KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (1).
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 DECEMBRA 1940
BR. 16371
N. V. Philips’ Gloeilampenfabrieken, Eindhoven, Holandija.
Električna cev pražnjenja.
Prijava od 22 februara 1939.	Važi od 1 maja 1940.
Naznačeno pravo prvenstva od 22 februara 1938 (Holandija).
Ovaj se pronalazak odnosi na električnu cev pražnjenja u kojoj su predviđena sredstva za suzbijanje sekundarne emisije sa zida cevi ili sa drugih izolacionih tela koja se nalaze u cevi a zbog koje sekundarne emisije nastaju pozitivna punjenja. Zatim se ovaj pronalazak odnosi na postupak za izradu takvih cevi.
Kao što je uopšte poznato u mnogim slučajevima na delove, koja ne spadaju u elektrodni sistem, kao npr. na zid cevi, nailaze elektroni te pri tome zavisi od konstrukcije elektrodnog sistema da li je veći ili manji deo zida izložen bombardovanju elektronima. Pošto na ta tela nailaze primarni elektroni koji se kreću velikom brzinom, mogu se iz zida cevi i iz ostalih tela ispuštati sekundarni elektroni koji izazivaju pozitivna punjenja kada je broj sekundarnih elektrona, ispuštenih iz zida na koji nailaze elektroni, na svaki primarni elektron veći od jedinice, kao što je to većinom slučaj kod tih defova pri uobičaj-nim naponima. U ovoj prijavi je odnos broja sekundarnih elektrona na svaki primarni elektron obeležen slovom 8.
Dok sa jedne strane zbog tih pojava nastaju neželjene prilike u pogledu napona mogu se usled takvog bombardovanja elektronima oslobađati gasovi iz staklenog zida i drugih delova a time se u znatnoj meri skraćuje trajanje cevi.
Da bi se ti nedostaci po mogućstvu iz-begli već su predlagaha razna sredstva. Tako je npr. poznato da se stakleni zid ili ostali izolacioni delovi prevlače nekim stru-jovodnim slojem a koji se vezuje sa ne-
kom tačkom određenog potencijala; tako-đe je poznato da se takvi izolacioni delovi cevi prevlače izolacionim polusprovod-nim materijama, pri čemu su u nekim slučajevima svojstva materije i obrazovanje nanesenog sloja takva da se dobije sloj u kom je $ manje od 1. Tako je npr. poznato da se zid neke električne cevi pražnjenja snabdeva nekim hrapavim, često crnim, slojem npr. od ugljenika, hromovog oksida ili sličnog. U tu je svrhu predlagan i alu-minium-ofcsid i ako taj oksid već pri naponima većim od 150 do 200 V daje S veće od 1. Poznate su takode cevi u kojima je zid prevučen slojem grafitnog premaza (,,aquadag“) i u kojima je taj sloj vezan sa nekom tačkom određenog potencijala npr. sa katodom. I taj sloj ima S veće od
1.	Dotični organ dobija time takav napon da praktično više ne privlači primarne e-lektrone tako da se napred pomenuti nedostaci mogu izbeći.
Ovaj se pronalazak odnosi na primenu u pomenutu svrhu drugih materija koje nemaju nedostatke koji su skopčani sa pri-menom poznatih materija a koje osim toga pružaju nekoliko vrlo važnih preimuć-stava koja se ne mogu postići nijednom od poznatih materija tako da ovakve materije imaju mnogo šire područje primene nego li poznate materije.
Prema ovom pronalasku je na jednom delu ili na više delova zida ili drugih izolacionih tela neke električne cevi pražnjenja nanesen sloj koji se sastoji od jednog oksida ili sulfida, ili više oksida ili sulfida volframa, molibdena, bakra ili srebra a ko-
Din 15.—
ji sloj ima takvu strukturu da je S manje od 1 pri naponima do 300 ili 350 V.
Pri,mena ovih materija pruža najpre to preimućstvo da se te materije na vrlo jednostavan način mogu dovesti u željenu konfiguraciju kako je to opisano podrobnije u nastavku. Osim toga naspram nekih od poznatih materija postoji to preimućstvo da se ne mora uspostaviti nikakva e-lektrioka veza sa nekom taokom određenog potencijala, međutim ne nastaje nezgoda koja je skopčana sa drugim materijama kao sa hrapavim ugljenikom ili sličnim, a koja se sastoji u tome što nanesena materija lako otpada sa zida ili kog drugog izolacionog dela, ipošto oksidi prema ovom pronalasku vrlo dobro prijanjaju uz podlogu. Zatim ove materije imaju S manje od 1 do približno visokih napona a to je takođe važno preimućstvo npr. naspram već poznatog aluminium-oksida.
Naposletku ovde pomenuta jedinjenja imaju to vrlo važno svojstvo da ona imaju vrlo dobro dejstvo i u tako tankim slojevima da ostaje očuvana providnost zida na kome su nanesena. Zbog toga se ove materije mogu primeniti sa dobrim uspehom ne samo u onim slučajevima u kojima se mogu upotrebiti i već poznate materije, kao npr. u običnim pojačivačkim ce-vima ili sličnom, nego čak i u onim slučajevima u kojima je korisno ili potrebno da zid cevi ostaje providan u svrhu zračenja toplote ili radi vidljivosti nekog dela koji se nalazi u unutrašnjosti cevi pražnjenja. Ovakav je slučaj naročito u cevima sa fluorescentnim zaklonima, u foto-ćelijama, u indikatorima podešenosti na talas, cevima za osvetljavanje, cevima za ultravioletne znakove i sličnim. Ovde treba pod izrazom „providan11 da se podrazumeva stanje pri kom se kroz taj sloj može raspo-znati svako telo. Pošto se dosada poznate materije ne mogu primeniti za ovu svrhu to tek ovaj pronalazak omogućuje da se u cevima pražnjenja ovde pomenute kategorije izbegnu škodljive pojave koje potiču od električnih punjenja na zidu. U ovim se slučajevima prema ovom pronalasku u-potrebljavaju slojevi čija debljina zgodno nije veća od 2 mikrona.
Napred pomenuta svojstva nisu samo vrlo važna pri upotrebi ovih materija kao prevlaka na delovima zida neke električne cevi pražnjenja nego i kao prevlaka na drugim izolacionim telima koja se nalaze u cevi, naročito na oni-m delovima koji moraju da propuštaju toplotne zrakove.
Prema ovom pronalasku može se prevlaka na zidu neke električne cevi izraditi na jednostavan način ovako. U unutrašnjo-
sti kruške neke električne cevi pražnjenja postavlja se neka tanka volframska spirala naspram dela zida koji treba da se prevu-če. Potom se unutrašnjost te kruške eva-kuiše do pritiska odprilike od 2 mm živinog stuba pa se volframska spirala usija na temperaturu otprilike 2300° C, pri čemu volfram isparuje sa spirale. Pošto ovo is-parivanje nastaje u razređenoj atmosferi kiseonika to se na delu zida, koji leži naspram spirali, taloži tanki sloj u ovom slučaju providnog volframovog oksida modre boje. Zatim se volframska spirala može opet izvaditi pa se cev može na poznati način snabdeti elektrodnim sistemom i dovršiti. Osim napred pomenutog postupka mogući su za izradu ovakvog sloja razni drugi postupci. Tako se npr. ne mora is-parivati metal nego samo željeno jedinje-nje u vakuumu ili u atmosferi nekog indiferentnog gasa a moguće je takođe da se oksidi i slično nanose prskanjem na deo koji treba da se prevuče. Ipak je ustanovljeno da napred podrobnije opisani postupak daje vrlo dobre rezultate i da se uop-šte dobije najbolje dejstvo vol framskim oksidom ili molibdenskim oksidom.
Na crtežu je radi objašnjenja ovog pronalaska pretstavljen jedan deo nekog indikatora podešenosti na talas. Tu oznaka 1 obeležava jedan deo zida cevi, oznaka 2 šematski pretstavljenu katodu, oznaka 3 obeležava šematsku upravljačku elektrodu, a oznaka 4 anodu koja je s unutrašnje strane prevučena nekom fluorescentnom materijom. Osim toga je na crtežu pretstavljen još jedan deo neke upravljačke rešetke 5 i jedan deo anode 6. Na jedan deo kruške, i to na onaj deo na koji najlakše mogu naići elektroni koji odlaze sa kato-de, nanesen je sloj 7 koji se sastoji od jednog ili više oksida ili sulfida volframa molibdena, srebra ili bakra. Ovaj je sloj tako providan da se fluorescentna anoda lako može spolja uočiti. Na crtežu su osim toga pretstavljeni izolacioni delovi 8 i 9 pa i podupirači 10 i 11 koji nose elektrodni sistem.
Patentni zahtevi:
1.	Električna cev pražnjenja u kojoj je bar jedan deo zida, ili kog drugog izolacionog dela, prevučen slojem koji ima § manje od 1 pri naponima do 300 i 350 V, naznačena time, što se taj sloj sastoji od jednog ili više oksida ili sulfida volframa, molibdena, bakra ili srebra.
2.	Električna cev pražnjenja prema.za-htevu 1, naznačena time, što je na nekom providnom delu staklenog zida nanesen sloj koji se sastoji od jednog ili više oksi-
da volframa ili molibdena, a čija debljina nije veća od 2 mikrona.
3.	Postupak za izradu električne cevi pražnjenja prema zahtevu 1 ili 2, naznačena time, što se sloj zgodno od volframo-vog ili molibdenovog oksida, nanosi na jedan deo zida cevi usijavanjem nekog tela od volframa ili molibdena u razređenoj atmosferi kiseonika.
4.	Postupak za izradu električne cevi pražnjenja prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što se bar jedan deo zida, ili nekog drugog izolacionog dela cevi, prskanjem prevlači slojem jednog ili više oksida ili sulfida volframa, molibdena, bakra ili srebra.
>bfe libEisi ss jfEOulgo^I >
■ nsSsnssn t2 iti I trvaiiies snt3iq Bins^nŠEig §O rn "j ,fib:s osi; ;33[ isd i; o;š ,s msiafiriB-tg tivso Elsb, gc. obslosi -gogrnb .	e!: . o sl:. L. goabsi msio .3’iq
■
’
j V"
-
[c:	-	::	i ' . .	-
'
'
«
■
Ad pai. br. Vbili
s š M
' *
"H