskih otokih, kjer si je nakopal težko bolezen. Kaj je vzrok njene aretacije, karabinjerji niso navedli. Njen mož je bil tajnik Političnega društva »Edinost« v Trstu,
OSUDJENI ZBOG POKUŠANOG BIJEGA IZ ITALIJE.
Rijeka, januara 1932. Sud na Rijeci osudio je Oskara Tijana i Gvida Učetu, koji su početkom decembra 1931. pokušali da sa Rijeke na jednom čamcu prebjegnu na Sušak, svakog na 5 mjeseci zatvora i 2500 lira globe._____________________
u provinciji u neposrednoj blizini Zagreba sastojeći se od KUĆE u vrlo dobrom stanju od 2 sobe i kuhinje, podruma, štale za 10 komada blaga, velikog svinjca te jedne posebne zgrade sa sobom i šupom i z-najmljuje se po dogovoru.
Oko kuće nalazi se šljivik (daje 500 litara šljivovice), vrt i oranice.
K posjedu spadaju 4 rali obradje-ne zemlje, 1600 četvornih hvati vinograda od kojih zasadjeno 800 četvornih hvati, 1200 četvornih hvati livade i šume.
Ozbiljni reflektanti neka se jave upravi lista za potanje upute.
STRAŠAN POŽAR U SVET-VINČENTU.
Pula, januara 1932. — U vezi s noticom, koja je izišla u posljednjem broju »Istre« i požaru u Svetvinčen-tu, koji je uništio municipij i više raznih fašističkih sjedišta, nismo još u stanju da javimo kako je požar prouzrokovan. Talijanska štampa javlja, da je do požara došlo uslijed kratkog spoja na elektrici, ali u to niko ne vjeruje, pa ni same fašističke vlasti ,jer, kako čitamo u istim tim novinama, vodi se još uvijek stroga istraga, da bi se, navodno, točno ustanovilo uzroke požara. Požar je zapažen u noći. Kad je zvono pozvalo narod na uzbunu, već je čitava općinska zgrada bila u plamenu. Vatru je prvi opazio neki Krosila, koji stanuje u blizini općine. Njega je naime probudilo rušenje greda u zapaljenoj općinskoj zgradi. To znači, da je požar bio već jako razvijen, kad je opažen. Čitavo selo došlo je na trg, koji se sada zove »Piazza Roma«. Karabinjeri i milicioneri nagnali su narod da gasi, ali je sve bilo uzalud, jer je plamen prosto proždirao zgradu. Telefonom su bili pozvani vatrogasci iz Pule. Ali i njihov je posao bio uzaludan, ma da su dosta brzo došli. Ništa nije pomoglo, šta više plamen se je sve više razvijao i uskoro je čitavo selo bilo osvjetljeno kao jednom velikom lomačom.
Iz sredine sela digao se je dim visoko i vrcale su iskre na sve strane, te je bilo opasno, da se još koja kuća zapali. Župni dvor i škola, a i nekoje druge kuće blizu morale su se odmah isprazniti. Vatrogasci, koji nisu mogli uništiti požar, uspjeli su ipak, da ga bar lokaliziraju.
Kad je svanulo, od municipija ostali su sami zidovi. Garište se je 3ako dimilo. Uništeno je sve, što je u zgradi bilo: sve pokućstvo i svi spisi općine, milicije, fašja, đopola-^ora i posujilnice, te dućan Rudolfa Kumina.
Drugog jutra došli su u Svetvin-cenat najviši predstavnici vlasti iz Pule i to prefekt Foschi, kvestor Carusi, komandant istarske milicije De Turris s čitavom vojskom karabinjera, milicije i agenata. Čitav kraj je kao u nekom opsadnom stanju već nekoliko dana.,
SVETVINČENTSKA OPĆINA I FA-SISTIČKA SJEDIŠTA U KAŠTEL GRIMANI.
Pula, januara 1932. — U Svet-vinčentu je uništena općinska zgra-da, a propala su i sva sjedišta fašističkih organizacija, pa se nameće misao, da se uništena zgrada obnovi ih mova sagradi. Bit će to znatan trošak. Tim povodom predlaže puljski »Corriere Istriano«, neka bi se za municipij i fašistička sjedišta restaurirao stari kaštel Grimani, koji se u ruševinama nalazi gotovo usred ?vetvinčenta. Taj kaštel sagradjen je le89, u doba Venecije od proku-ratora Sv. Marka u Istri, a kasnije mletačkog dužda Marina Grimanija. Ruševine tog starog kaštela vlasništvo su porečke biskupije. Puljski list zagovara restauraciju tog kašte-a za o, jer bi se time obnovio jedan talijanski spomenik u Istri, kojoj je potrebno da ima što više takvih spo-menika, a kaštel Grimani bio bi naročito riječi ta »opomena tudjinskoj preuzetnosti.« — Ima mnogo značaj-uosu u tom predlogu puljskog lista 1 .Ifme^u redaka razabire se fašistička namjera, da se požar u Svet-mnčentu iskoristi politički i da se u okolici Svetvinčenta ,koja je otporna, povede jedna oštra fašistička akcija.
STRAŠNO UMORSTVO U SVET-VINČENTU.
Pula, januara 1932. — U noći izmed ju petka 22. i subote 23. o. m, . 0g°fhlo se je u okolici Svetvinčenta jedno strašno umorstvo. Kad je svitalo na cesti, koja iz Svetvinčenta vodi u Smoljane, par stotina metara od Svetvinčenta seljaci su naišli na mrtvo tijelo strašno iznakaženo, na-
ročito na glavi, tako, da u prvi mah nije bilo moguće prepoznati umorenog. Ipak doskora su seljaci prepoznali u mrtvome čovjeku seljaka Antuna Modrušana Martinovog, starog 53 godine, zvanog Kapa, iz Smoljani. Modmšan je došao u Svet-vinčenat na sajam i zadržao se je neko vrijeme u gostioni Vernier.
Što se je s njim dogadjalo, kad je izišao iz gostione i ko ga je umorio — nezna se još. Napadači su ga ubili kamenjem, a kad je bio mrtav još su mu i glavu iznakazili kamenjem. Karabinjeri sn n vezi s tim umorstvom uhapsili mnoga sumnjiva lica. Interesantno je, da je pred cirka 5 godina bio iz puške ubijen jedan Modrušanov sin, kad je išao na stavnju.
NOVA FAŠISTIČKA VODSTVA U
NEKOJIM ISTARSKIM MJESTIMA.
Pula, januara 1932. — Po intencijama viših fašističkih hijerarhija, da hi fašistička organizacija bila i u najmanjim mjestima u skladu s namjerama novog generalnog sekretara Staracea, promijenjena su i u Istri mnoga mjesna vodstva fašističke stranke. Tako su ovih dana postavljeni direktoriji:
Grožnjan: politički sekretar: Francosko Ratissa, članovi: Fachi-netti Antonio, Comisso Carlo, Mor-teani Luigi, Miani Giuseppe, Benci Giuseppe.
Šušnjevica:	politički sekre-
tar: Erminio Conte, članovi: Rotta Ernesto, Bercarich Giovanni, Stro-ligo Nino, Moro Luigi, Branca Fabio.
Buzet: politički sekretar: Mortizza Mario, članovi: Egidio Scala, dr. Niccolo Quarantotto, Luciano Ti-meus, Corrado Crivici, Renzo Crivi-ci, Ubaldo Rigo.
Javljamo ova imena da hi si po njima mogli stvoriti pravilan sud o tome, koje je u vodstvu fašističkih organizacija u našim krajevima. I ako se je po promijeni naših prezimena u talijanski oblik prilično teško orijentirati, ipak možemo da konsta-tu.jemo, da su vodstva fašističkih organizacija većinom u rukama pravih Talijana iz stare Italije, naročito u našim zonama. Naše izdajice treba pak zapamtiti.
JOŠ NEKOJA OBNOVLJENA FAŠISTIČKA VODSTVA U ISTRI.
Pula, januara 1932. — U vezi s temeljitom reorganizacijom fašizma u našim krajevima, potvrdjena su za slijedeća mjesta ova fašistička vodstva:
Barbana : politički sekretar Cav. Luigi Severi, članovi direktorija Gregorio Blasina, Antonio Ciceran, Ugo Cleva, Giovanni Ludi, Agostino Mureddu.
Cres: politički sekretar Giuseppe Bravuzzo, članovi direktorija dr. Nicolo Tomasi, dr. Renato de Manzolini, dr. Lucio Grisetti, Otto Zadro, Giuseppe de Petris.
Višnjan: politički sekretar Virgilio Virgili, članovi direktorija Elio Dechigi, Giovanni Deeleva, Giovanni Prelazzi, Nicolo Travan, Oliviero Po-lieti.
ZANIMIVE SCENE NA RIMSKEM PROCESU — JELINČIČ, SFILIGOJ IN TOVARIŠI.
Trst, januara 1932. — Zagovornik obtoženega dr. Avgusta Sfiligoja je v svojem govoru skušal olajšati usodo svojega klijenta s tem, da ga je prikazal sodnikom kot Italijan t, po zunanjosti, po vzgoji in po krvi Tedaj je skočil dr. Sfiligoj pokonci in udaril z vso silo s težkimi verigami, s katerimi je bil zvezan z drugimi obtoženci, na ograjo kletke, v katerih so bili zaprti v sodnem dv<_-ru in zakričal na ves glas: »Ni rej.
Dr. A. Sfiligoj
jaz sem Slovenec, moja mati je Slovenka in po mojih žilah se p retale: čista slovenska kri. Da stojim dane;: tu pred vami, je samo radi tega, ker sem Slovenec in ker ljubim svoj rod!« Vtis je bil najgloblji na vse prisotne. Očitno so bili ganjeni vsi varnostni organi, tako da se nihče ni upal prekiniti aplavz njegovih soobtožencev, ki so kričali »Živio Sfili goj!« Ista epizoda se je ponovila, ko je skušal drugi zagovornik opisati obtoženca Banka kot Italijana. Tudi cn je vstal in izjavil, da je Jugoslo van, enako dober Jugoslovan kakor dr. Sfiligoj.
Splošno je bilo zadržanje vseh obtožencev naravnost sijajno. Radi tega jih tudi nihče se ni upal motiti, ko so po razsodbi se vsi medsebojno poljubili in zapeli naše narodne pesmi.
ŠE ARETACIJE.
Trst, januara 1932. — V prvih dneh po novem letu so varnostni organi aretirali v Sv. Ivanu pri Trstu Ljuba Kovačiča, učitelja, ki je bil pred letom dni odpuščen iz službe, Antona Trobca, ki je v sorodu z omenjenim Kovačičem in Cirila Martelanca. Vzrok ni še znan. Vsekakor pa kaže imeti vmes svoje prste proslula OVRA, kajti prepeljali so vse tri v koprske zapore.
KOMEDIJANT
ASIMILACIJA KROZ ŠKOLU
Trst, januara 1932. -— Fašizam čini velike napore, da od naše djece na Krasu stvori Talijane. Fašistička škola služi se sa svim mogućim sredstvima i metodama. Na dječje duše juriša se i silom, ali veći se uspjesi postizavaju milom. Sad se sve više u našim selima po školama osnivaju dramatski odsjeci, razumije sve pod firmom Balilla-organizacije. Djeca priredjuju predstave, na koje se pozivaju seljani i gospoda iz grada i dijele darovi. Time na furtimaški način zarobljuju duše. Čitamo oviti ciana u talijanskom »Popolo di Trieste« prikaz jedne takve priredbe u Koprivi na Krasu. U tom prikazu stoji: »I ako »drugorodci«, mali su glumci glumili jezikom upravo perfektnim.«
(P r i p i s li č 1 a n k u »E p i 1 o g k o m e-d i j e« v 3. št. »I str e«)
Eden izmed komedijantov, ki so uprizarjali z našim jezikom najgrše zasmeliovalne komedije na italijanskih srednjih Šolah v Julijski Krajini je bil tudi renegat Cosse!!! (Kuzelički). Svoj čas . je bil ta gospod profesor risanja na realki v Idriji. Ko so Idrijo zasedli Italijani je bil on o d i n i, ki se jim je šel poklonit. Ker ni bil med dija-štvom baš priljubljen, je kmalu na to izbruhnila proti njemu šolska stavka. Kuze-licki je dobil na to dopust, a na realko se ni vrnil več: bil je premeščen na učiteljišče v Tolmin.
Ko se je slovensko učiteljišče ukinulo, je bil on edini ki jo ostal od prejšnjih profesorjev na novem zavodu in prevzel je tudi nalogo poučevanje slovenščine. Njegovo znanje materinega jezika je bilo zelo, zelo pičlo. Študiral jc v nemških šolah in v pokojni Avstriji je bil vnet nemškutar. Zato pač ni imel smisla za slovenščino, ki jo je mrcvaril na grozoviti način. Pri pouku je prosto prevajal iz nemščine in tvoril strašne spakedranke. Krono pa si je postavil ob nastopu svojega mesta profesorja slovenščine. Strmečim študentom je pričel predavati o slovenščini takole:
»Slovenščina izhaja iz latinščine! Slovenci nimajo nobene dobre slovnice: Janežičeva je zastarela, Breznikova je za nič«. Mislim, da to zadostuje, da vidimo kako so negovali na italijanskih srednjih šolah naš jezik.
Eden ki Cossellijn ni verjel
Abbazia
Arturo Marpicati, onaj gospar, koji se je veselio, kad je gorio »Balkan« u Trstu (on je to sam napisao u jednoj svojoj knjizi), štampao je novu knjigu »Abbazia«. Knjige još nisam vidio, ali o njoj piše Luigi Tone!li u književnom listu »II Marzocco« i veli: »Marpicati parla di Abbazia, Fiume e tutte le altre deliziose spiaggie del golfo italianissimo! «
Naš Kvarner, Danuneijer »Carnaro« —• najtalijanskiji zaliv! — :Vlaj latinske mudrosti! Čuda, brate, »su sedam b i n j iša!«
Kvarnerski zaliv, gdje romeni nastarija slovinska beseda drevna hrvatska čakavština, gdje brda nose imena starih slavenskih bogova (Penin itd.), gdje se gradići, mjesta i naselja zovu: Mošćenice, Draga, Tre-bišće. Slatina, Veprinac itđ. Narav-ski danas je to sve izmijenjeno »liberalnim ukazom Muse pengabera«.
Kvarne najtalijanskiji zaliv pun naših porodica: Car, Spinčić, Trinajstič, Vitezić itd. Naravski ukaz pretvorio ih u same Latine:	Cari
(»cari luoghi!«... jò smija — reka bi Duje Balavac), Tredici (undici, dodici, tredici... tralala!) Spinelli e Cavalieri!
Kvarner, golfo i t a 1 i a n i s- , s i m o, gdje se pod. suncem i nad morem krili drevna naša pjesma tuge i bola »Popuhnul je tihi vetar«, i to vetar od 1 e v a n t a...
Frane iz Marseće
Naši koledarski podatki za januar in februar
8. I. 1918. 14. Wilsonovih točk.
10.	I. 1929. Izšla poslednja številka
»Istarske Riječi«.
G. I. 1930. Zgorel otroški vrtec v Lokvi na Krasu.
7.	I. 1930. Ustreljen v Hruševju
pri Postojni renegat fašist Blažina.
11.	I. 1923. Odpravljena v Julijskoj
Krajini občinska avtonomija
19. I. 1923. Jul. Krajina razdeljena v istrsko in tržaško provinco, Goriška priključena k Videmski provinci. 21. I. 1931. Protifašistovski atentat v Bovcu. Neznanci brezuspešno streljajo na dva miličarja.
27.	I. 1924. Rimski sporazum: Reka
priznana Italiji.
1,	II. 1927. Pričelo zasedavati po-
sebno sodišče v Rimu.
2.	II. 1927. Obnovljena goriška pro-
vinca.
S. II. 1921. Napad na tiskarno Edinost,
8.	II. 1929. Razpuščena Zadružna
Zveza v Trstu.
10. II. 1930. Atentat na prostore »Popolo di Trieste«
19. II. 1921. V Sv. Križu pri Trstu so sažgali fašisti prostore Ljudskega odra. Težko ranjen delavec Košuta,
26. II. 1931. Ob 0.30 po ponoči eksplodirale tri »bombe« v samostanu v Sv. Križu pri Ajdovščini. (Na to je bil 10. marca konfiniran župnik Ivan Rejc).
28.	II. 1921. Pričel labinski upor.
Bakačeva ul. S ZAGREB Dvorište ravno
SPECIJALNA TRGOVINA svježih morskih riba, slanih sardela u bačvama i limenim kutijama, bakalara suhog i močeiiog, vero Ragno i Hamerfest prima, veliki izbor maslinovog ulja, dalmatinskog pršuta, crnih maslina, paškog sira, pravog dalmatinskog meda, vinskog octa i t. đ.
Cijeli dan otvoreno. Dostava u kuću. Brz. naslov: Tranfić-Zagreb, Bakačeva 8 Interurbani telefon broj 65-69
Življenje konfinirancev na Liparih
V zadnji številki našega lista smo čitateljem obrazložili kaj je to opomin, policijsko nadzorstvo in končno konl'inacija ter smo jim obljubili, da bomo opisali življenje političnih kažnjencev kakor nam ga je opisal neki bivši konliniranec s katerim smo imeli priliko nedavno govoriti in, ki je bil sam več let v kon-finaciji. To našo obljubo danes izpolnjujemo.
PRVE KOLONIJE POLITIČNIH KAŽNJENCEV.
Takoj po uvedbi konfinacije je bilo mnogo političnih obsojencev deportiranih na otoke: Ponzo, Tremito, Lip a re, Ustico, Favi-gniani, Pantellerio in Lam-peduso. Najbolji med temi otoki je brezdvomno otok Ponza, v bližini Neapoli-ja ter se odlikuje po zelo milem podnebju. — Najslabši je pač otok Tremiti, ki je jako skalnat in na katerem živi le peščica obubožanih ribičev. Ker se nahaja v bližini dalmatinske obale, je italijanska vlada pustila le malo časa na njem svoje politične kažnjence. — Ustica je mali otok blizu Palerma. Na njem je bilo vedno do tisoč navadnih obsojencev. Sedaj pa je tudi nekaj političnih kažnjencev. Kolonija političnih kažnjencev pa se je na tem otoku vedno bolj zmanjševala, ker je bila poslana večina političnih kažnjencev na Ponzo in Lipar e, ki so od vseh otokov najbolje obskrbo-vana. Na isti način so prenehali biti politične kolonije otoki Lampedusa, Pantelleria in Favi-g n i a n o, ker se nahajajo preblizu državnih mej in bi politični kažnjen-ci lahko zbežali v inozemstvo. Glavna otoka na katerima se sedaj nahaja največ konfinirancev, sta Ponza in Lipari.
Na vseh teh otokih je bilo življenje konfinirancev eno in isto. Postopanje s konfiniranci povsod strogo, samo nekje manj, drugod več. Na nekaterih otokih so ravnali par mesecev s konfiniranci prav divjaško Na Liparih imajo konfiniranci še najbolše življenje. Zato ni čuda, če prosijo mnogi politični obsojenci iz drugih otokov za premestitev na Li-pare. Nekaterim se je to že posrečilo. Na Liparih se godi konfiniran-cem kakor rečeno »najbolje«. To življenje bomo opisali. Iz te slike »najboljšega življenja« političnih kažnjencev si bo potem vsak lahko sam ustvaril sliko slabših razmer, v katerih živijo konfiniranci na drugih otokih.
Mesto Lipari se nahaja na istoimenskem otoku, ki je največji in najobljudeneiši izmed otokov v Bolskom arhipelagu.
POSTOPANJE OBLASTI S TUJIMI NOVINARJI.
Za Božič leta 1927. je prišel iz Daljnega Vzhoda neki ameriški novinar, da bi obiskal svojega prijatelja, Morea, bivšega poslanca v rimskem parlamentu, ki se je tudi nahajal med konfiniranci in katerega ni že dolgo videl. Ameriški časnikar je hotel prebiti božične praznike sku paj s nesrečnim prijateljem. Toda doživel je veliko razočaranje, kajti oblastva mu niso dovolila niti, da bi se izkrcal, kaj šele, da bi obiskal svojega prijatelja. Nič mu ni pomagal potni list, niti državljanstvo Združenih Držav, niti vsi drugi njegovi dokumenti in zaklinjanja, da bi hotel le prijatelja videti. Oblastva so bila neizprosna. Ni mu preosta-jalo drugega, ko da se vrne, ne da bi videl prijatelja.
Spomladi leta 1929. so oblastva sicer dovolila, da se je izkrcal na otoku Henry Beraud, francoski časnikar, ki pa si je izposloval za to potrebno dovoljenje od samega Mussolinija. Toda italijanska vlada je bila zelo previdna in je deset dni pred prihodom novinarja poslala na lunare enega svojega, nadzornika od Mini.
strstva notranjih zadev, da je pripravil teren tako, da bi videl francoski časnikar samo to, kar je vlad! po volji. Resničnih razmer ne bi mogel potem nikakor opazovati.
Ko je prišel na Lipare omenjeni časnikar, so ga dobesedno on-kolili različni nadzorniki, komisarji ter agenti, tako, da se ni mogel približati nobenemu kažnjencu Ko je videl celi položaj, da je namreč postal na ta način njegov obisk brez pomena, vpričo takega postopanja, se je odločil, da zapusti otok, na katerem ne more napraviti niti enega svobodnega koraka. In res, že dve uri po prihodu je odpotoval.
MERE OPREZNOSTI.
Otok sam je tako zastražen, da se lahko reče, da je takorekoč hermetično zaprt. Ladje, ki prihajajo na otok, ustavljajo že na odprtem morju ter jih vse strogo preiščejo, kajti policija hoče biti zavarovana proti vsemu.
Na poletje 1929. leta je jadrala okoli otoka neka angleška jahta, na kateri se je nahajal neki angleški lord, ki si je razgledoval kraje ob Sredozemskem morju. Tedaj je malo manjkalo, da ni uprava kolonije popolnoma izgubila glave. Jahta Angleža je bila namreč vzrok silnemu razburjenju. Čolni vseh veličin, polni varnostnih organov so švigali na vse strani kakor brezumni. Moštvo je držalo naperjeno orožje za vsaki slučaj. Tudi po noči je budno oko policije vedno prežalo po morju, da se ne bi zgodilo kaj neljubega. Cel mesec potem ko je odplula ladja je trajal alarm na otoku.
Ko se pokaže na obzorju kakšna ladja, označi njeno prisotnost semafor ali obrežni brzojav in takoj se pričnejo na otoku strožje mere nadzorstva. Policija gre ladjam naproti ter jih obda in jih tako obdane spremlja v pristanišče Ko je izvršena na ladji preiskava, ki zna trajati po cele ure, se postavijo na krovu ladje straže. Ko ladja pristane, so do zob zastražene tudi vse sosednje bankine.
VARSTVENO NADZORSTVO OTOKA.
Nadzorstvo se vrši stalno kakor za časa vojne. In sicer vrši to nadzorstvo majhna edinica vojne mornarice, sestavljena iz neke vrste male križarke, oborožene z malim topom, strojno puško, radio postajo, žarometom ter s posadko dvajsetih mož. Okoli te križarke se vedno nahajajo trije, po 12 metrov dolgi motorni čolni naj večje brzine. To malo posadko izpolpolnjujejo še drugi motorni čolni, ki so navadno na bolj odprtem morju, različne jadrnice in polno drugih čolnih na vesla. Služba se vrši po določenem neprestanem turnu. Na morju je vedno, po noči in po dnevi, zlasti pa še po noči, budna straža. Vsako toliko zaustavijo varnostni organi kako ribiško ladjo in sumljivo posadko povabijo, da se uda. Sledijo roke kvišku in druge znane mere.
KOLIKO PORABI DRŽAVA ZA SVOJO POSADKO NA OTOKU?
Za to naporno službo porabi država nič manj ko 2 milijona lir letno. Na kopnem stane ta služba še dosti več, toda država ne gleda na strošk \ 500 konfinirancev čuva 400 oboroženih mož: karabinerjev, miličnikov, policijskih agentov, različnih straž in vohunov. Mesto samo sliči kasarni. Kolonijo vodi komisar javne varnosti. Minister notranjih zadev pa z večkratnimi inšpekcijami kontrolira
TERITORIJ NAMENJEN POLITIČNIM KAZNJENCEM.
Otok Lipari je sicer velik, toda mesto je majhno in ne šteie več ko tri tisoč prebivalcev. Ozemlie namenjeno konfinirancem je omejeno na najjužnejši del mesta ob morju in ne obsega več ko 1 km2. Meja tega
ozemlja je obdana s pomičnimi ter nepomičnimi stražami. Nad mestom dominira stari grad, kjer se nahaja radio postaja, ki je stalno v zvezi s posameznimi pomorskimi edinicami iz Napolija, Messine, Palerma in Trapana. Raz tvrdnjavo starega gra du budno in stalno pazi fašistovska milica na spodaj ležeče mesto. Radi tega je prav težko uiti tem bu l-nim stražam in pobegniti preko določenih mej. Komur se to posreči, ga zadene zapor šestih mesecev, če ni imel namena pobegniti. Če je pa prekršitelj mislil na beg, postane cela zadeva bolj resna. V tem slučaju ga doleti ječa, ki ni nikdar manjša od treh let in poleg tega še denarna kazen, ki ni tudi manjša od 20.000 lir. Ker se nahaja otok na državni meji, smatrajo vsaki poskušani beg, za beg v inozemstvo in ga kot takega tudi kaznujejo. Beg ali poizkus bega je za fašistovski zakon vseeno. Na ta ko malem ozemlju je ambijent poln agentov. Lahko računamo da pride na vsaka dva konfiniranca po en agent. Nikdar ne izbeži človek njihovemu zasledovanju. Ko mislite da se nahajate na kakem kraju neopaženi, se zelo motite, kajti sto oči preži na vas
PRIHAJANJE POLITIČNIH KAŽNJENCEV NA OTOK.
Vsaki kažnjenec, ki ga izkrcajo, je uklenjen v dvojno verigo, katero mu odvzamejo, ko končno prispe na teritorij iz katerega je skoro nemogoče pobegniti. Vsaki dobi v pisarni ravnateljstva knjižico političnega kažnjenca s potrebnimi predpisi. Nobenemu kažnjencu ne pustijo več ko 300 lyir denarja Če prinese k lo seboj kaj več denarja, ga mora deponirati pri ravnateljstvu, ki mu ga potem izroča po potrebi v malih svotah.
VEČNO ZALEZOVANJE — PRAVI PEKEL.
Dejstvo, da vas zasledujejo na vsakem koraku bi se zdelo komu malenkostno ter prav indiferentna stvar. Toda v resnici je to za vsakega kažnjenca jako mučno in vznemirljivo. Človek potrebuje jeklenih živcev, če noče zapasti v nevrastenijo (hudo živčno bolezen), kajti na vsakem njegovem koraku ga vedno zalezujejo določeni ljudje, ki ga stalno spremljajo kakor lastna senca. Ko greste iz svojega stanovanja, ste zasledovani. Če se približate prijatelju, ste zasledovani. Vsako vašo besedo sliši tudi vaš zasledovalec; ko se ustavite, se ustavi tudi on. Kamorkoli greste, ali v kavarno, trgovino ali v kako drugo hišo, vedno morate gledati eden in isti obraz vašega zoprnega zasledovalca. To, da se ne morete po volii niti smelati, niti stisniti komo prijateljski roko, niti sprejeti n., svojem domu prijatelja, ne da bi vaš spremljevalec opazil, postane kmalu prava mora, ki vas neprestano tlači in katere se ne morete nikakor rešiti. Kolikokrat se dogodi po noči, ko ste zaklenjeni na svojem stanovanju in mislite, da ste končno sami ter vsaj za nekaj ur rešeni straž ter agentov, da udere nenadoma v vašo stanovanje človek, ki vas stalno drži pod nazorstvom in se hoče prepričati o vaši prisotnosti.
VRSTE KAŽNJENCEV IN VZROKI KONFINACIJ.
Na otoku Lipari se nahaja preko 500 kažnjencev, od katerih je 400 političnih in sicer iz vseh krajev Italije in vseh vrst strank: demokrat je. liberalci, republikanci, klerikalci, masoni, socijalisti, komunisti, anarhisti
Med sto nepolitičnimi kažnjenci fingirajo nekateri v stranki, v katero jih ie pač vpisala po volji politična oblast njih pokrajine. Nekaj kmetov, ki so bili aretirani radi sovražnega zadržanja napram fašizmu ter niso pripadali nobeni stranki, so oblastva sama označila deloma za komuniste, deloma pa za anarhiste Na otoku se je nahajalo preko 20
oseb, ki so bile konfinirane samo za to, ker so se udeležile pogreba nekega delavca, ki je veljal za hudega socijalista. Med j imi so bile tudi dve delavki, obe materi po več otrok. Nikdar se niso pečale s politiko. Udeležile so se samo pogreba goriomenjenega delavca, ker so bile pač njegove sorodnice. Vse te ljudi je označila policija za »grupo komunistov« ter jih poslala na Lipare. Neki konfinirane« • je bil poslan v konfinacijo, ker ga je smatral marešjalo policije njegove ga okraja za komunista. Ta nesrečnež pa je večkrat izjavil, da ni sploh nikdar vedel, kaj je to pravzaprav komunizem. Toda na celi stvari je bilo nekaj drugega. Dotični mareš jalo je bil namreč ljubimec njegove žene, kakor je zatrjeval konfini ranec in tudi njegovi znanci. Na Liparih je tudi neka mala grupa konfinirancev, ki nosijo ime »dvoumnih ter »fašistov odpadnikov«. Vsega skupaj jih je nekaj desetin. Med tako zvanimi dvoumnimi se nahajajo ba biče, zdravniki ali oderuhi, ki so bili osumljeni izvršenih splavov ali ode ruštva. Zakaj so jih pripojili k političnim kažnjencem, bi bilo res zelo težko reči.
Takozvane »fašiste odpadnike predstavljajo preveč nemirni in pre več zgovorni elementi, ki jih politične oblasti oddaljijo iz svojega kraja, da ne bi mogli izdati takih stvari fašistične stranke, ki morajo ostati za javnost tajne. Svojo preveliko ble-betavost so ti ljudje plačali s konfinacijo. Nekateri izmed njih so po slani v konfinacijo, da vršijo službo agentov provokatorjev (izzivačev) in špijonov. Politični kažnjenci te ljudi prezirajo in če le morejo se jih izogibajo.
V prihodnji številki »Istre« bomo nadaljevali z opisovanjem življenja konfinirancev na Liparih.
1. m.
Činimo velike napore
da »Istru« dignemo na jednu dostojnu visinu. Ulažemo mnogo brige, da našim čitateljima pružimo on«, što oni očekuju i žele. Sve ćemo postići, ništa nam neće biti nemoguće, ako s nama budu, kao članovi jedne zajednice, saradjivali svi naši čitatelji i pretplatnici.
Na razne načine mogu oni da pomognu redakciju i administracij« lista. Ali ono, što od njih najprije tražimo jest, da vrše svoju dužnost pretplatnika, da list, koji primaju redovito plaćaju.
Na tom terenu pokazat će se najjasnije savjest i svijest, patriotizam i politička zrelost naših čitatelja.
Molimo zato svu gospodu pretplatnike koji još nisu poslali pretplatu da to učine čim prije, jer će redovito izlaženje lista u sadanjem obliku i veličini biti omogućeno jedino ako pretplata bude stizavala redovito.
Mnogi stari pretplatnici nisu namirili dug od prošle godine, pa ih uljudno molimo, da to čim prije učine.
Naš list živi samo od pretplate i njegovo izlaženje ovisi o savjesti pretplatnika.
Kome je teško poslati cijelogo-dišnju pretplatu od din 50.—, neka pošalje polugodišnju ili četvrtgodišnju.
Svima pretplatnicima poslali smo svojedobno ček. Ako su ga izgubili, a žele poslati pretplatu, neka na svojoj pošti zatraže novi ček i neka pošalju pretplatu na naš čekovni broj 86789.
Očekujemo od svih, da će učiniti svoju dužnost i da neće dozvoliti da egzistenca ovog našeg lijepog i potrebnog lista bude ugrožena.
Pretplatnici, — iskažite se, dokažite vašu svijest, manifestujte svoj stvarni patriotizam i politička *re-iost.
Oganizovana aktivnost
Naia kulturna kronika
SASTANAK JUGOSLAVENSKIH AKADEMIČARA IZ JULIJSKE KRAJINE U LJUBLJANI
U nedjelju 24. t. mj. održan je zajednički sastanak »Istarskog akademskog kluba« re Zagreba i »Kluba jug. primorskih akademikov iz Ljubljane. — Od Istarskog akademskog kluba bilo je na tom sastanku 18 članova. — Akademičari iz Zagreba prisustvovali su u subotu 23. t. mj. na zabavi »Družabni večer«.
Oba akademska kluba stoje u čvrstim međusobnim vezama svojim radom i istim idealima. — Ipak su od velike važnosti za učvršćenje tih veza i za upotpunjenje programa zajednički sastanci.
Sastanak otvorio je u ime sazivača kol. Slavoljub Ferjančič, predsj. Kluba Jugoslavenskih primorskih akademikov. Nakon običnih formalnosti izabran je kol. Milan čok, predsj. Ist. ak. kluba, da predsjeda sastanku.
Dnevni red sadržao je referate: »O Dođe kl a n e z u« (referira Istarski akad. klub Zagre); »O Nemcih v Italiji« (referira klub jugoslavenskih primorskih akademikov Ljubljana) — U eventualijama raspravljalo se o zajedničkom radu akademičara iz Zagreba i Ljubljane.
Veliku jo pažnju pobudio referat o Grcima iz Dodekaneza. Moramo priznati, da o njima nismo mnogo znali — naročito nije nam bila potanje poznata njihova historija. Istaknuta je sadržina sporazuma Titoni
..Venizelos od 29. jula 1919., to sporazum
u Sevres-u od 22. jula 1920., kojim se Italija odriče svib prava nad otocima, koje drži u Egejskom moru — Iz referata razabira se, da je Dodekanez, i ako pravno grčki, u stvari pod talijanskom tiranijom muči muke kao i Julijska Krajina.
Referat o Tirolcima pod Italijom prika-zan je hronološkim redom sve važnije događaje i poslije ratne prilike u Južnom Tirolu.
Nadalje se raspravljalo o zajedničkom radu obih klubova. Na prvom mjestu govorilo se o statističkom birou, koji vodi Istarski akademski klub iz Zagreba. Sastanak je najozbiljnije stavio u dužnost klubu iz Ljubljane neka sakupi potrebne podatke barem o svojim članovima. Znamo kako veliku ulogu igra danas statistika u svim područjima nauke i života. — Isto i kod nas. Bez autentičnih statističkih podataka ne možemo ništa stvarno raditi.
Na drugom mjestu govorilo se o akademskoj ferijalnoj koloniji. Ist. akad. klub bio je več prošlih ferija na ljetovanju u Krku. Za iduće ferije htjeli hi proširiti koloniju s kolegama iz Ljubljane.
Akademski sastanak pozabavio se prijepodnevnim sastankom delegata omladinskih društava, koji su ustanovili »O m 1 a-danski svet«. Taj »Svet« bio bi vrhovna instanca i savjetodavno tijelo omladinskih organizacija. Prema toj činjenici sastanak je uzeo ovo stanovište: »Mi priznajemo prijepodnevni sastanak samo kao poticaj za osnutak spomenutog »Sveta«, ali tražimo, da se isti konstituira na široj 1 demokratskoj bazi. Inače je svako od akademskih društava potpuno samostalno u pitanju sveta«.
Spomenulo se kako trebamo s obzirom na današnje stanje i obzirom na naše prilike biti marljivi i što redovitije svršavati ispite. Tu pada težina i odgovornost na pojedince i na klubove, da se stvori jedan mentalitet i čvrsta volja, kako bi akademičari i nakon diplome osini! u vezi s klubovima.
Iza toga predsjednik je zaključio sastanak.
Ovaj sastanak bio je sasvim tih i nima-io pompozan.
SASTANAK NAŠE OMLADINE U LJUBLJANI
O tom sastanku, koji je u Ljubljani održan prošle nedelje, 24. o. m., nismo još dobili potpunog izvještaja. Dobit ćemo ga sigurno za drugi broj. U ovom broju dona-femo samo izvještaj o sastanku studenata.
- PRIREDITEV DRUŠTVA »SOČE« U CELJU
Bočina komemoracija ob priliki pet-litdvajse.tletnioo S. |G r'©gorči i-aeve smrti je lepo uspela. Velika dvorana Narodnega doma je bila polna. Ni odru je visela slika S. Gregorčiča, ki je bila okrašena z državno trobojnico. Posodil nam jo je g. I. Možina, za kar se mn lepo zahvaljujemo. In ta slika je mnogo govorila! Spominjala nas je na Gregoriči-Sev planinski raj, prepojen z neštetnimi pravljicami in bajnimi sanjami. Ta raj pa se je danes spremenil v strahoto in grozo in tretina vseh naših bratov, pahnjenih v nepopisno bedo, si kakor od muk obnemogla duša v vicah želi iz dušljivega prepada na čisti zrak, na solnee, na svo-dobo! — Toliko goreče ljubezni in zvestobe do domovine in Slovanstva ni izražal fie noben naš pesnik in zato ga po pravici lahko štejemo med najodličnejše sinove Majke Slave! On je bil naš učitelj, bu diteli in prerok. In ko bi bil še živ, kako globoko in pretresnjoče bi danes brnela njegova struna! — — — Ko bi človek mogel, bi navdahnil vse naše mlade pesnike, da bi ubrali Gregorčičevo pot — — — Take misli so se vile v dušah poslušalcev in gledalcev in te misli so zresnile naše ob raze v posebno in svečano pijeteto. Izvajanje programa je to razpoloženje še po jačalo.
Sočin odbor se prav toplo zahvaljuje vsem, ki so že kakorkoli pripomogli do lepega uspeha. Posebno pa se zahvaljuje pevskim društvoma C. P. D. in K. P. D., našemu mlademu umetniku na goslih, M. V i h e r j u in njegovi virtuozni spremljevalki na glasoviru, g. M. Sancinov i, — deklamatorjem in deklamotoricam, g. S a-d a r j e v i, učenki Cergolovi in g. Veluščku. Stud. phil. G. Močan je prav le po zapel par pesmi in spremljal ga je g. dr. Brglez. — G. Pregelj pa je spretno sledil na glasoviru deklamacijo g. Sadarjeve. Tudi kvintet K. P. D. je zapel dve mični pesni. Pozabiti pa ne smemo krasnega govora profesorja, g. Fabijan-č i č a, ki nas je s svojim mojsterskim nastopom naravnost očaral! Recitacija g. m. ph. Gradišnika pa je bila globoko umovana in dovršena. — Poslušalci so z burnim aplavzom nagrajali posamezne točke
Tako smo v Celju komemorirali petindvajsetletnico smrti našega najpriljubljenejšega pesnika in sledeč njegovemu nauku smo čisti preostanek naklonili celjskim brezposlenim. V ostalem pa se S. Gregorčiču izkažemo najbolj hvaležni s tem, da ga bomo posnemali v njegovi veliki in vzorni ljubezni do domovine in do Slovanstva, v katerem je ta prorok videl edino rešitev naših aspiracij! Saj je iz dna svoje plemenite in tople duše klical: Slovan na dan!----Koda j se že resno zganemo? -------Sočin odbor.
PREDAVANJE O ISTRI U BRODU NA SAVI
Novosadsko društvo »Istra« priredjoje zajedno sa društvom »Istra« u Brodu na Savi predavanje o kulturno m, historijskom i nacionalnom razvitku Istre, počevši od najstarijih vremena do danas. Predavanje će se održati u nedelju dne 31. januara, a glavni govornik bit će g. Marin Glavina, direktor Saveza Agrarnih zajednica u Novom Sadu. Slično predavanje održano je 1 u Novom Sadu dne 15. novembra 1931.,
U vezi s tim predavanjem imala je nastupiti u Brodu sportska sekcija novosadske »Istr e«, S. K. »Ist r a«, ali pošto nije došlo do sporazuma sa brodskim Klubovima, to ova točka otpada.
G. Glavina, poznavalac historije Istre još od starih vremena i dobar poznavalac prilika u Istri, izazvao je svojim predavanjem u Novom Sadu veliki interes, pa se očekuje, da će i predavanje u Brodu biti odlično posjećeno, ne samo od naših Istrana, već i od mnogobrojnog rodoljubnog gradjanstva Broda. Neka zato braća u Brodu porade, da trud ne.bude uzaludan. Svi naši ljudi, do posljednjega, staro i mlado, treba da tog dana budu na okupu.
Sa g. Glavinom putuje i sekretar novo sadske »Istre« i još nekoji članovi u subotu 30. o. m. sa večernjim vozom.
To je prvi put, što dva naša bratska društva u medjusobnoj saradnji nastupaju zajednički, pa je poželjno, da do ovakovih zajedničkih nastupa, a u cilju propagando naše mi.:li i ideja dodje i izmedju ostalih naših društava kojima udaljenost mjesta ne bi smetala, jer je to pravi put, da se kult Istre u javnosti raširi i propagira. O .uspjehu »Istarskog dana« u Brodu donijet će Savezno glasilo izvještaj. — L.
predavanje o zadrugarstvu u
OMLADINSKOJ SEKCIJI DRUŠTVA »ISTRE«.
U subotu naveče 23. o. mj. održala je omladinska sekcija svoj prvi članski sastanak u novim prostorijama u Gajevoj ulici broj 28.
Na sastanku, koji je bio vrlo dobro posjećen govorio je g. dr. Vjekoslav G o r t a n, direktor Saveza seljačkih zadruga o zadrugarstvu. G. Dr. Gortan vrlo je lijepo i jasno pokazao, koji su razlozi nagnali ljude, da su koncem prve polovice prošlog stoljeća počeli misliti, kako bi pomogli malome čovjeku, seljaku i obrtniku, čiji su interesi počeli sve više stradavati zbog naglog razvoja velikog kapitala. U kasnijem razlaganju izložio je predavač strukturu različitih tipova zadruga. S pojačanim interesom bilo je saslušano predavanje g. dr. Gortana, kad se osvrnuo na naše bivše zadrugarstvu u Istri i Goričkoj. Aktuelnu notu zadobilo je predavanje zbog toga što je predavač govorio o osnutku »Jadranske štedionice«, koja će imati veliko značenje za naše šire emigrantske slojeve.
Ovo zanimljivo predavanje bilo je oci početka do kraja saslušano sa živim interesom.
PREDAVANJE O DOBRILI NA PONGRACEVOM.
U nedjelju, dne 24. o. m., priredjeno je u društvu »Istra« na Pongračovom (Zagreb, Lovranska ulica 16) predavanje o velikom istarskom preporoditelju biskupu Dobrili. Predavao je student Srećko Dobrila, pred brojnim članstvom, koje je s interesom pratilo predavanje. Istrani na Pongrače-vom priredjivat će od sada češće sastanke s predavanjima, jer opažaju, da će tako vršiti jedan dio društevnog programa, koji je vrlo važan.
»NANOS« —NOVO MLADINSKO EMIGRANTSKO DRUŠTVO V MARIBORU.
Te dni je ustanovila primorska mladina, ki se je doslej zbirala pod okriljem Narodne odbrane, prosvetno društvo Nanos, ki namerava zbrati v svoji sredi vse v Mariboru živeče mlade Primoree.
Umrl Je naš skladatelj Hrabroslav Vogrič
Dne 21. januara ob 7 uri je v Tolminu v Julijski Krajini za vedno zatisnil svoje oči slovenski glasbenik in narodnjak H. O. Vogrič. Pred štirimi leti ga je v Mariboru, kjer je bival od 1. 1920., zadela kap in je odtlej trajno bolehal. Lansko pomlad se je preselil iz Maribora k svoji sestri v Tolmin, kjer se je nadejal okrevanja, ali želja se mu ni izpolnila. Koncem minulega leta se mu je stanje poslabšalo in ga je sedaj smrt rešila trpljenja.
O pokojniku piše v ljubljanskem »Jutru« R. Pohar:
Pokojni Vogrič, ki je bil ne le na Goriškem, marveč tudi med tržaškimi Slovenci, med katerimi je dolga leta bival, obče znana, priljubljena in za tedanjo, predvojno dobo našega narodnega življenja na Primorskem markantna osebnost. Pokojnik se je rodil 1. 1874. v Tolminu. Že v otroških letih je kazal veliko veselje in nadarjenost za glasbo. To je opazil učitelj v Volčah. Anton Fajgelj, brat skladatelja Danila Fajglja, ki je nadarjenega dečka pričel poučevati v glasbi in teoriji. V tem pouku je kazal toliko uspeha, da je že leta 1889. odšel v orglarsko šolo v Ljubljani, ki jo je leta 1891. dovršil s prav dobrim uspehom in postal nato najprej župni organist v Tolminu. V svojem udejstovanju pa je bolj in bolj opažal, da mu za nadaljnji razvoj v glasbi ne zadošča ozki okvir cerkvenega službovanja. Zato je svoje mesto po štirih letih zapustil in sprejel 1. 1896. mesto pevovodje pri »Sokolu« v Gorici. S tem si je odprl pot za svoje nadaljnje delovanje. Leta 1897. se je preselil v Trst, kjer je prevzel mesto pevovodje in kapelnika pri pevskem društvu »Kolu«. Štiri leta kasneje je sprejel mesto štabnega organista v Mitroviči, kjer pa je ostal le kratko dobo, tako da je bil še istega leta kapelnik »Jadranske vile« na Sušaku. A tudi tam ga razmere niso zadovoljile. V letih 1902. in 1903. je bil zborovodja pevskega društva »Trebevića« v Sarajevu. Vleklo pa ga je zopet nazaj med primorske rojake, in tako ga vidimo od leta 1904. do 1907. v njegovem najplodovitejšem udejstvovanju kot zborovodjo in kapelnika pev skih društev »Kola« v Trstu, »Hajdriba« na Proseku, »Zarje« v Rojanu, »Zvonimira« v Rocolu in »Slovenskega pevskega društva« pri sv. Ivanu. Leta 1908. ga je pridobilo »Glasbeno društvo« v Puli za svojega kapelnika in je ostal tam dve leti. Od leta 1910. do 1913. je bolehal in bival v tej dobi po večini v Tolminu. Vendar pa je tudi tedaj uspešno podupiral prireditve tolminskega »Rokodelskega bralnega društva«. Spomladi leta 1914. je prevzel mesto kapelnika pri pevskih društvih »Odjek« in »Rodoljub« v Zemunu in imel od tam trajne stike ž Beogradom. Še isto leto pa je moral kot črnovojnik k vojakom, kjer je prebil svetovno vojno.
Po vojni je bil od leta 1920. do 1924, angažiran kot kapelnik v Narodnem gledališču v Mariboru. Kasneje je bil še zborovodja pri raznih manjših pevskih društvih v Mariboru, vendar pa zanesljivega, stalnega zaslužka ni več imel. Skrb za bodočnost ga je živčno izčrpavala bolj in bolj dokler se mu srce ni umirilo v večnem snu in lega zdaj k počinku v rodni tolminski zemlji — kakor je to vedno želel!
Vogričev© življenje je bilo torej polno izprememb in valovanja. Z lepim uspehom ,se jo v dobi svojega prosvetnega delovanja uveljavil tudi kot skladatelj. Uglasbil je veliko število mešanih in moških zborov in kupletov, precej jih je ostalo še v rokopisu. Posebno znani sta njegovi nagrajeni skladbi »Lahko noč« in iz poznejše dobe »Ispremenjeno srce«. Izdal je 7 zveskov »Slavjanske lire«, vsebujočih razne tamburaške partiture, nadalje »Secesijski album« z večjim številom mešanih in moških zborov. Uglasbil je tudi I. Štokovo veselo igro »Moč uniforme«, ki so jo prav zaradi njene prijetne glasbe radi uprizarjali na vseh večjih slovenskih podeželskih odrih, nadalje veseloigro »Zgrešeno nadstropje« in štiridejanski igrokaz svojega, v vojni padlega tolminskega rojaka Danila Devetaka »Lucifer«. Razen tega je vglasbil veliko balado za mešani zbor in orkestar »Pri kolovratu« (»Lunin svit«), ki se je z velikim uspehom izvajala v Trstu in v Puli, in pravljično igro »Zlatna bajka«.
Prav ob zaključku njegovega največjega in najpomembnejšega Izvirnega dela, spevoigre »Prvi maj«, pa ga je zajela bolezen, ki mu je onemogućila konec njenega partiturnega čistopisa. Po vsem pričakovanju pa bo najbrž še tekom tega leta — žal že po smrti skladatelja — oživela spomin nanj.
Himna »Jadranske Straže« od Katali-,nića i Gervais-a. — Centralni odbor Jadranske Straže je nedavno raspisao natječaj za društvenu himnu. U konkurzu za tekat pobjedio je naš Rikard Katalinić oe-retov. Zatim je raspisan konkurz za glazbu na Katalinićeve stihove. Do uivrdjenoga roka stiglo je 28 radova. Jury je bio sastavljen od poznatih muzičara, direktora zagrebačke opere Baranovića i dirigenata Sachsa i Gotovca. Ovaj jury je ispitao sve radnje i jednoglasno donio zaključak da^se usvoji rad pod lozinkom »Suuce«. Izvršni odbor JS (dne 21. januara) je otvorio kuvertu sa ovom lozinkom, te je nagradu od 3000 dinara dodijelio autoru A r t u r u
G e r v a i s u, poznatom našem skladatelju, rodom iz Liburije. Tako je, eto, izišlo, da su autori i stihova i glazbe za himnu naši zemljaci, Istrani. A i potrebno je, da Jadranska Straža u svojoj himni ima elemenata naše duše, pečat naših čekanja i trag našeg vjerovanja.
19 februara ove godine navršava se 10-godišnjica osnutka Jadranske Straže. Toga dana godine 1922 osnovana je ova nacionalna organizacija na javnom zboru u Splitu. Proslava će se obaviti matinejom u općin skom kazalištu, koju će otvoriti pretsjeđ-nik Jadranske Straže predavanjem, a zatim će muzički dio izvesti omladina Jadranske Straže. Zbor od stotinu omladina-ca izvest će pored ostaloga po prvi puta himnu Jadranske Straže, koja je nagra-djena kod natjecanja.
»Mladi Stražar« biskupu Dobrili. — Glasilo podmlatka »Jadranske Straže«, koji izlazi u Splitu u redakciji Rikarda Katali-nića Jeretova i Viktora Cara Emina, u svom posljednjem broju donaša članak o biskupu Dobrili od Cara Emina i sliku Istarskog preporoditelja.
Hustrovana revija »Svijet«, koja izlazi u Zagrebu, u svom broju od 23. januara donosi ua unutrašnjoj naslovnoj strani veliku sPj;u biskupa Dobrile, a zatim članak o Dobrili sa slikom rodne kuće i jednim faksimilom Dobrilinog pisma upućenog Karabaiću, u kojem govori o osnivanju »Naše Sloge««
Izdanja Društva Sv. IVTohora za Istru. Društvo Sv. Mohora, koje izdaje u Trstu knjigo za Hrvate u Istri, izdalo je za godinu 1932. ove knjige:
1. »Danica« koledar za 1932. (8. godište, 160 stranica). U sadržaju ima pripovijesti, članaka, pjesama i slika. 2. »Izabrane pripovijetko«, knjiga na 110 stranica, sa tri pripovijesti: »Naša bakica« od Vjcnceslava Novaka, »Jezero« od Narcisa Jenka i »Trnova Ružica« od Peraulta. 3. »Idimo za Isusom« knjiga kršćanskog nauka, koju je (napisao Ivan Pavić (96 str.) knjige se mogu dobiti u Zagrebu kod Jeronimskog književnog društva za 25 dinara sve tri.
Premijera Matičićeve drame. — Dne 10. januara davala se je n Mostama (Slovenija) po prvi put drama »Grunt« od našeg književnika Matičića. Premijera je prošla s velikim uspjehom.
Slike iz naših crkava u Julijskoj Krajini izazivlju pažnju na svjetskim izložbama. — Ljubljanski »Slovenec« donaša: Umetniška šola »Beato Angelico« v Milanu je priredila pod papeževim pokroviteljstvom mednarodno razstavo religijozne umetnosti. Razsodišče, je zelo strogo postopalo. Razstave so se udeležili oblikojoči umetniki iz Avstrije, Madžarske, Nemčije, Švice Francije, Nizozemske in Angleške. Na povabilo prirediteljev se je udeležil raz-tave kot edini predstavnik Jugoslavije tudi gosp. Tone Kralj iz Ljubljane. Razstavil je fotografije stenskega križev n ega pota iz katinarske cerkve v Trstu, veliko risbo »Golgota«, reproducirano lani v »Domu in Svetu«, načrt za poslikanje notranjosti kupole v Vrtojbi pri Gorici, tri grafične liste, predstavljajoče Jezusovo življenje in relief sv. Frančiška v lesu. Dela Toneta Kralja so že na dan otvoritve vzbudila veliko pozornost. Razstavna revija, ki je sedaj izšla, prinaša med najboljšimi razstavnimi deli tudi grafični list Toneta Kralja, predstavljajoč Jezusovo rojstvo. Prireditelji poudarjajo v reviji k temu listu, da »je vzbudil po svoji mistiki veliko senzacijo«.
Glonarjev »Poučni slovar« i mi. — U Ljubljani je izišao prvi svezak »Poučnega slovarja«, koji uređuje poznati slovenski književnik Joža Glonar. To je jedna vrst slovenske enciklopedije. U prvom djelu obuhvaćen je na 600 stranica materijal od slova A do K. Čitavo djelo plača se u 22 obroka po 50 dinara. Bit će to jedno lijepo reprezentativno djelo. Koliko smo mogli razabrati iz reklamnog arka, na kojem je otisnuta samo jedna stranica iz »Slovarja«, Julijsku krajinu nije Glonar zaboravio, nego je obradjuje s jednakom pažnjom kao i Sloveniju, i to ne samo slovensku Julijsku Krajinu, nego i hrvatsku. Na toj jednoj stranici našli smo, na primjer, tumačenja za naša mjesta: Krgišče u Goričkoj, Kringu, Krištani i Kriktofići u Istri.
»Slovenska misa« od Fr. Venturinija na uspomenu bazoviških žrtava. — Izišlo je to novo djelo našeg agilnog zborovodje i nacionalnog borca Fr. Venturini, u 1/ danju pjevačkog zbora ljubljanske emigrantske organizacije »Tabor«. Misa je za miješoviti zbor. Autor je posvetio misu svojim bivšim učenicima Bidovcu, Marušiču, Milošu i Valenčiču, te je bila pjevana lani na misi zadušnici za mučenike od »Tabora« pod Venturini jevim vodstvom. Biskupski ordinarjat u Ljubljani je dozvolio štampanje to mise. Ljubljanski »Slovenec piše o Venturinijevoj misi:
»Maša je zložena v vseh delih: Pristop, Slava, vera, svet, Blagoslovljen, Jagnje božje. Petje je oprto na nekaterih mestih z obligatnim! orglami, je vseskozi bomo-fonska, zmerna i v ritmu i v harmoniji. Dobre učinke bodo dosegle večkratne stop-njavo istega motiva, menjajoče se i v glasovih i v harmonijah. V maši leži težišč« bolj melodiji kot v harmoniji ki je vseskozi preprosta. Priporočamo je zborom«.
Situacija fašističke Italije
PRED VELIKIM PROMJENAMA U FAŠISTIČKOJ VLADI?
Prilike, koje danas vladaju u Italiji veoma zabrinjuju Mussolinija. On smišlja sve moguće, kako bi se ojačao, da bi se s teškim okolnostima mogao boriti i kako bi svojem režimu produžio -život. Postoji naime opasnost, da ga ekonomska kriza, te s njom u vezi i politička kriza, koja se osjeća ne samo u nefašističkim. nego i u fašističkim redovima — slomi. U svrhu obrane od opasnosti, koja fašističkom režimu ozbiljno prijeti, Mussolini je izvršio i promijene u vrhovnom vodstvu fašističke stranke, te je na mjesto Giuriatija postavio Staracea, a u vezi s time reograni-zira se stranka po čitavoj Italiji. Sad bi imala biti na redu rekonstrukcija i samo vlade.
Odmah, kad je smijenjen Giurì ali bilo se počelo govoriti, da će Mussolini izmijeniti i vladu. Taj glas prihvatila je i skoro čitava svjetska štampa. U mnogim stranim novinama iznašala su se čak i imena onih ministara, koji bi imali ispasti iz vlade 1 onih lica, koja bi ih imala zamijeniti. Čak je i uvaženi francuski list »Temps« poluslužbeni organ francuskog ministarstva vanjskih poslova, u svojim dopisima iz Rina naglašavao, da će »duce« rekonstruirati svoj kabinet i to no samo zato, da bi došli neki hijerarhe, koji čekaju položaj, na red, nego zato, jer je uslijed političkih prilika na to prisiljen. Isto je tako pisao i najugledniji engleski list »Times«, koji je proricao da će novi kabinet biti sastavljen od samih šest ministara.
Ali baš dok se je tako u štampi pisalo, nenadano je u Milanu umro »duceov« brat Arnaldo. To je unijelo zabunu u Mussolinijeve planove. Nekoji su listovi isticali, da ga je ta smrt zbunila najviše zato, jer je Arnaldo bio poslovan čovjek, jer je zastupao »Ducea« u raznim poduzećima, gdje je za čitavu familiju — grabio . . .
Prošao je mjesec dana po Arnalđovoj smrti i sad se je opet opčelo govoriti o pro-mijenama u Mussolinijevom kabinetu. Antifašistički informacioni buletin »Italia«, koji izlazi u Parizu na francuskom jeziku, a tako i tjednik »Libertà« donašaju dopis iz Rima, u kojem je rečeno:
Mussolini doista misli rekonstruirati vladu, -ali ga u tome sprečavaju njegovi saradnici. Lako bi bilo izbaciti iz vlade ministra pravde (!) Rocca, ministra financija Moconija i slične, ali kako riješiti se Ciana i Balba?
Za Ciana je Mussolini ipak nešto Izmislio. Nedavno su se fuzionirale genoveš-ka i tršćanska parobrodarska društva u novo društvo »Italia« sa sjedištem u Genovi. Mussolini kani ministra saobraćaja Ciana imenovati vodjom tog novog poduzeća, da tako' zadovolji tog čovjeka, koji ima velik apetit.
Ministra avijacije Balba »duce« misli eliminirati tako, što će fuzionirati u jedno samo ministarstvo tri ministarstva, i to rata, mornarice i avijacije. Ta namjera naišla je ipak na poteškoće razne naravi. II prvom redu mornarica ne želi, zbog starih protivština, da predje pod jedno ministarstvo s kopnenom vojskom. Za to sjedinjeno ratno ministarstvo predvidjao se kao ministar general Badoglio, onaj, koji je u svoje vrijeme rekao, da je mogao, ako je htio sa par mitraljeza raspršiti Pohod na Rim. Badoglia je op svoj prilici predložio kralj, ali Mussoliniju nije to najugodnije. Mussolini želi za ratnog ministra postaviti sadanjeg ministra kolonija i kvadriumvira generala De Bona, ali u vojničkim krugovima nisu s njim zadovoljni. Govori se nadalje, da bi za ministra rata imao biti postavljen general Grazioli, ili general San Marzano, koji su dobro vidje-ni kod kralja. Ali njihova imena nisu dovoljno jaka, da bi se zaprepastio i umirio Balbo. Nežna se, ko će zapravo biti izabran.
Što se tiče ministarstva vanjskih poslova Grandi bi morao biti maknut, jer je svojim putovanjem u Ameriku razočarao Mussolinija. Ministarstvo vanjskih poslova imao bi preuzeti sam Mussolini. Budući on ne ide iz Italije, to bi u Ženevi Italiju zastupao Seialoia ili Schanzer, koji je ministar vanjskih poslova pod starim režimima. (Na zasjedanju Savjeta Lige Naroda, koji je ovih dana otvoreno u Ženevi, Italiju ne zastupa Grandi, nego ministar na raspoloženju Rosso. Op. Ured.)
Za ministra finansija nezna se ko će biti postavljen. Tražilo se je Paratora. On nije htio primiti, ne zato, jer ne osjeća fašistički, nego zato, jer se boji, da u blagajnama ima ogromnih manjaka. Beneduce je tako-djer odbio, jer voli biti delegat Italije 1 predsjednik stručnjaka kod medjunarodne banke u Baselu, nego fašistički ministar financija. Tumedei i neki drugi fašistički finansijeri nisu za ovaj momenat najpo-desniji.
Računa se, da će ipak, uza sve poteškoće rekonstrukcija u najskorije vrijeme biti izvedena. Rocco, ministar pravde uredio je u svom kabinetu sve, te se opaža, da je spreman na — odlazak. Sam od svoje volje sigurno ne bi išao. Razumije se, kako će sve biti izvedeno, to niko no može sa sigurnošću predvidjati.
Ali dogadjaju se još nekoje interesantne stvari. U mnogim provincijama, prefekti su poslije audijencije kod Mussolinija, pozvali u prefekturu ličnosti, koje su se isticale u politici prije fašizma i koje se pod fašizmom ustežu, da se bave politikom.
Tim su ljudima ponudjene časti i u mnogo slučajeva podeštatska mjesta u glav-enim gradovima provincija, — mjesta, koja su se do sada davala samo najvjernijim fašistima. Skoro od svih dobili su prefekti negativne odgovore.
U vezi s novim kursom spominje se, da će i Fedeizoni, predsjednik Senata, biti maknut i da će biti imenovan poslanik u Washingtonu. Izmedju Federzonija i Mussolinija izbile su velike nesuglasice. On vodi partiju bivših nacionalista u fašizmu. Nekim svojim prijateljima Feder-zoni savjetuje, neka se strpe i neka progutaju i gorčine — »jer — kaže — naša ura je blizu!«
Iz svega ovoga sasvim je jasno, da su u fašističkoj Italiji prilike doista zamršene i zaoštrene. Možda ćemo već u najskorije vrijeme biti svjedoci ozbiljnih dogodjaja. CIFRE, KOJE NAJBOLJE PRIKAZUJU
EKONOMSKE PRILIKE ITALIJE.
Opadanje porodjaja, porast smrti — znak bijede . . . Prema službenim podaci-, ma, koje donaša »Gazzetta Ufficiale« od 21. januara, vidimo, da je u Italiji u opadanju broj porodjaja, a da raste broj smrti. To je znak, koji se javlja uvijek, kad talijanski narod, koji se inače jako množi, pano u veliku bijedu. U mjesecu decembru rodjeno je u Italiji 78.345 djece. U mjesecu novembru rodilo se je 79.G55 djece. U čitavoj godini 1931. rodilo se je u Italiji 1 milijun 18.177 djece, to jest 75.273 djece manje nego u godini 1930, kad se je rodilo 1,093.450 djece. Godine 1931. rodilo se je na svakih 1000 stanovnika 27.7 djece, 1929 je promillo iznosio 25.6. — U decembru 1931. broj smrti iznosio je 55.240, dok je u novembru umrlo samo 33.860 ljudi, u decembru 1930. 51.815, a u decembru 1929. još manje, td jest 50.089. Treba istaknuti, da je i lani i preklani bila zima jača nego ove godine, ali ove godine uza svu blagu zimu umire više ljudi. Kako raste bijeda, tako se povećava i broj smrti. U godini 1931. bilo je u čitavoj Italiji 601.668 smrtnih slučajeva, dok ih je u godini 1930. bilo samo 573.863. U godini 1930. bila je razlika izmedju broja mrtvih i rodjenih 519.587, to znači, da je za toliko broj talijanskog pučanstva porasao. U prošloj godini talijansko je pučanstvo poraslo samo za 416.509 stanovnika. — Pao je i brojno-v i h brakova. U decembru 1931. obavljena su 24.543 nova vjenčanja, dok ih je u decembru 1930. obavljeno 26.845. U čitavoj 1931. godini obavljeno jo u Italiji 271.035 vjenčanja, a u 1930. — 301.480. Talijani sve manje stupaju u brak, jer je život sve teži i nesnosniji u prilikama pod fašizmom.
Broj nezaposlenih raste . . . Prema izvještaju državne »Cassa nazionale per lo assicurazioni sociale« broj nezaposlenih na dan 31. decembra 1931. iznosio je 892.321. Koncem decembra 1930. taj je broj iznosio 642.169.
Cifre o produkciji katastrofalno padaju. Prema službenim podacima, koje donaša »Gazzetta Ufficiale« — produkcija kovanog željeza u čitavoj Italiji iznosila je u mjesecu novembru 1931. 105.077 tona, dok je u novembru 1930. iznosila 124.549 tona. U prvih 11 mjeseci 1931. produkcija kovanog željeza iznosila jo 1,253.607 tona, dok je u prvih 11 mjeseci 1930. iznosila 1,531.365 tona. — Produkcija lijevanog željeza pala je takodjer. Pala je i produkcija čelika. 1 ostale industrije padaju u produkciji, pa jo tako cementa proizvedeno 1931. 28,897.074 tona (1930 — 32,657.831 tonu), a superfosfa-ta 7, 447.973 tona (1930 — 12, 901.875). — Pala je i produkcija električne struje. U Italiji je u novembru 1931. proizvedeno 825,592.000 kilovata struje, dok je u oktobru proizvodnja iznosila 851,152.000 kilovata. U prvih 11 mjeseci ovo godine produkcija struje bila je manja nego lani u isto vrijeme za 243,886.000 kilovata.
Saobraćaj kopnom i morem takodjer pada. — Prema podacima generalne direkcije željeznica u Italiji, sveukupan promet robe na željeznicama iznosio je u decembru 1931. tona 3,185.536, dok je promet u decembru iznosio 3,509.016 tona. Kroz čitavu godinu 1931. ukrcano je na talijansko željeznike za privatnike 44,190.912 tona robe, dok je taj promet u g. 1930. iznosio 53,599.249 tona. — Promet u talijanskim lukama iznosio je godine 1931. 32,430.836 tona, a 1930. 35,626.722 tone.
Broj stečajeva i protestiranih mjenica užasno visok ... U mjesecu decembru 1931. bila su prema fašističkoj službenoj statistici u Italiji 982 stečaja, dok ih je u decembru 1930. bilo 870. Broj malih stečajeva u decembru 1931. iznosio jo 494, a u decembru 1930. 228. — U decembru 1931. bilo je u Italiji protestirano 102.514 dospjelih, neplaćenih mjenica, a u decembru 1930. samo 89. 625. I po tome se vidi koliko su se prilike u samoj jednoj godini pogoršale.
U Valdagno kod Vicenzo devastirano je sjedište fašja. — Pred nekoliko dana ekplodirala je u Valdagno kod Vieenze jedna bomba, koja je devastirala tamošnje sjedište fašja. Opće je mišljenje, da je to izvršeno od antifašista n znak nezadovoljstva. Narod je u tom kraju iscrpljen od gladi i terora. U fašističkim je redovima zavladala panika i mnogi su od straha napustili Vallđagno. Uhapšeno je mnogo gradjana poznatih antifašista. Na sve je gradjane raspisan jedan namet za izgradnju novog sjedišta fašja.
Eksplozija u Farmi. — Prošlih je dana u Parmi eksplodirao jedan pakleni stroj.
Detonacija je bila strašna. To se je dogodilo u Via Vittorio Emanuele, u zoni, gdje se nalazi više fašističkih sjedišta. Oštećene su nekoje zgrade.
U Cirenaiki rat još traje. Kolonije u Africi zadaju fašizmu velike brige. Već godinama najavljuje se — pobjeda, a ipak po nekoliko puta u godinama čitamo u novinama izvještaje o novim borbama. Ovih dana donijele sn fašističke novine izvještaj, da je u Cirenaiki u borbi s ustašama palo 6 ustaša mrtvih, a 41 je uhvaćen. Razumije se, novine ne javljaju, koliko je talijanskih vojnika palo i koliko su ih ustaše zarobili.
Život i umiranje na paklenim otocima. Prema jednom tajnom letaku, koji kruži Italijom saznajemo, da je n jednoj godini na otoku Lipari medju konfiniranima konstatirano 117 novih slučajeva tuberkuloze, 43 slučaja ranjenih od strane milicije, 4 samoubojstva, 37 slučajeva ludila, 3 umorstva (sigurno od strane milicije). Od 500 konfiniranih na Liparima 107, ih je iskusilo kaznu tamnice, zbog nepoštivanja discipline, i to od 3 do 10 mjeseci. Medju konfiniranima vlada glad. Svaki konfiniranl prima od države 5 lira potpore, i nikakvu drugu potporu od nikoga ne smije primati.
Nemiri na Siciliji. — Na imanju Capo-feto kod Trapani izbili su oštri incidenti izmedju seljaka i milicionera. Seljaci osiromašeni porezima i fašističkim nametima, odustali su od rađa i nisu htjeli da siju na zemlji, koju imaju u najam. Zato je došlo do sukoba. Osim velike čete milicionera n okolici Trapani ima veliki broj karabinjera i agenata, koji su spremni na napad, ako dodje do ustanka seljaka.
Antifašistička propaganda u kinematografima. Kvestura u Milanu je zabranila prikazivanje filmova u kinematografu San Carlo, jer se je opetovano dogodilo u tom kinu, da su za vrijeme pretstave medju publiku bile bačene velike količine antifašističkih letaka.
Čime se Mussolini bavi u ovim teškim danima . . . Na predlog fašističko fedra-cije transporta Mussolini je naredio, da se u Italiji od sada nnapred šoferi ne smiju zvati šofer, nego »autista«, zato, jer šofer nije čisto talijanska riječ. Jedan antifašistički list donaša tu vijest pod naslovom »Mjere za suzbijanje krize«!
Fašizam se boji antifašističkih napisanih prijetnja. Talijanski poslanik u Bernu (Švicarska) uložio je kod švicarske vlade protest, jer se n toaletnim kabinetima (vulgo: zahodima) vlakova, koji putuju izmedju Švicarske i Italije, sve češće nalaze napisi antifašističkog karaktera. Direkcija švicarskih željeznica morat će sada uvesti strogu kontrolu u vlakovima prije prelaza u Italiju, da nebi koji napis prešao granicu. O, silan je taj Impero Romano!
Gladni i nezaposleni se osvećuju. — Očaj gladnih nezaposlenih počinje da se mani-festuje u naročitim oblicima. U Ponte dl Barbarano kod Vincenzo nezaposleni su zapalili Villu cavaliera Giuseppe Vincentija, koji je u svoje vrijeme vodio fašističko bande i terorizirao narod. Požar je villu sasvim uništio, i Vincentini je jedva spasio sebe i familiju.
Tragičan svršetak jednog antifašističkog emigranta. U Baricelli kod Bologne bio je umoren od fašista radnik Oreste Bornelll. Bornelli je mnogo pretrpio od fašizma. Bio je ranjen, mučen i zatvoren. Godine 1930. dobio je ipak putnicu i otišao u Francusku. Učestvovao je u antifašistikom pokretu. Radio jo kao zidar. Nedavno se je vratio n Italiju za kraće vrijeme da vidi familiju. Bio je uhapšen i zatvoren. Jednog lijepog dana njegova je familija bila oba-vještena, da se je Bornelli objesio u svojoj ćeliji... Tajno je bio pokopan od tamničara bez znanja familije.
Nemiri u Pugliama. — Ekonomska kriza izazivlje na raznim stranama Italije pučanstvo na otpor, pa tako su počele ozbiljno da se miču i Puglie. Tamo je u nekoliko mjesta došlo do nemira i demonstracija pred općinama. U Barletti je prilikom takve jedne demonstracije došla protiv demonstranata na ulicu milicija, a za njom i vojska. Interesantno je, da je tom prilikom došlo do incidenta jzmedju vojske i milicije, zato jer je jedan vojnik pješadije pucao u jednog milicionera i teško ga ranio.
Polugodišnja bilanca političkih procesa u Italiji. — U drugoj polovici godine 1931. Specijalni Tribunal je funkcijonirao veoma živo. Prema broju procesa i godina podje-Ijene kazne vidi se, da taj fašistički sud ima velikih zasluga za fašizam i da je njegova djelatnost doista plodna. U pola go dine bilo je pred Specijalnim Tribunalom 39 procesa. U tim procesima je bilo 274 optuženih. Bez kazne je prošlo 65 njih. Osu-djenih je bilo 209 na 865 godina, 9 mjeseci 1 4 dana. Od tih procesa u drugoj polovici 1931. otpada na Julijsku Krajinu 6 procesa sa 70 osud jenih na 307 godina tamnice. Na Emiliju otpada 6 procesa sa 51 osudjenih na 167 godina tamnice. Na Lombardiju otpada 5 procesa sa 36 osudjenih na 210 godina tamnice. Na Piemont otpadaju 4 procesa sa 37 osudjenih na 133 godine tamnice itd. — Osim Specijalnog Tribunala vodili su i obični sudovi mnoge političke procese. Pred običnim sudovima bilo je 12 političkih procesa sa 335 optuženih, od kojih je 117 riješenih, a 218 osudjenih na 1034 godine zatvora. Ukupno su Specijalni Tribunal i obični sudovi vodili 51 politički proces na kojima je bilo 609 osudjenih, od kojih je 182 riješenih, a
osudjenih 427 na 1899 godina 9 mjeseci i 29 dana tamnice. Ne treba naglašavati, da su i oni »riješeni« — osudjeni, jer se obična đogađja, da ovi mjesto na slobodu moraju u konfinaciju. ■— Naročito upadaju u oči velike cifro u Julijskoj Krajini. Te cifr* nipošto ne govore o uspjehu fašističke asi-milacione politike.
ŽIVLJENJSKE RAZMERE KMETOV V ITALIJI.
Državna zveza fašistovskih kmečkih sindikatov je v treh letih nabrala zelo dragoceno gradivo o življenjskih razmerah kmeta v raznih pokrajinah Italije in ga objavila v dokaj obsežni knjigi pod uredništvom prof. Al. Ciuffolinija in z uvodom poslanca L. Razze.*) Že zbiranje tozadevnega gradiva je hvalevredno početje, ki bi zaslužilo posnemanje tudi pri nas z enotnega vidika za vso državo. Nabiratelji, ki so bili po večini voditelji kmetskih sindikatov ali kmetijskih potujočih šol, so morali odgovoriti na 47 konkretnih vprašanj, ki so se nanašala pred vsem na kmetske domove in hleve, na pra-hrano in obleko, na zdravstvo in umrljivost, na duševno in moralno življenje na gospodarske prilike in na beg z dežele v mesta 5* 7 tujino.
Knjiga pa ima še neko posebno prednost. -Te prava bela vrana med fašistovskimi publikacijami. Kajti kljub temu, da so zbiratelji očitno tu pa tam olepšali dejanski položaj ali so .posebno glede krajev, kjer biva naš kmet, bili hote ali nehote pristranski in površni, veje iz knjige vprav surova odkritosrčnost. Je pa tudi potrebna, kajti podatki naj rabijo za izboljšanje življenjskih razmer na kmetih. Na drugi strani pa s» lahko fašistovski voditelji odvalili vso krivdo na prejšnje vlade, ne da hi se imeli bati odgovora. Pri tem pa so pozabili, da štejeje že osmo leto fašistovske ere.
Žo sama vsebina govori toliko in tako jasno, da ni treba ne dodatkov ne komentarja. Morda se bo zdela oblika knjige nekoliko enolična, vendarle sledi čitatelj z vso budnostjo podatkom vseh 92 provinc, ki tvorijo sedanjo Italijo, in še splošnemu pregledu na koncu knjige. Pri provinci Materi v Basilicati pa se mora ustaviti.
Kakor skoro po svoj južni Italiji in sa Siciliji bivajo kmetje tudi v tej pokrajini po večini v trgih in mestih, bodisi, da je življenje na deželi iz zdravstvenih ozirov nemogoče, ali da se držijo strogo konservativno običajev svojih prednikov, ki so morali bivati v mestih iz strahu pred Saraceni. Največ teh kmetov biva v glavnem meslu Materi, ki je sedež prefekture in vseh pokrajinskih uradov. O njih naj govori knjiga sama:
»... kmečko prebivalstvo, ki biva v glavnem mestu, je nastanjeno v številnih duplinah (knjiga jih imenuje caverne in stam-berole), izkopanih v živo skalo na stenah takozvanoga »Sasso« (Kamna), in sicer v več vzporednih vrstah kakor stanice v satovju.
»Sasso« sestoji iz dveh ogromnih skalnatih kupov, ki spominjajo po obliki na skodelici, ki se stikata z robovoma. Na stendi teh skodelic so vse naokoli izkopane dnnli-ne druge poleg druge v več vzporednih nadstropjih. Nad oboki jam v prvem nad-stroniu io isklesana pot do drugega nadstropja. Ce prerežeš to pot. ki se vzpenja ob-skalnati steni, imaš na strani proti hribu vhode v dupline drugega nadstropja, na drugi strani, proti dolini, pa dolgo vrst» zakajenih dimnikov- ki govorijo o ognjiščih in kuhinjah v spodnjih jamah. Od spredaj spominja Kamen s svojimi številnimi jamskimi vhodi na čudno pošast s tisočmi očesnimi votlinami v katerih pa biva in se kiv ta veliko število kmečkega prebivalstva.
V	te dupline prodirata, zrak in svetloba le skozi vrata tako da sta prezračenje in razsvetljava silno pomanjkljiva, to pa tem bolj. ker to kmečko prebivalstvo bodisi ir uboštva ali iz drugih vzrokov ne rabi umetne razsvetljave.
Največkrat obsega duplina le en prostor, ki r s bi hkratu kot kuhinja in spalnica...
Slika je popolnejša, če dodamo, da so-stranišča docela neznana; kakor sicer solo!: no vsej južni in skoro po vsej srednji Italiji. Knjiga to mirno prizna tudi v primerili, kjer kmetje bivajo v mestih, in čisto nedolžno poroča, da opravljajo ženske in moški svojo potrebo na prostem.
Pomislit moramo še, da so bili že od pre.i-šniih vlad za Basilicato izdani posebni zakoni za izboljšanje življenskih razmer in da ie bil v to svrho celo postavljen poseban državni komisar.
Napačno pa bi bilo misliti, da so tako žalostne razmere le v Materi. V Potenzi bivajo kmetje v podzemeljskih luknjah, brez oken in dimnika, tako je edini prostor, ki ie hkratu kuhinja in spalnica, ves okajen od ognjišča ki stoji v sredini.
Nič boljše niso razmere v tako zvanih «bassi« in »sottani« v barski pokrajini., Y n «-ovi nei Oamnohasso kjer žive še potomci nekdanjih hrvaških pribežnikov. so srečujejo pogostoma tako zvani »pagliai«, to so kmetski domovi, zgrajeni iz lesa in slame.
V	Oocensi in Reggio di Calabria so domovi zgrajeni iz ilovice 'n vejevja ali slame. Največkrat obsegajo le en prostor. Če ie večji, je razdeljen v več delov z lesenimi an-raiami k”kor naši kurniki in še ta je brez °ken. Upoštevajmo še skrajno nesnago \n slika je popolna.
*) Indagini sullo condizioni di vita dr“ contadini italiani.
Jasno je, da v takšnih razmerah ne more hiti besede o kakšnem duševnem življenju. Kadi tega se tudi ne smemo žuditi velikemu šl svilu analfabetov, ki se krije tu pa tam celo s številom prebivalstva. Pitanje knjig je radi tega docela neznano, le mladina čita morda kakšen roman ali zabavno povest in kakšen izobraženejši domačin politični ali strokovni list. Žalostno pa je dejstvo, da tudi bližnja bodočnost ne bo prinesla spre-mombe na boljše. Kajti slike o šolstvu, kakršne podaja knjiga, so silno temne. Velikokrat manjkajo šole, kakor v pokrajinah Bari. Foggia in Trapani, ali ira so preredko po--šejane, tako da ne morejo otroci do njih, kakor v Salernu. Toda tudi tam, kjer obstojijo. je obisk vse prej nego povoljen, zlasti v poletnih mesecih, ko morajo otroci s starši na delo. Naposled pa se celo ta nepovoljni obisk nanaša le na manjše število otrok, ki sploh obiskuje šolo; kajti večina se še vedno odteguje šolski obveznosti, in to celo v mestih.
Nekoliko boljše so razmere na šolskem -Polju v srednji in severni Italiji, slične, če ne celo slabše pa morajo biti na Sardiniji. Knqiga o tem previdno molči.
Spričo takšnih razmer so poročila o pokrajinah, kjer biva naš kmet vprav sijajna, zlasti glede šolskega obiska in sicer celo po pretvorjeni sliki, ki jo podaja knjiga. Tako Pravi n. pr., da srečaš v vsej Tržaški pokrajini povsod stranišča razen v... Postojnskem okolišu. Tudi izveš iz knjige, da čita-jo kmetje te pokrajine, ki so izključno slovenske narodnosti, politične dnevnike. Pa ne morda »Piccola« ali »Popola di Trieste«! 'lotovo se nanaša ta ugotovitev še na čas, ko je smela izhajati »Edinost«. Enako nam zna knjiga poročati, da je čitanje knjig med kmečkim prebivalstvom dokaj redka prikazen. Kade volje ji to verjamemo, če misli čitanje italijanskih knjig. Če pa misli na čitanje sploh, potem so se poročevalci hndo zmotili: gotovo so jim slovenski kmetje zatajili slovenske knjig-e. Saj je samo v zad-"iem letu izšlo v Trstu in Gorici preko 150 tisoč slovenskih in hrvaških knjig, ki so kljub vsem zaprekam našle pot do slovenskega in hrvaškega čitatelja, ki' je po o-gromni večini kmečkega stanu.
Zaključek, ki se lahko napravi iz tega primerjanja, leži na dlani. Badi tega naj ostano v peresu, enako tudi nauk, ki iz njega *,edi-	L. Č.
ISTRA II MODERNOJ POEZIJI
©patila
Gdje sada crnci u bluesu huče,
bile su masline i krotke čakavske šume.
Jelkin-bosiljak se koči u kineskom loncu, Mary nosi krunu na ošišanoj kosi.
Učka je stara majka, na njezinom krilu igramo tennis.
Teška rodoljubiva vojska , naša se srca
stežu
od uglačanih košulja.
Boy, spustite zavjese, zagušite buru! Jazza, sopila i balalajka.
Mis Stanhire čita sa lornjonom
glagolicu. Ante Bonifačić
Tudi sv. Savo so oskrunili
Ob obletnici.
Prečitel sem z velikim zanimanjem knjigo Fr. Barhalića o »Vjerski slobodi« v naši nesrečni Julijski Krajini. PraV hvaležni moramo biti marljivemu pisatelju da je z velikim trudom in skrbjo zbral toliko našega gorja in toliko laške sramote izvršene po katoliških cerkvah. Kdor to prečita razume da je preganjanje slovenskih in hrvatskih duhovnikov pod Italijo popolnoma slično preganjanju katoličanov v .Mehiki, kakor jo to jako umestno primerjal zagrebški nadbiskup v svoji znameniti poslanici.
Doživel sem pa dogodek v Trstu, ki je dokazal kako Italijani tudi svetl-,nje pravoslavne cerkve onečaš-č a j o. Bilo je menda leta 1920, ko smó bili Slovenci in Hrvatje v Trstu povabljeni kot ‘bratje na vsakoletno proslavo Sv. Save dne 27. januarja v srbsko pravoslavno šolo. Po crkveni slovestnosti se je vršila v lepo okinčani šolski dvorani v 1. nadstropju palače na kanalu slavnostna prireditev z petjem, nagovorom in deklamacijami otrok, kateremu je imelo slediti, kakor vsako leto tradicijonalno pogoščenje.
Dvorana je bila nabito polna in ravno .je končal koncertni program kad vstopijo nekateri tuji mladeniči z palicami, ki so ,kmalu pokazali s svojim drznim nastopanjem da hočejo motiti slavnost. Nekateri gospodov so jih skušali na lep način o praviti z ozirom na mnoge prisotne otroke in gospe, dočim so mlajši bili pripravljeni da izivalce vržejo ven, ker spoznali so jih za italijanske razgrajače. Nastala je že velika napetost mej vsemi ki so spoznali resnost položaja.
Prav v zadnjem trenotku stopi tedaj prisotni gospod jugoslovanski konzul, sedaj pokojni gosp. Ljuba Nešič pred naše možice jim odločno prepove vsako reakcijo od naše strani in govori z nekim bolje oblečenim gospodom, ki je one razgrajače spremljal, da upliva na njegove varovance naj se oddaljijo brez nasilja. Gosp. Konzula so namreč že obvestili daso Labi napolnili že vse vhode v šolo in stopnjišče, in da je oni bolj oblečeni gospod policijski uradnik, ki je imel nalog, seveda dobrohor-no nadzirati one razgrajače.
In res, ker jih ni motilo n i č e-sa drugega so sneli Labi raz stojala na odru v ospredju dvorane lepo staro cerkveno sliko Sv. Save in mirno odšli. Seveda je bila tudi vsa slavnost končana i kdor je le mogel je čim prej odšel ob silno neprijetnem vtisu. Prihodnji dan čitali smo v laških listih, da so »patrijotični mladeniči« zmagovito odnesli iz slovenskega društva sliko
....... Franca Jožefa in so jo v
veliko veselje vseh gostov v kavarni Specchi »junaški« zažgali na velikem trgu.
Toliko da se no pozabi na ta časten prinos k kulturni svobodi Italijanov, kateri so svojo lumparijo, kakor po navadi, še pokrili z grdo lažjo in obrekovanjem. Treznosti in prevdarnosti gospoda Ljube Nešiča smo imeli zahvaliti da ni nastala večja nesreča ob proslavi Sv. Save.
Naši prvi koraci u prošlosti
U ovo vrijeme između dva datuma pedesetgodišnjice smrti i stodva-desetgodišnjice rođenja biskupa Do-brile, pažnja nam je malo više okrenuta prema našoj narodnoj prošlosti. Za ilustraciju tadašnjih prilika donosimo jedan dopis iz Montrilja, koji je izašao 16. januara 1879. godine u drugom broju »Naše Sloge«. Dopis je vrlo karakterističan i zanimljiv, jer nas upoznaje s počecima našeg pučkog školstva:
»... 0 vazmu počeo je naš vrie-dni upravitelj župe školu držati, i to bez ikakvih drugih sredstvah. Početkom se puku smješno vidilo, jer nisu imali pojma o školi, a djeca nekoja su veselo dohadjala i marljvo se učila, to se razumi bez ikakvih knjigah. Morao im je s olovkom na papir pisati. Posije su počela djeca s ugljevljem po kamenju pisati i tako su se uvežbala dobro čitati, da jili već u crkvi upotrebljava za pjevanje iz knjigah. — Drugi roditelji ovo su vidili, pak sada svi splošno pošiljaju, da jih je već broj do 30. — Čast biskupiji koja je upravitelja podupirala. Sada su dobili klupe i druge potrebne stvari, i tako se s Božjom pomoću liepo djeca odgojivaju u strahu Božjem, i u drugih dobrih naukab; jer toliko vremena bez redovnika morao je puk zapuščen biti, a sad hvala Bogu, kako da se je prekrstio. Preporuea vam se mnogo-častni gospodine Urednice ako bi mogli pomoći s kakvim dobrimi knjigami s pomoću kojega vašega gospodina za narodnu stvar. Bit će vam hvala od puka, a od Boga plaća! (Drago nam je. Priskrbit će se štogod. Ured.)«
*
PROMIJENE PREZIMENA I NE* REZINSKI MARCONI.
Pročitao sam neki dan u »Istri« članak o promijenama u istarskom fašizmu.
U Nerezinama imenovan je se kretarom fašja Dr. Giovanni Marconi.
Prezime slavnog Marconia poznato nam je, i ne treba komentara. Ali kada se znade, da se je taj ne-rezinski Marconi zvao Mirkovič, i da su njegovi pređi došli sa Velebita i hrvatskog Primorja, te prešli na dalmatinske otoke, a odatle na otok Sušak (Sansego), gdje i danas živu, to je ipak začudno.
Prezime Marconi nema ništa zajednički sa prezimenom Mirkovič, jer je Mirkovič jedno čisto srpsko-hrvatsko prezime.
D. T.
U DOBROVOLJAČKOJ KOLONIJI SOKOLAC ODRŽAO JE PREDAVANJE 0 ISTRI JEDAN UČITELJ ISTRANIN.
Pred punom učionicom svojih ratnih drugova — dobrovoljaca, većinom Ličana, g. I. B. naš istarski učitelj govorio je o Istri 17. januara.
U svom predavanju duhom ih je izveo na Velebit, odakle su posmar trali Istru i slušali o njenoj prošlosti i sadašnjosti. Interes za ovo predavanje bio je vrlo veliki, jer dosta njih poznaje, naročito istočnu Istru.
Predavač apeluje, da se dalje ne bude indiferentno prema zarobljenoj braći, već da se budnim okom prati njihov život pod »kulturnim zapadnim susjedom.«
Poslije predavanja nastao je tajac, šutnja od nekoliko minuta, a što su ti heroji sa Soče, Dobrudže i Kajmakčalana pritom mislili, nije teško pogoditi...
U %r£<x&tiof &ući
Ilica 128	iucaižs

Pripovijest »Istre«.
Zastava na vjetru
Jose Jeram	(Nastavak 4.)
— Pa zar nisi mogao čekati? Tako jaka bura puše!
— Pa nije tako strašno! — odgovori sin. — Kad bi kišilo ne bih rekao ništa. Ali ovo malo vjetra i prašine...
' AH bit će još gore. Noćas i sutra vidjet ćemo govorio je otac, koji je sjeo do sina. Tinku jo upozorio rukom, neka se ne vješa o brata.
— Sam — i pješke cestom? •— pitala je dalje Diati i sklopila ruke.
— Vozio sam se.
— S kim? — pitao je otac, prije nego li je mati zatvorila začudjena usta.
S gospodjicom Karmen -— reče Ciril lagano i pogleda oca. Zašto mi niste pisali, da imate novog učitelja?
Šta misliš, da mi pero teče kao tebi, da ja mogu romane pisati. •—
Sin je sve u tren razumio.
— Takav je dakle?
. 7~ Njegov je otac Furlan, mati slovenska sluškinja. On je oženjen kćerkom poznatog renegata, ^a svojom ženom govori na pol talijanski. Djeca govore medjusobom slovenski, a s drugom djecom talijanski. Talijanski osjećaju. Ko ih razumije?
— I usti ih! — rekla je žena, koja se je neprestano nečeg bojala.
~ Nemaju značaja — nastavi otac. — Sin je nulieioner, kćer pak
Umuknuo je i pogledao sina. Ciril je u tom trenutku skrenuo pogled u stranu. Misao na Kar-men bila mu je neugodna. Osjetio je to i htio je da izbjegne taj osjećaj.
— Kako se ponaša taj čovjek?
— Njegovog prethodnika optužili su, da širi T>e*viU naiot^ slovenske novine i slovenske knjige.
.ilikom kućne premetačine .zaplijenili su mu Pjesmaricu. Naglo je otišao. Kažu, da ga je ovaj...
ovaj potkopao... Kako se ponaša? Mi smo proglašeni prevratnicima. On ide naokolo, — prisluškuje i javlja u varoš svaku malenkost. U školi pak ... No, što da pričam!
— Šuti! Može neko vani da sluša. — Žena je pogledala zabrinuta na prozor.
— Noćas? No taj bi bio junak!
Bura je zavijala oko prozora, tresla je staklima, bučila je i šumila oko uglova.
Po kratkom muku, koji je nastao, kovač je nastavio započeti razgovor.
— Kako se ponaša u školi. Pitaj Tinku! Da, pitaj Tinku! Što je bilo danas neka ti kaže!
Tinka se je svojem bratu, koji je bio tako gospodski i tako dugo od kuće, i ako ga je ljubila, sramežljivo približavala. Pustila je, da joj on gladi kosu, uzela je liru, koju joj je ponudio, ali ono, što se je dogodilo u školi, kao da ne želi pričati.
— Dva sata je klečala — reče mati.
Djevojčica je zaplakala.
— Što si učinila? — zapita je Ciril nježno.
— Učinila je grijeh, koji mi činimo već od rodjenja! — ustane Ijutito kovač i čvrstim korakom podje do vratiju i natrag, da su zaškripile daske pod njim. — Grijeh, da je govorila slovenski. Kako i mogu djeca govoriti drugačije, kad ne znaju nego slovenski? Zar će možda — lajati?
— O, lijepa moja zemljo, kako te ljubim! — ponovio je Ciril u sebi riječi, koje je pjevala njegova duša čitavim putem. — 0, lijepa moja zemljo, kako bih te rado zagrlio svu i rasplakao se nad svakim čovjekom posebno!
Pred očima mu se prikaže Karmen s onim svojim nakrivljenim posmjehom na usnicama. -— Lijepa djevojko, zašto je tvoja duša iznakazila za mene tvoj obraz. — U duši je gledao padovansku Karmen, kojoj se je samo divio, a koju nije mogao ljubiti. Njegov duh je bio u Padovi, plivao je nad gradom, nad univerzom. Slušao je lijepe riječi o velikoj starodrevnoj kulturi. Ta kultura pričinila mu se kao umišljeni mladić, koji je na gru-
dima istaknuo medalju svog junačkog djeda, a toliko je kuražan, da bježi pred — mišem...
Ciril je nagnuo glavu i malo zažmirio. Trpko ironički izgovarao je riječi nekog govornika na jednoj talijanskoj svečanosti, koji je nosio crni frak i šarene vrpce u zapućku:
»0, naša je kultura stara preko dvije tisuće godina! Stoljeća su stvarala temelje ovoj našoj današnjoj jakoj zgradi. Mi smo ne samo po tradiciji, nego i po svojoj sadašnjosti nosioci kulture i civilizacije za čitav svijet.«
Dok je Ciril to govorio, kovač je stao kod vratiju i gledao u sina. Stisnuo je pesti, a kad je Ciril izgovorio i posljednju riječ, udario je nogom o pod, da se je čitava kuća stresla.
— Vragu neka oni govore i kulturi i civilizaciji! Kovač sam, ali znam, što znače te riječi, i ako ih ne mogu rukom primiti. Znam da kultura mora biti ovdje unutra — i udario se je po grudima — te kulture oni nemaju! Kako može mesar govoriti o Svetom Franji Asiškom, a ubojica o Kristu.
Pogani su oni. Mole se rimskim bogovima, kojima su samo imena promijenili. Srca nemaju nimalo. Kršćanstva takodjer ne poznaju. Čovječnosti ne poznaju. Želudac im je sve! Mrziti svog bližnjeg, ubiti svog bižnjeg, uništavati njegov jezik i sve njegovo najdraže, — zar je to kultura? Reci, ako i tebe nisu već pokvarili, — zar je to kultura? ...
Sin je skoro prestrašen gledao u oca.
-— Pa govorio sam ironično, oče — izusti Ciril. — Pa tvrdim i ja, da su nekulturni...«
U tom trenutku otvore se vrata. Vjetar je ušao silom u kuću i skoro ugasio svijeću. Ušao je Štefan, stariji sin. Pristupio je naglim koracima k stolu i stisnuo Cirilu ruku.
-— Na školi visi zastava. Bog zna, zašto?
-— Sutra imaju neki praznik, — rastumači Ciril.
-— Šteta, što je nedjelja — reče kovač. — Kovao bih, da bi me čuli do grada...
(Nastavit će se)
Razne vijesti
Posljednje vijesti
MISAO NA NAS U JUGOSLAVENSKOM NARODNOM PREDSTAVNIŠTVU.
Na prestolnu. besjedu, koju je Njegovo Veličanstvo Kralj Aleksandar izrekao u Narodnom Predstavništvu, odgovara Narodno Predstavništvo jednom adresom, koja je predložena dne 25. o. m. poslanicima i senatorima na prihvat. Kad je u Narodnom Prestavništvu ta adresa pročitana, bila je oduševljeno pozdravljena. Pojedini poslanici i senatori održali su tom prilikom govore, u kojima su isticali, tumačili ili upotpunjavali pojedina mjesta u adresi. Medju ostalima govrio je i senator dr. Ljubomir Tomašič, poznati naš prijatelj i borac za prava našeg na-rođa u Istri još iz vremena Austrije. On je na početku svog lijepog govora odmah rekao ove značajne riječi, kojima ne treba komentara, a koje su od Narodnog Prestavništva s velikim odobravanjem primljene:
»Gospodo senatori i narodni poslanici! Dozvolite, da najprije podvučem potrebu, da se s ovoga mjesta sjetimo svih onih žrtava, svih onih naših sunarodnjaka i boraca u svjetskom ratu, koji su položili svoje živote, da omoguće državno i narodno naše ujedinjenje (pljesak i poklici: Slava im!) Ovo naše državno ujedinjenje proglašeno je i garantovano međjunarođnim ugovorima. Med j u-narodnim ugovorima dane su granice, pa ipakjeostalo izvan tih granica više tisuća našega naroda. Ekspanzivna snaga velikih naših susjeda pomicala je uvijek naše granice na našu štetu. I ne samo to, već danas ima višestotina hiljada naših sunarodnjaka, koji ne žive u granicama naše ujedinjene otadžbine. Moramo se i njih sjetiti. Ne sjećamo ih se zato, da bi okupili njihovu svijest državljana prema njihovim državama, ali ih se moramo sjetiti zato, da im držimo ponos, da su grane velikoga jugoslovenskoga stabla (pljesak).« USTOLIČENJE NOVOG DALMA-TINSKO-ISTARSKOG EPISKOPA.
U nedjelju, dne 17. o. m. prije podne, obavilo se je u Šibeniku ustoličenje novog dalmatinsko-istarskog pravoslavnog episkopa dra. Irineja Đorđevića. To ustoličenje izvedeno je uz velike svečanosti crkve i grada Šibenika.
KOMEMORACIJA DOBRILE U BAŠKI NA KRKU.
Sokolsko društvo u Baški sprema komemoraciju preporoditelja Istre, biskupa Dob rile. 0 velikom biskupu govorit će starješina društva g. Katarinić.
PETAR KOCJANČIČ BACA U ZRAK FA ŠISTIČKU »CASA DEGLI ITALIANI« U AUBAGNE BLIZU MARSEILLE
Pariz, 24. januara 1932. — U nizu atentata, koji su uslijedili početkom ove godine na fašističke konzulate i institucije u inostranstvn, treba zabilježiti i atentat na fašističku »Casa degli Italiani« u Aubagne kod Marseille u Francuskoj. Bomba je uništila tu instituciju polovicom januara. Policija je pronašla atentatore. Jedan je od njih neki Forna-sari, a drugi Petar Kocjančič iz Julijske Krajine. Pariški »Journal« đo-naša sliku razrušene »Casa degli Italiani« te sliku Kocjančiča. »Journal« piše:	»Kocjančič nema danas
više svog pravog imena. On je rodom iz Istre, pa je morao, pod talijanskim režimom latinizirati svoje ime:	on
se sada silom mora zvati Pietro C a n z i a n i«.
»Journal« ipak ne zove atentatora po njegovom novom, nametnutom prezimenu Canziani, nego Kocjančič. Interesantno je to, jer dokazuje kako se u svijetu gleda na fašističku komediju s prezimenima.
PRIPREME ZA DOBRILINU PRO-SLAVU U KARLOVCU.
Dne 21. januara bio je sazvan sastanak svih karlovačkih kulturnih društava, a i nekih uglednih ličnosti izvan društava radi proslave pede-setgodišnjice smrti i stodvadesetgo-dišnjice rođenja biskupa Dobrile. Sastanak je sazvao »Istarski akad. klub« iz Zagreba s nekim Istranima iz Karlovca. Na poziv sazivača odazvao se veliki broj društava, koja su bila reprezentirana po svojim delegatima, a odazvala su se i pozvana gospoda. Saglasnošću i sazivača i svih prisutnih izabran je posebni odbor, koji će izraditi program i izvršiti priprave za samu proslavu.
Proslava bi se imala održati ne početkom marta, kako je bilo već javljeno, nego u prvoj polovici aprila. Predsjednikom odbora izabran je jednoglasno gradonačelnik g. Dr Stanislav Steinfl, a u odbor su ušli g. Dr. Variola, pater gvardijan samostana g. Bencetić, g. prof. Zec, g. prof. Lovrić, po jedna predstavnica »Kola sestara« i »Hrvatske žene« te g. Janeković u ime vatrogasaca.
Kako je već javljeno glavni dio proslave imao bi biti u tome, da se na samostanu franjevaca, gdje je nekada Dobrila polazio gimnaziju podigne spomen-ploča. Budući da je odbor izabran, stvar je dospjela u dobre ruke i to je već prilična garancija, da će ta proslava biti jedna od najveličanstvenijih, koje će se održati na spomen Dobrilin. Služiti će to na čast i ponos kulturnog i patriotskog Karlovca. JUGOSLAYENSKO-TALI JANŠKA KONFERENCA ZA REGULACIJU RJEČINE.
U ponedjeljak, dne 25. januara, imala se je sastati jugoslavensko-talijauska komisija za regulaciju Rječine, da na zajedničkoj konferenciji odredi potrebne radove za regulaciju Rječine, kako to predvidjaju nettunske konvencije. Jugoslavenska delegacija stigla je na Sušak 22. januara, ali je talijanska vlada u posljednji čas zatražila, da se ova konferenca odgodi.
JEDNA ANTIFAŠISTIČKA ORGANIZACIJA U AMERICI NOSI IME VLADIMIRA GORTANA.
Iz jedne objave, koju donosi nòvi antifašistički list »Ordine Nuovo«, koji je počeo izlaziti 15. januara u New Yorku, saznajemo, da se jedna sekcija radničke antifašističke organizacije u New Yorku (331 West 38 th Street) nazivlje »Sezione Vladimiro Gortan«. Kako vidimo, ime našeg mučenika nije postalo simbolom samo nama, nego čak i samim Talijanima, koji se bore protiv fašizma.
PULJSKI KVESTOR SVALJUJE NA SVE-
Cenike krivnju za demostracije
U SREDNJOJ ISTRI.
Pula, januara 1932. — Kad su na Po-reštini, Pazinštini, Tinjanštini i drugdje u srednjoj Istri izbile velike demonstracije,
0	kojima je »Istra« izvjestila, puljska je kvestura telegrafski pozvala u Pulu ono par naših svećenika, koji se još nalaze u Istri. Bili su pozvani: svećenik Banko iz Svetog Ivana od Sterne, Jurca iz Trviža, Sloković iz Sv. Petra u Šumi, Kurelić iz Pazinskih Novaki, Gulić iz Dolenje vasi, Vidav iz Cera kod Žminja i Gojtan iz Kaš-čerge. Kvestor Carusi, koji je i inače po znat po svojoj brutalnosti, oštro je napao naše svećenike. Izvikao se je nk njih i rekao im je, da su oni krivi za demonstracije, jer su žene nahuckali da se bune. Do slovno im je rekao: »Pod Austrijom, kad je bilo gore, niste bunili narod na demonstracije, a sada to činite. To znači, da ste protivni Italiji. Ali znajte, da mi fašisti nećemo slušati što traži i govori ulica (»piazza«), nego ćemo topovima i kundacima sve da vas po tučem o.« Kad ga je minuo bijes, promijenio je ton, postao je prijazniji
1	zamolio je svećenike, da mire narod i rekao im je:	«Mi znamo, da vi svećenici
imate veliki upliv na narod, i da u nekim slučajevima možete učiniti i više nego vlasti«.
SVEĆENIKU BANKU IZ SVETOG IVANA OD ŠTERNE PRIJETI KONFINACIJA RADI POBUNE ŽENA.
Pazi n, januara 1932. — Iz pouzdanog vrela doznajemo, da se od strane fašista za demonstracije u Tinjaštini najviše optužuje svećenik Banko iz Svetog Ivana od Šterne, koji upravlja tinjanskom župom. Fašističke vlasti su zatražile od porečkog biskupa Pederzollija, da ga makne, jer će ga inače konfinirati.
NAPADAJI NA PRAVOSLAVNOG SVE-CENIKA IZ TRSTA.
Trst januara 1932. — Pravoslavni svećenik iz Trsta, koji vrši službu u ovdašnjoj pravoslavnoj crkvi, čija je sloboda zagaran-tovana ugovorima izmedju Jugoslavije 1 Italije, bio je pozvan u Piran, da tamo pokrsti jednu familiju, koja je htjela preći na pravoslavnu vjeru. Po obavljenom sakramentu krštenja svećenik se je uputio na parobrod da se vrati u Trst, ali je najplići bio inzultiran od fašističke bande. Karabinjeri su ga zaštitili tako, da su ga kao lopova odveli u Trst pod pratnjom. O tome su donijele izvještaj i fašističke novine.
SIROTTI JE KUPIO VEĆ TRI SKUPOCJENE NADBISKUPSKE MITRE I — AUTOMOBIL . . .
Gorica, januara 1932. — Administrator goričke nadbiskupije Sirotti stalno drži, da će biti imenovan goričkim nadbiskupom, te si je već kupio tri skupocjene nadbiskupske mitre, koje koštaju 4000 lira i jedan automobil, kojim uvijek bježi Iz Gorice, kadgod osjeti, da će koji slovenski svećenik doći k njemu i moliti ga, da se zauzme kod oblasti za kojeg uhapšenog njemu podredjenog slovenskog svećenika.
I U KANFANARU JE BILA BUNA.
Pula, januara, 1932. — Potvrdjuje se vijest, da je i u Kanfanaru bila trodnevna demonstracija žena protiv fašističkog podc-štata i protiv župnika renegata Marka Želea (Željka). Protiv Želea protestiralo se je zato, jer neće da propovijeda na našem jeziku. Povici protiv župnika uzeti su od oblasti kao dokaz, da je demonstracija bila političkog, a ne samo gospodarskog karaktera. Iz sela Barata došle su tom prilikom žene oboružane domaćim orudjem. Bila je odmah dozvana masa karabinijera, koji su jadne žene tukli i raspršili.
U UMAGU BACILE ŽENE PODESWAfÀ.
U MORE.
Trst, januara 1932. — Pronio se ja glas, da su razjarene žene u Umagu demonstrirale protiv sadanjeg stanja. Podeštat, koji se je tom prilikom pojavio na ulici bio je napadnut od žena. Ženo su pođeštata dovele na obalu i bacile ga u more. Spasio ga je jedan ribar.
»ISUS SE JE RODIO TALIJAN, A NE SLAVEN!«
Pula, januara 1932. — Fašistički podeštat u Žminju dao je jednom mladića deset lira, da za vrijeme mise u crkvi, dok se bude hrvatski pjevalo, viče iz svega grla »Isus se je rodio Talijan, a ne Slaven!. To se je i dogodilo. U crkvi je nastala zabuna. Župnik je indigniran prekinuo funkciju i otišao u sakristiju.
ADMINISTRATOR GORIČKE BISKUPIJE SIROTTI POČEO JE DA »CISTI«,
Gorica, januara 1932. — Već smo u jednom od prošlih brojeva donijeli vijest, da je Sirotti, koji je nedostojno naslijedio blagopokojnog Sedeja, počeo svojom akcijom i da je pozvao na konfereneu sve mladje svećenike u Goričkoj, da im dade informacije, kako se imaju držati. Sad vam možemo javiti, da je Sirotti već počeo s »čišćenjem« u najbližoj svojoj okolici, tako.
■ da je otpustio s danom 15 januara iz bogoslovnog sjemeništa sve slovenske kuharice, s kojima je vodstvo zavoda bilo uvijek posvema zadovoljno u svakom pogledu, a pogotovo zato, jer su bile čiste i jeftine.
Na njihovo mjesto Sirotti je postavio koludrice, koje je dopremio iz stare Italije. Osim kuharica otpustio jo iz nadbiskupije svo slovensko osoblje, služinčad, osim dvojice. Sve kaže, da je to početak većih reformi, koje Sirotti kani provesti n crkvenim zavodima na štetu našeg naroda.
POSLIJE DEMONSTRACIJA U TINJANU I DRUGIM MJESTIMA.
Pazin, januara 1932. — Iza demonstracija, koje su naročite oštre lule u Tinjanu, da bi se narod umirio, fašističke su više vlasti najprije promijenile općinskog pode-štata. To je bila mjera za umirenje. Zatim je odmah bilo odredjeno, da se siromašnijim ljudima daje dnevno objed n vrijednosti od 5 lira. Ali to je trajalo svega par dana — dok, naime, nije došla u Tinjan jaka četa novih karabinjera. Tinjan je osim svoje stalne posade karabinjera, koja je dosta jaka, dobio još 35 novih karabinjera. Sad, naravski, ne treba više gladne hraniti besplatnim ručkom, koji mnogo košta, kad je olova dosti... Javljamo nadalje, da je u Tinjanu po demostracijama smanjen kadar učitelja na osnovnoj školi od 8 sila .na samih 5.
»TARIFA« ZA PUŠTANJE IZ ZATVORA.
Pazin, januara 1932. — Od žena, koje su bile pohapšene po okolnim mjestima radi demonstracija, mnoge su puštene već na slobodu, ali je svaka prije puštanja morala platiti 15 lira ....
SIROTTI SE »LASKAVO« IZRAŽAVA O SVOJIM SVEĆENICIMA.
G o r i c a, januara 1932. — Sirotti je prošlih dana imao u »Circolo Cattolico« u Gorici sastanak s djacima bogoslovije. Poslije sastanka djaci su pripovijedali, da je Sirotti rekao ovo: »I sacerdoti sloveni sono sčempii, i sacerdoti goriziani sono faiuil-loni, i sacerdoti friulani sono antipatici«. (»Slovenski svećenici su budale, gorički svećenici su lijenčine, a furlanski svečenici su antipatični.«).
V GORICI PADAJO OBSODBE . . .
Gorica, 27. januara. V ponedeljek še je pred goriškim sodiščem zagovarjalo več Slovencev, ki so jih obtožili, da so brez potnega lista prekoračili mejo. Obsojeni so bili 23 letna Gabrijela Bandelj iz Štanjela na 3 mesece ječe in 2001) lir globe; 19 letni Ratislav Maraš iz Števerjana na 3 mesece ječe in 2100 lir kazni; 20 letni Pahor in 19 letni Bernard Marušič liz Črnega vrha, vsak na 5 mesecev zapora in 200 lir kazni; 19 letni Viktor Kavčič iz Črnega vrha nad Idrijo na tri mesece zapora in 2000 lir denarne kazni.
ŽALNA MAŠA ZA DROM SEDEJOM V MARIBORU.
V nedeljo, dne 31. t. m., bo v mariborski stolnici ob 11 žalna služba božja za blago-pokojnega goriškega nadškofa in motropo-lita-mučenca dr. Frančiška Borg. Sedeja. ISTARSKO PLESNO VECE U ZAGREBU
Društvo »Istra« zajedno sa svojom Omladinskom Sekcijom priredjuje u subotu, dne 30. o. mj. u dvorani »Kola«, trg Kralja Aleksandra, zabavu sa plesom. U programu sudjeluju iz blagonaklonosti H. P. D. »Jablan« pod vodstvom prof. Mladena Poza-Ića te članovi Nar. Kazališta Marica Lu-bejeva i Zvonko Taklee. Poslije programa ples do 4 sata ujutro. Zabavni odbor pobrinuo se jo za dobar buffet, tombolu, šaljivu poštu ii dr. Ulaznina po osobi Din 10.— Početak u 8 i pol sati na večer.
Širite ,,lstru“ !
GRADSKA ŠTEDIONICA
općine slobodnog i kralj, glavnoga grada Zagreba Obavlja najkulantnije sve burzovne kao i ostale bankovne poslove — iznajmljuje sigurnosne pretince (Safe-Depot).
Za sve obveze, a napose za uloške jamci općina slob. i kr. glavnoga grada Zagreba
Novi Remington Portable s fabulatorom,
mal i najpraktičniji i najmoderniji pisaći stroj. Sa potpuno hrvatskom i srpskom (ćirilicom) tastaturom. Jedini mali stroj na svetu sa tabulaturom. Posluge nalaze se vazda u položaju za pisanje. Pružamo pogodnost veoma povoljnog otplaćivanja. Generalno zastupstvo
REMINGTON pisaćih strojeva
MATADOR ZAGREB, ILICA 5.

Vlasnik i izdavač: Konzorcij »Istra«, Samostanska ulica 16. — Urednik: Ive Mihovilović, Hercegovačka 35. — Za uredništvo odgovara: Dr. Pran Brnčić, advokat, Samostanska 16. — Tiskara C. Albrecht (P. Aeinger), Zagreb, Radičeva ulica 26. — Za tiskaru odgovara: Petar Acinger,Zagreb, Gundulićeva ulica broj 22a.