KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (1).
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 JANUARA 1941
BR. 16410
Telefunken Gesellschaft fur drahtlose Telegraphie m. b. H., Berlin, Nemačka.
Prijemnik za let ka cilju sa optičkim i akustičkim pokazivanjem.
Prijava od 11 avgusta 1938.	Važi od 1 aprila 1940.
U cilju letenja ka cilju se kao što je poznato up o trebi ju je kombinacija kakvog okvira sa kakvom pomoćnom antenom. Na sl. 1 je sa R predstavljen dvojni kružni diagram jednog normalnog okvira za o-dređivanje smera. Ako se sad diagrami kakvog okvira i kakve pomoćne antene su-perponuju, to se postajući diagram za u-pravljanje može predstaviti kakvom kardi-oidom. Matematički se postajanje ovog diagrama može objasniti prema sledečem:
Jednačina upravljanja okvira u polarnim koordinatama je n = cos p
jednačina pomoćne antene r2=l. Dodavanjem, t. j. sprezanjem oba visoko-frekventna napona dobi ja se za kombinaciju obe antene:
r=n±r2= 1 + cos <p (Kardioida). Znak + je stavljen iz razloga, što se spre-zanje obe antene može vršiti u jednom ili drugom smeru. Grafički su postajući diagrami pokazani na sl. 1 kao krivulje Ci i C2.
U praksi naravno ne postaju čisti kar-dioidni diagrami. Matematički bi to značilo, da jednačinama upravljanja obe antene pristupaju dalji faktori n. pr. konstantni faktori.
Takvi kardioiidni diagrami se daju sad na poznat način iskoristiti u cilju leta ka cilju (meti). Na si. 2 je šematički pokazan jedan takav prijemnik za letenje ka cilju. Na prijemnik PE je priključen okvir AR. Pomoću sprežne petlje K može osim toga pomoćna antena Ah biti priključena sprezanjem na ulazno kolo prijemnika. Na izlaz prijemnika je preko kakvog transformatora Tr priključen usmerivač S sa in-
strumentom za pokazivanje. Posredstvom oba, pomoću G spojena, preključni-ka Ui i Ua je moguće, da se pomoćna antena priključi sprezanjem na prijemnik u jednom ili drugom pravcu i da se isto tako od S dolazeća jednosmislena struja odašilje u jednom ili drugom pravcu kroz in-strumenat J-i. Ako se sad oba uključnika Ui i U2 pomoću kakvog pogonskog uređaja trajno preključe na taj način, što u oba krajnja položaja probave isto vreme, to postaju naizmenično u ritmu preklju-čivanja obe kardioide za upravljanje i prijem koje su ucrtane na si. 1. Ako se sad n. pr. kakav otpremnik nalazi u smeru strele, to prijemnik dobija pomoću obe kardioide podjednake količine energije. Pošto se sad instrumenat Jn preključuje u istom taktu kao i diagrami, prijema, to kroz njega protiiču iste struje sa smerom koji se menja u ritmu frekvence preklju-čivanja. Ako je sistem skazaljki dovoljno spor, to se skazaljka nalazi trajno na nuli. Ali ako vazdušno vozilo odstupi od direktnog otpremnog pravca, to se iz obe kar-diioide dobij’aju različito veliki iznosi prijema. Isto su tako različito velike jedno-smislene struje koje teku kroz imstrume-nat, i skazaljka se iz svog nultog položaja skreće na jednu stranu. Podesnim vezivanjem može biti postignuto, da skazaljka skreće u levo, kad vazdušno vozilo skreće u levo od kursa (pravca) i isto tako obratno. Ovaj se način pokazivanja u praksi označava kao pokazivanje stajanjem (,,Standanzeige“).
Na si. 3 je pokazan vremenski tok napona koji se nalazi na instrumentu Jn, i
Din 25.—
to za slučaj, da se otpremnik nalazi u pravcu strelice.
Na sličan se način kao što j,e poznato daje izvesti i letenje ka cilju ipomoću čujnog pokazivanja (pokazivanje slušanjem). U ovom se cilju instrumenat zamenjuje kakvom slušalicom za stavljanje na glavu. Preključnik U2 i usmerivač S izostaju. U ovom slučaju mora sad i preključna frekvenca biti izabrana drukčije, da bi še moglo u slušalici razlikovati bočno odstupanje od pravca leta, i to celishodno na taj način, što se preključivanje vrši u ritmu komplementarnih Morzeovih znakova (e—t ili a—u). Na si. 4 je za ritam preključiva-nja e—t pokazan vremenski tok napona koji se nalazi na slušalici, i to isto tako za slučaj, da se otpremnik nalazi u pravcu strele. Ucrtana krivulja predstavlja obvoj-nu krivulju (anvelopu) niske frekvence. Vidi se, da su na slušalici nalazeći se naponi po iznosu jednaki, t. j. u slušalici se čuje kakav trajan zvuk. Kod bočnog odstupanja vazdušnog vozila od diretnog kursa ka otpremniku se jedan ili drugi od oba znaka javlja jače.
Po sebi je poznato, da se ka pokazivanju slušanjem dodaje dopunski kakav uređaj za vidljivo pokazivanje. SI. 5 pokazuje jedno takvo vezivanje. Paralelno sa slušalicom je preko transformatora Tr i usmerivača S priključen dalji transformator Xr2, na čijoj sekundarnoj strani leži kakav pokazni instrumenat, koji se zasniva na balističkom principu. Jedan takav instrumenat može n. pr. biti tako izveden, da se sistem obrtnog kalema tako obrće u kakvom nehomogenom polju, da se 0-brtni kalem pri većim skretanjima nalazi u polju manje veličine. Način dejstva uređaja pokazanog na si. 5 je bliže opisan u odnosu na si. 6 i 7.
Da bi se način dejstva instrumenta Jb jasnije prikazao, na si. 6 je pretpostavljeno, da postoji samo slovo e, dok se na si. 7 javlja slovo t. Pri odgovarajućem skretanju vazdušnog vozila od direktnog pravca ka otpremniku javljaju se razume se oba znaka sa različitom amplitudom. Ako postoji dakle n. pr. samo znak e (si. 6a), to kroz usmerivač S protiče jednoismislena struja koja je pokazana površinom E. Na sekundarnoj se strani Tr2 iindukuju impulsi struje, kao što su pokazani na si, 6b. SI. 7b pokazuje način dejstvu za slučaj, da postoji samo slovo t. Jedno-smislena struja koja teče kroz usmerivač S se tada predstavlja površinom T. Iz si. 6b i 7b se vidi, da od oba blizu jedan drugom nalazeća se impulsa struje najpre nastaje pozitivni, ako pretegne slovo e, a negativni ako je t glasnije. Pošto je sad,
kao što je već rečeno. Jn izveden kao balistični instrumenat, to on reaguje samo na prvo dolazeći impuls struje, dakle će pri glasnijem e skretati na jednu stranu, a pri glasnijem t skretati na drugu stranu. Ali ovaj način pokazivanja ima sad znatnu nezgodu, da balistični pokazni instrumenti reaguju na atmosferske smetnje i pri tome veoma lako daju povoda za neispravan let. Ova se vrsta pokazivanja u praksi označuje kao „trzajno poikazivanje“ („Zuckan-zeige“).
Da bi se izbegle nezgode ovih poznatih odnosno predlaganih uređaja, to se po pronalasku predlaže prijemnik za letenje ka cilju sa optičkim i akustičnim pokazivanjem, koje se odlikuje time, što ima kombinaciju optičkog pokazivanja stajanjem i čujnog pokazivanja uz upotrebu kakvog uključnog uređaja, koji se stavlja u dejstvo* u ritmu znakova, i kakvog uključnog uređaja, koji se stavlja u dejstvo u ritmu komplementarnih Morzeovih znakova, koji tako zajedno dejstvuju, da od antenskog sistema primljena energija u svakom uklju-čnom položaju uključnog uređaja koji radi u komplementarnom ritmu deluje na u-ređaj zvučnofrekventnog pojačivača svagda samo za vreme onog uključnog položaja uključnog uređaja, koji radi u ritmu jednakih znakova, koji položaj odgovara jedroj kardioiđi prijema'. Naprotiv antenska energija upravlja optičkim pokaznim uređajem samo preko uključnog uređaja koji je stavljen u dejstvo u ritmu jednakih znakova.
Bitnost se pronalaska dakle sastoji u tome, što se aktivnost pojačavajućeg uređaja upravlja prema meri postojeće izlazne energije koja postoji kod jedne odnosno druge kardioidie prijema, i to tako, da se svakoj od različitih delatnosti podređuje izvestan određeni položaj uključnika koji vrši preključivanje u ritmu komplementarnih znakova. Usled toga će zvučno frekventni napon, koji dospeva preko uključnog uređaja koji se preključuje u komplementarnom Morzeovom ritmu, pri jednom uključnom položaju ovog uključnog uređaja dospeti na uređaj zvučno frekventnog pojačivača koji je otkočen prema meri izlazne energije koja postoji kod jedne prijemne kardioide a kod drugog uključnog položaja ovog uključnog uređaja dospe-vaju na zvučno frekventni uređaj koji je otkočen prema meri izlazne energije koja postoji kod druge karidoide prijema.
Optički pokazni uređaj, koji daje pokazivanje stajanjem biva upravljan jedino preko uključnog uređaja koji se stavlja u dejstvo u ritmu jednakih znakova.
Na si. 8 je pokazano jedno radi prime-
ra izvođenje misli pronalaska. Na prijemniku Pe su na poznat način priključene obe antene, pri čemu se pomoću preključnika Ui periodično menja pol napona neuprav-Ijene antene. Na itzlazu leži preko transformatora Tra instrumenat J.w koji u ovom slučaju na malo drukčiji način pomoću u-ključnika U2 dobija struju od oba usmeri-vača Si i S2. Oba uključnika Ui i U2 su međusobno spojena i jednovremeno vrše pre-ključivanje. Dopunsko čujno pokazivanje po pronalasku se stavlja u dejstvo pomoću uključnika U3, koji uključivanje vrši u tempu e— t. Dve ceviRoi i R02 su, slično pro-tivtaktnom vezivanju, priključene na slušalice pomoću transformatora Tri. Baterija rešetke daje preko otpora Wi i W2 tako visoke negativne napone rešetkama cevi, da se ove zakoče. Osim toga se (Sada na rešetke priključuju jednosmisleni naponi ali dopunski, tako, da se cevi otkočivaju na-izmenično u ritmu uključivanja preključnika U2. Kao jtedmoismiisleni naponi za otkoči-vanje obe cevi se upotrebljuju opadanja napona, koja se prouzrokuju na instrumentu Jn strujama koje dolaze od usmerivača Si i S2. Ova se opadanja napona sabiraju sa regulišućim prednaponom jedne cevi i uvećavaju ovaj, tako, da cev ostaje zakočena, dok se druga cev otkočuje smanjenjem prednapona. U prvom sledečem periodu uključivanja odnosi su obratni. Dalje se kakvim naročitim namotajem transformatora Trs preko kondenzatora Gi i G2 na obe rešetke priključuje u ritmu uključnika Us niskofrekventni niaizmenični napon.
Način dejstva vezivanja je sad sledeći:
Cevi se otkočivaju naizmenično u ritmu frekvence za prekretanje preključnika U2 i to tako, da je cev R61 otkočena, kad je uključena leva kardioida, t. j. kad se u-klj'učnik U2 nalazi u položaju U2I. Cev R62 će biti otkočena tada, kad se uključi desna kardioida, t. j. kad se uključnik U2 nalazi u položaju U2r. Dopunski cev R61 dobija ni-skoifrekventni naizmenični napon u ritmu slova e a R62 u ritmu slova t. Za vezivanje znaka e .se preključnik Ua nalazi u položaju Uska za vezivanje znaka t u položaju Usr. Kod jednakosti obe kardioide (direktan let ka otpremniku) otkoče se obe cevi R61 i R62 na isti način, i stoga su i amplitude u oba anodna kola tekućih pojačanih naizmeničnih struja znakova e i t podjednako velike, t. j. one se dopunjuju u jedan trajan ton. U drugom slučaju, t. j. kad vaz-dušno vozilo ne leti direktno ka otpremniku pojavljuje se jedan od oba znaka jače (glasnije).
Korist ovog pokaznog uređaja leži pre svega u tome, što je moguće jednovremeno vidljivo i čujno pokazivanje, a da ne po-
stoje nezgode inače uobičajenog vidljivog pokazivanja. Uređaj je dalekosežno neoset-Ijiviji prema atmosferskim smetnjama. Da bi se izbegle smetnje, koje mogu nastati usled nejednakosti obe cevi R01 i R62 (n. pr. usled različite emisije) to je celishodno, da se na podesnim mestima postave reguli-šući članovi, n. pr. u obliku otpora. Otpori tada treba da se tako podese, da obe cevi praktično imaju iste podatke.
Kod primera koji je opisan na si. 8 moguće su razne varijante. Tako je n. pr. moguće, da se razna preključivanja preduzi-maju pomoću podesnih cevnih rasporeda. Kod upotrebe mehaničkih uključnika će se ovi podesno staviti na jednu osovinu i po-goniće se kakvim zajedničkim izvorom snage. Kod primera izvođenja pokazanog na si. 8 je utrošak srazmerno veliki. Ova se nezgoda po daljem pronalasku otklanja time, što se upotrebljuje samo jedna cev, čijoj se rešetci dovodi konstantan zvučni naizmenični napon. Dopunski se rešetci cevi u ritmu komplementarnih Morzeovih znakova dovode naponi koji vladaju na optičkom pokaznom instrumentu.
Na si. 9 je pokazana jedna šema vezivanja za jedan takav primer izvođenja. Sa 1 je označen pokazni instrumenat kakvog normalnog prijemnika za letenje ka cilju. Paralelno sa ovim instrumentom se nalazi kakav na primer visokoomni potenciome-tar 2, čiji je srednji priključnik preko baterije 3 rešetke vezan sa katodom cevi 4. Naponske tačke potenciometra 2 su stavljene na preključne kontakte preključnika 5, čiji je uključni krak preko otpora 6 vezan sa rešetkom cevi 4. Osim toga je na rešetku cevi 4 preko transformatora priključena konstantna zvučna frekvenca f. U anodnom kolu cevi se nalazi kakav telefon, koji je na primer priključen preko kakvog transformatora. Preključnik 5 sad vrši uključivanje u ritmu komplemntarnih Morzeovih znakova i time na rešetku cevi priključuje naizmenično napone (koji vladaju na kraljevima instrumenta 1. Pri podesnom izboru baterije 3 rešetke može radna tačka cevi biti tako postavljena, da se ona približno nalaze u sredini karakteristike.
Stavljanjem u dejstvo uključnika 5 se sad stepen pojačanja cevi više ili manje pojačava ili slabi uvek prema naponima koji vladaju na instrumentu 1. Ako je na primer prijemnik tako upravljen (orienti-san), da pravac cilja pokazuje na otpremnik bočno, to se, kao što je poznato, na instrumentu dobija napon, koji pokazuje ovo bočno odstupanje. Na primer na gornjoj tačci instrumenta 1 postoji kakav pozitivan napon. Cev 4 će tada više pojača-
vati, ako uključili krak od 5 naleže na gornji uključni kontakt. Ako ovom položaju odgovara n. pr. slovo a, to se ovo slovo takođe javlja kao jasniji ton u .slušalici.
Nezgoda pokazanog uređaja se sastoji u tome, što se cevi o<sim niske frekvence i preključne frekvence uključnika 5 dovodi još jedna frekvenca koja postaje usled preključivanja antena za upravljanje koje su upotrebljene kod prijemnika za letenje ka cilju. Ovo se primećuje po nečistoći tona. Za izbegavanje ove nezgode može između instrumenta 1 i potenciometra 2 biti predviđena zvučna selekcija za gore pome-nutu frekvencu.
Kod gore pomenutih primera izvođenja se instrumentu za vidljivo pokazivanje, koji ustvari treba da daje pokazivanje stajanjem, uvek još dodaju mali trzajni impulsi.
Objašnjenje ovih trzajnih impulsa je dato pomoću si. 10. SI. 10 pokazuje principijelno priključak optičkog instrumenta 8 na prijemnik 9. Na izlaz prijemnika je priključen transformator 10, sa čije se sekundarne strane napaja usmerivač 11. Jedno-smiislena struja usmerivača se preko pre-ključnika 12 dovodi instrumentu 8. Na si. 12 su grafički pokazani naponi koji svagda postoje na usmerivaču 11. Na ovoj je slici levo pokazan slučaj, da aparat za letenje ka cilju odstupa od direktnog pravca u levo, dok je desno pokazano odgovarajuće odstupanje u desno. Vidi se, da je na je-dnosmisleni napon superponovan mali na-izmenični napon. Preključivanjem pomoću naizmeničnog napona instrumentu 8 dovodi i jednosmisleni napon u ritmu preključivanja. Usled ovog instrumenat dobija dopunske impulse struje, koji čine skoro nemogućim pokazivanje stajanjem. Takođe i upotreba sporih instrumenata daje samo malo poboljšanje.
Prema daljem pronalasku se stoga između niskofrekventnog usmerivača 11 i preključnika 12 za instrument 8 uključuje transformator.
SI. 11 pokazuje jedno takvo vezivanje. Sa sekundarne strane transformatora 10 se preko usmerivača 11 napaja primarna strana transformatora 13. Sekundarna strana transformatora 13 je preko preključnika 12 direktno vezana sa instrumentom 8.
Međuuključenjem transformatora 13 se otklanja od instrumenta 8 svaka komponenta jednosmislene struje. Na si. 13 su n. pr. grafički predstavljeni naponi koji vladaju na sekundarnoj strani transformatora 13. Po preključivanju preključnikom 12 dobijaju se naponi, kao što su pokazani na si. 14. Iz si. 14 se jasno vidi, da se instrumentu mogu dovoditi samo pojedine
poluperiode kakve naizmenične struje. Pri podesnom izvođenju se stoga dobija mirno mestno pokazivanje.
Patentni zahtevi:
1.	Prijemnik za let ka cilju sa optičkim i akustičnim pokazivanjem, naznačen time, što ima kombinaciju optičkog pokazivanja stajanjem i čujnog pokazivanja uz upotrebu kakvog uključnog uređaja (Ui, U2) koji se stavlja u dejstvo u ritmu jednakih znakova i uz upotrebu kakvog uključnog uređaja (Us) koji se stavlja u dejstvo u ritmu komplementarnih Morzeovih znakova, koji tako zajedno dejstvuju, da od antenskog sistema primljena energija u svakom ukljiu-čnom položaju uključnog uređaja koji radi u komplementarnom ritmu utiče na zvučno frekventni pojačavajući uređaj svagda samo za vreme uključnog položaja, koji odgovara jednoj kardioiidi pnijema, uključnog uređaja koji radi u ritmu jednakih znakova, dok antenska energija upravlja optičkim pokaznim uređajem samo preko uključnog uređaja koji je stavljen u dejstvo preko znakova jednakih u ritmu.
2.	Prijemnik za let ka cilju po zahtevu
1,	naznačen time, što ima zvučno frekventni pojačavajući uređaj koji se sastoji iz dve cevi, čije se cevi u ritmu preključivanja uključnog uređaja (U2) naizmenično otko-čivaju naponom prijemnika i čijim se rešetkama preko uključnog uređaja (U3) u ritmu komplementarnih Morzeovih znakova dovodi niskofrekventni napon.
3.	Prijemnik za let ka cilju po zahtevu
2,	naznačen time, što se prijemnikovi izlazni naponi koji služe za optičko pokazivanje priključuju preko preključnika (U2) naizmenično na rešetke obe cevi.
4.	Prijemnik za let ka cilju po zahtevu 1 do 3, naznačen time, što su kao uključni uređaji predviđeni preključnici sa elektronskim cevima.
5.	Prijemnik za let ka cilju po zahtevu 1, naznačen time, što je jedna pojačavajuća cev, na čijoj se rešetci nalazi konstantna zvučna frekrenca, u ritmu komplementarnih Morzeovih znakova vezana sa obe naponske tačke pokaznog instrumenta, tako, da je njen stepen pojačanja uvek prema pravcu cilja veći ili manji.
6.	Prijemnik za let ka cilju po zahtevu 5, naznačen :ime, što se frekvenca preključivanja obe antene otklanja od pojačava-juće cevi pomoću selekcije tona.
7.	Prijemnik za let ka cilju po zahtevu 1 do 6, naznačen time, što je između niskofrekventnog usmerivača i prekključnika za pokazni instrumenat uključen kakav transformator.

Fig. Z.

Fig A
£ P	:	e	^1 R
T [i] p	T t v	r	Ti 	 	 r r
Fig. 0.0. |/\ k		Fig. la. k r
v y		V f
Fig. Ob. Fig. 70.

-



	. -v ■■	*		
	-		■
-v	:			
-A			


-



	. -v ■■	*		
	-		■
-v	:			
-A			

Ad pat. br. 16410
9
Fig. 10.
n
n

/4
7?rr?7,
Fig. n.
m
Fig 15.
n
wwwww&t

Fig. /4.
©