KRALJEVINA JUGOSLAVIJA UPRAVA ZA ZAŠTITU KLASA 21 (1) INDUSTRISKE SVOJINE IZDAN 1 NOVEMBRA 1937. PATENTNI SPIS BR. 15626 Radio Corporation of America, New-York, U. S. A. Rasporedjenje vezivanja za usporeno automatsko regulisanje jačine zvuka. Prijava od 27 juna 1936. Važi od 1 juna 1937. Naznačeno pravo prvenstva 29 juna 1935 (U. S. A.). Ovaj se pronalazak odnojsi na raspo-ređenje vezivanja, koje sadrži jednu ili više pojačivačkih cevi, čije se pojačanje tako reguliše u zavisnosti od amplitude o-scilacija koje se dovode u raspoređenje da ovo regulisanje nastaje samo onda kada amplituda dovedenih oscilacija leži iznad određene nalstupne vrednosti. Ovaj način regulisanja je kao takav poznat i obično se naziva usporeno automatsko regulisanje jačine zvuka. Kod jedne ili više pojačivačkih cevi, čije pojačanje treba da se reguliše u zavisnosti od amplitude dovođenih oscilacija, prema ovom pronalasku, uzima se pred-napon iz kola struje koje jsadrži neki izvor napona i neki usmerač koji đobija pred-napon, koji zavisi od amplitude dovođenih oscilacija, na taj način da je taj usmerač blokiran kad amplituda leži bilo iznad bilo ispod nastupne vrednosti, pri čemu pomenuti izvor napona, pri amplitudama koje leže ispod nastupne vrednosti, izdaje približno konstantan prednapon za reguliranje pojačivačke cevi, međutim pri amplitudama iznad nastupne vrednosti, prednapon usmerača, koji zavisi od amplitude, određuje prednapon regulisanih pojačivačkih cevi. Pri otsustvu ili pri maloj amplitudi dovođenih oscilacija dobijaju regulisane cevi približno konstantan prednapon, koji može da daje mreža, napojni aparat ra-spoređenja ili neka baterija. Čim amplituda dovođenih oscilacija porajste iznad neke određene nastupne vrednosti, onda se konstantan prednapon regulisanih cevi zamenjuje regulacionim naponom koji zavisi od amplitude dovođenih oscilacija zbog okolnosti što je pomenuti usmerač ukočen odn. što je obustavljeno kočenje po-menutog usmerača. Ovaj je pronalazak objašnjen podrobnije pomoću crteža na kom je radi primera predstavljeno nekoliko izvedenih o-blika. Na sl. 1 pretstavljeno je raspoređenje vezivanja superheterodinskog radio-pri-jemnika u kom je primenjen ovaj pronalazak.Primljeni signali se pojačavaju u delu raspoređenja koje je obeleženo oznakom 124 i tu im se menja učejstanost; izlazno kolo tog dela raspoređenja sačinjava kolo 125 koje je intonirano na srednju učestanost a koje je vezano sa ulaznim kolom 105 pojačivačke cevi 126 srednje učestanosti. Katoda 127 te pojačivačke cavi vezana je sa zemljom, a onda je spojena sa kolom 111, koje je spregnuto jsa kolom 110. Ovo kolo 110 je s jedne strane vezano sa diod-nom anodom 108 cevi 107, a s druge strane je vezano preko otpora 112 sa kato-dom 109 cevi 107. Dioda koju sačinjavaju anoda 108 i katoda 109 služi za demodu-laciju primljenih oscilacija. Zbog toga nastaje u otporu 112 koliko jednosmi'sleni napon, koji zavisi od amplitude nosačkog talasa primljenih oscilacija, toliko naizme-nični napon niske učestanosti. Jedan deo napona niske učestanosti dovodi |se preko kliznog kontakta 121 i kondenzatora 120 na upravljačku rešetku 119 pojačivačkog dela cevi 107; ova upravljačka rešetka je vezana sa zemljom preko odvodnog otpora 123’. Kondenzatori 113 i 122 sačinjavaju kratku vezu za oscilacije srednje uče- Din. 20.— stanosti. Anodna struja pojačivačkog dela cevi 107 teče kroz otpor 123, pa zbog toga ima katoda 109 pozitivni potencijal otprilike od 1,5 volti naspram zemlji. Prema ovom pronalasku predviđen je neki usmerač 130, koji ima anodu 131 i katodu 132. Ovaj u'smerač leži u kolu struje koje sadrži sekundarni namotaj 132’ transformatora T, otpor 133, otpor 117 i otpor 112. Primarni namotaj 135 transformatora T dobija naizmenični napon koji se uzima iz mreže. Pri odsustvu oscilacija srednje učenosti taj naizmenični napon u-smerač 130 usmerava i tako kroz napred opisano kolo struje teče jednosmislena struja koja daje tački 115 pozitivni potencijal otprilike od 1 volta naspram zemlji, a tački 117 negativni potencijal otprilike od 3 volta naspram zemlji. Kondenzator 134 služi za umirivanje te jednosmislene struje. Napon koji nastaje u tački 117’ dovodi jse kroz filtar koji se sastoji od otpora 116 i kondenzatora 118 i kroz vod 114 na upravljačku rešetku 106 pojačiva-čke cevi 126 srednje učestanosti, tako da se toj upravljačkoj rešetki daje konstantan negativni prednapon otprilike od 3 volta. Kada se u demodulator dovode oscilacije srednje učestanosti, onda u otporu 112 na’staje jednosmisleni napon, koji zavi -si od amplitude tih oscilacija a koji sačinjava prednapon za usmerač 130. Dokle amplituda oscilacija srednje učestanosti leži ispod nastupne vrednosti, dotle teče kroz usmerač 130 struja tako da potencijal tačke 117’ ostaje otprilike na istoj vredno-jsti. Ali čim amplituda poraste iznad nastupne vrednosti, onda se usmerač 130 blokira pa se kao prednapon za upravljačku rešetku 106 cevi 126 dovodi samo jednosmisleni napon koji nastaje u otporu 112, a koji zavisi od amplitude. Pošto tačka 115 pri maloj amplitudi oscilacija srednje učelstanosti ima negativan napon naspram katodi 109, onda prijemnik ne reprodu-kuje signale sa malom amplitudom.. Dakle raspoređenje vezivanja prema ovom pronalasku osim toga suzbija šumove. Na sl. 1 pretstavljeno je rajspoređenje vezivanja u kom se kao izvor napona za konstantan prednapon regulisanih cevi u-potrebljava naizmenični napon mreže. I-pak je moguće takođe da se kao takav izvor napona upotrebi neki izvor jednosmi-slenog napona na pr. napojni aparat raspo-ređenja. Takvo je raspoređenje pretstavljeno na si. 2. U ovom se raispoređenju oscilacije koje prima antena 1 dovode preko kola 2 visoke učestanosti zajedno sa lokalnim oscilacijama, koje proizvodi oscila-ciono kolo 5, u mešačku cev 4. Oscila- cije srednje učestanosti koji nafetaju u rne-šačkoj cevi dovode se, kroz filtar 3, 7 za izdvajanje opsega, kroz pojačivačku cev 6 srednje učestanosti i kroz filtar 8,9 za izdvajanje opsega, na diodu 29,25, koja je predviđena u cevi 10 i služi za demoduli-ranje oscilacija srednje učelstanosti. U otporima 30 i 31 nastaje jednosmisleni napon, koji zavisi od amplitude nosačkog talasa primljenih oscilacija a i naizmenični napon niske učestanosti. Vezna tačka 33 otpora 30 i 31 spojena je preko kondenzatora 36 sa rabpodeljivačem 37 napona od kog se oscilacije niske učenosti, preko voda 38 koji je zaklonjen štitnikom 42, dovode na pojačivačku cev 11 niske učestanosti, čije izlazno kolo sačinjavaju otpori 19 i 19’. Kondenzatori 27’ i 32 sačinjavaju kratku vezu za oscilacije srednje učestanojsti. Potrebne jednosmislene napone daje napojni aparat koji je sastavljen na uobičajeni način pa zbog toga ne treba podrobnije da se opisuje. U negativnom vodu napojnog aparata uključeno je više otpora 12, 13, 14. Izlazne spojke napojnog aparata premošćene su otporima 15 i 15’. Vod 16 dovodi potreban napon za štitničku rešetku cevi 4. Kondenzatori 17 i 18 su kondenzatori za umirivanje. Otpor 14 izdaje prednapon za pojačivačku cev 11 niske u-čestanosti. Prema ovom pronalasku predviđen je neki usmerač 21, 22 koji je ugrađen u cevi 10 i koji je pomoću štitnika 40 odvojen od diode 25, 29. Usmerač 21, 22 uključen je u kolo struje koje sadrži vod 20, otpore 13 i 14, vod 26, otpore 27, 31 i 34 i vod 23- U osustvu oscilacija srednje učestanosti teče struja kroz to kolo struje zbog napona koji nastaje u otporima 13 i 14. Napon koji na|staje u otporu 13 dovodi se kroz vod 20, usmerač 21, 22 i kroz vodove 23 i 24 kao prednapon za cevi 4 i 6 pri čemu je u dovodnem vodu cevi 4 uključen još jedan otpor 35. Kada se u demoduia-tor 25, 29 dovode oscilacije srednje učestanosti, onda se u otporu 31 razvija jednosmisleni napon, koji zavisi od amplitude tih oscilacija a koji sačinjava prednapon za diodu 21, 22. Čim amplituda oscilacija isređnje učestanosti poraste preko nastupne vrednosti, onda se dioda 21, 22 blokira a zbog toga se cevima 4 i 6 dovodi regu-lacioni napon koji zavisi od amplitude u-mesto približno konstantnog prednapona. Isto kao u raspoređenju prema sl. 1 ima dioda 29, 25 pri maloj aplitudi primljenih oscilacija negativan prednapon a time se postiže suzbijanje šumova. Na si. 3 predstavljeno je raspoređenje u kom se regulisanim cevima dovode različiti regulacioni naponi. U tom raspore-đenju leži otpor 70 u negativnom vodu napojnog aparata, tako da u tom otporu nastaje napon, koji pri maloj amplitudi primljenih oscilacija pušta da teče struja kroz otpor 70, diodu D2 i otpore 71, 73 i 72. Kada se detektoru Dj dovode oscilacije visoke uče'stanosti, onda nastaje u otporu 73 promenljivi jednosmifeleni napon, koji sačinjava prednapon za diodu D,. Čim amplituda oscilacija poraste iznad nastupne vrednosti blokira se dioda D2. Pri amplitudama ispod nastupne vrednosti dovodi se svim regulisanim cevima napon, koji nastaje u otporu 70. Onda je otpor 75 praktično kratko vezan. Čim se blokira dioda D2 nastaje u otporu 75 regulacioni napon pa se pomoću ogranaka 75’ i 75” mogu regulisanim cevima dovoditi različiti naizmenični naponi. Kondenzator 74 zajedno sa otporom 75 sačinjavaju filtar za umirenje regulacionog napona. Na si. 4 predstavljeno je raspoređenje, koje se razlikuje od raspoređenja prema si. 3 samo u tome, što je dioda D, vezana na red 'sa raspodeljivačem napona 75. U ovom se raspoređenju dioda D2 blokira pri amplitudama ispod nastupne vrednosti, dok se pri porastu amplitude ova blokaža obustavlja time, što potencijal tačke y postaje niži od potencijala tačke x. Dejstvo ovog raspoređenja odgovara uostalom potpuno dejstvu uređenja prema si. 3. Na si. 5 pretstavljeno je raspoređenje u kom su za razne regulisane cevi izabrane različite nastupne vrednosti. U katodna kola pojačivačkih cevi 80, 81 i 82 uvezani su otpori 83, 84 i 85, radi postizanja podesnog prednapona rešetke. Otpor 87 uključen je u katodni vod neke pojačivačke cevi niske učestanosti. Diode 90, 91 i 92 vezane su otočno prema jednom delu naponskog raspodeljivača 88, (Ri + R2 + R:i) i 89. Za amplitude ispod najstupne vrednosti sačinjavaju diode kratku vezu, tako da regulisane cevi dobijaju konstantni prednapon. Pri posmatranju na pr. diode 91 vidi se da u odsustvu oscilacija ta dioda dobija prednapon (ej + eO. Prednapon cevi 81 iznosi u tom slučaju (e2:+e3). Ako jednosmi-sleni napon, koji nastaje u otporu 86 postane veći od (ej +e2) zbog okolnosti što je amplituda primljenih oscilacija porasla iznad nastupne vrednosti, onda se dioda 91 blokira, pa cev 81 dobija regulacioni napon koji zavisi od međusobnog odnosa otpora Rj, R2 i R3. Naposletku je na si. 6 pretstavljeno raspoređenje u kom, radi sprečavanja de-formisanja {signala, prednapon jedne ili više regulisanih cevi ne može pasti ispod određene vrednosti. Ovo raspoređenje sadrži jednu regulisanu pojačivačku cev 100 srednje učestanosti i jedan detektor D^ Usmerač D2 uključen je u kolu koje ima otpore 101 i 102 i napon (e5 + e6). Čim jednosmi|sleni napon u otporu nadmašuje vrednost (e5 + e6). blokira se dioda D2. Otočno se tom diodom vezan je naponski raspodeljivač 103, a time se cevi 100 dovodi željeni regulacioni napon preko otpora 104. Pri odsustvu oscilacija dovodi se cevi 100 prednapon (e4 -j- es). Uporedno sa donjim delom naponskog raspodeljivača 103 vezana je dioda D:. koja dobija prednapon e7. Ova je dioda pri malim regulacionim naponima blokirana. Čim prednapon cevi 100 prekorači vrednost (e4+e«+ev) obustavlja se blokaža diode D:) tako da prednapon ne može nikada prekoračiti tu vrednost. Raspoređenja prema slikama 1, 2, 3 i 4 daju to naročito preimućstvo da se ka-tode regulisanih cevi mogu vezati [sa zemljom tako da se mogu izostaviti uobičajni otpori u katodnim vodovima koji često daju povoda neželjenom sprezanju. Patentni zahtevi: 1) Raspoređenje vezivanja sa jednom ili više pojačivačkih cevi, čije se pojačanje reguliše u zavisnosti od amplitude oscilacija koje se dovode u raspoređenje tako da to regulisanje najstaje samo onda kada amplitude dovedenih oscilacija leže iznad određene nastupne vrednosti, naznačeno time, što se prednapon jedne ili više po-menutih pojačivačkih cevi odvodi iz kola struje koje sadrži neki izvor napona i neki usmerač koji dobija prednapon koji zavisi od amplitude dovedenih oscilacija tako da je, kad ta amplituda leži iznad ili ispod nastupne vrednosti, u|smerač blokiran, pri čemu pomenuti izvor napona pri amplitudama ispod nastupne vrednosti izdaje približno konstantan prednapon za regulisane pojačivačke cevi, dok se kod amplituda iznad nastupne vrednosti prednapon regulisanih pojačivačkih cevi određuje onim prednaponom usmerača koji zavisi od amplitude. 2) Raspoređenje prema zahtevu 1, naznačeno time, što je katoda pomenutog ulsmerača vezana sa zemljom preko nekog otpora kroz koji prolazi anodna struja neke pojačivačke cevi. 3) Radio-prijemno raspoređenje prema zahtevu 1 ili 2, naznačeno time, što se prednapon usmerača koji zavisi od amplitude dobija od pada jednosmislenog napona koji nastaje u otporu uključenom u anodnom kolu demodulatora. 4) Radio-prijemno raspoređenje prema zahteva 1, 2 ili 3, naznačeno time, što pomenuti izbor napona osim toga pri amplitudama ispod nastupne vrednosti daje negativni prednapon za demodulator. 5) Raspoređenje prema zahtevu 1, 2, 3 ili 4, naznačeno time, što pomenuti izvor napona jsačinjava neka impedanca preko koje nastaje naizmenični napon koji se uzima iz mreže. 6) Raspoređenje prema zahtevu 5, naznačeno time, što pomenuto kolo struje sadrži redno vezivanje neke diode, sekundarnog namotaja nekog transformatora u čiji se primarni namotaj dovodi naizmenični napon mreže; i otpora kroz koji pro-tiče komponenta jednosmislene struje od anodne struje demodulatora. 7) Raspoređenje prema zahtevu 1, 2, 3 ili 4, naznačeno time, što pomenuti izvor napona sačinjava neki otpor preko kog nalstaje jednosmisleni napon koji se oduzima iz napojnog aparata. 8) Raspoređenje prema zahtevu 7, naznačeno time, što pomenuto kolo struje sadrži redno vezivanje neke diode, nekog otpora kroz koji teče jednosmislena struja napojnog aparata, i otpora kroz koji protiče komponenta jednosmislene struje od anodne struje demodulatora. 9) Raspoređenje prema zahtevu 8 u kom se većem broju regulisanih cevi dovode razni regulacioni naponi koji zavise od amplitude, naznačeno time, što je neki ra'spodeljivač napona, od kog se granaju ovi razni regulacioni naponi, vezan paralelno sa pomenutim usmeračem, pri čemu je ovaj usmerač blokiran pri amplitudama iznad nstupne vrednosti. 10) Raspoređenje prema zahtevu 8, u kom se većem broju regulisanih cevi dovode regulacioni naponi koji zavilse od amplitude, naznačeno time, što je neki raspodeljivač napona, od kog se granaju ovi razni naponi vezan na red sa pomenutim usmeračem pri čemu je ovaj usmerač blokiran pri amplitudama i'spod nastupne vrednosti. 11) Raspoređenje prema jednom od prethodnih zahteva, u kom se regulisanje izvesnog broja pojačivačkih cevi vrši sa različitim nastupnim vrednostima, naznačeno time što se prednapon svake od tih cevi uzima iz naročitog kola struje pri čemu izvor napona uključen u svakom od tih kola struje daje različiti napon. 12) Raspoređenje prema jednom od prethodnih zahteva, u kom prednapon jedne ili više regulisanih cevi ne može pasti ispod određene minimalne vrednosti, naznačeno time, što je neki otpor preko kog nastaju regulacioni naponi, koji zavise od amplitude, premošćen usmeračem koji ima prednapon koji odgovara najvišem dozvoljenom regulacionom naponu tako da se taj usmerač blokira pri regulacionim naponima koji leže ispod te najviše vrednosti. 1 1-; —J " ‘ r-«—h -i- J1 rifUlP-^ — '/£3' -*T#£ Z M '& rlJiru^tT/lnj-j X V^ic ' ^ m, f as'®* LnAr^^p-i-»wwi- ' t/A-Jv. f/ 'T'lilJli^ f?B ~y— " 7» -^larmr-i P rr •v . .! ' Ađ pat. br. I3ft26 73 _J>L 36 '5 ■ j. • V ■' ■