GLASI IO SAVEZA JUGOSIOVENSKIH

EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
v	: li''	1 ''“V •" ■•. ’■•. :v"v • v
SAHRANOM NA OPLENCU
smrtnih ostataka Viteškog Kralja Aleksandra I. Ujedinitelja iavršene su posmrtne svečanosti za velikim Kraljem. Velika tuga čitavog jednog naroda medjutim ostaje, jer je bezgranična bol za velikim Pokojnikom; jer je Jugoslavija Njegovom smrću doživjela najveći udarac i najveći gubitak.
Od marseilleske tragedije dalje pisat će se drugi period jugoslavenske historije. A i za čitav medjunarodni život ta će tragedija biti medjaš razdoblja. Smrću Kralja Aleksandra nestao je jedan istinski veliki Kralj, veliki državnik i vodja naroda, snažni reformator i jaki diplomata.
On je podigao svoju zemlju na visoki stepen razvoja i vodio njezinu sudbinu sigurnom rukom. U medjunarodnoj politici je provodio akcije od najveće zamašitosti za organizaciju svjetskog mira i na tom su polju Njegova djela velika i vidna, na tim se djelima zasniva i Mala antanta i Balkanski pakt, to je izmirenje i bratstvo Jugoslavije i Bugarske. Pao je, kad se uputio u Francusku da tamo nastavi svoj rad na organizaciji medjunarodnog mira
Zato, jer je bio snažan, jer je svojom čvrstom rukom, t visokim umom sretno vodio život Jugoslavije, zato su prošlih dana široke narodne mase Jugoslavije padale na koljena, zato se je plač i kuknjava razlijega-la putem, kuda je prolazilo Njegovo mrtvo tijelo, zato je čitav narod jecao i u crno se savio. Doista, takve žalosti za Kraljem nije još ni jedan narod doživio. Prošlih se je dana vidjelo kako su široki narodni slojevi, svojim zdravim instinktom, shvaćali historijsku misiju Kralja Aleksandra i kako su inu odani. Hiljade, stotine hiljada puka prošle su u Splitu, u Zagrebu i u Beogradu ispred odra Viteškog Kralja i taj je tužni mimohod najbolji znak kako je narod teško osjetio veliki gubitak. Iz Splita do Beograda vlak je s Mrtvim Kraljem prošao kroz špalir naroda na koljenima i u suzama. Vidjele su se scene, koje su razdirale srce. Umro je najveći i najmudriji mcdju Jugoslavenima, a Jugoslaveni su toga duboko svijesni.
Kako je bio velik i sa internacionalnog gledišta vidi se po odjeku, koji Njegova smrt ima u čitavom svijetu. Čitav se svijet poklonio pred Njegovim mučeničkim odrom s najvećim pijetetom., s najvećim, simpatijama za teško pogodjenu Jugoslaviju. Najviši pretstavnici medjunarodnog života bili su zastupani ili su lično prisustvovali na Njegovom sprovodu. A čitava medjunarodna štampa piše o Njemu s najvećim priznanjem, iznoseći Njegov veliki rad, Njegovo veliko djelo u zemlji i na internacionalnom polju. Iz svih tih prikaza Njegove ličnosti sve je očitije Njegovo veliko historijsko značenje. Format Njegove ličnosti bio je velik. Ne samo prijatelji Jugoslavije, nego i najveći protivnici moraju to da priznaju. Svako ko objektivno promatra Njegovo Djelo mora da prizna, da je mnogo učinio i da je učinjeno imalo svoju sadržinu i svoju vitalnost. Vidovit i pun osjećaja za budućnost On je postavljao sigurno temelje čvrste Jugoslavije, a i u internacionalnoj akciji gledao je u daleku budućnost. Bio je veliki diplomata kakvih ima malo u svijetu. To mu priznaju čak i u Sovjetskoj Rusiji, gdje je komesar za vanjske poslove Lilvinov na jednoj komemoraciji održao govor o blagopokojnom Kralju, u kojem je izrekao najveća priznanja i divljenja Njegovom djelu.
Zločinačka ruka, koja je pucala na Njega i koja je prekinula nit jednog velikog života proklela je zato ne samo od čitavog jugoslavenskog naroda, nego i od sviju onih, koji se dive historijskoj ličnosti Kralja Aleksandra i koji osjećaju veliki gubitak povodom Njegove tragične smrti. Marseilleski hitći nisu osudjeni od čitavog svijeta samo kao pokušaj, da se ubije Jugoslavija, nego i kao pokušaj, da se ubije evropski mir i kao pokušaj, da se organizaciji evropskog mira, koju je Kralj Aleksandar usavršio, zada najveći udarac. Svijet osudjuje i zgraža se nad tim strahovitim zločinom, groznim po neposrednom učinku, a nedoglednom po posljedicama koje bi mogao imati. Na sreću Jugo-tlavija je zaslugom Pokojnika tako čvrsta
NASLJEDNIK VITEŠKOG KRALJA ALEKSANDRA I UJEDINITELJA
NJEGOVO VELIČANSVTO KRALJ PETAR II.
danas, da je udarac primila, a da se pod njim nije ni za tren pokolebala. Jugoslavija se nije raspala, u njoj nije došlo do nemira i borbi, o kojima su atentatori i njihovi idejni vodje sanjali. Jugoslavija je danas čvrsta stvarnost, koju je Smrt Kraljeva samo još očeličila. Svi Jugoslaveni, i oni zanosni i oni tihi, osjetili su kako je ovih dana jedinstvo velika stvar i kako je ono definitivno. U velikoj tuzi Jugoslaveni su znali sačuvati svoje dostojanstvo i nisu ni za tren dozvolili neprijatelju, koji je to očekivao, da posumnja u čvrstoću jedinstva i u sigurnost države. To je, sigurno, najveće razočaranje za one, koji su ugurali oružje u ruke zločincima.
Ko je stvarno idejni začetnik marsejskog zločina? Na to pitanje moglo bi se odgovoriti i sada, ali zato, da bi laj odgovor bio sasvim ispravan treba počekali, da se istraga izvede do kraja. Doći će sve na vidjelo, jer ništa ne smije ostati zatajeno, da bi bila dana zadovoljština velikoj sjeni Kralja Viteza i Louisa Barthoua, koji je s njime pao
i da bi se dala zadovoljština ponosnom narodu Jugoslavije. I u interesu evropske me-djunarodne pravde i zato, da bi se već jednom definitivno izolirale kao nezdrave stanice, oni centri iz kojih proizlaze ovakvi a-tentati na mir, odakle se udara na ovaj način po Jugoslaviji. Javno mišljenje čitavog svijeta traži temeljitu istragu i rasvjetljavanje pozadine marsejskog atentata. U tom smislu pišu mnogi veliki strani listovi i moramo vjerovati, da će se to provesti, ma da se na nekojim stranama pokazuje svije-sna tendencija bježanja pred odgovornošću i sakrivanja iza fraza ...
Prema dosadanjim rezultatima istrage o-čito je, da je atentator ubica Vladimir Geor-gijev Černozemski, porijeklom iz Bugarske, bivši član makedonske organizacije VMRO, kojoj je šef Vanča Mihajlov. To je definitivno utvrdjeno. On je u posljednje vrijeme prišao takozvanim ^ustašama* i u njihovim logorima instruirao ih n revolucionarnoj akciji i atentatima. Prema izjavama uhapšenih ^ustaša* Pospišila, Rajića i Mije Kralja, ko-
je je ulovila francuska policija, a koji su u Jugoslaviji osudjeni na smrt ili na robiju zbog svojih terorističkih djela, oni su bili ortaci marsejskog atentatora, a čitavu organizaciju atentata proveli su vodje ustaša dr, Pavelič i Perčec, koji u inostranstvu, kao plaćenici izvjesnih neprijatelja Jugoslavije, organizuju terorističku akciju protiv Jugoslavije. Niti istrage' vode, dakle, očito do idejnih začetnika marsejske tragedije i konačni rezultati već se sada mogu nazrijeti. A. Pavelič je već uhapšen.
Idućih dana medjunarodna javnost biti će informirana o konačnim rezultatima istrage i odjek toga ne će biti malen Marsejska tragedija, strašna po svom neposrednom odjeku u čitavom svijetu, ulazi sada u svoju drugu fazu, u rasvjetljavanje pred medjuna-rodnom javnošću. 1 čitava medjunarodna politika bit će pod utiskom toga. 0 zamašitosti toga utiska još je prerano govoriti.
Jugoslavija, medjutim, vodjena neumrlim Duhom Viteškog Kralja, gleda sigurna u svoju budućnost.
BROJ 41.
—-*
FAŠISTIČKA ŠTAMPA
O TRAGEDIJI U MARSEILLEU
»Popolo d’ Italia, od 10 o. mj. piše:
Sa dubokim saučešćem žalimo i proklinjemo ovaj opskurni tragični gest, koji je nenadano zamutio medjuna-rodni život. Sjene prošlih dana, koje su se bile javile na jadranskom horizontu uvredama štampe, koje su nas bile duboko ranile, ne mogu da uguše humani osjećaj, kojega osjećamo radi ove tragedije. Mi se klanjamo uspomeni palog Kralja, koji je od prvih balkanskih ratova, a naročito od 1914, igrao vrlo važnu ulogu u podunavsko-balkanskim emigranata« piše:
Premda je naša generacija otvrdla u nenadanim dogadjajima, tragedija u Marseilleu baca sjenu dubokog ganuća na talijanski narod.
»II Piccolo di Trieste«, od 10 o. mj. pod velikim naslovom: »Kralj Aleksandar i Barthou ubijeni revolver-skim hitcima od jednog jugoslovenskog emigranta«.
U ovoj godini punoj tragičnih doga-djaja, žalosna tragedija u Marseilleu prevazilazi sve dosadašnje. To umorstvo baca u tugu dva naroda, a cijeli svijet žali i proklinje taj dogadjaj.
Ali taj gest u Marseilleu je uzaludan, kao što su uzaludne sve antihistoričke geste. Historija se ne da smetati, ona ne silazi sa širokog i pravog puta, koji je najkonstruktivniji za narode, a baš tim putem se bila historija očevidno uputila. Tim veće je žaljenje talijanskog naroda što se ta tragedija dogodila iza humanog govora Duceovog u Milanu. Iz Milana je bila izišla riječ, koja je umirila horizont i radi koje su porasle najljepše nade.
Trebd željeti da se taj duh nastavi
i	da ostane nad ovim tragičnim doga-djajem, jer se tok historije ne može mijenjati.
Mi Talijani smo uvijek prezirali one koji su htjeli oduzeti narodima njihove legitimne pretstavnike. Mi pozdravljamo uzbudjenom dušom dva mrtvaca, jugoslovenskog Suverena i odličnog francuskog državnika.
U dopisu iz Rima pod datumom 9 oktobra piše nadalje
Vijest o impresionirajućoj tragediji
ii	Marseilleu, koja se proširila večeras preko izvanrednih novinskih izdanja, primljena je u glavnom gradu dubokim uzbudjenjem. žalost se javila naročito radi smrti Kralja Aleksandra. Politička razmimoilaženja i nacionalni konflikti, koji su se pojavili izmedju oba naroda, nisu utrnuli u fašističkoj Italiji osjećaj sažaljenja, ljudske solidarnosti i političke lealnosti.
U dopisu iz Graza piše:
»Normalna situacija u Jugoslaviji«. — Po vijestima koje su sakupljene na graničnoj stanici Spiefeld, u Jugoslaviji vlada potpuni mir. Situacija uz granicu i promet su normalni.
»II Popolo di Trieste« od 10 o. mj. organ fašističke stranke, piše uvodnik pod naslovom »Solidarietà civile«, u kojem kaže:
Dok Evropa traži toliko željene putove za miran život med ju narodima, i dok volja državnika, kojima je na čelu Benito Mussolini, rade na općoj slozi, eto gdje se iz mraka javlja zločinačka ruka, eto nove krvi koja crveni sudbinu dvaju naroda. —
Italija, kulturna nacija medju kulturnim nacijama, prva osudjuje ovakove okrutne i nečovječne zločine. Nikakova solidarnost nije moguća, i neće biti nikada moguća sa onima koji barbarski uništavaju ljudske živote.
Mrski zločinac Petar Kelemen, cinički atentator, neće sigurno koristiti hrvatskim separatistima, ako je istina da je on bio njihovo fatalno orudje.
Danas, u situaciji punoj nepoznatog, u momentu nemirnom za Evropu i sav svijet, gest jednog kriminalnog tipa ne može nikome koristiti. Taj gest je naprotiv najštetniji i najsramotniji i za evropsku civilizaciju. .
Cijeli talijanski narod, kao jedan čovjek, sudjeluje u žalosti jugoslovenskog i francuskog naroda.
U dopisu iz Marseiilea piše L. Antoniazzl Lucatelli:
Kakav tragični dan je doživio danas Marseille. Dan bola i žalosti, dan krvi 1 užasa. Marseljski gradjani su iskrenim entuzijazmom sudjelovali proslavi u čast Kralja Aleksandra; u velikim masama oni su dohrlili da dočekaju uzvišenog gosta, koji je sašao na njihovu obalu da proslijedi put za Pariz. Sa velikim zanosom je gradianstvo pozdravljalo kraljevsku povorku, a sada, poslije užasnog dogadjaja, gradjanstvo je palo u klonulost za koju se čini da nema utjehe. Tako duboko je ganuće naroda, da je teško rekonstruirati sve faze mrskog atentata, koji je bacio u duboku žalost dva naroda i koji je izazvao saučešće i ganuće cijelog svijeta.
»Giornale d’ Italia« od 10 o. mj. Talijanski narod je sav pogodjen nesrećom, koja je atentatom na Kralja
Aleksandra, pogodila jugoslovenski narod. Na prvu vijest o atentatu smo se nadali da će Kraljev život moći da bude spašen, ali, nažalost, objavljena je smrt. Sa dubokim prezirom i velikom žalošću, talijanski narod osudjuje ovaj politički zločin, koji je okrvavio evropsku civilizaciju i sramoti njezine političke običaje.
Riječka »Vedetta d’ Italia« od 10 o. mj. prenaša gornji članak iz »Giornale d’ Italia« ograničuje se'na registriranje žalosnog dogodjaja. Ujedno javlja da je prefekt Turbacco, čim je saznao za tragičan dogadjaj, odmah otišao jugoslovenskom konzulu na Rijeci g. dr. Nikoli Miroševiću, i izrazio mu duboko saučešće u velikoj žalosti, koja je zadesila susjedni narod.
Puljski »Corriere istriano« od 10 o. mj. donaša vijesti o tragediji. Ujedno komentira strašan dogadjaj u posebnom članku, članak je potpisao G. M. (Giovanni Maracchi), a sav je u duhu članka iz »Popolo d’ Italia«. Članak završava:
»što bilo talijanski narod, jak u svojoj granitnoj snošljivosti i u svojoj ne-razorivoj vjeri u Ducea, čeka mirno, ali budno razvoj dogadjaja«.
Zadarski »San Marco« od 10 o. mj. donosi takodjer članak iz »Popolo d’ Italia« i registrira dogadjaje. Ujedno javlja sažalnice Mussolinijeve i Su-vicheve.
Sve talijanske novine toga dana do-našaju masnim slovima vijest United Press da će Doumergue otići u Rim, mjesto pokojnog Barthoua u isto vrijeme i s istim programom kao što je bilo odredjeno prije tragičnog dogadjaja.
Talijanske novine od 11 oktobra pišu:
»II Gazzettino« bilježi dogadjaje i tok istrage. Ujedno donaša: — čim se doznalo za smrt Kralja Aleksandra i Barthoua, Mussolini je u ime talijanskog naroda poslao sažalni brzojav francuskoj i jugoslovenskoj vladi.
Ujutro 10 oktobra u 9.30 sati je pot-sekretar Ministarstva vanjskih posala Suvich, u pratnji grofa Sennia, otišao u poslanstvo Jugoslavije i francusku ambasadu i izrazio saučešće u ime talijanske vlade.
Toga dana je i guverner Rima, knez Boncompagni Ludovisi otišao u poslanstva Francuske i Jugoslavije i izrazio saučešće u ime pučanstva Rima.
Na Kapitolu i na senatu su izvješene zastave na pola stjega.
Guverner Rima je poslao telegrame saučešća načelniku Beograda i pret-sjedniku pariške opčine.
Talijanski kralj je odredio dvorsku žalost od tri sedmice.
Pretsjeđnici talijanskog senata i parlamenta poslali su telegrame saučešća jugoslovenskim i francuskim pretsjed-nicima komore i senata.
Iz Pariza javlja »Gazzettino« da se talijanski ataše za mornaricu kod tal. pariškog poslanstva informirao o času prolaska jugosl. broda »Dubrovnika« sa posmrtnim ostacima Kralja Aleksandra kroz Mesinski tjesnac, kako bi mogla talijanska mornarica odati počast.
»II Piccolo della Sera« dcma-ša samo odjek tragičnog dogadjaja u svijetu, a prvi članak posvećuje NJ. Vel. Kralju Petru n pod naslovom: »Kako je Kralj-dječak doznao užasnu vijest«.
»Le Ultime notizie« donašaju, na čelu brzojav pretsjednika vlade Uzu-novića Mussoliniju, koji glasi:
»Sa osjećajem duboke boli molim V. E. da izvoli primiti zahvalu cijelog jugoslovenskog naroda, kao i vlade i moju ličnu, za izraze simpatije plemenitog talijanskog naroda, kao i Vaše lične, u dubokoj boli koju mi svi osjećamo nad gubitkom velikog i neumrlog Kralja Mučenika i Njegove ljubavi za stvari mira«.
Talijanska mornarica, javlja nadalje taj list, poslat će u Mesinski tijesnac, prigodom prolaza »Dubrovnika«, jednu krstaricu sa admiralskim znakovima i jednu flotilu kontratorpiljera, kóje će pratiti pogrebni skup od Mesinskog tjesnaca do granice talijanskih teritorijalnih voda.
U dopisu iz Beograda donaša da je u zemlji svuda savršen red 1 mir.
»Corriere istriano« donaša i 11 o. mj. uvodnik iz pera G. M. (Mrak) pod naslovom: »Unitaristički problem Jugoslavije«. Mrak piše taj članak sa stanovišta »svoje latinske duše« (nostra anima latina). Nadalje posvećuje cijelu prvu stranicu dogadjajima i registrira oporuku blagopokojnog Kralja i proglas vlade na narod.
»La Vedetta d’ Italia« registrira dogadjaje i donaša izvadke iz stranih novina. Objavljuje sažalnice talijanske vlade 1 javlja da je riječki načelnik Gigante izrazio sažalnicu konzulu Miroševiću. Ujedno izvješćuje da su izviešene zastave na pola stijega na
svim općinskim i državnim zgradama, kao 1 na konzularnim uredima i svim ladjama u luci.
U zadnjim vijestima registrira izvještaj francuske policije da je jedan od atentatora, Egon Kramer, rod jen na Rijeci, pod naslovom: »Jedan Hrvat ro-djen na Rijeci medju drugovima Kraljevog ubojice«.
Talijanske novine od 12 o. mj. pišu:
»II Giornale d’ Italia« posvećuje tragičnom dogadjaju skoro cijele dvije stranice. Pod velikim naslovom preko pet stupaca javlja: »Talijanska mornarica će u Mesinskom tjesnacu pozdraviti tijelo Kralja Aleksandra«. Na tri stupca registrira pisanje strane štampe o dogadjaju i o situaciji u Jugoslaviji. Tako prenaša članak »Intran-sigeanta« i kaže da je cijeli posvećen Italiji. Citiramo neke pasuse iz'tog članka prema .»Giornale d’ Italia«.
»Javlja se, piše Intransigeant, da će talijanska flota pozdraviti jugoslovenski krstaš, koji nosi posmrtne ostatke Kralja Aleksandra. Ne radi se samo o jednoj protokolarnoj manifestaciji, već je to afirmacija jedne politike. Da se o tome uvjeri dosta je pratiti rimsku štampu, koja je jednodušna u izjavama da atentat ne može u ničemu promijeniti namjere koje je Duce izrekao u Milanu. S jedne strane približenje talijansko-francusko, a s druge strane sporazum talijansko-jugoslovenski nisu kompromitirani tragičnom smrću dvaju velikih promicatelja mira. Baza za jedan sporazum imala je da bude proučena u Parizu i definitivno utvrdjena u Rimu. Po tome se vidi kakovu važnost je imao put Kralja Aleksandra u Francusku.
Jedan mrski zločinac je prekinuo smrtonosnim gestom mirotvorno djelo, kojemu se posvećivala Francuska, ali djelo će biti nastavljeno, u to ne sumnjamo, od g. Doumerguea i od čovjeka kojega on izabere za pomoćnika. Sporazum francusko-talijanski je potreba ne samo za dva naroda već za cijelu Evropu. Sporazum Jugoslavije sa Italijom i Francuskom je neophodan za mir centralne Evrope. Sigurnost da projekti palog ministra neće biti odbačeni, osiguranja koja nam dolaze iz Rima su za nas velika utjeha«.
»Le ultime notizie« donašaju na prvom mjestu preko dva stupca masnim slovima:	»Talijanska ratna
eskadra iskazuje danas u Mesinskim vodama počast tijelu Kralja Aleksandra. Brod »Alberto da Giussano« pratit će »Dubrovnik«. — Posmrtna salva od 21 topovskog hitca«. — Ispod toga piše:
»Messina 12 — Admiral Cerio, pomorski komandant Sicilije, odredio je još jučer sve potrebno za iskazivanje vojničkih počasti krstašu sa tijelom Kralja Aleksandra. Računajući sa brzinom »Dubrovnika« na putu u Marseille, predvidja se da će on doći u naše vode u prvim satovima popodneva. Kako je poznato, Ministar mornarice je odredio da pratnja koja dolazi iz Marseiilea bude ispraćena od jedne naše eskadre ratnih brodova. U tu svrhu je sinoć došla u luku jedna f lotil ja kontratorpiljera sa brodom »Sauro« na čelu. Kroz noć je stigao admiralski brod »Alberto da Giussano«, čim izvidnička postaja tvrdjave Spuria opazi pratnju, u kojoj se nalazi krstaš »Colbert« na kojem je francuski ministar mornarice Pietri, dat će signal, i iz naše luke će isploviti flotilja sa »Albertom da Giussanom« na čelu. Na sjeveru rta Pelaro će dostići »Dubrovnik«. Od tog časa će naši brodovi biti u počasnoj pratnji. Marinška obrana je takodjer odredila počast tijelu Kralja Aleksandra. Odredjeno je da se u momentu kada pratnja udje u tjesnac, na tvrd javi San Raineri podigne talijanska i jugoslovenska zastava u pola stijega. U isto vrijeme će se ispaliti posmrtnu topovsku salvu od dvadeset i jedne« topovskog hitca po pravilima. Po naredbi ministra mornarice počasna pratnja talijanskih brodova trajat će od časa susreta sa »Dubrovnikom« pa do zalaza sunca. Tada će biti prekinuta i »Dubrovnik« će proslijediti za odred jenu luku, uz pratnju »Colberta« i »Alberta da Giussano«.
Nadalje demantira vijest da je Suk iz Trsta, kao ni Kramer iz Rijeke. Ujedno demantira i vijest da je Jaroslav Novak iz Gorice, jer njegovo ime nije u anagrafskim registrima Gorice.
U dopisu iz Pariza, pod naslovom: »Ispravno držanje Italije:je visoko cijenjeno u Francuskoj«, veli: da je skoro cijela francuska štampa registrirala otvoreno, srdačno i mirno držanje Italije, i da je to držanje Italije, umiruju-će za nesigurnu sutrašnjicu.
»Corriere istriano« pod naslovom »Misura« (mjera) govori u početku članka sa dužnim pijetetom o blagopokojnom Kralju, ali na koncu napada neke talijanske listove, koji da su se upustili u političke sentimentalnosti, u članku se kaže da treba dijeliti humane osjećaje od političkih. — Ostale vi-
jesti i registraciju glasova strane štampe donaša kao i drugi listovi toga dana«
»Vedetta d’ Italia« registrira dogodjaje na cijeloj prvoj stranici, pod naslovima preko cijele stranice —
»Dirljiva zahvala Uzunovića i jugoslovenskog naroda Mussoliniju na izrazima jednodušnog saučešća talijanske nacije. — Kako će naša ratna mornarica iskazati počast tijelu Kralja Aleksandra.
»II Popolo di Trieste«, uz ostalo, prenaša i članak fašističkog lista u Parizu »La nuova Italia«, u kojemu se izrazuje dubokim pijetetom o Kralju Aleksandru i o Barthou. Osim toga, pod naslovom preko pet stupaca, donaša vijest o počasnoj pratnji talijanske mornarice. Naslov glasi: »Talijanska mornarica iskazuje danas počast tijelu Kralja Jugoslavije Aleksandra«.
Novine od 13 o. mj. donašaju:
Le Ultime Notizie« donašaju dolazak Nj. Vel. Kralja Petra n u Beograd i sastav talijanske delegacije na pogrebu. U delegaciji su: Princ Aimone di Savoia-Aosta duca di Spoleto, conte Carlo Gloria, adjutant kralja V. Emanuela III, conte Carlo Marcchi di Cel-lerre, meštar ceremonija, i avijatički pukovnik Silvio Scaroni, počasni adjutant kraljev. Njih će na granici dočekati sekretar talijanskog poslanstva u Beogradu dr. Alessandrini i jedan činovnik jugoslovenskog ministarstva vanjskih posala.
»II Popolo di Trieste« polemizira sa njemačkim službenim organom Hitlerovim »Voelkischer Beobachter« i uvjerava o miroljubivosti Italije. Ujedno se ograničuje na registraciju izvještaja strane štampe i na izvještaje o istrazi.
»Corriere istriano« piše pod naslovima: »Jugoslavija neće skrenuti od saveza sa Francuskom«. — Glasovi o sporazumu talijansko-francusko-jugo-slovenskom. — ženevska predvidjanja Jedna ratna pomorska divizija Italije odat će počast posmrtnim ostacima Kralja Aleksandra — Počasna pratnja »Dubrovnika« kroz talijanske teritorijalne vode. —
Novine od 14 oktobra donašaju:
»II Giornale d’ Italia« posvećuje tragičnom dogadjaju stranicu i pol. Pod naslovom: »Pripreme za prenos Kraljevog tijela iz Splita u Beograd« pišu: »Posmrtna pratnja će iz Splita odmah proslijediti prama Zagrebu, gdje će se zaustaviti samo deset minuta«. Pod naslovom »Indentificiranje kraljoubojice«, piše: »Istraga policije će se suziti: nema ništa o komitetu Ma-cedonaca, već se jedino radi o Hrvatima«. Nadalje javlja da je 13 o. mj. ujutro bio u rimskoj pravoslavnoj crkvi pa-rastos za blagopokojnog Kralja, kojemu su prisustvovali svi poslanici akredito-vani kod Vatikana i Kvirinala, kao 1 sve vlasti i mnogobrojno gradjanstvo.
Dva dopisa iz Pariza su naslovljena: »Potreba da se nastavi sa pomirljivom politikom podvučenom u Parizu«, i drugi naslov glasi: »Italija ne cilja na nikakove teritorijalne aneksije«.
»II Gazzettino« piše o ispraćaju »Dubrovnika« po talijanskim ratnim brodovima u Mesinskom tjesnacu pod naslovima: »Plemeniti gest Duceov — Još jedan dokaz simpatije«. Pod naslovom »Un felice augurio per avenire«, prenaša vijest agencije Reuter, u kojoj se kaže:
»Prijateljski osjećaji iskazani od talijanskog naroda, kao i odjek tih osjećaja u Jugoslaviji, smatraju se kao dokaz da su te dvije države u sadašnjem momentu jedinstvenije nego kroz mnoge zadnje godine, i u tome se vidi sretan početak za budućnost Srednje Evrope.
»II Piccolo« javlja tok istrage i bilježi glasove jednog dijela engleske štampe o lojalnom držanju Italije i o naporima talijanske vlade kako tragičan marseljski dogodjaj nebi stvorio poremećenja u talijansko-jugosloven-skim odnošajima.
»Corriere istriano« registrira dogodjaje pod velikim naslovima: »Kralj Petar II aklamiran od beogradskog gra-djanstva. — Duka di Spoleto će pret-stavljati Italiju na pogrebu Kralja Aleksandra«.
»La Vedetta d’ Italia« donaša program pogrebnih svečanosti i ujedno javlja da je talijanska kolonija u Beogradu poslala telegram saučešća ministru unutarnjih djela (Telegram je potpisao Nascimbeni, bivši trgovac u šl" benlku).
»II Ficcolo della Sera« od l5-o. mj. piše o dogadjajima pod naslovima:,Tijelo Kralja Aleksandra bit ce izloženo u Zagrebu do utorka. — Identificiranje ubojice Suverenove. — Nema promjena u francuskoj politici prama Italiji«.
U kratkoj notici javlja da je ubojica Georgijev — Makedonac
KAKO ZVABLJAJO NASE LJUDI ČEZ MEJO
Nesramno postopanje italijanskih obmejnih straž
Hotedršica, oktobra 1934.	—
(A g is.) — V zahrbtnosti in nesramnosti se prav gotovo ne more nobeden kosati z Italijani. V tem so pravi mojstri! Ob meji v naših krajih imamo že več takih slučajev, mnogokrat katerega tudi prezremo in ga ne zabeležimo. Nič čudnega, za nas so to že vsakdanjosti. Pred tednom je brigadir iz obmejne stražnice v Hotedršici dal poklicati k sebi v stražnico Pavšiča Antona, jugoslovanskega državljana, 53 let starega delavca, očeta treh otrok, po rodu iz Tolmina. Nič hudega sluteč je Pavšič odšel v stražnico, od koder se ni več vr-
nil. Ko so to domači opazili, so prosili pojasnila obmejne stražnike in brigadirja samega, ki pa je izjavil, kot je to že njegova navada ob takih prilikah, da o Pavšiču ničesar ne ve. Na ženino prošnjo in moledovanje, ki je prinesla možu obleko (Pavšič je šel naravnost iz dela in je bil golorok), je brigadir sprejel, vendar pa ni dal o izginulem nobenih pojasnil.
Domačini, ki so imeli že večkrat priliko spoznati italijansko zahrbtnost, naj bodo v bodoče zelo previdni ter naj ne hodijo v take pasti.
ŠTEVILNE ARETACIJE V IDRIJI
Zgorela je baraka or ganizacije Ballila
Hotedršica, 10 oktobra 1934. — (a g is) — Pretekli teden je zgorela v Idriji baraka italijanske mladinske organizacije »balilla«. Ogenj so opazili šele proti jutru, ko niso mogli niC več rešiti. Krivda je padla spet na domačine in so jih tudi večje število aretirali in zaprli. Ponovila se je zopet komedija, kot smo jih že vajeni. Naj omenimo le en primer, ki je gotovo najbolj pre-
pričevalen, in sicer požig šole v Krvavem potoku. Podrobnosti o požigu v Idriji, nam danes še niso znane. Prepričani pa smo, da bodo naši ljudje spet preganjani, a potem spoznani kot nedolžni. Vse to pa porazno vpliva na Idrijčane in oKoličane, kjer se že mesece nepretrgoma, zdaj pod to, zdaj pod drugo pretvezo, vršijo preiskave in aretacije kar v masah.
ARETACIJA KMEČKEGA DEKLETA FRANČIŠKE MENART
Vzrok aretacije ni znan
ZNANI ŠTANDRESKI FAŠISTIČNI KAPLAN PREMEŠČEN ZARADI NEMORALA
Na kakšen način je štandreški poštar zgubil službo — Vlaču-garsko življenje kaplana — Po> odhodu pustil 1000 lir dolga
Gorica, 13 oktobra 1934. (A g i s). — Pred letom dni je prejšnji zloglasni fašistični administrator Sirotti pridelil štandreški župniji novo »moč«, da ne bi bil tamkajšnji slovenski župnik preobložen z delom. Sicer pa je to bila samo gola pretveza. Prej je štandreška župnija istotako lepo shajala tudi brez fašističnega kaplana. Sirotti pa je hotel s to potezo našemu ljudstvu po svojih zvestih pristaših škodovati. Novodošli italijanski kaplan se je povsod vtikal le v politične zadeve. Kot zagriznjen fašist ; e silil otroke, da so pozdravljali po fa-šistovsko, govorili italijansko hi drugo. O teh stvareh je naš list pred nekaj meseci že poročal. Sedaj smo doznali nove dogodivščine tega novega eksponenta fašistične kulture, o katerem na žalost ne vemo za enkrat njegovega cenjenega imena in niti ne drugih podatkov. Ko je bila pred kratkem bira za cerkev, sta v ta namen pobirala štandreški župnik in omenjeni kaplan. Zgodilo pa se je, da je župnik mnogo več prejemal nego on, kar ga je silno razkačilo. Ko je pobiral bero je prišel tako tudi k štand-reškemu poštarju. Njegova hčerka mu je povedala, da so že nekaj dali v ta namen župniku. S tem je bil že ogenj v strehi. Takoj nato je šel kaplan naznanit poštarja pristojnim oblastem, katerim je bogvekaj natvezil. Nič hudega sluteči poštar je bil nekoga dne, kar na
lepem odpuščen iz službe in tako vržen na cesto. To njegovo dejanje je zbudilo ogorčenje in vsi so se zgražali nad takim početjem že itak nepriljubljenega kaplana. Razen prethanega fašističnega nagnenja in zagrizenosti, s katerimi se je spotikal ob slovenske otroke in vaščane, kar ni bilo v nikakem skladu z njegovim poklicom, je imel še druge »lepe« lastnosti. Po vasi so se že precej časa raznašale vesti o njegovem nemoralnem življenju. Tu na tam ga je kdo videl v družbi z raznimi deklicami dvomljive moralnosti. Pravijo tudi, da so ga videli z vlačugami v štandreškem polju. Končno so te vesti o njegovem razuzdanem življenju prišle na uho tudi višjim cerkvenim oblastem v Gorici. Usmiljeni bratje (Patebene fratelli, Villa G. Giusto) iz Gorice so baje vso to zadeve spravili naprej in čez nekaj časa je bil ta nemogoči kaplan vendarle odstavljen. Pustil pa je za seboj dokaj »vidne« sledove. Plačal ni ne stanovanja in ne hrane, kjer je stanoval. S svojim odhodom je pustil okrog 1.000 lir dolga. Po dolgem prerekanju ga je pa vendar morala plačati občina. Ko je odšel se Je štan-drež oddahnil. Veseli nas, da so oblasti posegle vmes. Naše ljudstvo v nobenem oziru ne potrebuje takih ljudi, ne v političnem in ne v cerkvenem. Taki ljudje netijo samo preprire in delajo zgago med mirnim ljudstvom.
Hotedršica, 11 oktobra 1934. — (A g i s) — Iz Godoviča poročajo, da so danes aretirali Menart Frančiško, staro 27 let, doma iz Godoviča." Prišli so na njen dom karabinerji in jo odvedli v
Novi svet, od koder se ni več vrnila. Vzrok aretacije ni nikomur znan. Aretacija pa je vzbudila silno ogorčenje med prebivalstvom, ki se je vsega tega nasilja že naveličalo.
Fraise .ferie iz Rateč na svobodi
po trimesečnem trpljenju
Kranjska gora, 5 oktobra 1934. (A g is.) — Naš list je pred meseci poročal da je na skrivnosten način' izginil Franc J e r š e, star 37 let, oče šestero nedorastlih otrok, bivajoč v obmejni vasi Rateče. O njegovi usodi ni nihče ničesar vedel, dokler se ni vrnil. Brigadir obmejne stražnice je bil celo tohko ljubezniv in izjavil, ko je družina iskala pri njem informacij, da je bil Jerše že sojen in obsojen na več let ječe zaradi vojaškega vohunstva v škodo italijanske države. Vendar pa se je Jerše, po trimesečnem prevažanju po italijanskih ječah, končno vrnil domov. Ti trije meseci ječe, pa so bili trije meseci polni naj grozovitejših muk in trpljenja. Hoteli so ga šiloma pripraviti do izjave, da je vohunil v prid Jugoslavije. Ker
po italijanskih ječah
Jerše tega ni mogel priznati in mu niso mogli ničesar dokazati, so ga končno poslali domov. Italijanske oblasti v Vidmu pa se niso interesirale samo za stvari, ki so jih natvezile aretirancu, temveč tudi za življenje in delovanje drugih domačinov iz Rateč, katerih poznajo po imenu nad polovico. Zanimajo jih pred vsem ljudje, ki se udejstvujejo v kulturnih In prosvetnih organizacijah, najbolj pa oni, ki to vodijo. Kakšno korist Imajo od tega italijanske oblasti, ne moremo sl misliti. Rateče so vendar popolnoma slovenska vas v Jugoslaviji in je lahko vsak vaščan, oziroma je dolžnost vsakega, ki mu okoliščine dopuščajo, da se udejstvuje v kulturnem in prosvetnem delu.
potovanje v italijo ni varno
Rakek, 4 oktobra 1934. — (Agi s.) — Iz Postojne poročajo, da so italijanske obmejne oblasti na tamkajšnji železniški postaji pred tedni aretirale nekega potnika, ki je prišel iz Jugoslavije z rednim italijanskim potnim listom. Aretiranec se baje imenuje Ličen Mihael, po poklicu mizar in je doma nekje blizu Rihemberga, kamor je bil tudi namenjen. Aretiranega Ličena so
vklenjenega oblasti odgnale iz Postojne, a ni znano kam, ker ni o njem nobene-??■	več. Kot zgleda, potovanje v
Italijo ni vec varno. Pod eno ali drugo pretvezo te aretirajo in odženejo v jet-nisko celico, kjer moraš potem mesece m mesece čakati, da lahko dokažeš, da si nedolžen .Tega postopanja bi pač bilo lahko že enkrat konec.
f	sedišče zopet na delu
(številne obsodbe.)
Trst, 14. okt. 1934. (A g is). — Včeraj so bili postavljeni pred sodišče za zaščito države v Rimu Giovanbattista Basello, Edoardo Tesorato, Fermo Bier, • Giovanni Fiorese, Mario lizzerò, Norino Salsuro, Settimio Flappe, Adolfo Lazzar-di, Aldo Paolini, Raffaele Bertoglio, Egl-sto Varno in Giuseppe Buiatti. Obtoženi su obnove komunistične stranke In pro-
pagande v Čedadu, Galianu, Rupignaccu in okoliških vaseh. Oproščen je bil samo Bulatti. Basello je bil obsojen na 8 let in 4 mesece ječe, Tesoratto na 7, Bier na 6 in 2 meseca, Fiorese in Lizzaro na 6 let, Salsuro, Flappe in Lazzardi na 4, Paolini, Bertoglio in Varno na 3 leta ječe. Vsem sta bili odpuščeni 2 leti zaradi zadnje amnestije.
TO JE DVATISOČLETNA KULTURA!
Italijanska šola. ki naj bi služila polta-Ijančevanju naše dece ne doseza svojega namena. To priznavalo v redkih trenutkih iskrenosti tudi fašisti sami. Nekaj drugega pa bo, žal. le dosegla ta moderna mučilnica: to, da bo naša mladina zapadla v popoln analfabetizem. Oropali nas bodo naše kulture, svoje »dvatisočletne« pa nam ne bodo mogli nikdar vsiliti, ker hoče naš narod ostati — »balkanski«. In to je za no-*llce rimske kulture posebno opasno!
Naj govori naše ljudstvo! Priobčujemo Odlomek Iz pisma briške matere in celo pl-•mo tržaškega otroka, ki Je končal III. razred osnovne šole:
*
».... Naši gospodarji nas hočejo spraviti po vsej sili na beraško palico in si zmi-Iljujejo vse mogoče načine, da vlečejo iz Bas tisto malo lir, ki jih še premoremo. Letos pojde France v isti razred, kot je bila lani Pepca, pa mu moramo kupiti vseeno
nove knjige, četudi niso stare nič strgane in zamazane. Tako kupujemo za vsakega otroka posebe nove a enake knjige, ki so še dražje, ker imajo prilepljene neke marke. Otroci pa so kljub vsem knjigam vedno bolj neumni in nevedni...«
♦
Draga mama!
Še enkrat ti pišen da pridme pugne. Sedai tudi nona me smieram carci. Ses šolo Je slo dobro; sen imel n R.. eno dvoico. tuchile sen imel Use eden. Ses Mileno snan da gre dobro v šoli. Jast se ne gren copat in teta mi bo cupila en salvagente In tacrat bon šel sc copat. Nono mi parnese o bre-sque o zimbare, fruscile o armoline. S odll-ca spreclavalo sen odobu eno pusco en pas eno obleco eno knigo eno maizo.
Sdai pa posdrave in poljube Lahconoc!
Zorko.
To je napravila iz naših otrok — »dvatisočletna kultura!«
SPOMENI NA GORIŠKEGA ADMINISTRATORJA SIROTTIJA
S Trotti j evo birmansko poslovanje po deželi
Gorica, okt. 1934. (Agis). _ Te vesti so nam prispele z zakasnelostjo, toda kljub temu pomena in veljave zaradi daljše časovne razlike ne bodo zgubile in jih zato priobčujemo. Sirotti je birm oval v raznih krajih goriške dežele, tako tudi v Tolminu in v Cerknem. Prebivalstvo pa je bilo skoro soglasno proti temu, da bi sploh on birmoval, le kjer je vsilil svoje birmovanje, se je izvršila podelitev tega zakramenta v kaj čudnih okolščinah. Ljudstvo ga ni skoro nikjer sprejemalo kot se navadno sprejemajo višji pastirji. Nikjer niso napravili niti najmanjšega slavoloka, ne dugih okrasitev z venci. Ker ni bil napovedan čas, ni zato nihče prav točno vedel, kdaj pride. Prikradel se je zadnji trenotek s svojim avtomobilom in iz strahu pred maš-
liaiiia sprema rat!
čevanjem, ni birmal vrste birmancev izven cerkve, ampak je izvršil birmovanje samo v cerkvi. Na vseh straneh so ga čuvale straže karabinerjev, katere je, ko je stopil v cerkev, pozdravil z dvigom roke. Predvidena je bila tudi blagoslovitev renovirane spominske cerkvice v Ja-vorci. Toda blagoslovitev je v zadnjem trenutku odpadla baje kar se je bal za svojo kožo. Fašisti so bili pri tem deležni velikega razočaranja. V Cerknem je bil njegov sprejem skrajno hladen. Brž po birmanju jo je takoj odkuril s svojim avtomobilom v Gorico. Ljudstvu se Je spočetka zdelo, da birme sploh ne bo. Vsem pa je potem bilo žal, da ni bila na kakšen način prenešena vsaj za leto dni, da bi druge bolj vredne roke blrmo-vale našo mladino.
UTRJEVANJE MEJE IN DRUGE VOJAŠKE NAPRAVE
Številna vojaška dela
Trst, 10. okt. 1934. (Agis). — Naš list je že poročal, da so vojaške oblasti odredile posebna dela vojaškega značaja pri vseh prometnih zgradbah. Minirali so vse tunele in mostove na železnici od Gorice do Podbrda. Ravno tako tudi mostove na navadnih cestah. Tako n. pr. v Bači, Tolminu, čez Tolminko, v Volčah čez Sočo in nešteto drugih. Utrdbena dela v goratem kraju dežele se izzvajajo kljub pozni jeseni na sledečih točkah: v Ratečah pri Beli peči, kot smo že pisali v »Istri«, potem.na južnih bregovih Mojstrovke in Prisanka, v gričastem terenu Smrečja pod Bogatinom, na Možicu in Baškem sedlu ter na Poreznu. — Na Bogatinu dela skupina 70 delavcev, ki imajo vrtalne stroje postavljene v dolini Tolminke. Na utrdbeno zono Smrečja pelje žična vzpenjača. Ob vznožju žične vzpenjače je pripravljeno vso polno kosov iz litega železa za podstavke težke artiljerije za približno 28 težkih topov. Vsi delavci, ki so zaposleni pri teh delih so iz notranjosti Italije. Plačani so zelo slabo in postajajo vedno bolj nezadovoljni, posebno zaradi sistema iz-
BLAGOSLOVITEV VOJAŠKIH NAPRAV V TOLMINSKIH RAVNAH
Tolmin, okt. 1934. (Agis). — V Tolminskih Ravnah, planinski vasici nad Tolminom, ki šteje komaj 6 hiž, nad katero gre meja, so vojaške oblasti postavile miličarsko In finančno vojašnico. Svečanostna blagoslovitev se je izvršila 10. junija t. 1. Te ceremonije so se udeležile številne vojaške, politične in civilne oblasti pri kateri niso seveda manjkali razni tolminski fašisti. Kmetje iz Zalaza in Ravni so zato več dni delali robote na poti do RavnL Na sam dan blagoslovitve niso pustili nobenega k maši v Tolmin, samo da bi bilo več prebivalstva navzočega pri teh svečanostih.
VJENČANJE
Dne 7 o. mj. vjenčali su se u Zagrebu gosp. Ladislav Skert, rodom Iz Goričke sa našom Istrankom Otilijom Fabijan, kćerkom uglednog člana »Istre« u Brodu i vrlog rodoljuba g. širne Fabijana iz Boruta. Mladom paru iskreno čestitamo i želimo obilje sreće.
na vseh straneh
koriščanja od strani podjetij, ki jim za hrano zaračunajo skoro celo plačo, tako da ne morejo pošiljati nikakih prihrankov svojim družinam. Da se ne bi zgodilo kaj neprijetnega, jih čuvajo karabinerji kot pri vseh drugih fortifikacljskih delih v naši deželi. Vzdolž same meje kopljejo na več krajih. Tako n. pr. delajo pod sedlom Globoko, pod Voglom, na Baškem sedlu globoke kaverne. Za utrdbena dela v Baški dolini, na Možicu in Poreznu dovažajo material ponoči skrivaj z železnico. V utrdbenih delih Prisanka kopajo v gorske stene globoke galerije, pri katerih manjka samo nekaj desetin metrov, da ne prevrtajo na jugoslovansko stran. Namen je namreč jasen. Ob priliki bi skopali še ostale metre in tam postavili topove, ki bi bili pravzaprav že na naši strani. Veliko škodo trpijo dvolastniki z jugoslovanske strani, ki se ne smejo zaradi paše podajati v te kraje, ker jih takoj zaprejo pod sumnjo špijonaže. — Letos ni bilo v goratem kraju nobenih večjih vojaških manevrov ter so imeli vežbe le domači garnizoni.
ZBOR PRIMORSKIH AKADEMIKOV
V petek 26. oktobra 1934 bo ob 20 uri redni semestralni občni zbor kluba jugosl-akademikov iz Trsta, Gorice in Istre v Ljubljani Občni zbor se vrši v novem klu-bovem lokalu v Areni Narodnega doma (vhod iz Bieiweisove ceste).
Dnevni red Je sledeči:
1. Počastitev spomina blagopokojnega Viteškega Kralja Aleksandra I. Uedinitelja.
3.	Čitanj* zapisnika zadnjega občnega zbora.
3.	Poročila odboinikov.
4.	Poročilo revizorskega odbora.
5.	Sprememba pravil.
6.	Slučajnosti.
Udeležba vseh članov obvezna. Ob tej priliki opozarjamo, da morajo vsi stari člani ponovno obnoviti vpis v klub.
Odbor.
DAR DRUŠTVU »ISTRA«
U ZAGREBU
Gospodin N. N. darovao je društvu »Istra« u Zagrebu dinara 2000.—. Društvo »Istra« se plemenitom darovatelju najljepše zahvaliuia
JADRANSKI KALENDAR
Jedna emigrantska edicija puna sadržaja
I. Gruden: Pesem iredentistov. Kalendar je ukrašen sa 63 slike (ilustracije, vinjete, fotomontaže, faksimili itd.). Cijena 10 dinara.
♦
Radi nepredvidjenih vanredakcijskih razloga kalendar nije mogao izići prvog septembra. Molimo naručitelje da to uzmu u obzir. Kalendar će sigurno izići koncem ovog mjeseca. Molimo one, koji su već poslali novac da se ustrpe i da nam oproste to zakašnjenje. Ponavljamo, da su razlozi za zakašnjenje bili nepredvidjeni i vanredakcijski.
*
Mali džepni kalendar »SOČA« izlazi u isto vrijeme kada i »Jadranski kalendar«. I on je zakasnio iz istih razm-ga. Cijena kalendara »Soča« je 8 dinara. L. Legiša: Slovensko časoposje na Ko naruči oba kalendara zajedno, Primorskem.	i dobit će ih franko — za 18 dinara, —
Karel širok: Umrl je Jezus.
Srečkb Kosovel :	Mati čaka.
Ante Đukić: Zagreb i Istra.
Drago Gervais: Sni kmeta.
Lo j ze > Bizjak:	Spomini
vojne.
Viktor Car-Emin:	Agonija;
jednog istarskog lista.
Jurina i Franina.
Bogomir Magajna: Ireneja.
Koštaš Nikolaidis:	Dode-
kanez.
Mate Dvorničić: Daj mi kapju mora.
Prof. Marin Pavlinović: Kulturne i političke veze Dalmacije i Istre.
Igo Gruden: Nabrežinskim kam-nolomcem.
Anica črnejeva: To ni tako.
POČAST ZAGREBAČKU EMIGRANATA VITEŠKOM KRALJU ALEKSANDRU I. UJEDINITELJU 1
KOMEMORACIJA - TELEGRAM KR. NAMJESNIŠTVU
Pesem primor-Zima.
Pop Luka Kirac. : Prvi i posij ed-
Arnaldova
Slovenska škola u Trstu.
SADRŽAJ :
Dr. Ivan M. čok: Uvodna riječ.
Drago Gervais: Bog, domovina!
Lujo Vojnovič: Oko Rapalskog ugovora.
Rezijan ec: Rapalo ali Pariz.
Jurina i Franina.
R. Katalinić-Jeretov:	Moja
posljednja posjeta kod dr. M. Laginje.
Srečko Kosovel: Balada.
Mieczvsiew Malecki: Slavenski govori u Istri.
Ernest Radetić: Priz hiže i hi-, žišta.
Ivo Grahor: Solnce.
Jurina i Franina.
Mate Balota: Lončari.
Saša šantel: O ženski narodni noši v Julijski Krajini.
Dr. Fran Ilešič: Moje uspomene na Istru.
Dr. Lavo Čermelj:	Zasebne
slovenske ljudske šole v Trstu.
Ernst Mumelter:	Borba Ju-
žnog Tirola za materinji jezik.
Ciril Kosmač: Ogorek.
R. K a t a 1 i n i ć-J e r e t o v : Crkvica mala kraj mora.
Viktor Car-Emin: Prvi susret s Franom Flegom.
Drago Gervais: Moj sin.
j. p.: Koprski škofje in naš narod.
Charles Loiseau: Lažno tali-ianstvo Rijeke.
Ferdo Delak:	Sušaški film.
Drago Gervais: Jugo.
B. Kaštelovič: Seduta je otprta.
Drago Bajec:
«>kih emigrantov.
Mate Balota:
m. m.: Fašizmi.
F. Horvat-Kiš:
Tone Peruško nji hajduk.
Bogomir Magajna: drevesca
Ni k o 1 a žic: Hrvatska toponomastika u Istri.
Antun Bonifačič: Vazam.
Antun Bonifačič: Ribari.
M. G.: Pučka popijevka u Istri.
Karel širok: Kakor da je mrlič v hiži.
Ciril Kosmač: Obisk.
Dr. Miran Kajin:	Zadrugar-
stvo u Istri.
Anica černejeva: Peter Klepec.
š. K.: Italijanski fašizem v borbi za Jadransko morje.
Ante Kalac: Jadranskomu moru.
Dr. Hugo Werk: Slavenstvo Zadra kroz istori ju.
Drago Gervais: Kmeti.
Narte Velikonja: Narodni mu-čenik*
Igo Gruden: Vizije.
J. A. Kraljič: Lošinj.
Ante Gerbec: Dan v ječi.
Drago Gervais: Mirine starega grada.
Miran Kajin: Jedan naš zaboravljeni junak.
Viktor Car Emin: Glas zvona.
Drago Gervais: Noč na Kvar-nere.	,	.
L. L e g i š a :	Iz starih predalov.
Igo Gruden: Pomladni veter.
Mirko Breyer: Iz stare hrvatske književnosti u Istri.
R. Katalinić-Jeretov vrana.
Ante Gerbec: Filozof.
Igo Gruden: Begunci.
R. Katalinić-Jeretov:	Tri
kaleba.
J. J. B a z e 1 i : Narodna radnička organizacija u Puli.
Zvane Kastava c:	Marina kru-
na Vozu.
R. Katalinić-Jeretov: Gradiču moj lepi.
Društvo »Istra« je sazvalo u petak 12 o. mj. na žalobni sastanak u veliku dvoranu »Kola« sve emigrante, da se odade počast blagopokojnom Kralju-Ujedinitelju. Te večeri je dvorana »Kola« bila dupkom puna naših emigranata. Dohrlili su svi od najsiromašnijih sa periferije do onih iz središta grada. Pitomci Istarskog djačkog internata došli su pod vodstvom svoga upravitelja i svojih odgojitelja.
U svečanoj tišini, ispod Kraljeve slike ovijene crnim florom, održao je komemo-, rativni govor dr. Miran Kajin. Saslušan pažnjom i prekidan često jecajima, iznio je herojski život Velikog Kralja i tragični svršetak. U dirljivom polsatnom govoru često se navratio na Kraljevu ljubav za siromašne i prognane. Na koncu je cijela dvorana odala počast Mrtvom Kralju uzbudljivim trokratnim »Slava mu!«
Iza toga je g. Jakov Vivoda pročitao svoju pjesmu, koju je sastavio za tu ža-lobnu prigodu. I ta dirljiva pjesma je bila saslušana punom pažnjom. Prvi stihovi te pjesme glase:
Prignimo glave, Istrani, braćo.
Gorki je došo sada nam čas,
Budimo hrabri — Kralj nam je mrtav, Koji je mnogo volio i nas!
Iza toga je pretsjednik društva »Istre« g. Ivan Stari predložio da se pošalje slijedeći telegram Kraljevskom Namjesništvu: Kraljevskom Namjesništvu Beograd Istrani u Zagrebu duboko ucviljeni nad gubitkom Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja sa žalobnog zbora podastiru Kraljevskom Namjesništvu izraze svoje boli i žaljenja nad svirepim zločinom zavjetujući se slijediti vjerno stope Velikog Kralja-Mučenika i dati svoje živote za amanet kojeg nam je ostavio. Izjavljujemo
nesalomljivu vjernost i odanost Nj. Veličanstvu Kralju Petru II. — Društvo »Istra« Zagreb.
Prigodom dolaska u Zagreb posmrtnih ostataka Kralja-Mučenika, dočeku na peronu su prisustvovali u ime emigracije gg. Stari, dr. Kajin i Iveša, i oni su se prvi, u ime emigracije, poklonili pred tijelom Viteškoga Kralja.
Te večeri su i članovi »Istre« korporativno došli pred stanicu da se zadnji put poklone Kralju-Mučeniku. U toj žalosnoj povorci je bilo i žena i muškaraca, a i malene djece.
Budući da je vlak zakasnio i da je bila velika navala naroda, na naše emigrante je došao red tek iza 2 sata po ponoći, ali svi su oni ustrajali na svojim mjestima, kako bi ispunili taj čin ljubavi i odanosti noklonivši se mrtvom tijelu Viteškog Kra-Ija-Ujedinitelja.
ISTARSKI AKADEMSKI KLUB
održao je u četvrtak 11 oktobra u zajednici s društvom »Istra« žalobnu sjednicu. povodom tragične smrti Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja.
U ponedeljak dne 16 oktobra održan je komemorativni članski sastanak, na kojem je kol. Jernej komemorirao Velikog Kralja Mučenika. Prikazao je Velikog Stvaraoca Jugoslavije i sav Njegov rad za napredak i veličinu naroda od Jadranskog do Crnoga mora. Ne-procijenjiv je i ogroman gubitak koji je zadesio Jugoslaviju, ali će omladina sa svim svojim mladenačkim elanom i silama raditi na svim idealima za koje je dao Njezin Veliki Vodja Svoj život. Omladina će prva ići stopama Velikog Kralja Mučenika i čuvati amanet, koji njoj je On ostavio.
DIRLJIVA KOMEMORACIJA ISTARSKOG DJAČKOG INTERNATA
Dva
U četvrtak, na dan sahrane blagopokojnog Kralja, održali su pitomci djačkog internata dirljivu komemoraciju.
U šest sati naveče su se sakupili svi u učioni. U pročelju na zidu je velika zastava uokvirena u crno, a na njoj slika blagopokojnog Kralja takodjer uokvirena crnim florom. Slika je ukrašena grančicama cipresa, a nad njom je krst. — Ispod slike natpis: »Čuvajte Jugoslaviju!«.
Iza uvodnog govora direktora g. Demarina, jedan učenik V razreda klasične gimnazije deklamirao je posljednju pjesmu Ri-karda Katalinić-Jeretova: »Našem dobrom mrtvom Kralju Heroju, i Mučeniku«. Iza njega je jedan mali učenik III razreda, recitirao svoju pjesmu, koju je za tu prigodu ispjevao, pod naslovom » Posljednji pozdrav Velikom Kralju Mučeniku«. Pjesmu Danka Andjelinovića »Naš mrtvi Kralj« recitirao je jedan učenik VI razreda. Iza toga je jedan stariji pitomac, učenik VII razreda teak gimnazije održao vrlo dirljiv kome-
morativni govor. Pitomci su suznim očima pratili tronute riječi svoga druga. Na koncu je savršeno izrecitirao Živojinovi-ćevu pjesmu »Mrtav je Kralj« jedan pitomac učenilc VIII razreda real. gimnazije.
Iza toga se direktor obraća kratkim govorom učenicima. Ističe njihovu žalost ovih dana i njihov veliki interes za dogodjaje, koji se očitovao u nestrpljivom praćenju novinskih i radijskih vijesti. Podvlači da je omladina internata osjetila još dublje od ostale omladine smrt Velikog Kralja, jer je ta naša omladina u posebnom položaju. Završuje obećanjem da će ići putokazom Velikoga Kralja.
Toj dirljivoj komemoraciji su prisustvovali u ime Kuratorija internata pretsjednik dr. Fran Brnčić, u ime Jugoslavenske Matice tajnik g. Fran Baf, a u ime društva »Istra« tajnik g. Ante Iveša.
U subotu naveče će održati ' sličnu komemoraciju i žensko odjeljenje internata.
ŽALOBNA SJEDNICA „JUGOSLAVENSKE MATICE” U ZAGREBU
U četvrtak 11 o. mj., u 7 sati. Ba- je umirući riječima »čuvajte ml Jugo-
novinski odbor Jugoslovenske Matice za Savsku banovinu održao je žalobnu sjednicu.
Potpretsjednik gosp. Dragutin Mićič, pukovnik u p., u čuvstvenom i dirljivom je govoru iznio, kako je bolno ranila sva srca naše Otadžbine i kako je bolno odjeknula u čitavom kulturnom svijetu tragična smrt našega ljubljenoga vladara, Njegova Veličanstva Viteškog Kralja Aleksandra I. Spomenuo je, kako su se od našegh ujedinjenja digli protiv nas zli duši i složile sve paklenske sile, a kako je haš blagopokojni Kralj borio se viteški protiv tih zlih duhova i paklenskih sila i kakve je sjajne uspjehe postigao. Sada, kada je imao. da njegovi uspjesi budu krunisani na svetom francuskom tlu, paklene su sile upregle sve svoje moći, da našoj radosti naprave tragičan svršetak. I uspjelo im je, da odlom i izdajničkom rukom ubiju na-ega velikog i viteškog Kralja, koji nam
?
se
slaviju« stavio u amanet dužnost, ~đa nam Jugoslavija ima biti sveta iznad svega.
Jugoslovenska Matica, koja Je i dosada sluzim tim visokim ciljevima, odsele će Jošte predanije služiti svemu onome, što joj je u amanet stavio veliki i viteški Kralj Ujedinitelj, članovi odbora, duboko ganuti i potreseni saslušali su ovaj govor i na koncu popratili poklikom: »Slava viteškom Kralju Aleksandru I. Ujedinitelju«.
Iza toga stvoreni šu zaključci kako i na koji način da Jugoslovenska Matica učestvuje u državnoj i narodnoj žalosti u ovim tužnim danima.
SMRT
V Ljubljani je umri 6. oktobra t. 1 naš rojak Anton Prelc, uradnik drž. že J leznic v pok., v starosti 56 let. Preostalim naše sožalje.
KOMEMORACIJE ZA » BLAGOPOKOJNOG KRALJA ALEKSANDRA U SARAJEVU
Udruženje emijiranata iz Italije »Gor-tan-Bazovica« u Sarajevu, održalo je, dne 11 oktobra o g. komemorativnu sjednicu za blaženopočivšeg Kralja Aleksandra I.
Sjednicu je otvorio g. dr. Karabajić pretsjednik Udruženja sa jednim toplim govorom, osvrćući se na riječi, koje je blaže-nopočivši Kralj na samrti puštajući svoju plemenitu dušu rekao: »Čuvajte mi Jugoslaviju«.
Poslije toga čita se brzojav namijenjen Kraljevskom Namjesništvu. koji glasi:
Kraljevskom Namjesništvu Beograd.
Duboko ožalošćeni velikom nesrećom koja je zadesila ceo naš narod tragičnom smrću našeg Uzvišenog i Velikog Vodje Nj. Vel. Kralja Aleksandra I. iskazujemo svoje najdublie saučešće.
Udruženi'- emigranata iz Italije Gortan-Bazovica Sarajevo.
SOŽALNA BRZOJAVKA PRIMORSKIH AKADEMIKOV
Dne 11 oktobra popoldne ob štirih je imel klub jugosl- akademikov iz Trsta, Gorice in Istre v Ljubljani svojo žalno sejo radi tragične smrti Viteškega Kralja Aleksandra I. Uedinitelja.
Na tej seji ie bila med drugimi ukrepi in navodili članstvu odposlana brzojavka Maršalatu dvora.
BRZOJAVNA SAŽALNICA BANOVINSKOG ODBORA JUGOSLAVENSKE MATICE U ZAGREBU
U času, kada je tijelo blagopokojnoga Kralja Ujedinitelja ležalo na odru u Zagrebu uputila je Jugoslovenska Matica, Banovinski odbor u Zagrebu ovu depešu:
Njegovom Kraljevskom Visočanstvu Kraljeviću Tomislavu
Beograd
Tugujući fiad odrom Velikoga nam Kralja Ujedinitelja upućujemo Vašem Kraljevskom Visočanstvu kao uzvišenom pokrovitelju Jugoslovenske Matice i čitavoin Kraljevskom Domu naše najbolnije saučešće nad gubitkom predragoga Vam Oca. U tom prebolnom času zavjetujemo se, da će Ju-slovenska Matica Savske banovine u zajednici sa ostalim svojim posestrimama odano i uz spremnost na sve žrtve poraditi na tome da cjelokupni jugoslovenski narod ostane vjeran historijskoj oporuci svoga Viteškoga Kralja Ujedinitelja: da čuva njegovu i svoju ljubljenu Jugoslaviju. Bila vječna slava Kralju Mučeniku.
Živjelo Njegove Veličanstvo Kralj Petar II.
Jugoslovenska Matica Banovinski odbor
Pretsjednik: Di. Živko Petričić
OD ASLANSTV O JUGOSLAVENSKE MATICE IZ ZAGREBA I SPLITA U BEOGRADU
Banovinski odbor Jugoslovenske Mafice u Zagrebu izašilje kao svoje pretstavnik6 pri ukopu smrtnih ostanaka Velikoga nam Kralja Ujedinitelja Mučenika svoga pret-sjednika g. dra Živka Petričića. ministra na r. i narodnog poslanika te g. ravnatelja Hinka Sirovatku odbornika i počasnož pretsjednika Podružnice .jugoslovenske Matice u Osijeku. — Oni će prema brzojavnoj zamolbi zastupati i Banovinski odbor JU' goslovenske Matice u Splitu.
KRALJ VITTORIO EMA- , NIUELLE NJ. VEL. KRALJICI
Vijest o gubitku Njegovog Veličanstva Aleksandra, žrtve užasnog atentata, duboko je uzbudila Kraljicu i Mene. Molim Vaše Veličanstvo da primi najživlje saučešće u žalosti koja je tako surovo pogodila Kraljevski Dom i jugoslovenski narod. Primite uvjerenje 0 vrlo dubokom učešću koje uzimamo u bolu koji je prouzrokovao tragični do-gadjaj.
NJEGOVA SVETOST PAPA NJ. VEL. KRALJICI
Bolno dirnuti tragičnom vješću 0 odvratnom zločinu, koji je pokosio život Njegovog Veličanstva Kralja Aleksandra, hitamo da izrazimo Vašem Veličanstvu i cijelom jugoslovenskom narodu naša iskrena osjećanja žalosti kojima saučestvujemo u Vašoj žalosti 1 da ćemo se moliti da nebo spusti svojo milost 1 utjehu na Vaše Veličanstvo, Kraljevski Dom i čitav narod.
V FiXND ..ISTRE"
ni
Ivo Klarit, Maribor sa fond »Istre* nemor/ui lično prisustvovati sahrani Nj. Vel.
Viteikoc) Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. Slava Mu! Din U prošlom broju' objavljeno .	» 33-'7/
Ukupno . . . Din
»Istra, izla.i svako« tjedna n petak. _ Uredništvo dinara; za inozemstvo dvostruko; za Ameriku 2 ! Ive Mihovilovlć. Jukićcva ni. 3C. — Za urodništ-z
'33.832.60
uprava nalaza se a Zagrebu, Masarykova ulica28 II. — torci Čekovnog računa 38.789. — Pretplata- z* Hint«	...
dolara na godinu. — Oglasi se raCunaJu po cjenik- —	l. ^davačj KONZORCIJ »ISTRA«, Masarykova ni R28 II
|v-3 odgovara: Dr. Pran Brnčić, advokat. Samostanska 6. — Tisak: Stečajnina Jugoslovenske Stampe d^d Zmrrnh tur. Ta
odgovara Radolf polanović, Zagreb, Ilica bro] 131.
za po
Stam po d. d., Zagreb Masarykova 28a. — Za tl»kar®