KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
uprava za z a At itu
KLASA 21 (4)
INDUSTRIJSKE SVOJINE IZDAN 1. AVGUSTA 1025.
PATENTNI SPIS BPOJ 3043.
Sarhsenvverk Licht - und Kraft - Aktiengesellschaft, Niedersedlitz kod
Dresdena
Kompenzirani kaskadni motor
Prijava od 21. marta 1924.	Važi od 1. avgusta 1924.
Pravo prvenstva od 6. novembra 1923. (Ncmaeka)
Poznati raspored kaskade kod asinhronih motora ima tu veliku nezgodu, što pomeranje u tuzi kod ove veze ispada vrlo nepovoljno. Cilj je pronalasku, da uklonu o\u nezgodu i za to se služi kompenziranim motorima, koji se upotrebljavaju na taj način, da se osim poboljšanja faznog poraeranja postižu i znatne koristi druge vrste.
U sl. 1 predstavljen je jedan primer izvrd jenja.
Motor se sastoji iz dva normalna mehanički vezana motora za naizmeničnu struju sa taznim namotajima u statoru i rotoru. Prvi namotaj statora (a) vezan je sa naponom mreže, pripadajući namotaj rotora (b) vezan je sa namotajem rotora (c) drugoa; motora tako da se obrtna magnetska polja jedno drugom nasuprot okreću. U rotoru dn gog motora sme-šten je osim toga još jedan mali namotaj (e) za jednosmislenu struju, koji je priključen za komutator (1), i koji služi za proizvodnju kom-penzacionog napona.
Fazni namotaj (d) statora drugog motora vezan je sa kolektorskim dirkama a zatim na red vezan sa kompenzacionim namotajem (e). Nulta tačka statorovog namotaja obrazuje se kratkim vezivanjem sprave za puštanje u rad (g).
Ako se sinhroni broj obrta obeleži sa n, broj para polova oba motora sa pj odnosno p2, frekvencija u mreži sa c onda je kao što se zna:
c . (30
n =-------r------
Pi + Pi •
Broj obrla odgovara dakle zbiru polova. U rotoru (b) pretvara se samo jedan deo električne energije u mehaničku. Ostali deo sa frekvencijom
vodi se u rotoru drugog motora kao primarni deo. Drugi motor ponaša se dakle isto kao sinus konmpenziranog motora. I ovde se prema tome u namotaju za naizmeničnu struju transtormacijom proizvodi u stvari konstantni kompenzacioni napon koji se . omutira nekret-nim dirkama na frekvenciju zaostajanja struje u statoru. Ovaj kompenzacioni napon, uključen u sekundarnom krugu, može dostići pri podesnoj veličini i faznom pomeranju koji predusporava ispred položaja dirki. Puštanje motora u rad može se vršiti pri otvorenoj vezi statornog namotaja drugog motora pomoću kratkog vezivanja otpora (g). Sprava za puštanje u rad može se uključiti izracdju namotaja rotora drugog motora i kompenzacionog namotaja, pri čem je mogućno proizvoljno vezivanje sekundarnog namotaja. Isto tako je mogućno vezati kompenzacioni namotaj transformacijom sa namotajem rotora, ili da se namotaj rotora gradi kao namotaj za jednosmislenu struju sa podesnim naponom i da se istovremeno upotrebi kao kompenzacioni namotaj vezivanja za kolektor. SI. 2 pokazuje radi primera jednu takvu vezu.
Kaskadni motor može se dalje npotrebiti kao asinhroni generator sam za sebe ili u
Din. 10
ve74 sa mrežom.
Isto tako može se kaskadni motor upotre-biti za sinhroni tok. Za tu svrhu komutatorom se uzima jednosmislena struja, kojom se na-đražuje sekundarni deo drugog motora.
Ovim se pronalaskom postižu sledcee koristi: mali broj obrta mnogih pogona sa motorima velikog efekta (valjare, kompresori) nije više nikakva smetnja za primenu kompenziranih motora. Tako se može npr. motor za trofaznu struju izgraditi kao kaskadni motor za broj okreta 375 t/min, da obe polovine dn-bijaju po 8 polova. Kolektor dobija tad 12 umesto 24 klina za dirke kod izvodjenja kao kompenzirani motor. Može se još dalje idi i vršiti podela u 12 i 4 pola, čime se broj dir-kinih klinova smanjuje na 6.
Vezom napona iz mreže sa statorom kompenziranog kaskadnog motora pre svega omo-gučeno je, da se grade kompenzirani motori sa visokim naponom, pri čem se radja i tv korist, što se mmotaj za visoki napon za mali broj polova znatno lakše giadi i što se mcgu upotrebiti otvoreni žljebovi za uvlačenje ka-nnra. Najzad je i izostavljanje svakih prstena od najvećeg značaja.
Dalje preimućstvo kaskadnog motora leži u tome, što se broj obrta u odredjenim granicama može menjati na poznati način, ako se kaskadna veza razdvoji i puste da motori pojedinačno rade.
Pri tom je od koristi, da se u cilju sma njivanja faznog pomcranja kompenzira i prvi motor, pri čem valja struju iz mreže preko prstena dostaviti rotoru. Kod kaskalnc vtze dvaju motora jednakog broja obrta sa poje
đnira komutatorom fuogu se oba komutatofa vezati na red ili paralelno, ako se ne zadovoljava da radi samo jedan komutator. Prelazom na redno vezivanje oba komutatora menja se broj obrta grupe.
PATENTNI ZAHTEVI:
1)	. Kompenzirani kaskadni motor, koji se sastoji iz dva motora za jedno ili višefaznu naizmeničnu struju, naznačen time, što se prvi motor napaja iz mreže a drugi kompenzira.
2)	. Kompenzirani motor po zahtevu 1, naznačen tirne, što še struja dovodi nekompen-ziranom motoru u stator a kompenziranom u rotor.
3)	. Kompenzirani motor po zahtevu 1 i 2, naznečen time, što je u primarnom delu kompenziranog motora smešten drugi sa kolektorom vezan namotaj, u kome se stvara napon koji se, kolektorskim dirkama komutiran na broj perioda, dovodi sekundarnom namotaju u cilju kompenzacije faznog pomeranja.
4)	. Kompenzirani kaskaoni motor, po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što primarni deo drugog kompenziranog motora ima jedan jedini sa komutatorom vezani namotaj.
5)	. Kompenzirani kaskadni motor po zahtevu 1, naznačen time, što komutator daje jednosmislenu struju, kojom se nadražuje sekundarni deo drugog motorai grupa sinhronizira.
6)	. Kompenzirani kaskadni motor po zahtevu 1, naznačen time, štojeiprvimotorkorapenziran.
7)	Kompenzirani kaskadni motor po zahte-vima 1, 2 i 6, naznačen time, što se oba komutatora pc izboru ili paralelno ili na red vezuju.















ir'



■









: /













'