KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 APRILA 1939.
PATENTNI SPIS BR. 14788
Telefunken Gesellschaft fiir drahtlose Telegraphie m. b. H., Berlin, Nemačka
Vezivanje cevi kod kojeg se induktivitet oscilacionog kola nalazi između dve
proitivfaznO' nadražene elektrode.
Prijava od 9 juna 1937.	Važi od 1 oktobra 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 9 juna 1936 (Nemačka).
Predmet ovog pronalaska oldnosi se na poboljšano vezivanje povratnim spre-zanjem za podstkamje, t. j. iza proizvođenje i prijem veoma kratkih talasa, prvenstveno uz upotrebu trioda, tako zvanih dugmetastih cevi.
Kod onih vezivanja sa povratnim sprezanjem, koja su naročito podesna za proizvođenje veoma kratkih talasa, osci-laciono se kolo koje određuje frekveu-cu nalazi između anode A i rešetke G (si. 1). Povratno spre,žanje se vrši preko unutrašnjih kapaciteta 2 i 3 cevi (kaipacitivno vezivanje razdeljivača napona). Do sada je bilo uobičajeno, da se u cilju promene radnog talasa paralelno sa kapacitetom 1 rešetka-anoda veže promenljivi kondenzator C’. Najkraći talas koji se može postići ovim vezivanjem se poglavito određuje induktivitetom L oscilaconog kola i unutrašnjim (kapacitetom 1 cevi, ako se radi uprošćenja odustane od vezivanja na red kapaciteta 2 i 3. Da bi se sad sišlo na kratke tailase, potrebno je, da se indukti-vitet L’ tako smanji, da najzad preostane samo još jedna kratka veza između amođ-nog^ i rešetkinog priključka, koja ne pruža više ni jednu mogućnost sprezanja.
Za izbegavamje ove teškoće je već predlagano, da se na red sa induktivite-toim L, približno u blizini rešetke, uvede kapacitet C” (si. 2). Ovom se meram povećava odnos L/C oscilacionog kola i to time, što se aktivni kapacitet smanjuje vezivanjem C” na red. Za proizvođenje iz-vesnog određenog talasa može se u srav-
njenju sa vezivanjem prema sl. 1 upotrebiti mnogo veći induktivitet L”. Jednovremeno se povećavaju oscilaciomi naizmemični naponi usled uvećanja otpora rezonance. Odnos L/C je-pod pretpostavkom da su iste cevi i ista pogonska dužina talasa — znatno veći no u vezivanju prema si. 1. Dalje je dekreiment kola smanjen, pošto spolja priključeni elementi oscilacionog kola imaju mnogo manje uglove ‘gubitka no u cevi nalazeći se idelovi. Time se postiže bolja konstanca frekvence pri kolebljivim radnim naponima.
Ali umetanje promenljivog kapaciteta C” ima za posledicu, da se raspodela napona na induktivitetu L”, koja se podesila odgovarajući vezivanje na red kapaciteta 2 i 3 povratnog sprezanja, menja u zavisnost od veličine kondenzatora C”.
Položaj naponskog čvora m, koji se mora potražiti za priključak izvora ano-dnog napona, da bi se izbeglo neželjeno uticainje visoke frekvence prekoi dovodnika radnog napona i da bi se izbegle ostale smetnje, (dat je kod vezivanja iz sl. 1 odnosom kapaciteta 2 i 3. Anodno-katodni kapacitet 2 je većinom najmanji kapacitet u normalno građenoj cevi. Ovde se javljajući naizmenični naponi su stoga veći no naponi na kapacitetu 3 rešetka-katoda. Iz ovoga razloga naponski čvor m leži bliže rešetci (si. 1). Ako se sad na red sa L” umetne dopunski kapacitet C” to se menja položaj naponskog čvora u-vek prema, veličini kapaciteta C”.( Pod pretpostavkom, da je C” tako veliko, da
Din. 15.—
se za proizvedenu frekvencu treba da smatra kao kratka veza, to će se dobiti raspodela naporna prema sl. 3. Naponski čvor m će ise, kao što je m početku poime-nuto, podesiti odgovarajući odnosu kapaciteta 2 i 3. Ako se smanji C” do na. srednju vrednost,, to nastaje raspodela napona prema sl. 4. Obično ima kapacitet C” manju vrednost koja odgovara jednostrukom do dvostrukom kapacitetu rešetka-anoda. Naponski čvor m će se prema tome još jače i to prema anodi po-merati (si. 5). Iz ovih razmišljanja se do-bija, da položaj klizača M mora biti me-njan uvek prema veličini kapaciteta C”, ako se hoće da se priključna tačka uvek ima na jednom mestu minimalnog naiz-meničnog napona m prema zemlji. Ovo bi se moglo postići time, što se mehanički spoji uređaj za pomeranje ođuzimača M. Takvi spojevi imaju uvek jedan mirtav hod, tako, da se određeni položaji veoma teško mogu (ponovo postizavati; ali upravo kod vezivanja ultraikratkih talasa su podešavanja elemenata oscilliadionih (kola i klizača veoma kritična. Rukovanje jednim dugmetom u poznatom smislu {spajanje više promenljiivih ukljuonih članova) je kod kiratfcotalasnih vezivanja praktično teško da se primeni.
Misao pronalaska sad treba videti u tome, da se pomeranje klizača M, koje postaje {potrebno kod promema pođeše-nosti, isto tako električno kompenzuje i to pomoću jednog ild više kapaciteta, čija se veličina prinudno zajednički menja kod promene kapaciteta )C” za podešavanje.
Ako se sebi predstavi još jednom naponski tok prema si. 5 i ako se na obema stranama kondenzatora C” umetnu dopunski kapaciteti Ca i CR (si. 6) između s jedne strane priključnlika a i g kondenzatora C” i s druge strane kakve tačke konstantnog potencijala (kutija, zemlja), to se uviđa, da se sa ovim kondenzatorima isto tako može postići potmera-nje /električno (približno neutdadne tačke m. (sl. 5 i 6.).
Ro pronalasku sad treba da se ovi dopunski ikondemzatarii Ca i C? pojedinačno ili zajednički umeću i da se kod promena podešenosti pomoću kondenzatora C” tako izmene, da felektrično neutralna tačka m ne menja svoj položaj na induktivitetu La .
Utvrđeno je, da se pri smanjenju kapaciteta C” naponski čvor kreće prema ano'dii (si. 3, 4 i 5). Sad treba ispitati, kakav utkaj ima pramena n. pr. kondenzatora Ca na položaj neutralne tačke m. Pri smanjenju kapaciteta Ca će se naponski čvor m isto tako kretati prema anodi.
Ako se sad odmere kapacitetne vrednosti i tok kapacitetnih promena tako, da kondenzatori C” i Ca menjaju svoju veličinu u protivnom smeru, to se može postići, da se uticaji oba kondenzatora na položaj neutralne tačke električno poništavaju i klizač M može ostati podešen i pored premene podešenosti.
Drugo se rešenje dobija, ako se kakav kondenzator C,g uključi između s jedne strane tačke g i s druge strane kutije. Ako se hoće da pomoću ovog kondenzatora Cg pri promeni podešenosti kompenzuje prinudno nastupajuće pomeranje naponskog čvora, to se mora prvo ustanoviti, da li se dobija naponski tok prema si. 3 i 4 ili prema si. 5. Kod jednog naponskog toka prema si. 3 i 4 dobija se koimpenzo'vanje, ako se vrednost kondenzatora Cg menja u protivnom smeru prema vrednosti kondenzatora C”.
Kod poglavito nastupajućeg slučaja naponskog toka prema si. 5 dobija se kompeinzovanje, ako se vrednost kondenzatora C; menja istosmerno sa vrednoš-ću kondenzatora C”.
Naponski tok prema si. 5 se uspostavlja, ako je kapacitet C” približno veličine kapaciteta rešetka-anoda upotreb-Ijene cevi. U takvom jednom slučaju se dalje dobija korist, da se na malom odelj-ku L ind'uktiviteta između kondenzatora C” i rešetkine elektrode G izvede drugi naponski čvor n, na koji se korisno priključuje izvor napona rešetke. Ova električno približno neutralna tačka n svakako kod promene kondenzatora ne ostaje nepomična. Ali pošto su pomera-nja praktično veoma mala, i osim toga su naponi na strani Lg .rešetke neznatni, to se pri srednjem položaju podešenosti traži električno neutralna tačka n. tamo se čvrsto priključuje izvor napona rešetke i radi sigurnosti se u dovodnik umeće iprigušnik D.
Podesno će se predvideti oba kondenzatora (Ca i C9) koji služe za kompenzo-vanje, da bi se imala mogućnost, da se tok kapacitetnih promena tako podesi i izravna, da se klizač M n. pr. samo pri umeštanju odnosno z'amenjivanju cevi mora podesiti i da zatim može ostati ne-promenjen. Jedno naročito povoljno rešenje se dobija, ako se tri kapaciteta C”, Ca i Cg tako udruže, da se pomoću jednog jedinog pokretnog dela R (rotora) menjaju sva tri kapaciteta u potrebnom smeru (si. 7).
Na si. 7 je sa R označena kondenza-torsika ploča, koja se može obrtati oko kakve obrtne ose i koja je električno vezana sa priključnikom g. Ova ploča pušta
s jedne strane da se menja kapacitet između iprikiljiučnika a i g'. a s druge strane kapacitet između g i zemlje i kapacitet između a i zemlje, tako, da se kakvim podesnim presekam ploče R mogu ispuniti zahtevani uslovi.
Misao ovog pronalaska nije ograničena na ovde predstavljene i opisane primere, u datom slučaju n. pr. u jednom vezivanju, kod kojeg se anoda održava -na konstantnom potencijalu u odnosu prema izvesnoj tačei, može biti korisno, da se kondenzator C” za podešavanje umetne na anodnoj strani.
Patentni zahtevi:
1.) Vezivanje cevi, u kojem indukti-vitet oscilacionog kola leži između đve protivfazmo nadražene elektrode i u kojem se bar jedan radni napon dovodi preko induktiviteta i to na mestima iminimal-nog napona u odnosu na neku tačku (kutiju), naznačeno time, što se u cilju pro-
mene tailasne dužine kakav promenljivi kapacitet umeće na red sa induktivitetom, prvenstveno u blizini kakve elektrode shodno u blizini upravljajoče elektrode, i što su između s jedne strane jednog ili oba prikljuonika (a, g) podešavajućeg kapaciteta (C”) i s druge strane između jedne tačke konstantnog potencijala (kutije) umetnuti dalji proimenljivi /kapaciteti (Ca, Cg ). čije se vrednosti tako menjaju, da položaj jednog odnosno više mesta minimalnog /napona na induktivitetu ostaje nepromenjen i pri promeni podeše-nosti.
2.) Vezivanje cevi po zahtevu 1, naznačeno time, što su podešavajući kondenzator (€”) kao i dopunski kapaciteti (Ca i Cg ) zajedno pomoću kakvog pokretnog dela (R), koji je vezan sa upravljajućom elektrodom, tako promenljivi, da se vrednost jednog kapaciteta (Ca) menja u protivnom smeru a vrednost drugog kapaciteta (Cg ) u istom smeru s,a vrednošću podešavajućeg kapaciteta (C”).
4
Fzg-2 £ sLa+Lg
InfjTirrrrrtJT^mHjnr j '^1 »i
U C" V h
iTrmroirm O'innrrrmsj j-rs^j _ ,
La r f'
bfH S
1	La C" l$ C9c
Ti$.7
FifrG