Poštarina pl

God. VIL Broj 6.
Zagreb, 8, februara 1935.
Pojedini bro| stoji 1.50 dinara
O Julijskoj Krajini mora se voditi više računa nego do sada. U prvom redu zbog Julijske Krajine same, ali i zbog Jugoslavije. Računati treba, da je to problem, koji postoji i preko kojega se ne može.
Dr. I. M. Č o k.
ISTRA
Sto duguje jedan narod svojoj moi-njini, koja živi izvan granica nacionalne države, dokazali su najbolje Nijemci u Saaru. Sav njemački narod te sudjelovao kod plebiscita; zato je i uspjeh bio tako častan i potpun!
Dr. I. M. Č o k.
CMmo SAVEZA JUGCmOVENSKIH EMIOtANAIA IZ JULIJSKE KRAJINE
tr?^ .dfoiiAW, f,„ ,-,y	, ,	,	»>
JULIJSKA KRAJINA I JUGOSLAVENSKA JAVNOST
U novoj beogradskoj tjednoj reviji za kulturna socijalna, privredna i polit.ćka pitanja" (br. 3, 2 februara 1935' napisao je pretsjednik našega. Saveza emigranata ovaj članak štampan na uvodnom mjestu.
Jugoslovenska javnost ne vodi dovoljno računa o Julijskoj Krajini, to jest o onom dijelu jugoslovenske ze mije, koja je poslije svjetskog rata, na temelju rapalskog ugovora, pripala Italiji. A ipak je to zemlja, koja je kroz hiljadu i više godina bila povezana u jednu cjelinu sa teritorijalna, koje su poslije rata pripale Jugoslaviji. Svi razlozi, geografski, historijski, etnografski, pa i ekonomski i strateški, govorili su za naše pravo na tu zemlju; ali glavni razlog leži u samom narodu i u njegovim osjećajima. U srcu i u duši tog naroda živi nepatvoreno i iskreno jugo-slovensko nacionalno osjećanje.
Gubitak, koji je pretrpjela naša nacija time, što je u Rapala morala ustupiti deset hiljada kvadratnih kilometara nacionalne teritorije, na kojoj u kompaktnim masama živi 600 hiljada svijesnih Jugoslovena, dakle vlastite braće, bio je vrlo težak. Ali je još teži uslijed nemile sudbine, kojoj je podvrgnut ovaj dio našeg naroda. Lišen svakog prava, on je izgubio sve svoje nacionalne institucije. Nema prava udruživanja i zborovanja, rasturene i zabranjene su sve njegove mnogobrojne kul-turno-prosvjethe organizacije, uništeno mu je narodno školstvo, koje je bilo na većoj visini, nego li školstvo u većini provincija stare Italije. Oduzeta mu je razgranata i solidna zadružno-gospo-darska organizacija, zabranjene knjige i novine na narodnom jeziku, a da i ne govorimo o nepretrgnutoj seriji političkih i drugih progonstava.
Reakcija jugoslovenske javnosti na sve to što se. dešavalo, i što se još svako-dnevno dešava, nije bila ona, koju je zaslužio herojski otpor naše braće pre-!?0.-.s,r.^yi’ce‘ U borbi protiv postupaka fašističke Italije, čiji je cilj, po ciničkom priznanju najmjerodavnijih, potpuna asimilacija ove »bezimne grupe pobjedjenih«, naš narod pod Italijom nije osjećao dovoljnu potporu sa strane svoje braće u slobodi.
Još godine 1923 izdat je zakon, kojim je zaveden italijanski jezik kao jedini nastavni jezik u italijanskim školama, i time je naša manjina pod Italijom preko noći izgubila sve svoje školstvo:	preko 530 osnovnih, dobro
uredjenih škola, pored 8 srednjih, koje su obustavljene odmah poslije rata. Da li ne bi bilo prirodno, da su se onda javili pozvani prestavnici jugoslovenske javnosti, kao n. pr. udruženja učitelja, profesora, univerziteti, akademije nauka, itd., da dignu protest protiv ova-kovog nasilja, protiv uništavanja kulturnih tekovina, protiv gaženja naj-osnovnijeg prava, “ osnovne nauke na bazi maternjeg jezika?
Zar Ii ne bi bilo opravdano očekivati od jugoslovenskog zadrugarstva, da je onda, kada je preko 330 slobodnih ju-goslovenskih zadruga, jednim aktom oduzeto i stavljeno pod fašističku vlast, diglo svoj glas protesta; u toliko prije, što su sve te zadruge još do 1918 godine bile sastavni dio raznih zadružnih saveza, koji imaju svoje sjedište na ju-goslovenskoj slobodnoj teritoriji? Zar zadružna svijest i zadružna povezanost zadrugara ne nalaže svim zadrugarima, da se pomognu, kad su drugovi u nevolji?
I tako redom, — bilo je prilika, kad bi logično moralo doći do reakcije i dokaza solidarnosti, pa ipak toga nije bilo, ili bar ne u onoj mjeri, koja bi odgovarala nepravdi koja je učinjena.
Solidarnost Jugoslovenske javnosti potrebna je našoj braći, ne samo kao moralna pomoć u teškoj borbi, nego i zbog toga, da se u svjetskoj javnosti pobudi i utvrdi osjećaj i uvjerenje, da se naša braća u Julijskoj Krajini bore za istinska i najosnovnija prava. Inače, moglo bi se dogoditi, ako ta borba nekog dana, uslijed svoje istrajnosti, izazove diskusiju u svjetskoj javnosti, da naša braća ne naidju na dovoljno razumijevanja kod stranaca, koji ne poznaju spor.
Uslijed tolike pasivnosti, ni šira javnost u samoj Jugoslaviji nije dovoljno informirana o tom problemu i o njegovoj težini. Značajna je na pr. činjenica, da osim nekih manjih publicističkih radova, izišlih iz redova samih emigranata iz Julijske Krajine — nema danas, na našem jeziku gotovo ništa napisano o Julijskoj Krajini, o našem pravu na nju, o nevoljama našeg naroda tamo, o njegovoj teškoj borbi, itd. Ćak jedan Francuz, g. Pierre Jaquin,
KONFINIRAN JE VIKTOR KRIVEC
Z LEPIMI BESEDAMI ZVABL JEN V ZAPOR IN TRILETNO
KONFI NACIJO
Gorica, 31. januarja 1935. (Agis). — Dne 26. decembra pret. 1. so prišli k Krivcu Viktorju, starem 25 let, stanujočem v Prapetnem pri Tolminu karabinjerji. Z največjo prijaznostjo so ga povabili v Tolmin na karabinjersko stražnico češ, da bi ga rad marešijalo nekaj vprašal. Na to lepo vabilo se je Krivec nič hudega sluteč podal s karabinjerji. S te poti pa se še ni vrnil. Pridržali so ga v zaporu.
Imenovani je pred pol leta prišel z rednim potnim listom v Jugoslavijo, kjer je bival v Domžalah in bil zaposlen kot brivec. Za božične praznike pa je hotel obiskati svojce v Prapetnem. Potni list in drugo je imel v redu. Zakaj so ga s tako pretvezo odpeljali in ga za-
prli ni znano. Najprej je bil zaprt v Tolminu, nato pa so ga odpeljali v Gorico. Že večkrat se je zgodilo, da so italijanske oblasti kljub rednemu potnemu listu zaprle tega ali onega. Zato svarimo vse, zlasti mlajše in one ki so prišli šele v zadnjem času v Jugoslavijo, da dobro premislijo predno se odločijo za vrnitev.
*
Gorica, 2 februara 1935 (Agis) — V zadnjem trenutku smo prejeli vest, da je bil Krivec Viktor iz Prapotnega, konfiniran. Omejeni je bil pred kratkem postavljen pred goriško konfinacijsko komisijo, ki ga je obsodila na tri leta konfinacije. Kraj, kjer bo moral prestati kazen, še ni znan.
PRIOR MIRENSKIH LAZARISTOV ZDRAVLIČ KONFINIRAN
Gorica, februarja 1935. (Agis). — V ponedeljek dne 17. decembra je pridrvela na mirenski grad goriška policija in izvršila preiskavo v tamkajšnjem samostanu Lazaristov. Po preiskavi je aretirala lazarista Mlakarja, Klančnika, Martelanca ter priorja Zdravliča. O vzrokih aretacije, o kateri smo že obširneje poročali, se širijo med ljudstvom vsemogoče nasprotujoče si vesti. O usodi
aretiranih lazaristov do danes ni nič znanega.
Pred dnevi pa se je razširila vest, katere pa ne moremo še kontrolirati, da je bil prior Zdravlič postavljen pred goriško konfinacijsko komisijo in konfini-ran. Koliko je resnice na tem, kot rečeno, še ne vemo, vendar pa je po vesteh, ki prihajajo v zadnjem času, in ki govore o vedno številnejših konfinaci-jah, čisto verjetno.
DVA NASA FANTA PRED POSEBNIM SODIŠČEM
VIKTOR BOBEK ARETIRAN IN ODVEDEN V RIM
II. Bistrica, 25. januarja 1935. (Agis) — Nekega dne pred božičnimi prazniki se je po Trnovem in Bistrici razširila vest, da so miličniki aretirali mladeniča Viktorja Bobka, starega oko); 25 let, doma iz Trnovega. Aretirani je živel nekaj časa v Jugoslaviji in je hotel, kot pravijo govorice, tiste dni obiskati na smrt bolnega očeta. Na poti proti domu pa so ga miličniki aretirali, odvedli v zapore in baje po nekaj dneh odpeljali v Rim pred posebno sodišče. Ker je od dneva aretacije minilo že nad
mesec dni so vsi domači in vaščani zanj v velikih skrbeh.
NEZNANA USODA RUDOLFA ŠENKINCA
II. Bistrica, januarja 1935 (Agis) Proti koncu meseca decembra je nenadoma zginil z doma Šenkinc Rudolf, star 27 let, doma iz Šembij. Imenovani je bil pod stalnim policijskim nadzorstvom (ammonizione). Njegova usoda še danes ni znana, vendar pa se splošno govori, da je bil aretiran in tudi odveden v Rim.
DEVET KOPRČANOV OBSOJENIH NA 54 LET JEČE!
OBSODBA SPECIJAL NEGA TRIBUNALA
Trst, 1. februarja 1935 (Agis) — Dne 30. jan. t. 1. je bilo obsojenih pred posebnim sodiščem v Rimu 9 fantov iz Kopra in okolice: Ernest in Nazarij Vatovec, Ferdinand Nemec, Josip Bolčič, Anton Cijak, Benjamin Pobega, Angel Pobega, Lovrenc Vidal in Anton Zidar.
Sodišče je obsodilo Ernesta Vatovca na 12 let, Lovrenca Viđala na 10, Nazarija Vatovca na 8, Ferdinanda Nemca ha 7, Angela Pobego na 5, ostale štiri pa na 3 leta ječe. Vsem sta odpuščani dve leti zaradi amnestije.
FASISTI RAZBILI TRI SLOVENSKE GOSTILNE V BARKOVLJAH
FAŠISTIČNI SKVAD RISTI SPET NA DELU
Trst, februarja 1935 (Agis). ,— Iz Trsta nam poročajo, da so v soboto 2. t. m. opustošene in popolnoma razdejane tri slovenske gostilne v Bar ko vi j ah. Prizadeti slovenski gostilničarji so sledeči: Vrh Vincenc, ki si je šele pred kratkim uredil novo gostilno, Trbižan Jože, znani gostilničar, kateremu so fašisti že dolgo časa grozili, da mu bodo zaprli gostilno in Scheimer Josip.
Barkovlje in vasi okoli Trsta so že v
prvih časih, ko se je pojavljal fašizem mnogo trpele po organiziranih napadih skvadristov. Bilo je to v času, ki so bili kolikor toliko neurejeni in se je fašizem posluževal teh metod, da je lahko ustrahoval ljudi. Kot zgleda pa se je danes ponovno ogrela ona divjaška kri in pričeli so ponovno z razbijanjem in napa-? danjem, čudno je, da se to lahko dogodi v državi in pod režimom, ki se šteje za nosilca civilizacije, dočim dejstva kažejo na popolno brespravno stanje.
Rimski pakt i jugoslavenski nacionalni interesi
U svom govoru izrečenom 2 februara na radio pretsjednik vlade i ministar vanjskih poslova Jugoslavije g. Bogoljub Jevtič rekao je i ovo:
»U povoljnom razvoju medjunarodnih odnosa treba nesumnjivo zabilježiti značajnu činjenicu, koju pretstavljaju u Jtimu potpisani sporazumi od 7 januara ove godine izmedju Francuske i Italije. Pozdravljajući, sporazum izmedju ove dvije velike silo po pitanjima koja se njih neposredno tiču m'i ćemo bb'ie da iznesemo samo sporazum, koji se odnosi na stanje u Srednjoj Evropi u pitanju Austrije.
Ministar inostranih poslova Francuske Lavai i pretsjednik vlade kraljevine Italije Mussolini potpisali su jedan protokol, sporazum. da preporučaju najviše zainteresiranim, državama pristupiti zaključenju jednog medjunarodnog ugovora u okviru Društva naroda, kojim bi se uzajamno obvezale na poštovanje nezavisnosti i cjelokupnosti njihovih teritorija. Isto tako uzajamno bi *e obvezale da se neće miješati u unutarnje stvari država potpisnica, da ne će podržavali, nikakove propagande, agitacije, niti pokušati, intervencije, koje bi imale za cilj da putem sile ugroze teritorijalni integritet ili da pokušaju mijenjati politički i socijalni poredak koje od sila potpisnica
Ovakovu konvenciju trebalo bi da potpišu Austrija i svi njeni susjedi uz pristupanje Francuske, Poljske i Rumunjske, zatim i drugih sila, čije bi pristupanje bilo korisno prema sporazumu kod potpisnika.
Ovako sastavljena konvencija bila bi u stvari još jedna potvrda u obavezi poštivanja osnovnih načela medjunarodnoga javnoga prava i jasnih propisa pakta Društva naroda. Pa ipak, ona je s obzirom, na specijalni slučaj Austrije i eminentnu potrebu daljih osobenih sporazuma, izazvala najjače interesovanje nas članova Male antante i Balkanskog sporazuma.
I Mala antanta * Balkanski sporazum )■>•. svojim posebnim sastancima prošloga mjeseca u Ljubljani » Ženevi štab su na gledište da čuvajući u potpunosti integritet svojih nacionalni hi zajedničkih interesa u njihovoj organskoj cjelini, smatraju sporazume u Rimu kao pozitivan početak jedne opće politike kojoj bi zainteresovani trebali da pridju s iskre-nošću.
Dužnost nam je ovdje s osobenim priznanjem istaći napore Francuske i njenog pretstavnika Lavala, ministra inostranih poslova, da se postignućem sporazuma s Italijom, osiguraju neophodni uslovi za trajnu konsolidaciju odnosa u dunavskom bazenu.
Kraljevina Jugoslavija u čvrstom prijateljstvu i savezničkom odnosu sa Francuskom nije imala razloga, da u svojoj politici sporazuma i saradnje u odnosu prema svojim- susjedima i u ovoj prilici u sporazumu sa svojim saveznicima i ne žrtvujući nijedan svoj ni nacional-ni ni državni interes ne is pit a sa naklonošću sve mogućnosti, koje bi mogie ojačati njenu bezbjednost i vekku organizaciju mira.
Spokojni i sa samopouzdanjem mi možemo pratiti dalji razvoj ove diplomatske akcije, koja može donijeti znatne koristi ako bude upotpunjena potrebnim garancijama za budućnost.
Zadržavajući se za danas na napomeni samo navedenih momenata medjunarodne akcije ostavljam da osobeno govorim drugom prilikom o medjunarodnom položaju Kraljevine Jugoslavije, njenom značaju i njenoj ulozi.«
našao je pitanje naše manjine pod Italijom i njezinih odnosa prema Italiji i talijanskim vlastima toliko važnim i interesantnim u cjelosti, da je o njemu napisao čitavu knjigu, koja je za svaku pohvalu. Isto tako majstorski je obradio to pitanje Nijemac Josip Marz, u svojoj knjizi »Adria-frage«. Na našem jeziku uzalud tražimo jedno veće informativno djelo o tome.
Talijani su, medjutim, od kraja svjetskog rata do danas napisali čitavu biblioteku knjiga o Dalmaciji, o njezinoj prošlosti, o »pravu Italije« na tu zemlju, o »patnjama« njihove braće u »ropstvu«, itd. I te knjige nisu pisali samo dalmatinski italijanaši, nego i italijanski pisci, publiciste, političari, diplomate, državnici, tako,. da danas pitanje »italijanske Dalmacije«, ma da uopće ne postoji, živi u Italiji u uvjerenju italijanskog naroda kao sveto i jedno od najvažnijih nacionalnih pitanja, Tom propagandom uspjevaju i u vanjskom svijetu, jer i ako danas ima malo tih koji vjeruju da je Dalmacija u večini italijanska, — ima ih vrlo mnogo koji drže da je talijanska manjina u njoj ipak mnogo jača, nego li sto u stvari jeste, — jer nikako ne mogu da razume da bi neko toliko agi-
taciju vodio za samo 1 posto pučanstva.
Što duguje jedan narod svojoj manjini, koja živi izvan granica nacionalne države, dokazali su najbolje posljednjih dana Nijemci, sa plebiscitom u Saaru. Sav njemački narod je sudjelovao kod plebiscita; zato je i uspjeh bio tako častan i potpun!
Francuzi su pred rat mislili samo na Alzacija i Lorenu. Te dvije pokrajine su bile svakom Francuzu najsvetija riječ, najveći nacionalni ideal. Ogromna je bila literatura o tom pitanju i sav život naroda bio mu je posvećen. Najljepše stranice života i rad njegovih najvećih sinova, od Gambette do Cle-menceau-a, ispisane su radom za Alza-ciju i Lorenu, i jedino tome može se zahvaliti ako je alzaško pitanje stajalo u sredini velikih svjetskih problema.
O Julijskoj Krajini mora se voditi više računa, nego li sada! U prvom redu zbog Julijske Krajine same, ali i zbog Jugoslavije. Narod tamo dolje živi u teškim prilikama, ali je tvrdo odlučan da izdrži protiv nasilja, koja idu za tim, da ga nacionalno unište. Stajati na njegovoj strani i davati mu moralnu potporu, nije samo postulat nacionalne solidarnosti, nego to zahtje-
va od nas i osjećaj pravde i morala. Računati treba s time, da je to problem koji postoji, i preko kojega se ne može, ako se ne udovolji bar najelementarni-jim zahtjevima naše manjine pod Italijom.
Više nego ikada potrebno je danas voditi računa, kad Evropa stoji u znaku općeg izmirenja. Naš narod pod Italijom nije nikad bio kriv ni za što, uslijed čega bi se odnosi izmedju Jugoslavije i Italije mogli pogoršati; a bilo ih je koji su se u početku nadali, da će bas taj dio našega naroda, što je ostao pod Italijom, moći da posluži kao veza izmedju dva naroda. Ali postupak Italije bio je takav, da su se i oni koji su imali najbolju volju, morali uvjeriti, da je svaka nada uzaludna. Dc sporazuma ne može da dodje ako Italija misli da produži svojim dosadanjim postupcima prema našem narodu u Julijskoj Krajini. Svaki sporazum, koji bi se sklopio izmedju Jugoslavije i Italije, bez obzira na naš narod, koji živi pod Italijom, ne bi mogao imati trajne vrijednosti.
Dužnost je jugoslovenske javnosti, da u tom pogledu podupre svoju braću, koja žive preko granica, i da im da svu svoju moralnu potporu.
DR. I. M. ČOK
K

NA DODEKANEZU NEMA JOŠ MIRA
OPSADNO STANJE TRAJE, A INCIDENTI SE, PONAVLJAJU
Atena, 6 februara. — U Ateni i ostalim grčkim gradovima dogadjale su se prošlih dana demonstracije zbog dogodjaja na Dodekanezu. Vladini organi su poduzeli sve, da se takve demonstracije ne razvijaju, pa sada momentano izgleda da je u grčkoj javnosti zavladao mir, ali to je prividno. Raspoloženje slobodnih Grka je ogorčeno. Naročito zato, jer sa Dodekane-za stizavaju vijesti, da tamo fašistički teror još traje i da dolazi do novih incidenata. Vojska je'pritisla najgrubljim sredstvima pobunjene Grke, mnogo ih je po-hapšeno. Jedna partija uhapšenih odveze-na je ratnim ladjama na otok Rod, a za nekoje istaknutije Grke govori se, da su odvezeni u Italiju. Dogadjaju se novi incidenti, jer još uvijek, i u ovakvim strašnim prilikama, ima ljudi, koji se revoltiraju bez straha od muka ili smrti.
Novi sukobi izmedju talijanskih okupacionih trupa i stanovništva desili su se 3 februara na Dodekanezu. Bilo je žrtava sa obje strane. Talijanske vlasti preduzele su stroge mjere i kontrola obala vrši se intenzivno. Obale se utvrdjuju rovovima i
dosada je već postavljen veliki broj obalnih topova.
*
PREDAVANJE O DODEKANEZU V LJUBLJANSKEM »TABORU«
Kakor običajno je imel v četrtek »Tabor« v Ljubljani svoj redni sestanek, na katerem je predaval g. dr. Branko Vrčon o Dodekanezu z zemljepisnega, zgodovinskega in mednarodnopravnega stališča. Predavanju, ki je baš v teh dneh zelo aktualno, so poslušalci sledili z velikim interesom. Govoril je o položaju otočja glede na imperialistična stremljenja današnje Italije in o važni ulogi, ki jo igra to otočje kot strateška točka in prehodna etapa med vzhodom in zahodom. Poslušalci so g. predavatelja nagradili z aplavzom.
*
O isti temi bo g. dr. Branko Vrčon predaval v nedeljo dne 10. t. m. v Domžalah v »Sokolskem domu« ob 10.30 uri dopoldne. Predavanje organizira društvo »Tabor« iz Kamnika in ostale nacionalne organizacije iz Domažal.
„NEMOJTE ZABOGA MISLITI, DA JE TRŠĆANSKI SAN SABA MOŽDA PRAVOSLAVNO-SRPSKI SVETI SAVA“
»Popolo di Trieste« ispravlja jednu »veliku zabludu«
Trst, februara 1935.
Svako, ko je ikada bio u Trstu znade, da se jedan dio tršćanske periferije zove imenom Svetoga Sabe. To je slavensko »predmestje«, kao što je čitava tršćanska periferija slavenska. Talijani bi htjeli na svaki način izbrisati slavenski karakter tog dijela Trsta, pa kad ne mogu drugačije obaraju se na ime Svetoga Sabe. Ranije je u tršćanskim novinama bila povedena kampanja protiv tog imena sa slavenskim prizvukom... Kad ta kampanja nije uspjela, sad se »Popolo« sjetio, da stvar okrene. U svom broju od 31 januara taj list donosi članak pod naslovom: »Latinstvo Svetoga Sabe«, u kojem dokazuje, da je Sveti Saba tipičan rimski svetac, koji je poginuo oko 270 godina poslije Krista kao mučenik. Po njemu je predgradje dobilo ime, a ne možda po pravoslavnom Svetome Savi. »Popolo« kaže:
»Korisno je, da se to spomene, jer se od nekoga vremena sumnjalo, da to ime San Saba može biti u Trstu zamijenjeno s imenom jednog drugog sveca. Svetog Save srpskog. Kad bi to bilo moglo bi se misliti, da su to ime dali kraju ne autohtoni (?!) Talijani, nego doseljeni Slaveni. Ali ništa nije lažnije od toga«.
Svakako je interesantno, da »Popelo« mora na ovaj način pobijati jednu legendu, koja u Trstu dobiva sve više maha, da se taj dio periferije zove doista po srpskom Svetom Savi. A interesantna je i ona tvrdnja, da su u tršćanskoj periferiji »autohtoni Talijani«, a Slaveni da su doseljeni. »Popolo« može da takve gluposti piše, jer ga i onako ni vrag ne čita, pa se ne boji, da će ga pametni tršćani ismijati.
FAŠIZAM I SELJAČKO ZADRDGARSTVO U ISTRI
Prefekt Cimoroni forsiva
Pula, februara. — Novi prefekt Cimoroni se zanima ekonomskim životom pokrajine, pa je tako i na »pokrajinskom raportu« 13 januara govorio o kreditnom zadrugarstvu u Istri. On je istakao da treba to zadrugarstvo reorganizirati i da se sve zadruge moraju nasloniti na »Cassa di risparmio« u Puli, koja bi tako postala centrala istarskih zadruga. Medjutim uprava »Casse di risparmio« nije još pristala da uzme u okrilje seljačke zadruge, a postoji i jaka struja u gradskim krugovima u Istri (kao uostalom i u Italiji), koja negira svaku važnost seljačkih zadruga i odlučno je protiv seljačkih zadruga.
To nije ni čudo, jer selo u Istri se ekonomski bilo emancipiralo od grada tek osnivanjem seljačkih kreditnih zadruga, pa je gradu u interesu da selo dodje ponovno u potpunu ovisnost od
QlCQtÓ.2L
PROPADANJE ISTARSKIH ZADRUŽNIH KONOBA
Država priskače u pomoć
Trst, februara. — Fašizam je u zadnjih par godina bio počeo da forsira osnivanje zadružnih konoba (Cantine sociali), ali je tim zadružnim ustanovama stavljao komesare. Komesari su lo-
fašističko zadrugarstvo
kalni fašisti, koji su te zadruge doveli do propasti, tako da se narod na nekim mjestima bio pobunio protiv takovog upravljanja (slučaj u Pazinu).
Sada je ministarstvo poljoprivrede priskočilo u pomoć tim ustanovama u Istri svotom od 416.000 lira, kako ne bi potpuno propao sav trud, i kako bi se članove umirilo, jer su te zadružne konobe pred propašću krivnjom upravljača.
SAVOJSKA KUĆA I FAŠIZAM Talijanski prijestolonasljednik na proslavi fašističke milicije
Trst, 2 februara. Tokom jučerašnje proslave fašističke milicije u Napulju prisustvovao je svim svečanostima i talijanski prijestolonasljednik princ Umberto. Ovo je prvi put, da prijestolonasljednik pri-sustvuje službenim svečanostima fašističke milicije. Nakon obavljene revije sva odjeljenja fašističke milicije iz cijelog napulj-skog okruga defilirala su pred prijestolonasljednikom. Poslije toga je uz oduševljene manifestacije fašista otpraćen prijestolonasljednik uz svirku fašističke himne do u svoju palaču. Fašistička štampa donosi naročito istaknutu izjavu simpatije kralja Viktora Emanuela o fašističkoj miliciji.
GROZEN ZLOČIN FAŠISTIČNEGA MILIČNIKA
Št. Peter na Krasu, februarja. Dne 3. t. m. ob 8 uri zvečer je neki miličnik baje iz ljubosumja ustrelil šiviljo Ceshik-Pavlo v Palčju pri Št. Petru na Krasu in nato ustrelil še samega sebe. Zločin se je dogodil v njeni delavnici. Ta grozna novica se je bliskovito razširila po vsej vasi in bližnji okolici ter' povzročila veliko razburjenje med našim prebivalstvom.
Vse prebivalstvo sočustvuje z njenimi svojci in obžaluje smrt — pridnega dekleta, ki i(« s svolimi itak skromnimi zaslužki pomagala vzdrževati svojo siromašno rodbino.
KRUH V ITALIJI JE PO ŠEST DINARJEV
Trst, januarja 1935 (Agis). — živila so v Italiji razmeroma zelo draga. Temu dejstvu dajejo poseben povdarek še zelo nizke plače in skromni zaslužki. Najvažnejše hranilo kruh stane 1.50 do 1.70 lir kg. kar znaša v dinarjih okoli 6 Din. Dalje stane kilogram sladkorja 6.50 do 6.80 lir (24 do 25 dinarjev), meso 6 do 8 lir (23 do 30 Din) itd.
PROCESI ZARADI TIHOTAPSTVA
Trst, januarja. Pred tržaškim sodiščen so se zagovarjali zaradi tihotapstva 5 konj iz Jugoslavije v Italijo: Lojze Rupnik, Franc Rupnik, Matevž Rupnik, Stanko Rupnik, Jože Dekleva, Anton Bajc, Jakob Mejak, Štefan Stegel, Vinko Simčič, Jožef Kombič. — Sodišče pa je vse oprostilo, ker so dokazali, da so bili konji pošteno kupljeni.
Na cesti pri Matuljah so 12 decembra 1934 zasačili avtomobil, v katerem je bilo 13 kg nezacarinjene kave. To je povzročilo preiskavo, v kateri so zaplenili še 200 kg kave. Tržaško sodišče je zaradi tega obsodilo: nekega Volpija na 8350 lir globe, Carlija na 8000 lir globe, Marjeto Molar na 15 dni zapora in 6000 lir globe, trgovca Kajeta Guaccija z Reke na 1 mesec zapora in 8000 lir globe, Marijo Terčič na 2500 lir in Avgusto Marc na 320 lir ter nekega Delaka na 1350 lir globe.
ITALIJA SE BOJI STAREGA OROŽJA
Ker je nabiral staro orožje in strelivo, ki ga je še vedno polno po goriških gozdovih in poljih, je moral v zapore Alojzij Mervec, ki je star 42 let in doma v Brestovici pri Komnu. Ovadili so ga sodišču, češ da najdenih predmetov ni prijavil oblastem.
PRED SODIŠČE ZARADI BEGA V JUGOSLAVIJO
Zaradi ilegalnega bega v Jugoslavijo
so karabhierii prijavili sodišSn 27-letneflra
Jakoba Šavlija iz Reke,' 23-letno Marijo Papitarjevo iz Orehka, 28-letno Marijo Raspetovo, 34-letno Marijo Prezljevo in 38-letno Luizo Jurmanovo iz Bukovega pri Cerknem. Sodilo jih bo v kratkem goriško sodišče.
STANISLAV KULJAT OBSOJEN NA 11 MESECEV JEČE KER JE RAZŽALIL POLICAJA
Gorica, januarja 1935 (Agis) — Pred goriškim sodiščem je bil obsojen Stanislav Kul j at na enajst mesecev zapora. Kazen je bila motivirana s tem, da je razžalil vaškega policaja Evgenija Pedrettija. Podrobnosti obsodbe in dogodka, ki je dovedel do tega nam niso znane, a sumimo, da gre za denuncia-cijo.
POŠTA V DUTOVLJAH NE DOSTAVLJA PISEM IZ JUGOSLAVIJE
Gorica, februarja 1935. (Agis). — Že del j časa plenijo na dutovljski pošti vsa pisma, ki prihajajo iz Jugoslavije. Ker se to vrši tako sistematično, da že dolgo ni prišlo nobeno pismo, brez dvoma ima uradništvo, ali poseben ukaz, ali pa tako veliko veselje do tega dela. Za domačine je vsekakor zelo mučno, ker si s svojci, katerih je velijo zdoma, ne morejo več niti dopisovati.
V ZNAMENJU IMPERIJA-LISTIČNE FUNKCIJE
Veini Rim se je zazibal v sladke sanje o obnovljenem velikem rimskem imperiju. Rimska volkulja vliva imperialistično zavest zdaj ie... dojenčkom. Mussolini ustvarja novo, »vojaško, militaristično, bojevito nacijo* za pohod v svet:	na Jug, v Levant,
na Balkan in v Podonavje. Imperialistična mrzlica se prijema vseh. Žeja po obnovi starega rimskega cesarstva je velika in jo suša »uspehov* še sproti veča ... Vse, kar .spominja na stari Rim, mora najti v »prenovljeni* Italiji svoj primerni poudarek.
Kakor že nekoč in še danes Nemci, vrgii so se zadnje čase tudi Italijani na zelo intenzivno, sistematično propagando za »svetovno ekspanzijo italijanstva*, ki je že povsem jasno in odkrito določajo smeri in tla. Časopisju se pridružujejo razni znani in neznani publicisti s knjigami, brošurami, zemljevidi itd. Zdi se, da je pisanje o imperialistični funkciji Italije postala že prava moda v fašistični državi. Poklicani in nepoklicani kar tekmujejo v tem, kdo bo boljše in lepše prikazal poslanstvo fašistične Itar lije v svetu.
Espansione mondiale — Primato mondiale — Sulle vie dell’ Impero — takih in podobnih naslovov danes kar mrgoli v fašističnem dnevnem časopisju, revijah in periodičnih publikacijah, a knjig, ki se pečajo s problemi italijanske penetracije proti Jugu in Vzhodu je vedno več. Mussolonijeva Italija preživlja danes v tem, pogledu pravo periodo imperialističnega besnenja in ponorelosti, ki v marsičem spominja na predvojno sfa-natizirano pangermanistično propagando raznih Dahlmannov, Sybelov, Hdusserjev, Chamberlainov, Naumannov, Langejev, Reinerjev, Hassejev, Wirthov, Tannenbergov i. dr., ki so pisali v znamenju idej leta 1891. osnovane Pangermanske lige. Pred kratkim je v pariški »Rčvue bleue* v daljšem članku opozoril na to opičje posnemanje predvojnih pangermanistov lionski univ. prof. Louis Reynaud, ki prav posrečeno ugotavlja vplive predvojne nemške literature na fašistično imperialistično propagando današnje Italije. Proti koncu lanskega leta je fašistična imperialistična stremljenja izvrstno analiziral francoski publicist Jacques Arcel v svojem uvodu k Realovi knjigi »L’Italie*. Njegova izvajanja najboljše potrjuje knjiga »Claustra Provincia«, ki jo je. lani izdal v Rimu fašistični publicist Paolo Drigo, o kateri pravi »II Giornale d’Italia* z dne 19. jan. tl. da je »najpopolnejše delo, ki si je moramo želeti na tem polju«, ker da je pisatelj na zelo posreden in originalen način obdelal problem italijanskih meja v znamenju imperirialistič-ne funkcije nove Italije. Pisatelj postavlja namreč problem italijanskih meja v neposredno zvezo z »mejalkirni narodi, ki jim Italija jamči svobodo*... In kakor Arcel, tako pravi tudi Drigo, da obstoji imperialistična funkcija Italije v tem, da najde izven svojih državnih meja oporišča za svojo ekspanzijo. Zato govori pisatelj v tretjem poglavju o »Ladinih v Retijskih Alpah in njih obmejni funkciji«(I), zato posveča kar štiri poglavja »problemom vzhodne meje« — Julijski Krajini in piše o njih samo s stališča »funkcije naše ekspanzije proti Donavi in črnemu morju«. Z istih premis izvaja v svojih delih tudi Carlo Antonio Avenati (»Perchè difendiamo V indipendenza dell’ Austria?«, o čemer sem v »Istri« že pisal) in grof Antonio Alberti - Poja v najnovejši knjigi: »L’Austria non si tocca* — Ne dotikajte se Avstrije! Zato se tudi ne smemo čuditi, če govori Paolo Drigo v svojem delu o »italijanskih mejah« — o Avstriji (v 8. poglavju pod naslovom »Austria, cardine ed argine«) in razpravlja v tej zvezi tudi — o »zgubljeni Dalmaciji«, »zbrisani Črni gori«!’.) in... »okrnjeni Albaniji. Vse to je pač v soglasju z italijansko ... geopolitično šolo (tudi geopolitiko so si izposodili pri Nemcih!), ki išče zunanjih oporišč za uspešno imperialistično ekspanzijo v skladu s fašističnim naukom o »svetovni misiji italijanstva in fašizma«.
Zato so znašli v zadnjem lasu za svoje entno-grafske skupine ob meji in za mejo značilen izraz — »la guardia al confine* (straža ob meji), ki naj predstavlja poudarek njih »imperialistične funkcije«. In te svoje etnografske skupine skušajo za vsako ceno utrditi in okrepiti, pa naj se nahajajo kjerkoli. Pred seboj imam časopis (»I commentari dell’ azione fascista«), v katerem piše neki neznani avtor o tej važni fašistični obmejni in zamejni nalogi in nato s poudarkom pristavlja: »F a š is tič n a volja ne pozna ovir, izvršila bo tudi to sveto delo v viziji slavnega r imi j an-s tv a, ki je na novo zaživelo v fašistični Italiji.«
Če pravi pisatelj, da fašistična volja ne pozna ovir, ne pomeni seveda, da se jih tudi ne zaveda. Fašistični pisatelji pišejo zadnje čase tako veliko o teh obmejnih problemih prav zato, ker čutijo in tipajo ovire — povsod. In vse njih imperi al isti čn o-p ropagandne knji ge govore najbolj zgovorno, da je v izvajanju svoje »imperialistične funkcije« naletela fašistična nova Italija na težke zapreke, kjerkoli i e problem meje zvezan z obstojem »d r u g o r o d n i h« etničnih skupin. Zato piše n. pr. tudi Drigo v svoji knjigi o »problemih vzhodne meje« (Julijska Krajina!) in o nemškem Poadižju, a v posebnem poglavju govori o »Ladinih v Retijskih Alpah in njih 'obmejni funkciji«, ki naj predstavlja »zid romanstva proti pangermanslcim infiltracijam in predstražo Rima ob meji«.
S poudarjanjem pomena svojih etničnih skupin ob meji mam Italijani sami odpirajo
nove poglede na vprašanje — naših rojakov za mejo. To kar velja v zvezi z njih imperialistično funkcijo glede njih ljudi ob meji, to velja v zvezi z našo obrambo pred italijansko ekspanzijo o naših ljudeh na istem mestu. Kakor so Italijani ob meji in za mejo guardia al confine* za Italijo — tako so naši ob meji in z a m e j o naša »ob m e j n a s tra ž a«, a ne »naša« samo v ožjem manjšinskem smislu, ampak v najširšem jugoslovanskem: (ali, če hočete: slovanskem) smislu.
O ovirah italijanske ekspanzije proti vzhodu sem že v drugih članskih opozoril. Danes hočem opozoriti na »uspehe« italijanske penetracije na drugi točki, ki naj bi — po fašistični zamisli — tudi tvorila eno izmed sigurnih uporišč njih imperialistične ekspanzije: Kanton Tič in v Švici, ki naj bi italijanskemu imperiju kril hrbet na Alpah proti pangermanizmu. V fašistični imperialistični koncepciji mu torej pripada nadvse važna defenzivna nalo-g a. Kakšni so v tem pogledu italijanski izgledi v najnovejšem času? Oglejmo si jih v luči fašističnih podatkov!
V že navedenih » I commentari dell’ azione fascista* (Rim, 15. nov. — 1. dec. 1934., št. 20—21, str. 17—19) piše neznani avtor o »drami tičinskega italijanstva« in prihaja do frapantnega zaključka. »Propadanje italijanstva v Tičinu je kar trojno:	politično,	ekonomsko
in kulturno«. Utemeljuje pa ta svoj nadvse pesimističen zaključek (ki je toliko bolj
žalosten, ker velja za defenzivno točko!) s temi — le uradnimi številkami:
V	etnografskem pogledu je italijanstva Tičina nazadovalo tako h: leta 1910. je bil v kantonu 156.161 Italijan, l. 1920. pa samo še 152.000. V razdoblju 1850—1924 s e .je število Italijanov zmanjšalo celo za celih 30.000! In to število bi bilo še večje, če bi se med tem ne priselilo nekaj Italijanov iz kraljevine...
V	pogledu lastnine so številke še zgovornejše: V letih 1926—1928 je bilo v Luganu in Locarnu prodanih posestev v skupni vrednosti 46 milijonov švt fr. Švicarski Nemci so jih pokupili za 14,500.000 šv. fr., Nemci iz Rajha (!) za 7 miljonov, Italijani pa samo za 2,500.000 šv. fr.t
Izmed 332 hotela jih je nič manj ko 178 v rokah švicarskih Nemcev (in to v italijanskem kantonu!).
Nazadovanje italijanstva v Tičinu kaže končno tudi statistika veroizpovedi, ki pove, da je bilo leta 1880. samo 358 protestantov, leta 1930. pa že 8145.
Italijanstva se torej na celi črti umika v korist nemštva, ki narašča...
Nemški vpliv se pozna v tem »italijanskem kantonu« tudi že v kulturnem pogledu: nazadovanje italijanskih publikacij v primeri z nemškimi (in celo francoskimi!) je popolno.
Banke v Tičinu so skoro vse v nemških rokah. (Citirn.m dobesedno po navedenem članku.)
Vsi tri pojàvi imajo končno zelo neugoden vpliv tudi na italijanski eksport v tičin-ski kanton Dočim je uvoz iz Italije znašal l. 1900. v predvojni vrednosti še 202 milijona šv. fr., t. j. 15% celotnega švicarskega uvoza, je l. 1932. padel na 143 milijone, m e d tem kot je nemški uvoz v istem razdobju poskočil s 350 milijonov na 500 milijonov!
Ob vseh teh številkah mislim, da res lahko zaključimo z avtorjem: »Propadanje italijanstva v Tičinu je torej trojno: politično, ekonomsko in kulturno«.
Kdo bi po vsem tem še dvomil, da smo fašistični »imperialistični funkciji«, v znamenju katere nam fašistični pisci nehote odpirajo nove poglede na mnoge sodobne probleme, lahko res iz srca hvaležni, ko so pa te številke^ tako zanimive v zvezi s aktualnim vprašanjem italijanske ekspanzije ...
Ali naj se za Julijsko Krajino, Poadi-žjem in zdaj Tičinom dotaknemo še :— Dode-kaneza? Te najnovejše bolne točke fašistične Italije, kjer te dni 100.000 pogumnih Grkov v brezmejnem zaupanju v svoje pravice z orožjem v roki ponavlja besede, ki jih je l. 1919. na pariški mirovni konferenci izrekel njih voditelj in zastopnik Dr. Skevos žervos: »Rajši hočemo do zadnjega poginiti, pa vselej zginiti s površja zemlje v najsvetejši borbi za svobodo in za večno biti pokopani v zemlji, kjer počivaju naši pradedje, kakor da bi vdihavali — ali pa samo dovolili vdihavati svojim bratom — zrak, ki v njem vihra prapor, ki ni prapor Grčije«* Dr, BRANKO. VRČON.
SAAR I JUŽNI TIROL
Rezultat plebiscita u Saaru imao je, kako što se moglo i očekivati veliko značenje za Nijemce. Ne samo po tome što je ovo delikatno viseće pitanje izmed ju Njemačke i Francuske definitivno rje-šeno u korist Njemačke i što je time skinuto s dnevnoga redat moralna strana i moralni efekt njemačke pobjede u Saaru za Nijemce je gotovo od iste važnosti. Treći Reich ne samo što je polučio vanjsko-politički uspjeh, već kao da je devedeset postotnom odlukom saarskcg stanovništva za priključak Njemačkoj, dobio neobično jak podstrek za svoje daljnje planove u istom smislu, A Nijemci izvan granica Njemačke, koji teže priključku vide u pobjedi od 13. januara, uspjeh koji budi u njima vjeru i podržava nadu da će se i njihovo pitanje rješiti poput onoga u Saaru. Hi barem da se pobjedom u Saaru, i njihovo pitanje približilo rješavanju ...
U Južnom Tirolu naišla je pobjeda u Saaru na snažan odjek. Mi smo zabilježili još pred sam plebiscit, da su Nijemci južnog Tirola uputili Nijemcima u Saaru apel u kojem ih pozivaju da na dan plebiscita ne zaborave izvršiti svoju dužnost, u apelu je bilo posebice istaknuto da valja zaboraviti na stranačke simpatije ili antipatije, i da valja imati pred očima samo jedan cilj, jer se odlučuje o zemlji i ljudima, radi se o narodu. A odmah iza toga, kad je pala odluka, uputio je pretstavnik Nijemaca Južnog Tirola dr. Reut-Nicolus-si, bivši poslanik u rimskom parlamentu, vodstvu Njemačke fronte u Saar-briicken telegram izražavajući radost čitavog Južnog Tirola nad njemačkom pobjedom.
»D er Siidtiroler« u svom broju od l. februara donio je veliki uvodnik, Posvećen pobjedi u Saaru, pod naslovom ^Saarland und Siidtirpk. — U članku se ističe značenje saarskog plebiscita u vezi sa položajem Južnog Tirola. Južni Tirol se veseli punim srcem ogromnom moralnom uspjehu plebiscita, kaže se u članku, te nam saarski stanovnici ne će uzeti za zlo, ako se u to veselje umiješa kap zavisti. Južni Tirol i Saar, nastavlja se, imaju mno-gošto_ zajedničkog. Obje zemlje su pogranični krajevi, za kojima je tuđinski imperijalizam pružio svoje ruke. Tuđi-nac se u oba slučaja poslužio sličnom izlikom iz jednakih razloga. Italija je svoje pravo osnivala na tome da su Alpe njezina prirodna granica. Francuski su nacionalisti tražili Rajnu kao prirodnu granicu, I povijest obiju krajeva, da je slična. U napoleonsko doba i Saar i Južni Tirol otrgnuti su .od ostalih njemačkih,-zemalja. Južni Tirol bio je. od 1809 do 1814 pripojen Italiji, a Saarsko područje od 1792 do 1814. Francuzima. Mirovni ugovori su Sarsko područje dodijelili pod režim Lige Naroda, Južni Tirol potpao je pod Italiju. 13. januara dao je Saaru riječ da se slobodno odluči, a za Južni Tirol je to datum koji označuje uzmak sile pred vječnim na-rcanim pravom. Plebiscit u Saaru pobudio je u Južnom Tirolu nadu, da će se jednog dana i tamošnji Nijemci moći odlučiti i opredijeliti za svoju narod-nosi.
U članku se dalje iznose prigovori Protiv mirovnih ugovora, te se njima Pripisuje glavna krivica za poslijeratne nevolje koje pritištu Evropu. Ovo je stanovište potpuno jednako oficijelnom njemačkom stanovištu, pa se u tom vidu ocijenjuje i saarski plebiscit kao komad revizije, djelomična reparacija ver-sailleske nepravde — kako doslovce kaže »Der Siidtiroler«.
U samom pak Južnom Tirolu saarski plebiscit prošao je u znaku posebnih policijskih mjera koje su vlasti poduzele specijalno za tu priliku. Još prije plebiscita izašle su posebne upute kako da se spriječe eventualne demonstracije, pooštrena je paska u lokalima, pogotovo u takvim, koja su poznata kao sastajališta Nijemaca, pazilo se na kretanje motornih vozila, pod osobitom stražom su bili prilazi gorskim vrhovima i planinanrskim domovima da se zabrane krijesovi koji su se imali paliti u znak narodnog veselja nad njemačkom pobjedom u Saaru.
No i pored svih ovih mjera, vlasti nisu mogle zaprečiti njemačkom stanovništvu da izrazi svoje zadovoljstvo i solidarnost s ostalim Nijemcima. U rijeku Etsch (Adige) bila je bačena splav u njemačkim bojama i natpisom: »Bis Salurn«, a na mnogim vrhovima gorili su krijesovi. Na nekim javnim zgradama osvanuli su pak natpisi kao ovaj:
»D ieSaaristfre i, jetztko rame n w i r an die R e i h« ili r>av P n-te die Saar, Siidtirol iibers J a h r«. Ove demonstracije imale su kao posljedicu da su kasnije vlasti povele istragu i da je došlo do uapšenja nekoliko desetaka Nijemaca. Vlasti su, što je interesantno, zaustavljale i šikanirale te dane muškarce koji su nosili bijele zimske čarape preko nogavica od hlača koje obično nose skijaši.
Važno bi bilo ovdje opširnije govoriti i o tome, kako je plebiscit u Saaru u vezi sa odjekom u Južnom Tirolu komentiran u talijanskoj štampi. Hitlerovska štampa, u kojoj prije nije bilo gotovo ni spomena o Južnom Tirolu, sa-
FAŠISTIČKA AKTIVNOST U DALMACIJI
Škole još i danas odnarodjuju slavensku djecu — Društva se bave »specijalnim ciljevima« — Biblioteke o*dIično vrše svoj
zada tak
Školska vlast u Trstu (R. Provveditorato degli Studi) izdala jo knjigu o školstvu Julijske Krajine i Zadra, pod naslovom : »Guida dei servizi scolastici nelle pro-vincie di Triest e—F i u m e— G o r i z i a—P o 1 a—Z ara«. U tom vodiču se spominju talijanske škole i društva u jugoslovenskoj Dalmaciji pa prenašamo taj odlomak o Taija nima u Dalmaciji doslovno;
»Život naših sunarodnjaka u Dalmaciji i Krku manifestira se naročito u mnogobrojnim društvima, gdje se sastaju, i u pri vatnim školama, koje vodi »A ssociazi-one Scolastica Lega Culturale Italiana«. — Naročito škole pretstav-Ijaju najvažniji centar naših sunarodnjaka, jer se tu, uz stalne borbe i velike žrtve, čuva nacionalni karakter novih generacija. Danas postoje ove škole:
U Krku osnovna škola, dječje zabavi-šte i večernja škola, koja se sastoji od tečajeva za odrasle i od tečaja za ručni rad. U Šibeniku osnovna škola.
U Trogiru osnovna škola.
U Splitu osnovna škola, dječje zaba-viSte i večernja škola kao u Krku.
U Hvaru osnovna škola i dječje žaba višie.
U Dubrovniku osnovna škola, dječje zabavište i večernja škola za odrasle.
Postoji projekt da se i u Kotoru osnuje osnovna škola. (U Kotoru postoje samo dvije obitelji Talijana. Jedan od tih je Piranac, a drugi domaći, ali jedni i drugi govore u kući hrvatski, op. ur.)
Te škole ne pohadjaju samo djeca iz tih mjesta,
već u njih dolaze i djeca iz okolice.
Tu djecu se povjerava talijanskim obiteljima u gradu, a troškove za njihovo uzdržavanje snosi Lega. Utješna je pojava u tom radu što se od otvorenja tih škola 1923 god. svake godine povećava broj učenika. To povećanje treba pripisati sve to boljoj organizaciji i sve to budnijoj nacionalnoj svijesti naših sunarodnjaka. Taj napredak u pohadjanju škole opaža se naročito u prošloj godini.
U svim gore spomenutim centrima, a i u drugima gdje još ne postoji Legina škola, rade medju našim sunarodnjacima mnoga društva raznog smjera, koja obuhvaćaju i apsorbiraju svu akciju Talijana u Dalmaciji. Ta društva postoje u ovim mjestima:
U Krku: Unione Italiana. — U Šibeniku: Casino. — U Trogiru: Gabinetto di Lettura. — U Splitu: Gabinetto di Lettura, Società Operaia, Associazione di Beneficenza, Società Corale, Biblioteca Popolare Italiana, Unione Cooperativa. — U Hvaru: Circolo Biondi, Bibliteca Popolare. — U Korčuli: Unione Italiana, Bi-
par godina talijansku školu pobadjalo troje djece iz okolice Knina, čiji roditelji ne znadu ni riječi talijanski 1 nose opanke i crvenu kapicu. A u splitsku talijansku školu idu na pr. i djeca jednog čovjeka iz Zagorja (fiogošić iz Dugopolja), gdje se nije nikada ni znalo za Talijane.
2)	Talijanska društva u Dalmaciji »vrše poseban rad koji odgovara njihovim specijalnim ciljevima.« Sigurno je da taj specijalni zadatak ne spada u prosvjetu, već da je dirigiran iz izvjesnog odjeljenja »Ministero di Guerra« u Rimu.
3)	Talijanska bìbì i teka u Splitu vrši odlično svoj zadatak, a taj se sastoji u tome
da onih 4.000 svezaka modernih romana posuđjuje splitskim djevojkama,
koje nisu ni Talijanke ni talijanske državljanke.
Češće se u Splitu može vidjeti i u rukama državne činovnice, a čak i narodne učiteljice, te talijanske knjige sa pečatom »Biblioteca Popolare Italiana di Spalato«. Iza kako je u Splitu osnovana Gradska biblioteka sa svrhom da parira tu talijansku propagandu, te se knjige možda ne čitaju u tolikoj mjeri kao prije, ali ipak je ta akcija još i danas zamašna, kada »Guida scolastica« službeno ističe i hvali rad te biblioteke.
Već se više puta iznosila statistika o Talijanima na našem Primorju, a iscrpno je to prikazao dr. 1. Rubić u svojoj knjizi »Talijani na Primorju Kraljevine Jugoslavije« (Split 1930). Kada vidimo te statistike i usporedimo ih sa stanjem i aktivnošću Talijana na Primorju, opažamo da su ti Talijani najpovlaštenija narodna manjina na svijetu. Jer 1930 godine bilo je u Dalmaciji 3.117 Talijana, u Krku 759, na Sušaku 644, a u Drenovi 380. Baš po ovima u Drenovi vidi se kakovi su ti Talijani, jer svakome je poznato da u Drenovi nije nikada bilo Talijana i da narod ni ne zna talijanski, već su mnogi optirali za Italiju iz drugih razloga. Ali kada bi svi ti, koji se priznaju _ Talijanima, i bili zaista Talijani, i kada bi Italija postupala sa svojim manjinama ljudski, ni onda se ta manjina u Dalmaciji ne bi mogla tužiti. Ali kada vidimo stanje našega naroda u Julijskoj Krajini, Nijemaca u Južnom Tirolu i Grka na Do-dekanezu, tada to stanje Talijana u Dalmaciji uzbudjuje duhove. Mi smo, i kao ljudi i kao članovi narodne manjine, za to da se svim manjinama na svijetu dadu ista prava koja ima i većina, ali da ta prava uživaju Talijani u Jugoslaviji u isto vrijeme dok sio puta viso Jugoslovena u Italiji živi pod fašističkim italijanizatorskim terorom kakovoga ne pamti historija iza budjenja nacionalne svijesti, to je, u najmanju ruku, provokacija, bez obzira na jugoslovenske dr-
o Dalmaciji ing. Arduino Ber lam. On jt govorio o dalmatinskim vojnicima u službi Venecije. On je u svojem predavanju veličao borbu dalmatinskih Talijana protiv slavenskog barbarstva u prošlosti i sadašnjosti... Predavanju je prisustovao i komandant armije u Trstu general Pirzio Biroli...
SARADNJA „ISTRE"
I„ CORRIERE ISTRIANO"
Puljski »Corriere istriano* napada iešće naš list, pa tako i ?/. broju od 16 januara. Napada nas obično radi vijesti iz Istre i Pule, u kojima iznašamo očajno ekonomsko stanje. Mi nismo krivi da je stanje stvari tako crno i voljeli bi da i Pula i ostala Istra živu barem onako kao što su živjele do dolaska Talijana. »Corriere* medjutim hoče da laže i piše hvalospjeve, premda i njemu često izbjegne po koja gorka riječ na račun novih gospodara, koji zapuši api Pulu i Istru.
Vjerujemo da bi »Corriere* volio da u Puli i ostaloj Istri idu stvari bolje, ali mi nismo krivi da je »Corriere* i Mrak i Mussolini, nemočan jer prilike su jače od njih. Mi nismo članovi stranke i ne ovisimo o fašističkom birou za štampu, pa da bi morali pisati po direktivama iz Rima. Mi iznašamo stvari onakove kakove jesu
Sigurni smo da to ljudi oko »Corriera* znadu, ali znamo i to da oni nas napadaju uglavnom radi toga što time hoče da ucjene vladu da im pomogne. To nije loša taktika, i ako U napadaji donašaju Puli i Istri koristi, mi im opraštamo. Jedino ih molimo da inalo izglade svoj rječnik, jer neki izrazi ne služe na čast g. Mraku, koji se bori za priznanje »dvotisučne istarske latinske kulture*.
blioteca. — U Dubrovniku: Unione Ita-1 ®avne * nacionalne interese, (t. p.)
liana, Società di Benefizenza. — U Stari-gradu na Hvaru : Circolo Pharea. Osim toga postoji u Splitu i blagajna medjusobne pomoći (Mutuo Soccorso) u sastavu Società Operaia, a slična institucija postoji i u Šibeniku, Korčuli i Dubrovniku, kojima upravlja poseban odbor. U Splitu i u Dubrovniku su naši sunarodnjaci osim toga uspjeli da dobiju i po jednu vlastitu crkvu, u kojima katehete naših škola obavljaju i religiozne funkcijo za naš skup, koji na taj način nisu prisiljeni da pohadjaju druge crkve, koje su već i tako potpuno slavizi-rane.
Neka od spomenutih društava, osim toga što služe za mjesto sastanka naših sunarodnjaka,
provadjaju i poseban rad koji odgovara njihovim specijalnim ciljevima.
U Krku i Dubrovniku se osjeća nedostatak talijanske narodne biblioteke (Biblioteca Popolare Italiana). — Biblioteka u Splitu medjutim uspješno radi, jer ima preko 4.000 svezaka izabrane moderne literature. Ona odlično (magnificamente) vrši svoj zadatak.«
***
To je službeni izvještaj talijanskih školskih vlasti, dakle jo tečan Ako pustimo po strani broj Talijana u Dalmaciji i Krku, pa vidimo samo službeno priznatu djelatnost tih društava, ostat ćemo zapanjeni. Jer:
1) talijanske škole odnarodjuju još i da,nas u jugoslovenskoj Dalmaciji našu djecu. U tom se izvještaju kažo da u grad dolaze djeca iz okolice i tu stanuju i pohadjaju školu. Poznat jo slučaj u Šibeniku kada je pred
REMO PAPUČA PRIPOVIJEDA O »NE-OSLOBODJENOJ« DALMACIJI.
Trst, 3 februara 1935, —Prošle nedjelje održao je u velikoj sali Società Dalmatica u Trstu predavanje Remo Pappucia. On je održao predavanje pod naslovom: »Dalmacija od danas«. Predavanje je priredjeno povodom petnaeste godišnjice od osnutka tog dalmatinskog udruženja. Govorio je o neoslobođenoj zemlji, koja čeka Italiju... Novine su javile, da je Papuča odličan poznavalac dalmatinskog pitanja, a pogotovo je ovo njegovo predavanje interesantno,
jer je on nedavno na licu mjesta proučio sadašnje prilike pod kojima živi »zarobljena« Dalmacija...
Sala je doduše zjapila prazninom. Po onome što je Papuča pripovijedao izgledalo je kao da je on počinio neko herojsko djelo, jer opisuje strahote, koje je vidio u Dalmaciji, koju je obašao. — Svakako interesantno je, da neki Papuče mogu uopće u jugoslovensku Dalmaciju po takvim špijunskim poslovima. Da li bi Italija pustila u Julijsku Krajinu jednog prononsiranog jugoslavenskog iredentistu, kao što je Papuča talijanski, da ispituje prilike u kojima naš narod živi i da poslije o tome drži predavanja u Jugoslaviji?
*
I ARDUINO BERLAM DRŽI PREDAVANJA O DALMACIJI.
Trst, februara 1935. — U Società Dalmatica održao je jedno predavanje
CEKELIN U SJENI SV. VIDA
Rijeka, januara
Cekelin je dakle ipak došao i govorio je u Fenice. Teater dupkom pun: prije petnaest dana rasprodana su bila posljednja mjesta. Nagrnula je publika, da ga čuje, ona ista publika, koja je u prve dvije godine poslije sloma punila riječka kazališta da sluša — jedne nedjelje Sem Benellia, druge Mussolimja,_ i razne druge »konfe-renziere«, koji su joj obećivali zlatna brda oduhovljena u dvije magične riječi — Roma e Toma...
Onda su nastupila razna razočaranja: Roma sve odnijela, a Toma ništa donio. Ostala jedna jedina utjeha: praviti i slušati viceve na račun vlastite mizerije. U tim i takvim vicevima Cekelin je kao ro-djeni Trijestinac pravi majstor, zato i naši Fijumanci i grnu kao ludi da ga slušaju.
Cekelin je za neke viceve, koji su odviše zadirali u današnje nevoljno stanje fašističke Italije, morao da otsjedi po neki mjesec kazne, ali to mu je samo poslužilo za još veću reklamu. U Trstu i u mjestima unutrašnjosti dopuštaju mu vlasti neku slobodu, ali mu je ovdje na Rijeci strogo zabranjeno, da dira u neke delikatnije stvari i to obzirom na blizinu granice... Ninetta, koja je takodjer otišla da ga sluša, veli, da je bio prilično rezerviran. — Kazao je, samo to, da će Rijeka dobiti višu agronomsku školu, kojoj da će biti svrha da »bonificira« Punto franko, gdje da je trava zauzela dimenzije, koje treba iskoristiti u korist nacionalne ekonomije.
0	Sušaku se je izrazio, da je to sasvim nekulturan grad, jer da se posvuda, i u luci [ u pokrajnim ulicama rasipava po tlu brašno, grašak i druge živežne namirnice i nikome ne pada na um, da bi to pokupio i ponio kući. Rijeka da je grad kulturan, jer su joj ulice čiste budući da se tuda pokupi
1	pojede sve, što može želudac da probavi..
O vanjskoj se je politici izrazio ovako: Francuska irna toliko zlata, da može njime kupiti cijeli svijet. Engleska ima toliko ratnih brodova, da može vladati svim morima ovoga svijeta. Njemačka ima toliko gazova, da može njima otrovati cijeli svijet, a Italija da ima toliko gladnih da bi mogli pojesti cijeli svijet.
Malo prije banu mi u sobu Ninetta pa će mi onako iz neba pa u rebra:
— Ala Rokac! Recite, ako znate: ka diferenza je mej jednim Židovom i jednim Fijumancem?
— Ja ne znam.
— Ja ću vam reč! Zidov place nad zi-di jeruzalemskemi, a Fiumanac nad onem susackem ziđe na Fijumeri...
Kasnije sam doznao, da je ovo kazao u Fenice Cekelin i da je zbog toga morao otsjediti nekoliko dana u našem »katafiću«.
Rokac.
da je kada je više ne vežu obziri nje-mačko-talijanskog prijateljstva jer je to prijateljstvo prošlost, obratila, ohrabrena uspjehom u Saaru svoju pažnju Nijemcima Južnog Tirola. — Talijanska štampa je na to odmah reagirala videći da se tu faktično krije opasnost. Vodeći listovi, kao i one talijanske novine što izlaze u Južnom Tirolu. Talijanski listovi se prave kao zatečeni na pomisao da bi sada bio na redu Južni Tirol pa pišu: — čini li to Hitler u dobroj vjeri ili je zahtjev za Tirolom — komedija? Zar se talijanska objektivnost ili pak dobra volja koja da je inspirirala držanje velikih sila, specijalno same Italije u saarskom pitanju, shvatila preko Rajne kao slabost? Apetit dolazi jedući. — Doći će vjerojatno dan, ironizira fašistička štampa, da će Berlin pomišljati
na Lombardiju, Veneto, pa čak i Rim. To je sve simptom ne jedne nezasitne požude, već neodmjerene nelogičnosti. Tu fašistička štampa pita kako se mogu dovesti u sklad eventualni zahtjevi Trećeg Reicha sa odreknućem na Južni Tirol, o čemu da Hitler izričito govori u svojoj knjizi: »Mein Kampf«. A listovi podsjećaju i na to, da je godine 1932 kod otkrivanja spomenika pobjede u Bozenu sudjelovala i manja grupa Hitlerovaca i pridružila se talijanskoj slavi.
— Slijepi i gluhi znaju da je spomenik pobjede u Bozenu simbol našeg svetog prava na Južni Tirol, a da je tadašnje prisustvo inozemnih Hitlerovaca kod otkrivanja spomenika spontano i službeno imalo smisao jednostavnog priznanja, bijesne talijamke novine.
U svakom slučaju plebiscit u Saaru uzet kao važna njemačka pobjeda, znači etapu u daljnjem njemačkom prodiranju. Južni Tirol, kako se pokazuje, ne će biti posljednja briga nac. socijalizma u njegovim vanjskopolitičkim rivendika-cijama. Pitanje Južnog Tirola moći će biti sad u prvoj sad eventualno u drugoj liniji njemačko-talijanskih pitanja; —-ovisit će to, kako će se razvijati općenita politička situacija u svijetu. — No sigurno je, da sada poslije Sa ara, pitanje Južnog Tirola stupa korak naprijed i da mu Njemačka poklanja veću brigu nego to proizlazi za dobu kad ga Hitler u svojoj knjizi nije spomenuo. S tog razloga ne će biti niti za nas bez interesa ako budemo pratili tok daljnjih dogo-đjaja u pogledu Južnog Tirola. — (r.
i3R0J 6.
ČUDNO TUMAČENJE PROPADANJU TRSTA
»ll Popolo di Trieste* od 1 o. tnj. dona-ša statistiku pučanstva nekih lalijatiskih prađova, a medju njima i Trsta. Iz te statistike se, na primjer, vidi da je u petnaest talijanskih velikih gradova bilo viée umrlih nego rodjehih. U Trstu je bilo u novembru prošle godine 264 rodjenih i 265 umrlih. »Popolo di Trieste* se (udi kako je to moguće đa Trst, koji se do 191i godine isticao u plodnosti padne odjednom tako nisko. Odmah iza toga traži uzroke predratnom prosperitetu i kaže da su tršćanke prije rata radjale djecu zato da povećaju broj Talijana radi obrane talijanstva Trsta, a sada da sigurno misle da ta »terra Giulia« nema više potrebe da bude bedem protiv pohlepe strangea.
»Popolo* nastavlja: Prema tome je ovaj grad izgubio onaj stari osjećaj, koji ga je činio opreznim pred opasnostima i zasjedama, koje su prijetile njegovu karakteru. — Za Trst, medjutim, postoji i nadalje moralna i politička dužnost da radja djecu i da se širi, kako bi mogao da bude ono što je bio kroz zadnje stoljeće i pol, t. j. centar privlačenja i iridacije talijanstva*.
Sigurno i taj člankopisac u »Popoln* znade ono što zna danas već svaki malo razvijeniji pučkoškolac, naime: đa žene ra-djaju djecu kada imaju od čega da živu, a čim ponestane krithà prestaje i radjanje. Tako se dogodilo i sa tršćanskim ženama pod Italijom.
Sela u Julijskoj Krajini se množe
»11 Popolo di Trieste* od l o. mj. objavljuje statistiku o prirastu pučanstva kroz prošlu godinu u Jul. Krajini i Zadru.
Tršćanska provincija Vjenča7ija	2.629	(2A03	g.	1933)
Rodjeni	5.172	(5.160	g.	1933)
Mrtvi	4.089	(4.312	g.	1933)
Useljeno	12.846
Emigriralo	9.687
iz tih brojki proizlazi da se pučanstvo povećalo za 4.242, ali prirodnim prirastom t. j. radjanjem povećalo se samo za 1.083 stanovnika, dok su ostali naseljeni kroz tu godinu. Medjutim je u gradu Trstu bilo od log broja samo 322 više rodjenih	nego
umrlih, a ostalo otpada na provinciju.
U Julijskoj Krajini i Zadru (bez Vidma) bilo je stanje u 1934 slijedeće:
Vjenčanja	7.063	( 6.278	g.	1933)
Rodjeni	18.343	(18.278	g.	1933)
Mrtvi	11.758	(12.386	g.	1933)
Useljeno	32.752
Emigriralo	30.450
Prema tome je prirast pučanstva Julijske Krajine iznašao 8.787, a od toga višak rodjenih nad umrlima 6.585 duša, dok su 2.202 lica više useljena od iseljenih.
SLAVENSKI KARAKTER ZADRA
dokazuju najbolje ova imena iz službene anagrafske obavijesti. Zadar, februara 1935. — Zadarski »San. Marco« donosi podatke o anagraf-skom kretanju od 23 do 30 januara. Popis rodjenih i umrlih izgleda ovako: Rodjeni: Caruz Lidia, Pigoli Marina, Destieh Barbara, Chiglianovich Umberto, Frigo Vladimiro, Mestrovich Daniela, Kerstich Fortunato, Caizzi Lodovico, Michim Lanza, Groich Etta, Bentrovato Giuseppe, Petani Bruno, Ceccoli Mario, Vlakich Anna, Maria Nekich, Sergio Zopich, Guerrino, Percovich Elia.
Unirli: Ciurchovich Domenica, Vrk-Ijan Simeona, Tiene Mario, Drazevich Matteo, Hodach Giovanni, Simunov Tommaso Busculich Giovanni, Damelo-vich Caterina, Dujela Clementina, Toth Anastasia, Vatavuk Stefania, Derlini Venceslao, Matzenik Antonio.
ZABRANJEN UVOZ JUGOSLOVENSKE RIBE U ITALIJU
Rijeka, februara 1935. — Italija je jučerašnjim danom zabranila, da se jugoslovenska riba uvaža, te preradjuje i prodaje po talijanskim pijacama. — Pred nekoliko mjeseci ova zabrana uvažanja jugoslovenske ribe sa strane talijanskih vlasti, odnosila se samo na uvoz plave ribe, dočim se sada zabrana uvoza protegla na sve vrsti riba, koje su ulovili jugoslovenski ribari. Uslijed zabrane uvoza plave ribe, jugoslovenski su ribari uvažali u Italiju većim dijelom plemenitu ribu. Odluka talijanskih vlasti imat će vidnog utjecaja na dal-nji prosperitet osobito ribara iz sjeve-•rodalmatinskog primorja, jer je Italija bila jedan od jačih potrošača jugoslo-venske ribe. Je li ova odluka donesena samo za izvjesno vrijeme ili će ona duže ostati na snazi, teško je sada pred-viditi kad se ne zna još sada, koji su razlozi naveli talijanske vlasti na ovu nenadanu odluku.
FAŠISTIČKA AFERA U PAZINU
Novi komandant karabinjera u Pazinu.
Pazin, februara. — Dosadašnji kapetan karabinjera Cognolato je premješten a na njegovo mjesto je došao neki kapetan Spadoro Angelo. Govori se da je Cognolato premješten radi poznate i afere sa fašistima u Zadružnoj konobi, o čemu je »Istra« pisala.
Nova fašistična šola v Julijski Krajini
„SCUOLA RURALE POST ELEMENTARE FAINA"
Neuspehi italijanske ljudske šole
Trst, 23. januarja 1935. (Agis). — V našem listu smo že večkrat omenili in pisali o tej 'šoli. katero so prav za prav fašisti vpèljàli na naših tleh in imajo zato popolnoma ves upliv v njej. Ne moremo preiti preko tega, da se ne bi ogledali, kolikor nam je mogoče, položaja slovenskih in hrvatskih otrok v teh italijanskih šolah. Pred kratkim je italijansko časopisje v Julijski Krajini prineslo nékaj zanimivih podatkov a tem.
Tako smo čitali, da morajo otroci na Krasu ponavljati po nepotrebnem dva in celo več razredov samo zato, ker se učiteljem zde, da so nezadostno podkovani v italijanskem jeziku, že to je neuspeh fašistične šole, ki je najbolj viden. O drugih poraznih dejstvih ne bomo na tem mestu poročali. Kot se godi na Krasu, se gotovo godi v vsej Julijski Krajini.
Naši otroci so zaradi tega izpostavljeni poleg političnih še predvsem fizičnemu in pedagoškemu mučenju italijanske fašistčne šole in razen tega izgubi ju jo brez potrebe dolga leta. Ker fašisti ne morejo kar na hitro izpreme-niti duše naših otrok, bodo zaradi od-
kritega ali prikritega neuspeha sedanje ljudske šele dodali tej še »scuolo rurale post-elementare Faina«. Mesto prejšnjega izpopolnjevalnega tečaja, ki je trajal dve leti, bodo vpeljali nov sistem s to šolo (katerega so na žalost že v mnogih krajih uvedli), po vseh večjih vaseh in trgih na Primorskem.
Ta šola bo trajala pet let. Iz naslova je razvidno, da si je ta ustanova nadela predvsem kmetijski značaj. Toda iz poročil in pisanja listov se jasno vidi, da ne obstoja vse prizadevanje samo v tem ampak da ima ta šola predvsem velik političen pomen. Fašisti se zanjo zelo potegujejo ter ji zaradi tega pripisujejo veliko naloga pri italijanizaciji naših krajev. Ker bodo imeli v tej inštituciji besedo fašisti, bodo lahko po njej neposredno vplivali in ukazovali po mili volji.
Z enajstim letom se bodo morali ljudskošolski otroci že vpisati v te šole, kjer se bo italijanizacija vsiljevala pod krinko srpa in morda še v kaki drugi obliki. Da ima sedanja ljudska italijanska šola neuspeh pa nam služi zopet kot nov dokaz kakšna in čigava je ta zemlja.
BESKORISNOST TRŠĆANSKE INDUSTRIJSKE ZONE
Da li će se uopće produljivati Trstu ne donosi
Trst, januara 1935. — Svako ko se interesu je za problem Trsta znade, da je Mussolini jednim zakonom ustanovio takozvanu »Zona industriale di Trieste«. Na ekonomskom teritoriju Trsta, u koji se ubrajaju Tržič, Devin, Nabrežina, Dolina i Milje, smiju se do 31 decembra 1936 osnivati nove industrije, koje ne plaćaju poreza ni carine za sirovine, koje prerađjuju. Taj je zakon bio uveden, da bi se tako namamilo kapitaliste, da u toj zoni uspostavljaju industrije, da bi se pomoglo Trstu, koji propada.
Pa da li je taj zakon pomogao? Očito je, da nije. Gotovo se nije ni opazilo, da postoji taj Mussolinijev zakon. Niko neće da riskira, pa niti uz oprost pore-
taj Mussolinijev zakon, koji nikakove koristi
za i carine, da u Trstu diže nove industrije.
čak i fašistička štampa mora da prizna neuspjeh zakona o industrijskoj zoni. »II Popolo di Trieste« od 25 januara donosi članak, u kojem pita da li će trebati obnavljati zakon o industrijskoj zoni, kad istekne koncem 1936. U tom članku kaže »Popolo«:
»Mora se konstatovati, nažalost, da rezultati, koji su se očekivali nisu ispunili niti nade onih, koji su tražili taj zakon, a niti onih, koji su ga dali. Mora se konstatovati da su vrlo oskudni rezultati zakona o industrijskoj zoni«.
I to piše »Popolo«, koji uvijek nastoji, da čitavu istinu ne iznosi. Mora da je slobodna zona doista mrtva stvar.
LAŽNI KREDITI ZA JAVNE RADOVE 0 JULIJSKOJ KRAJINI
Novine pišu o kreditima ri mske vlade, koji se nikada
ne ost varuj u
Pula, januara 1935. — Poznato je, da u fašističkim listovima Julijske Krajine često biva govora o nekim svotama, koje je rimska vlada odredila za javne radove u Istri, Goričkoj ili tršćanskoj pokrajini. Ko bi vjerovao tim izvještajima štampe mogao bi da pomisli, da ta rimska vlada ipak nešto daje našim krajevima. Ali nije sve istina ono što fašistička štampa javlja. Da je tome tako, evo dokaza. Dne 14 januara održana je u puljskom teatru neka vrst velike skupštine istarskog fašizma, na kojoj su govorili puljski federalni sekretar fašizma Bellini i pokrajinski prefekt Cimoroni. Oni su tom prilikom rekli mnoge fraze, ali i mnoge interesantne stvari. Prefekt je na primjer rekao i ovo, kako to »Corriere Istriano« od 15 januara citira:
»Pismom od 7 oktobra 1933 br. 7 bio je dostavljen u dogovoru s lokalnim »Genio Civile« ministarstvu unutarnjih poslova popis projekti-
ranih javnih radova, cesta, lučkih radova, kazermi, škola itd. za ukupnu svotu od 61 milijun lira. Nismo propustili da požurujemo finansiranje tih radova. Ali do danas nije bilo moguće postići izvršenje tog finansiranja, zbog pomanjkanja fondova u bilanci za javne radove ove naravi, niti u godini 1933—34 a niti u_ godini 1934—35, ali nam je bilo lično zagarantovario, da je istarska provincija u prvom popisu i da će doći. na red čim bude moguće preći u redovan ritam finansiranja javnih radova«.
Ovo je vrlo karakteristično. Drugu godinu čeka istarska provincija na 61 milijun obećanih lira i još ili nije dobila. Prefektu je sad »lično obećano«, da će dobiti, kad se prilike poprave... Interesantno je da je Pula u prvom popisu, pa ne dobiva, a što će tek dobiti s onim provincijama, koje su u posljednjem popisu...
Još pred četiri mjeseca obustavljen je rad
na gradnji nove pošte u Puli, zbog pomanjkanja kredita
Pula, januara 1935.	— Gradnja
nove velike poštanske zgrade u Puli prava je sablazan, četiri godine se je o tome govorilo. Pred dvije godine su odred jeni krediti za gradnju. I onda še je počelo. Svaka dva mjeseca gradnja se obustavi, dok ne dodje daljnjih desetak hiljada lira iz Rima. Pred četiri mjeseca je gradnja ozbiljno zapela. Već četiri mjeseca pošta se ne gradi. Ostaje onako započeta gradnja, a ne dovršena. Puljski gradjani prave
na taj račun 1 viceve i ozbiljne opaske, koje ne bi bile ugodne Mussoliniju da ih čuje. Ta je pošta postala prava sramota za fašistički režim fraza. Puljski gradjani kažu, da im je dosta i jedna Arena, a druge im ne treba, pa bi bilo u redu da se pošta dovrši, kad je započeta. A pravo da se kaže Puli nije ni trebala, nego je fašističkim paradisti-ma skočilo u glavu i tražili su je iz — prestiža, da bude ukras Puli. Sad je doista ukras!
GORIŠKI MONT DOBIL KOMISARJA
Gorica, februarja 1935 (Agis). — Pred kratkim je bil postavljen naj večji denarni instituciji na Goriškem vladni komisar. Do sedaj je upravljal goriški Mont posebni odbor, ki je bil sestavljen iz domačinov, med katerimi je bilo tudi več Slovencev. S tem je ta največji denarni zavod, ki je v zadnjem času postal gospodar velikega števila goriških posestev prišel popolnoma v italijanske roke. Zapečatena pa je tudi usoda še le-
pega števila vlog, ki so jih imeli nekateri naši ljudje na tem zavodu, ker so ga smatrali za najbolj varnega. Politika vladnih komisarjev nam je znana že iz drugih slučajev zlasti iz naših centralnih gospodarskih in denarnih zavodov, katere so v kratkem času popolnoma strli, čeprav je bila zadružna organizacija pri nas najmočnejša in najboljše urejena, ter so se vzgledovali ob njej Italijani sami
„CARTA DUCE“
V Italiji je tobak razremno zelo drag. še bolj dragi pa so papirčki za cigarete — »carta fina«. Hudo je našemu človeku zaradi tolikih narodnih, kulturnih in gospodarskih muk, ko mu ne more dati ne trta, ne njiva, ne gozd, ne živina zadostnega kruha. Huda mu je tudi, ker si lakote ne more udušiti z dihom opojnega dima, ko nima v žepu cvenka ne za tobak, še manj za pa-pirčke.	.
Včasih pa mu le pride v roke kak »ščepec« tobaka, toda papirčkov ne more nikjer dobiti. In težko je bilo temu odpomoči, dokler niso odkrili — »carto duce«.
Prišli so do tega, da namizni papirni prti, ki jih dobite vsepovsod v vsaki gostilni in krčmi, prav dobro služijo za zvijanje cigaret. Ta papir je tenak, bel, lahek in ima torej skoro vse »kvalitete« pristnih papirčkov.
Kot nosi vse veliko, lepo in dobro vedno svoje ime po velikih in dobrih ljudeh, zato so tudi v tem primeru imenovali ta papir »carta duce«, da se razloči od »carte fine«.
Kljub nepatentirani iznajdbi se je uporaba kaj hitro razširila vsepovsod, čeprav ni bilo nobene reklame n. pr.: »Usate ovunque solo carta duce!« ali kaj sličnega. Vsak prijazen in ustrežljiv kadilec v današnjih hudih časih vedno iz vljudnosti postreže svojemu gostu kadilcu le s »carto duce«.
(PS. Bojimo se, da oblasti ne bodo to iznajdbo monopolizirale ali obdavčile). (Agis).
©bsežne vofaške utrdbe v okoliei Hruševja
Postojna, januarja 1925. (Agi s). Lani so vse leto delali velike vojne utrdbe v okolici H ruševja. Od Stran in Velikega Brda do Hruševja so na polju izkopali okoli deset velikih rovov. V te rove, ki so jih močno utrdili s cementom in že-lezjem, so navozili z avtomobili razne vojaške naprave. Zaposleni so bili sami vojaki, ki so stanovali v nalašč zato postavljenih barakah; naprave so bile ves čas dela in so še danes močno zastražena, ter ne sme noben domačin na polje v razdalii_200 m. Nekatere naprave so ograjene z žico, povsod pa stoje drogovi s tablami, ki prepovedujejo dostop. Tik ob napravah pa so postavili drevje in vejevje obloženo s senom, tako da ne more nihče tudi od daleč opazovati potek dela. Kmetje trpijo _ pri tem veliko škodo, zlasti ker niso dobili za odvzeto zemljišče nobene odkupnine ali odškodnine, obdelovati ga ne morejo in iie smejo, a davke morajo kljub temu plačevati. Vse pritožbe niso ničesar zalegle.
VOJNI MANEVRI NA JUGOSLOVEN-SKOJ GRANICI KOD ZADRA.
Zadar, februara 1935.	— Prvih
dana ovog mjeseca nije se u okolici Zadra ni na kopnu ni na moru smio niko kretati, jer je vojska vršila manevre uz jugoslovensku granicu. Vršena su probna gadjanja topovima i ofenzivni juriši prema granici.
Že vec let posijufe Openska. blagajna na železniški postaji želo nevedno
Trst, januarja 1935. (Agis) — Na Opčinah imajo blagajno na žel. postaji, ki je prav svojevrstna. Kadar ni ljudi je odprta, ko pride vlak in ljudje pa se ne mora nikjer dobiti listka, če bi se to zgodilo samo enkrat ne bi nihše godrnjal. Toda to malomarnost prenašajo potniki že dolga leta. Ko se hočejo z Opčin peljati v Trst ali drugam, morajo predvsem pri blagajni dolgo časa čakati in nazadnje teči na vlak brez listka. Ko pride kontrolor mu sicer razlože kaj se je zgodilo in da ni njih krivda če nimajo listka, ampak je kriv žel. blagajnik. To pa prav nič ne pomaga in vsi morajo poleg običajne-nega voznega listka plačati še globo. Pred kratkim se je zgodilo, da je okoli 20 oseb stopilo na vlak brez voznih listkov po blagajnikovi krivdi. Openci so zaradi tega zelo razburjeni, posebno že ker vidijo, da jim blagajnik namenoma nagaja.
MADŽARSKI JEZIK NA TRŠĆANSKOM RADIJU.
Trst, februara 1935. Več smo javili da radiostanica u Trstu daje svaki dan jednu emisiju vijesti na madžarskom jeziku. Sad »Giornale d’Italia« ^ donosi nekakve izvatke iz madžarske štampe, koja je tronuta tom pažnjom fašističke Italije prama Madžarima... Madžari navodno primaju s oduševljenjem ruku koja im se pruža iz Trsta »preko Krasa«... To je doista dobro rečeno: preko Krasa, preko pregaženog slovenskog Krasa, na kojem se ne smije čuti slovenska riječ, širi se iz Trsta madžarski --------------------
VELIKI DEFICIT U TALIJANSKOM DRŽAVNOM PRORAČUNU
Trst, I februara. Ovih dana bit će sazvan parlamenat, da raspravi predlog proračuna za 1935-36. Ministarstvo financija, ne iznoseći detalje proračuna, iznosi samo, da će manjak proračuna za buduću godinu iznositi oko 2 milijarde lira. Ističe se da je ovaj manjak prema prošlogodišnjem manji < za 900 milijuna lir^-
»ISTRA«
STRANA S.
^«ctrj g.
j~~~~	i	-	_
Nasa h uit urna kroni ha
IZIŠLI SU „ČAKAVSKI STIHOV!”
DRAGA GERVAISA
naš kulturni docodjaj
2 r.e ^ februara 1935. v Danas je izišla iz štampe nova zbirka čakavske poezije Draga Gervaisa s naslovom »Čakavski stihovi«. Zbirku je uredio i napisao joj predgovor Vladimir Nazor. To treba naročito istaći, jer to potcrtava i vrijednost i značenje te zbirke. Vladimir Nazor je svojim velikim autoritetom priznao pjesnički talenat Draga Gervaisa i istinsku umjetnost njegovih stihova. Zbirka je pak tako uredjena da prestavlja pravu antologiju Gervaisova pjesničkog stvaranja. To je zaokružena, harmonična cjelina i ostavlja najugodniji dojam,
O toj zbirci, koja je za nas nesumnjivo veliki kulturni dogodjaj govorit ćemo još u našem listu, a ovime samo upozoravamo čitatelje na nju i preporučamo im da je nabave. Mogu da je naruče i na adresu naše uprave. Zbirka stoji za emigrante i čitatelje našega lista 10 dinara, sa poštarinom 12 dinara, dok inače u knjižarama stoji 15 dinara odnosno 17. — Novac možete slati uputnicom ili čekom na naš broj s oznakom. da je za Čakavske stihove.
V
Češkoslovaška štampa o
Jadranskom kalendaru
Ugledni češkoslovački dnevnik »Pra-ger Presse« piše pod naslovom:	»Nova
jugoslovenska regionalistička literatura ovo:
»Jadranski kalendar« za 1935 godinu kojega izdaje pod redakcijom Tone Peruška Savez jugoslovenskih emigranata iz Julijske Krajine u nakladi lista »Istra« u Zagrebu, Masarykova ulica 28, donosi na svojih 210 stranica (cijena 10 dinara) niz vrijednih priloga od kojih has ovdje naročito interesuju kulturni. Poljski lingvista M. Malecki, koji je prije nekoliko godina objelodanio monografiju o slavenskim dijalektima Istre, daje ovdje résumé svog rada. N. Žic istražuje hrvatsku toponomastiku poluotoka. Na područje etnologije vode nas prilozi S. šantela o ženskim nošnjama u Ju-lijskoj Krajini i M. G.-a koji piše o pučkoj muzici. O stajalištu koparskih biskupa prema slavenskom pučanstvu izvješćuje J. P.; H. Werk dokumentuje slavenski karakter grada Zadra u toku stoljeća. Mirko Breyer otštampao je studiju o Franji Glaviniću i njegovoj literarnoj djelatnosti. I. Legiša sakupio je katalog slovenačke štampe na Primorju. V. Car Emin potsjeća na sudbinu lista »Naša Sloga«, koji je počeo izlaziti godine 1870 u Trstu i završio za vrijeme rata. Medju beletrističkim prilozima susrećemo u prvom redu nadarenog čakavskog pjesnika Draga Gervaisa (osam Pjesama) nadalje su zastupani M. Ba-fota, a. Bonifačić, Igo Gruden, Srečko Kosovel kao i prozaiste I. Grahor, B. Magajna itd.
★
Stoli samo 10.— dinara bez poštarine.
sa Doštarinom 11.50 dinara. Ko naruči uledno i naš džepni kalendar »Soču«, do-biva oba kalendara franko, t i. mi Pjaca‘ uto tada poštarinu. Oba kalendara stoie 18 dinara. U tih ie 18 dinara uračunata tada t poštarina za oba kalendara, te prema tome daierno oba kalendara za samih 15 — dinara, ier nas košta poštarina i pakovanje v.— dinara za oba kalendara.
JEDAN ROMAN S TALIJANSKOM IREDENTISTIČKOM NOTOM
Trst, februara 1935, — Izišao je roman »Olga Oliana«, koji je napisao neki Ezio Camuncolo. Roman se dogadja neposredno prije rata na talijanskim i našim obalama Jadrana, a imao bi da prikaže borbu Trsta, Rijeke i ostalih primorskih gradova za talijanstvo. Jedan ljubavni siže zaodjenut je političkim tendencijama, koje konveniraju Italiji. U glavnom glupost, ali interesantno kao literatura te vrsti.
KNJIGA 0 TÀLÌJANSTVU GORICE
» GORIZIA D'ALTRI TEMPI«
Gorica, februara 1935. U Gorizi je izišla knjiga pod naslovom »Gorizia d’altri tempi«. Napisao ju je poznati falsifikator historije Julijske Krajine Ranieri Mario Cossar, renegat, na kojemu se je obistinila ona narodna, da je janjičar gori od turčina. U toj knjizi, koju je izdala pokrajinska uprava (na trošak teško oporezovanog slavenskog seljaka) Košar dokazuje, da je Gorica bila u prošlosti talijanska i iznosi ogavne invektive protiv goleme većine autohtonog slavenskog stanovništva. U fašističkoj štampi izišla su pisma, koja su Košaru uputili^ nekoji istaknuti Talijani povodom izlaženja te knjige. Medju ostalim piše mu i Pitac-co, bivši podeštat Trsta. On kaže, da knjiga dokazuje, kako su tešku borbu izdržali oni »malobrojni« — »quei pochi« — patrioti talijanski iz Gorice u prošlosti... I Pitacco tvrdi dakle, da ih je bilo malo. A danas se lako falsi-likuje.

LITERARNO UDEJSTVOVANJE NAŠIH ROJAKOV
Rilanca našega sodelovanja v sl ovenskih revijah — Nove knjige
naših rojakov
Ljubljana, 28 januarja 1935. (A g i s). Od časa do časa smo prinašali pod rubriko »Naši v slovenskih revijah«, kratka poročila o prispevkih naših ljudi v slov. periodičnih listih. Neredna so bila ta poročila kot so večji del neredno izhajale revije. Ne bi bilo odveč zato, če danes na kratko pregledamo, koliko so prispevali naši v slov. reviji v preteklem metu. Važno je to zlasti za primerjanje z delom v prejšnjih letih, ie da nam taki pregledi manjkajo.
Kot ostala leta, naletimo tudi letos v prav vseh, od najstarejših do najmlajših in najmanjših, slovenskih revijah na prispevke naših rojakov.
»Sodobnost«, ki je danes, dasi najmlajši, odličen slovenski mesečnik, je prinesla v teku 1. 1934 te-le prispevke:
Pesmi: Igo Gruden — »Na razpotju«, »Preko vseh meja«, »V tihi ulici«, »Nad agonijami sveta«, »V dvanajsti uri« in »Barake«. Škoda, da med vsemi temi pesmicami ni niti ene, ki bi obravnavala naše motive, dasi nam je Gruden svojčas najbolj resnično in doživeto podajal našega človeka in našo zemljo;
v pripovedništvu moremo zabeležiti dva: Vladimirja Bartola z novelo »Kantata o zagonetnem vozlu« in Kosmača Cirila z novelo »Hiša št. 14«. Prva je poljudna stvar, med tem ko je druga vzeta iz tržaškega življenja in nam slika obupno bedo proletariata, ki posega danes tudi med tržaške malomeščane;
Med članki, eseji in potopisi dobimo Pertota Vladimira s člankom »Preorienta-cija našega poljedeljstva«, Maksa Rejca s člankom »Od fašističnega sindikalizma do fašističnega korporativizma« in Wilfana Josipa z razpravo »Manjšinski kongresi«; Prvi obravnava tukajšnje prilike v poljedelstvu, med tem ko druga dva obravnavata vprašanja, ki se tičejo nas, zlasti pa našega ljudstva v Jul. Krajini;
Med kritiki se je oglasil Avg. Pirjevec;
Med poročili iz tujih knjig in revij so prispevali:	Avg. Pirjevec, »Jadransko
vprašanje« (o knjigi J. Marž, Die Adria-frage), »Narodnostno pravo stare Avstrije«, Ivo Grahor pa o sovjetski števili poljskega tednika »Wiadomosci literackie«.
Iz zgornjega lahko ugotovimo, da je imela »Sodobnost« v teku enega leta osem sotrudnikov iz naših vrst, ki so skupno dali petnajst prispevkov.
V	mesečni literarni in znanstveni reviji »Ljubljanski Zvon« so priobčevali:
Pesmi: Stano Kosovel — »Izgubil se bom«, »Vprašanje .— odgovor«, »Elegija«;
Pripovedništvo: Bevk France povest 2’»Clovek brez krinke«, ki je izjahala vse leto in Grahor Ivo novelo »Prostitutka Fela«;
Članke in eseje; Ocvirk Anton, ki je obenem tudi urednik lista, tri prispevke, in sicer »Uvodne misli«, — »Ljubljanski Zvon« in slovenstvo —- in »Razgovor z Ju-šem Kozakom«;
Med sodobnimi problemi; Ivo Grahor: »Demokracija in vprašanje kulturnega dela v moderni družbi«, Grahor in Ocvirk; »Slovenska srednja šola in nacionalna vzgoja«;
Med književnimi poročili dobimo pet ocen, in sicer Anton Ocvirk »Razgovori«; naslednje ocene so avtorji večinoma podpisovali s psevdonimi in to o knjigi »Njene službe«, ki jo je spisala Mara Rusova in jo je izdala Mohorjeva družba v Celju, dve poročili o povesti »Dedič«, ki jo je spisal France Bevk, a izdala Goriška Matica ter o Al. Remčevi povesti »Andrej Košuta», ki je izšla v Goriški Mohorjevi družbi;
Med gledališkim pregledom imamo poročilo o Delakovi prireditvi »Desetega brata« na mariborskem odru. A Ocvirk pa piše o ljubljanski drami;
Med glosami ima A. Ocvirk dva prispevka.
Tako je pri »Ljubljanskem Zvonu« sodelovalo tekom leta pet naših kulturnih delavcev z dvanajstimi prispevki, poleg tega pa je izšlo šest kritik o književnih izdajah naših pisateljev.
Leposlovni list »Dom in svet«, ki izhaja desetkrat na leto, je prinesel:
Pesmi Bogomila Faturja — »Ljubezen«, »Prošnji sonet«, »Sonet bolesti«, »Sonet skrivnosti«; Jože Lovrenčiča — »Balada o milosti«, »Meminissa juvat«; Zdravka Ocvirka — »Kadar sem čisto sam«;
Med leposlovno prozo: povest Franceta Bevka — »Ubogi zlodej«, črtico Jože Lovrenčiča — »Marija s Prtovča«, dve noveli Ivana Preglja, in sicer »Od Podseli do Ročinja«, »V senci z onstran« ter novelo »Hvaležnost«, ki jo je spisal Narte Velikonja. Lovrenčič in Preglej spadata med najstarejše in v emigraciji živeče naše pripovednike, a kljub temu večina njunih del opisuje naše kraje in našega človeka;
Med kritikami in poročili pa oceno knjige »Franca Erjavca zbrano delo«, o knjigi »Njene službe«, ki jo je spisala Mara Husova in o Pregljevih »Zbranih spisih«, ki so izšli v Novi založbi kot deseti zvezek.
V	desetih številkah lanjskega leta je imel »Dom in svet« med svojimi sotrud-niki šest naših rojakov, ki so dali skupno dvanajst prispevkov ter tri ocene o naših književnih izdajah.
Mesečnik »Modra ptica«, ki jo izdaja kot prilogo knjigam istoimenska založba, je imela tekom leta te-le prispevke:
Ret novel Vladimirja Bartok, in sicer
»Na razpotju«, »Al Araf«, »Neznani činitelj«, »Zadnji poizkus«, »Zgodba o ciankaliju«; Bogomir Magajna pa dve noveli, »Črt« in »Transfuzija«; Bartolova proza opisuje sodobno življenje, Magajnova novela »Črt« pa je vzeta iz tržaškega življenja in jo lahko štejemo med njegova najboljša dela, objavljena tekom lanskega leta.
V	mesečni reviji »Književnost« so prispevali:
Ivo Brnčič pet pesmi, in sicer; »Dunajska balada«, »Pesem kandelabra«, »Delavski otrok je umrl«, »Rov« in tri novele: »Prvi_ upor«, »Sin«, »Leniča«; Al. Kraigher je priobčil nekaj odlomkov iz daljšega romana pod naslovom »Na rivijeri«.
Med kulturnimi poročili je Ivo Brnčič priobčil oceno knjig Cankarjeve družbe.
Tu sta sodelovala dva z devetimi prispevki.
Družinski list »Mladika«, ki se je že pred leti preselil iz Gorice v Celje, je prinesel tekom leta:
Med pesmimi prispevke Zdravka Ocvirka — »Mamica povej«, »Ne verjemi«, »Jesenska pesem« in Jože Lovrenčiča »Legenda o klasu«.
Med prozo: daljšo povest »Huda ura«, ki jo je spisal France Bevk, črtici »Za staro pravdo« in »Na božjo pot« od Mare Hu-sove, Bogomir Magajna je prispeval dve legendi, »Legenda o Mariji in Jezusu« ter »Legenda o Mariji in mlinarju«.
Med poljudnimi spisi je priobčil Bogdan Kazak dva daljša in pet krajših, in sicer: »Z učenimi ljudmi je križ«, »Žalosten in nevaren poklic«, »Črvad na korenu«, »Batko«, »Na robu življenja«, »Bolnik, ki mu ni bilo pomoči« in »Plemkinja«.
V	preteklem letu je imela »Mladika« šest sotrudnikov iz naših vrst, ki so prispevali šestnajst prispevkov; med knjižnimi poročili in ocenami je bilo tudi nekaj poročil o naših izdajah.
Dalje so sodelovali naši rojaki tudi po drugih manjših revijah in listih, kot je »Ženski svet«, »Žena in dom«, »Prijatelj«. »Planinski vestnik«, v katerem je izhajala na uvodnem mestu skozi vse leto opis Beneške Slovenije, ki ga je spisal naš rojak dr. Henrik Tuma. Med mladinskimi listi pa ima največ sotrudnikov iz naših vrst »Naš rod«, ki je naslednik tržaškega »Novega roda« in ki ga urejata dva naša rojaka in sicer Josip Ribičič in Albert Širok.
V	»Naš rod« so prispevali za letnik 1934-1935:
Z leposlovjem: France Bevk' — »Dediščina«, »Mati božja v duplu«, Angelo Cerkvenik — »Osias«, Bogomir Magajna — »Zaklad«, »Kaj bi rekel Italijanček Marianček Mariani«, »Račko — slikar«, Ivan Preglej — »Tebi moj mali prijatelj« in Ksenija Prunkova — »Ptička si zbira poklic;
Z ostalimi prispevki: Lavo Čermelj — »Z barbatskimi ribiči na nočnem lovu«, Viktor Pirnat — »Stari pomorci smo«, »Jadranska straža v Splitu«, »Vsem članom PJS«, »Jadranski stražarji«, »Kaj moraš znati«, »O lepotah našega Primorja«, Pravi stražar«.
Pod rubriko doma in po svetu: Vlado Klemenčič — »Idrija«, dr. Bogomir Magajna — »Nekoliko o davici«.
List so ilustrirali naši: Milko Bambič, Božidar Jakac, Gorše France, Ksenija Prunkova, Janez Trpin.
V	teku leta ie v »Našem rodu« sodelovalo osem naših rojakov s prispevki v besedi, pet pa v risbi.
To je približna bilanca dela naših rojakov v enem letu. Poleg tega pa je prišlo letos na slovenski knižni trg tudi nekaj knjig, ki so jih spisali naši. Med leposlovnimi deli so izšle te-le knjige:
Ivan P re gel j — »Tolminci«; Bevk France — »Ljudje pod Osojnikom«, »Krivda«; Erjavec Fran — »Zbrano delo«, uredil dr. A. Slodnjak, I. in II. knjiga; vseh pet knjig je založila Jugoslavenska knjigarna v Ljubljani, dalje Joža Lovrenčič — »Pastir z belo ptico«, ki je izšla pri Mohorjevi dr. v Celju, in kjer je izšla kot redna priloga koledarju za 1. 1935 tudi povest »Graničarji«, ki jo je spisal Bogomir Magajna. V knjižnici »Cvetje iz domačih in tujih logov« ki jo je začela izdajati Mohorjeva dr. v Celju: je izšla kot prva knjiga »Izbrane pesmi Simona Gre-g or čiča«, ki jo ie priredil Ivan Pregelj.
Upoštevati bi morali še knjige, ki so izšle letos v Julijski Krajini, kar pa bomo ob prvi priliki posebej pregledali.
Če bi hoteli med našimi pisatelji poudariti imena nekaterih, zlasti mlajših, bi ne smeli preko Cirila Kosmača, ki se je z nekaterimi krajšimi stvarmi takoj uveljavil in zbudil pozornost vse resne in stroge kritike. Med mlajšimi sta dalje še pesnik-lirik Bogomil Fatur, ki je pa letos zelo malo prispeval v revije in Ivo Brnčič. Prispevki drugega kažejo zlasti močno socialno tendenco in ostro kritiko časa, boljši pa je v svojih esejih, ki jih piše pod psevdonimi. Omenjeni trije predstavljajo naše najmlajše. Za njimi pa nastopa velika vrzel. Iskati vzroka temu ni naš namen. Poleg drugega je vzrok tudi v tem da se večji del mlajše emigracije bori z obupnimi razmerami, da ne govorimo o onem kar nam je vzela vojna, o tem kar je našega preko meje pa...	(Bes)
Čehoslovačko-jugoslavenska revija o Julijskoj Krajini
Čehoslovačko-jugoslavenska revija, koja izlazi u Pragu, u svom posljednjem broju (9—10) donosi dva članka na češkom jeziku. koia na« specijalno interesuju. Prvi članak pod naslovom »Slovinci v Italii« (potpisan sa Fr. B.) govori o stanju našega naroda pod Italijom, s naročitim obzirom na kulturno, vjersko i gospodarsko stanje. U članku su iznesene mnoge interesantne činjenice, koie đokumentuiu izlaganje piščevo. Drugi članak govori o Andreju Gabrščeku povodom njegove sedamdeset-godišniice. Napisao ga ie Oton Berkopece. Prikazan ie Gabršček naročito kao propagator slavenstva i čehoslovačke literature, koiu ie on obilno štampao u prevodu u svoiim bibliotekama, koie su izlazile n Gorici,
REVIJA ISTARSKE MUZIČKE KULTURE
u martu u Zagrebačkom Glazbenom zavodu.
Iz pjevačkog zbora društva »Istra«.
Poslovni odbor pjevačkog zbora odlučio je da u prvoj polovici marta zbor dade koncerat u Glazbenom Zavodu. — Kako je pjevačima poznato, koncerat se imao davati još u početku decembra 1934. g., ali je bio odložen radi nepredvi-djeni zapreka. Koncerat koji će se dati sada u Glazbenom zavodu, zamišljen je kao prikaz vokalne istarske muzičke kulture.
Stoga umoljavamo sve pjevače, koji su nastupili na zabavi društva »Istre«, i ostale, koji do sada eventualno nisu mogli redovito dolaziti, da otsada redovito dolaze, jer nemamo više mnogo vremena na raspolaganje. Pjevački pokusi se održavaju u ponedjeljak i srijedu od 8 do 10 sati na večer.— Tajnik.
JUGOSLOVENSKA PJESMA U RIMU
Zašto nije radio prenosio koncert gdje Bernot Golobove.
18. I. je naša zemljakinja altistki-nja gdja Bernot Golobova na poziv nekih rimskih intelektualnih krugova priredila u Rimu jedan koncerat, na kojem je pjevala kompozicije Škerjanca, Lajovica, Švare, Osterca, Baranovića, Berse, Mokranjca i Milojevića. Ona je ranije jednom zgodom priredila u Firenci koncerat, a sad je po drugi put u Italiji na elitnom koncertu odjeknula naša melodija u originalnom jeziku. Uspjeh kod mnogobrojne odlične publike i stroge kritike bio je velik. Slavko Osterc kaže u ljubljanskom »Jutru« ovo:
»Prvotno je bil določen radio prenos, ki je pa bil potem odpovedan — verjetno zavoljo slovenskih in srbo-hrvatskih tekstov«.
»Publika je sprejela program prisrčno, vendar pravi pevka, da je čutila veliko oviro v tem, da slovenskih in srbohrvaških, deloma tudi nemških tekstov niso razumeli, čeprav je na sporedih bila v prozi podana vsebina vsake pesmi v italijanščini«.
»Pevka sama je z uspehom izredno zadovoljna, zlasti zato, ker je v Rimu, torej v srcu Italije, lahko pela slovensko in srbo-hrvaško: čeprav bi bil vnanji uspeh še večji, da je pela italijansko«.
SILVIJE STRAHIMIR KRANJČEVIČ
hrvatski pjesnik Imperijskog Rima
Po tim naslovom donosi »Piccolo della sera« od 29 januara golemi članak, koji je napisao poznati Umberto Urbani, ranije Urbanac. U tom se članku veliki hrvatski pjesnik prikazuje u takvom svijetlu, kao da je od glavni dio svoje poezije posvetio veličanju imperijskog Rima. Od nekoliko stihova, u kojima se pjesnik divi veličini Rima, Urbani je navukao čitavu jednu tezu. Mrtvog pjesnika nije teško interpretirati na bilo kakav način. Smiješno je medjutim, da »Piccolo« donosi te članke od hrvatskoj književnosti u interpretaciji jednog Urbanija, u isto vrijeme dok mrzi sve ono što je hrvatsko u Julijskoj Krajini i uživa u krvavim progonima zbog jedne hrvatske početnice.
BROŠURA O KORUŠKIM SLOVENCIMA.
U Celju je prošlih dana izišla brošura na njemačkom jeziku s naslovom »Anklagen gegen die barbarischen Ver-folgungen der Slovenen i Karnten«, u kojoj pisac penzionisani savjetnik i profesor Lilek govori o stanju Koruških Slovenaca pod Austrijom od plebiscita dalje. Iznosi mnoge interesantne opaske i s obzirom na plebiscit i s obzirom na politiku denacionalizacije. Brošura ; e napisana polemičkim tonom i odlučno. Vrijedno je, da se na nju osvrnemo i opširnije.
PJESME ANTE DUKIĆA
opet recitovanć u Poljskoj.
Na XI. vokalno-muzičkom koncertu, što ga je priredila dne 27 p. mj. »Polj-sko-jugoslovenska Liga« u Poznanju, recitovala je gdja Janina Poraska, spiker ka poljskoga Radija u Poznanju, Dukićeve pjesme »Zavjet« i »Hram«
Predavanje dra Kajina o socijalnom i ekonomskom stanju Istre
Čajanka omladinske sekcije.
Na zadnjem godišnjem glavnom članskom sastanku zaključeno je da odbor sam popuni mjesto blagajnika, koje je ostalo prazno. Prema tome zaključku odbor je kooptirao na svojoj sjednici za to mjesto brata Lenarda čuka. *
Osim toga novi je odbor primio na sebe i dužnost da poveća interes za Omladinsku Sekciju. Da bi što bolje udovoljio tome svome zadatku odlučio je da prije svega provede reviziju članstva i da privuče u svoje redove što više novih članova. Radi toga se pozivaju svi svijesni omladinci, koji imaju volje za ozbiljan rad, bilo da su već upisani u sekciju ili ne, da se što prije jave u tajništvu društva »Istre« i to svakog dana od 5—7 sati po podne.
Ujedno pozivamo sve članove i prijatelje da dodju na članski sastanak koji će se održati u subotu 9 o. mj. u 8 sati na večer u društvenim prostorijama. Predavače g. dr. Miran Kajin «O socijalnom i ekonomskom stanju Julijske Krajine«.
U nedelju 10. o. mj. u 4 sata po podne priredjujemo u društvenim prostorijama trg Kralja Aleksandra 4, priz. lijevo uobičajenu čajanku sa plesom. — Molimo sve prijatelje da dodju na ovu našu čajanku u što većem broju. —
Predavanje Istarskog Akademskog Kluba
Pozivljemo sve svoje članstvo, seniore i prijatelje kluba na predavanje kol. Blaža Cukona, dipl. pil. o »Spengler kao prorok propasti zapadnoevropske kulture«. Predavanje se održava u petak, dne 15. II. u 8 sati naveče u društvenim prostorijama:	Trg Kralja Aleksandra
broj 4.
DR. JOSIP VILFAN, PRETSJEDNIK KONGRESA NARODNIH MANJINA U NOVOM SADU
Kako saznajemo, u Novome Sadu boravio je u nedjelju, 27. januara g. dr. Josip Vilfan, bivši poslanik jugoslovanske manjine u Italiji u rimskom parlamentu i pretsjednik Kongresa narodnih manjina. Otsjeo je privatno i posjetio je u Matici Srpskoj proslavu 700 godišnjice od smrti Svetog Save.
IZ KOLONIZACIJSKOG OTSJEKA SAVEZA JUG. EMIGRANTSKIH UDRUŽENJA
Društvo »Istra—Trst—Gorica« u Nišu javlja da jedan naš seljak-kolonist u okolini Leskovca traži jednu našu seljačku obitelj koja bi mu pomogla obra-djivati zemlju. Inventara ne treba nikakvog, a prihod od tog posjeda dijelili bi na polovicu. Informacije daje gore imenovani Kolonizacijski otsjek. Zagreb Trg Kralja Aleksandra 4.
JEDNA PRIREDBA »ISTRE« U OSIJEKU.
U nedjelju 27 januara 1935 godine priredjen je u osječkoj »Istri« prvi članski sastanak u ovoj godini. Sokoli, inače naši članovi, prikazali su nam na aparatu Sokolske župe Osijek film o pogrebu blagopokojnog Viteškog Kralja Aleksandra I. Ujedinitelja, članovi koji su prisustvovali filmu sa vidnom ganutošću pratili su film. Poslije filma održao je kratki prigodni nagovor o sv. Savi i njegovom kultu pretsjednik društva g. Lj. čič. Istakao je ulogu kulta sv. Save za našu prosvjetu i školstvo i iznio reminiscencije na naše školstvo u Istri i ulogu ćiril-Metodove družbe.
GLAVNA SKUPŠTINA UDRUŽENJA »ISTRA-TRST-GORICA« U BEOGRADU
Udruženje »Istra-Trst-Gorica« u Beogradu održat će svoju redovitu glavnu skupštinu u nedjelju 10. II. o. g. u 3 sata poslije podne u prostorijama Narodne Odbrane, Pašićeva ul. br. 8. sa ovim dnevnim redom:
1. Pozdrav pretsjednika; 2. Izvještaj tajnika; 3. Izvještaj blagajnika; 4. Izvještaj Nadzornog odbora, razrješnica starom odboru; 5. Biranje novog odbora; 6. Zaključak.
Pošto će na ovoj glavnoj skupštini biti govora o raznim važnim pitanjima naše emigracije umoljavaju se svi članovi da neizostavno dodju na skupštinu.
INSTRUKTORI
Istarski Akademski klub iinade na raspolaganju vrsne sile za podučavanje u bilo kojem predmetu, pa moli naše Istrane i prijatelje Istrana da se u potrebi obrate na odbor kluba. Adresa je kluba: Trg Kralja Aleksandra 4 (tei. 84-66).
ENTENTE »CORDIALE ...«
Pariški »Le Jour« od 24 januara, — dakle dugo nakon već sklopljenog sporazuma izmed ju g. Lavala i g. Mussolinija, — donosi detaljne informacije o odluci francuske vlade, da gradi dva nova velika krstaša, svaki po 35.000 tona. Isti list pri tom podvlači da će to biti »najmjerodavniji odgovor Francuske na odluku italijanske vlade da izgradi još dva drednota od 35.000 tona«.
Kao što se vidi, lijepim plodovima rode sporazumi sa Rimom. Sad samo još treba da i Mala antanta napravi sporazum sa Italijom ,pa će čak i naša braća Čehoslovaci morati da grade — drednote ... (»Javnost«)
USPJELO ISTARKO
Društvo »Istra« priredilo je 2. o. mj. zabavnu i plesnu večer. Zabava je održana u sokolani na Trgu Kralja Aleksandra. čisti dobitak je bio namjenjen u socijalne svrhe društva.
Priredba je uspjela iznad svakog očekivanja. U ukusno dekoriranoj dvorani (dekorirao g. Ljubo Čargo) sakupili su se te večeri skoro svi emigranti, a među njima je bilo i uglednih domaćih ličnosti, prijatelja emigranata (Pretsjednik U. J. U. g. Logomerac, g. Hinko Sirovat-ka i drugi). Goste su dočekivali i smještali članovi zabavnog odbora, sa pret-sjednikom drom Kajinom i tajnikom g. Vivodom. Pretsjednik društva g. Stari, kao i tajnik društva g. Iveša, nadgledali su i pomagali gdje je bilo potrebno, tako da je sve teklo u najboljem redu i po programu.
Priredba je počela recitacijama gospođice Nevenke Janjanin, koja je toplo recitirala nekoliko barba Rikinih pjesama. Gospođa Draga Kundić otpjevala je nekoliko pjesama Matka Brajše-Ra-šana, a senzaciju je pobudila sa tek komponiranom Gervaisovom »Pod Uč-kun kućice bele...« Pjesmu je komponirao za tu priredbu naš poznati kompozitor Matetić-Ronjgov. Buru pljeska su pobrali Erman i Tonković bugare-njem istarskih narodnih pjesama, tako da su morali ponavljati. G. Ivankovič, tenor, otpjevao je jednu ariju iz »Car-men«, a iza toga Konjovićevu »Taman djevojko«, a bariton g. Edo Molinari je dao nekoliko uspjelih komada. Obojica su bila srdačno aklamirana. Na klaviru ih je pratio g. Slavko Zlatić, a gospođu
VEČE U ZAGREBU
Kundić je pratio njezin sin.
Pjevački zbor »Istre«, pod vodstvom zborovođe g. Slavka Zlatića otpjevao je odlično »Brkiču« i »Bilo vavek veselo« Matetića-Ronjgova. Te večeri je pjevački zbor dokazao što može da dade, a zato ide najveća zasluga zborovođu g. Zlatića, pročelnika g. Prelca, kao i sve pjevače, koji su uložili dosta truda da zbor dovedu na ovakovu visinu.
Najveća senzacija večeri je bio Drago Gervais, naš pjesnik, koji je samo radi te zabave došao u Zagreb iz Bjelovara. On je recitirao iz svoje tek izašle zbirke (»Čakavski stihovi«) nekoliko pjesama. Toliko je bio aklamiran da bi bio morao pročitati cijelu zbirku da zadovolji prisutne, koji su se okupili oko pozornice i, reklo bi se, visjeli na svakom stihu. Kada je svršio sa »Bog domovina« mnogi su dolazili članovima odbora i pitali gdje bi mogli da kupe tu zbirku, takav su dbjarh učinile te pjesme na svakoga.
Iza toga je nastao ples i ugodna zabava do zore. Priredba je odlično uspjela, pa pored već spomenutih trebalo bi spominjati i ostale naše vrijedne članove i članice, koji su se te večeri žrtvovali i stali na kasi, na bifeu, prodavali tombolu, posluživali itd. Spomenut ćemo dr. Goljevščeka, g. Oskara Hreščaka i gg. Sirotića, Macuku, Ra-cea, Čarga, Trpina, Dobrilu, Cukona itd. kao i lijepu kitu gospođica u narodno, nošnji, koje su pomagale (gospođice Fister, Nabergoj, Kocjančič itd).
Svima njima treba zahvaliti što je ta večer tako odlično uspjela. — (t. p.).
MARIBORSKI ,.NAN0S“ AGILNA EMIGRANTSKA ORGANIZACIJA
REFERAT PO
Rcdk| so občni zbori, ki bi bili tako stvarni in tovariški, kakor je bil občni zbor »Nanosa« v Narodnem domu. Tako piše »Mariborski Ve-černik« in nadalje: Tz poročil posameznih društvenih funkcionarjev je izžarevala sama delavnost in požrtvovalnost brez slavospevov. Občni zbor je otvoril agilni predsednik Marino Kralj ob pol 10. uri pri do zadnjega kotička napolnjeni dvorani. Toplo je pozdravil vse navzoče, posebej pa zastopnike raznih mariborskih društev. V svojem stvarnem poročilu je orisal društveno delovanje v pretekli poslovni dobi. Kakor vedno, tako je društvo tudi lani skrbelo za kulturni napredek, za družabnost in za širjenje narodne zavesti.
»Sledilo je poročilo tajnika gosp. Prunka, iz katerega posnemamo, da se je društvo mimo svojega kulturnega delovanja največ bavilo z emigrantskimi vprašanji. Razvilo pa bo društvo tudi v bodoče svojo delavnost v narodno obrambni smeri. Odbor je razširil društveno delovanje tudi na predavanja. Društvo si je najbolj prizadevalo držati primorsko emigrantsko mladino organizirano v društvu, jo navduševati za emigrantski pokret ter jo vzgajati v narodnem duhu. V preteklem letu je imelo društvo 29. rednih članskih sestankov š predavanji !n sestanki, kjer so sc obravnavali najvažnejši sodobni problemi, posebno oni, ki so bili važni za usodo našega naroda onkraj meja Društvenih izletov v preteklem poslovnem letu je bilo 15, in sicer celodnevnih. Več izletov pa je bilo organiziranih na severno mejo, kjer je društvo propagiralo narodno zavest v
OBČNEM ZBORU
obmejnih krajih.
Blagajniško poročilo ie podal vestni blagajnik g. Kcte, ki je vse leto skrbel, da bi se društveno premoženje povečalo, in kljub krizi in hudim časom mu je to tudi uspelo, za kar mu je občni zbor izrekel zahvalo. Finančno stanje »Nanosa« v preteklem letu je bilo sledeče: dohodkov: Din 12.685.35, izdatkov Din 10.524.50. Pri ženskem odseku so znašali dohodki 6.033.50 Din, izdatki pa 5.222.80 Din.
Zelo zanimivo je bilo tudi poročilo socialnega odseka, ki je posvečal največ pažnje socialnim vprašanjem članstva. Iz poročila je razvidno, da je društvo v preteklem letu obdarovalo ^ večje število brezposelnih emigrantov in jim . na božični večer priredilo božičnico, skrbelo je nadalje za to, da se je zaposlilo razne brezposelne člane pri raznih obrtnikih, tekstilnih tovarnah, železnici in stavbenih delih. Društvo ima tudi kuhinjo in ogrevalnico, v kateri dobiva vsak dan kosilo in večerjo nad 30 emigrantov. Ker je pričakovati vedno večjega navala emigrantov, se bo društvo potrudilo, da bo tudi letos nudilo svojemu brezposelnemu članstvu te ugodnosti. Sledilo je poročilo revizorjev in nato so bile volitve. Pri volitvah fc bil soglasno in ponovno izvoljen ža predsednika Marino Kralj ter ž nlalirhi spremembami dosedanji odbor. Pri raznoterostih so številni člani obravnavali pereča društvena vprašanja, posebno pa so bila zanimiva izvajanja predsednika centrale, odvetnika dra Čoka iz Beogràda, nakar je bil ob 13. uri zaključen občni zbor.
ENO LETO AGILNEGA DELA EMIGRANTOV V KARLOVCU
Društvo »Istra—Trst—Gorica« v Karlovcu je imelo dne 27. I. 1935 ob z popoldne v mali dvorani »gradske vjcčnice« svoj I. redni občni Zbor. S strani Saveza so prisostvovali podpredsednik Saveza g. Ivan Stari in Ivo Višnjevce, načelnik org. prop. odseka v Ljubljani.
Ob pola 4 uri je predsednik društva Ferletič pozdravil navzočne in komemorilal vse istarske mučenike. Stoje se članstvo katerih je bilo 63 poslušalo imena vseh in na koncu zaklicalo — »Slava«. — Nato predsednik podaja poročilo predsednika in tajnika. Po tem poročilu se vidi da je društvo imelo precej težav katere je pa z dobro voljo vsega članstva premostilo. Sledi poročilo blagajnika. Prometa ie imelo društvo 29.000 Lepa svota za tako mlado društvo. Sledi poročilo poverjenika za list »Istra« in načelnika propagandnega odseka, kateri apelira na vse navzočne, da vsi podprejo naš list in vse naše edicije.
Tajnik propagandne sekcije poroča o delu v društvu ki spada v to sekcijo. — Socijalni odsek načelnik Povodnik daje poročilo o socijal-nem delu, ki je zelo razveseljivo in se vidi, da se društvo zaveda svoje naloge. Vse prisotno članstvo sprejme poročilo z velikim zadovoljstvom na znanje in naglasiti je treba da so poročila posamesnih sekcij bila sestavljena od preprostih delavcev.
Nato je podal poročilo Savezni delegat o delu Saveza kar sprejme članstvo z velikim odobravanjem na znanje. Delegat Saveza Ivan Stari čestita na delu v društvu m poziva na dalinie delo. Ivo Višnjevce nač. prop. odseka je tudi pohvalil delo v društvu in poziva na daljnje delo.
Izglasan je apsolutorij. Za nove predsednike je predlagala ena stran Inž. Ružiča a druga Fer-letiča Bil je izvoljen predsednikom Ferletič. — Inz Ružič se je tudi zahvalil na kandidaturi. — Nato sc je volil odbor ki je ostal v ostalem skoraj isti z maiknimi spremembami.
*
Treba doista istaći agilnost naših emigranata u Karlovcu, koji u'svojem mladom društvu pokazuju uzornu poduzetnost i požrtvovnost. Oni su u razmjerno kratko vrijeme postigli lijepe rezultate, jer u njihovim redovima nema malodušnosti. Naročito moramo opaziti sa zahvalnošću rad te orga-mzacije oko propagande i plasmana našeg lista i naših publikacija. Karlovačka organizacija znade, da takvim radom čini mnogo u korist Julijske Krajine!
*
»SOČA« — NOVOMESTO
Izvještaj glavne skupštine, koji je stigao sa zakašnjenjem, bit će objavljen u narednom broju.
VRLO USPJELA PRIREDBA DRUŠTVA ,,ISTRA“ U NOVOM SADU
Zasluga za tako veliki uspjeh pripada članovima Uprave društva »ISTRA« koji su umi-jeli ovu priredbu dobro organizovati. Pred kraj programa, pretsjednik g. Opašič poklonio ie ti ime društva »Istra« gdjici Nevenki Mikovilović, u znak priznanja za njen požrtvovan rad u korist društva, a kao odličnoj deklamatorki. jednu vrlo lijepu i u finu kožu uvezanu knjigu istarskih narodnih pjesama. —Barba Lujo
UMRLA JE STANKA SUŠANJ
U Kućelima (Rukavac, opć. Matulji), umrla je gđjica Stanka Sušanj. Pokojnica se je liječila prošlog ljeta u Zagrebu, gdje su je posjećivale mnoge plemenite gospodje i gospojice, kojih se vrlo često sjećala najvećom harnosti. Početkom decembra vratila se kući, želeći da umre kod roditelja, što se i dogodilo u petak dne 25 januara. Koliko su je cijenili sumještani, rod jaci i znanci, svjedočio je najbolje njezin sprovod, koji bijaše obavljen u nedjelju te_ je bio upravo impozantan uza sve loše vrijeme. — Neka joj je laka zemlja, a njezinima iskreno saučešće.
UMRL JE JOSIP PEČENKO.
Rihenberk, januarja 1935. Dne 27 januarja smo spremili k večnemu počitku na pokopališče v Rihenberku Josipa Pečenka, gospodarja največjega mlina na Ipavi ter žage in fužine V Peklu pri Rihenberku v 72 letni starosti. Ta sloveča hiša je izgubila skrbnega gospodarja in očeta, narod pa vzornega obrtnika in prijatelja. Saj mu je služil z vso dobrotljivostjo in naklonjenostjo. Dovršivši spodnjo realko in kmetijsko šolo v Gorici, je po rani smr- ’ ti svojega očeta, še ne dvajsetletni mia- ■ denič prevzel gospodarstvo. Po dobrohotnosti, ki jo je vselej in vsakomur : delil, je bil Pepč iz Pekla, (tako so ga nazivali), poznan po vsej deželi. Na zadnji poti ga je spremljala velika množica ljudi in se s tužnimi srci poslovila. Naj v miru počiva in Bog ' bodi dobričini milostljiv. Zapušča užaloščeno udovo in dve hčeri.
f ANTON KAŽEM
V Ljubljani je umrl pretekli teden rojak Anton Ražem, gostilničar in posestnik na Žabjeku, v 60 letu starosti-Preostalim naše sožalje.
IZ UPRAVE LISTA
Molimo sva naša emigrantska društva da nam pošalju do sada ubrane iz-nose u vezi sa kalendarima što su ih primili u rasprodaju, kako bismo mogli podmiriti izdatke što smo ih imah oke štampe i opreme kalendara
DAROVI LISTU
Emigrantsko društvo »Istr a—T r s t —Gorica« iz Karlovca sabralo je me-dju svojim članovima u veselom društvu ; tenos od Din 64.— za fond lista »Istre«) ‘ sto smo ga već objavili u posljednjem 1
broju u rubrici: Fond »Istre«.
Spominjemo to posebice ovom zgo- i dom zato, * da se zahvalimo bratskom . društvu, odnosno prijateljima lista, na njihovoj pažnji. Njihov primjer neka potakne i ostale emigrante na sličan način podupru nastojanje našeg lista
MOLIMO DOPISNIKE ORGANIZACIJA
da nam dostavljaju kratke i stvarne izvještaje glavnih skupština. Izbjegavajte opće fraze, opetovanja i suvišna nabraja* nja. Iznosite sumaran prikaz rada, a iie male detalje. Ta naša želja je formulirana po intencijama Saveza, pa se nadamo, da Će je društveni dopisnici uvažiti
V FOND „ISTRE”
PRVI I USPJEŠAN NASTUP PJEVAČKE SEKCIJE
Kao što je objavljeno, održalo je društvo »Istra« u Novome Sadu, u nedjelju, dne 3. o. mj. svoju prvu ovogodišnju čajanku, koja jc bila posjećena preko svakog očekivanja tako. da je uspjeh u moralnom pogledu bio izvanredan, a ni materijalni nije izostao. Dvorana, u kojoj jc održana ova priredba bila je u tu svrhu naročito dekorisana. Svi stolovi imali su ukusno izrađjena imena naših neosIobođjčniK gradova i mjesta iz Istre, Trsta* Goričke, Krasa, Rijeke, Zadra i Lastova, te je svaki z.auzeo mjesto za stolom, koji je bio obilježen imenom njegovog rodnog mjesta. Na čelu dvorane bila jc istaknuta velika ziđ-dna karta Julijske Krajine. Osim tolikog broja Članstva, priredbu su posjetili i mnogi gosti, prijatelji našeg društva. Oko .stola pretsjednika društva g. Ive Opašića; koji jč nosio naziv: Cerovijc-Lupoglava, okupili su se mnogi ugledni gosti, medju kojima i nekoliko novinara. Nešto poslije 3 sata digao se pretsjednik g. Opašič. koji se je odabranim riječima zahvalio prisutnima na tako neočekivanom i impozantnom odzivu. Pozdravio je i goste, koji su nas počastili svojim prisustvom i uveličali ovu našu skromnu priredbu, zažolivši im, da se u našem krugu što ugodnije sprovodu. Zatim je pretsjednik g. Opašič dao riječ društvenom tajniku g. L. Juričiću, koji je iznio svrhu sastanka i, kao vodja pjevačkog zbora, program rada tog zbora.
O pjevačkoj sekciji društva »Istra« veli: Danas stupa prvi put pred Vas naš muški pjevački zbor, da Vam pokaže rezultate svog dugog i napornog rada. Sekcija je već prošla kroz mnoga teška iskušenja, prebrodila jc mnoge teškoće, doživjela i mnoga razočaranja. Ali uza s^e to, ona još uvijek postoji, jer čvrsta volja za uspjehom i napretkom nije je nikada napustila, već naprotiv, poslije svega toga. rad je produžen sa još više energije i volje. Cu&etc najprije našu divnu istarsku himnu »Predobri Bože«, koju je ispjevao pokojni pazinski prošt Ante Kalac, vrli istarski rodoljub i pjesnik. Uglazbio ju je naš neumrli istarski skladatelj pok. Matko Brajša-Rašan. Naš će zbor i u buduće gajiti i propagirati istarsku
narodnu i umjetnu pjesmu. On će prema mogućnostima pjevati sve vrste pjesama, koje je naš narod nekada pjevao u Istri. Trstu i Goričkoj, na otocima i u Koruškoj. — Poziva sve na bratsku saradnju za što bolji razvitak ove sekcije, a sve one, koji imaju smisla za našu pjesmu da stupe u zbor. Poraditi valja, da se naša pjesma čuje ne samo po kršnom Primorju već i po pustim bačkim i banatskim ravnicama.
Odmah poslije tajnikovog govora, muški zbor društva »Istra«, koji. već sada broji oko 30 pje-yaca otpjevao, je Rrajšinu himnu »Predobri Bo--C<<‘ , •]e8rTla Jc saslušana na najvećom pažnjom j pobožnošću, jer su .je mnogi tek prvi put čuli. a ]sta s° je (jands prvi	pjevala u Novom
„©adu. Svršetak pozdravljen ie sa oduševljenim aplauzom, jer je pjevanje izvedeno zaista vrlo dobro tako da su svi bili oduševljeni i zadovoljni ovim prvim nastupom naših pjevača. Pjevački zbor jc zatim otpjevao slijedeće istarske i primorske pjesme: »Sinoć Ivf«, »Nagnulo se«. »PIo-min je lepi grad«. »Lahko tebi dušo na postelji spat!«. Vrlo lijepo su otpjevali poznatu pjesmu »Oj Doberdob«, zatim »Na planine«, a naročito se slušaoelma svidjela pjesma »Triglav«. Zatim ria?a cjcea ođcklamovala nekoliko pjesama na-• 1.	I^csanka Štula. uč. IV. razreda pu-
čke školo recitovala ie vrlo lijepo Gervaisovu pjesmicu »Nesrečna pipa«, koja se svima veoma dopala, vrlo je lijepo izvela i Katalinićevu pje-SaÌUs ^rkvi"a mala kraj mora« i Gervaisovu »Moj sin«. Nagrad jena je burnim pljeskom. Veliki uspjeh imao je i Perica Crnobori uč. I. raz.!>. V™cazije. Iza toga nastupili su braća Bi-letići. Stmjaci, koji su u duetu otpjevali nekoliko narodnih pjesama iz južne Istre. Ovu točku izveli su tako lijepo, da su bili nagrad jeni oduševljenim pljeskom. -- iza toga razvila se zabava u pravom istarskom duhu, uz pjesmu i šalu, koja je trajala sve do poslije 9 sati, kada su se učesnici razišli, ponijevši sobom najbolje utiske sa ove prve istarske priredbe, koja je, i ako skromna, uspjela odlično.
U FOND »ISTRE« BROJ 6
K- N. ... .....................d
Mandič Rudolf, ban. savjetnik,
Novi Sad......................D	30.-~
Rajič Jakov, Zemun . ... D 10.-— Dukič Vjekoslav, učitelj. Orešac D 10.-' U prošlom broju objavljeno D 36.188.60 UKUPNO D 3G.243.60
Nakon sporazuma, što su ga u Palaz zo Venezia sklopili i potpisali Mussolir i Lavai, u Rimu je zavladalo velik oduševljenje. Talijani su zanosno kli cali Mussoliniju, a francuska kolonij — Lavalu.
. One iste večeri sastali se u jedne rimskoj gostioni dva novinara: jedai Francuz, drugi Talijan. Slavili su spo razum kao akt najveće savremene mu drosti i nazdravljali obadvjema latin skim sestrama i veličanstvenom latin skom idealu. Pošto se malo bolje razi graše reče Talijan Francuzu-
— Tiens! Ja ipak držim, da smo ffl Talijani dobili premalo.
— Kako premalo? Onolike zemlje l Africi...
— Ta ono je go pijek!
—Pa — vama ga i treba i te ker liko!
— Molim — a u koju svrhu?
— E pa da ga kao po navadi- bacate svijetu u oči, odgovori Francuz.
»Istra, izlazi svakog; tjedna n petak. — Uredništvo i uprava nalaze se u Zagrebu. Masarykova ulica 28 II — Broi čekovnog račun. w	I	7"’	------------------------
dinara; za inozemstvo dvostruko: za Ameriku 2 dolara na godinu. _ Oglasi so računaju po cijemki. - Vlasnik i izdavač- KONZOqriV« Za ,Ci,elu godinu 50 dinara; za Po godine 2S ivo Mikovilović. Jakičeva ui. 30. - Za nroda.tvo odgovara;