‘ ojtarina plaćena u gotovu
^OKOLJ' M
£n&LA</NIK
&LA5ILO 5AVEZA KOKOLA KRALJfLVINt		JUGOSLAVIJE
V Čuvajte Jugoslaviju!	Izlazi svake subote ♦ Godišnja pretplata 50 din Uredništvo 1 i uprava Prestolonaslednikov trg 34 Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 Račun Poštanske štedionice br. 57.686 Oglasi po ceniku Rukopisi se ne vraćaju ■**»	Beograd, 21 maj 1938 „ God. IX ♦ Broj 20
Resolucija VIII godišnje skupšffne Savcza SK|
Jugoslovensko Sokolstvo na svc-joj godišnjoj skupštini, održanoj u Beogradu 15 maja 1933 godine, kao jubilarnoj godini našeg oslo-bodenja i ujedinjenja, rasmotrivši sva važna sokolska i nacionalna pitanja, smatra za potrebno da izjavi:
Sokolstvo je uvek bilo i jeste nepolitička, nacionalna jugosloven-ska, slovenska i demokratska organizacija i ostače to, pa ma kako se menjale političke prilike i odnosi u našoj zemlji i u svetu.
Jugoslovenstvo za Sokolstvo zna-či uzdizanje najboljih osobina svih delova našeg naroda i rešavanje narodnih pitanja sa gledišta narod-nje i državne celine. Sledujuči ama-netu Velikog Kralja Mučenika, Sokolstvo vidi u državnom i narodnem jedinstvu jedino sigurno jem-stvo za pun| i uspešan razvoj našeg narodnog i državnog života. Zbog toga i danas, kao i svagda, celokupno jugoslovensko Sokolstvo o-seča sve uspehe kao i sve teškoće u kojima sc nalazi naše Sokolstvo. Jugoslovensko Sokolstvo jedno je •sto svuda, i svaka teškoća ma u kome delu podjednako se oseča i u svima ostalim delovima jugoslo-venske sokolske celine.
Slovenstvo za jugoslovenske Sokole pretstavlja prvu prirodnu višu zajednicu na putu daljnjeg kultur-nog razvijanja i težnji ka višim oblicima međunarodne i čovečan-ske solidarnosti. Pored opšteg slo-venskog osečanja u današnjim mo-mentima jugoslovensko Sokolstvo sa naročitim divljenjem i vernom ljubavlju prati držanje češkoslovač-ke braće.
Demokratija za naše Sokolstvo znači potpuno slobodnu i kcrstruk-tivnu saradnju svih nacionalnih sna-
VIII godišnja skupšfma Sama Sokola
Kraljevine Jugoslavije
Ovogodišnja glavna godišnja skupšti-na Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, osma po redu od osnivanja Saveza bKJ, održana je u znaku triju veoma značajnih događaja, koje če jugoslovensko Sokolstvo u toku ove godine svojim učeščem naročito obeležiti i proslaviti, a ti su: X svesokolski jubi-larni slet u Pragu, 75-godišnjica osnivanja prvog Sokolskog društva u našoj zemlji, današnjeg Ljubljanskog So-Lokla, i veliki istorijski datum 20-go-dišnjice našeg nacionalnog oslobodenja i ujedinjenja.
Mobilišuči	svoje	snage	da ova tri
dogadaja dostojno obeleži, jugoslovensko Sokolstvo preglo je ujedno da i svoj ostali redovni veliki rad uspešno iizvršii i da još višak svojih snaga i napora uloži u izvanredne zadatke koje je preuzelo da izvede u razdoblju sokolske Petrove petoletnice, do 1941 godine.
Iznoseči bilans tog svog velikog rada u toku prošle godine, naše Sokolstvo je i na ovogodišnjoj svojoj saveznoj skupštini pokazalo veoma lepe uspehe u svim pravcima svoje delatnosti, ma kako	da je u	tome	svome	radu imalo
da	savladuje	mnoge	i raznolike teškoče.
ga na izgradnji naše	bolje buduć-
nosti.
Ostajući verno ovim idejama, poneseno velikim zavetnim pokre-tom sokolske Petrove petoljetke, oslanjajuči se pouzdano na naše selo kao neiserpan izvor nacionalnih i duhovnih snaga, Sokolstvo če u-ložiti sve sile i dati sve žrtve za snaženje i čuvanje jugoslovenske države, za sreću i dobro Kralja i naroda.
Zdravo!
SAVEZ SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Prema uobičajenoj praksi, i ove godine je pred saveznu skupštinu odr-žan u Beogradu niz sokolskih sasta-naka i zborova: 13 o. m. održana je sedriica plenuma uprave Saveza, koja je celoga dana raspravljala o pripremlje-nim izveštajima za skupštinu, o pred-lozima župa i o mnogim drugim pi-tanjima koja su bila predvidena za konferenciju župskih delegata i uprave Saveza, t.j. za radni sastanak savezne godišnje skupstine. Istoga dana popod-ne, do kasno u noč, održan je zbor župskih prosvetara, čija su brojna i vrlo važna i zanimljiva pitanja dnevnog reda kao i diskusija o njima imala, kao i uvek, značaj jednog odličnog pro-svettiog skupa, visokog, akademskog nivoa. Zbor prosvetara nastavio je svoj radi i sutradan, 14 o. m., do iza pod-ne. O radu ovoga zbora izveštavamo i posebno na drugom mestu. U toku gotovo celog tog dana održavan je i zbor župskih načelnika i načelnica, pretresajuči opširno brojna pitanja telesno-vaspitnog rada našega Sokolstva. I zbor župskih referenata za rad na selu, koji je takoder održan ujutro toga dana, uspešno je raspravio mnoga važna pitanja u vezi rada našega Sokolstva na selu, o čemu također posebno izveštavamo na drugom mestu. Popodne toga dana u 4 sata održan je sastanak delegata župa i uprave Saveza kao radni deo godišnje savezne skupštine, koji je potrajao sve do 2 sata u noči, na kome su temeljito ras-pravljena sva pitanja u vezi s izveštajima o prošlogodišnjem radu, budže-tom, raznim predlozima te zatim doneti odnosni potrebni zaključci.
Učešče na svim ovim sastancima i zborovanjima bilo je ove godine naročito veliko i brojno, po čemu se takoder videlo veliko i živo interesova-nje za život, radi i stanje našega Sokol-
stva podjednako u svim krajevima zemlje.
Na svim tim sastancima i skupo-vima, koji je svaki od njih nosio mnoge značajne pozitivne karakteristike, koje su pored ostalog odavale svesrdnu težnju za što jačim konsolidovanjem naših sokolskih redova u svakom pogledu,, i u čemu se, što treba sa zadovoljstvom konstatovati i podvuči, od prošle godine znatno krenulo napred, sva pitanja o kojima je bilo’ reči trak-tirana su s puno ozbiljnosti, objektivne kritike, otvorenim gledanjem na stanje stvari i iznošenjem mišljenja, a to s istinskom željom i težnjom, da bi sokolski rad u buduče urodio još ve-čim uspesima.
O	nekojim pitanjima opšte i načelne prirodne, a poglavito u vezi sa sa-vremenim prilikamja i dogadajima, skup-ština je istakla svoj stav i podvukla svoje gledanje, koje je formulisano u jednodušno primljenoj rezoluciji.
Svečani deo savezne godišnje skupštine održan je u nedelju 15 o. m. u 10 sati pre podne, u velikoj dvorani Sokolskog doma Beograd Matica, u prisutnosti uprave Saveza na čelu sa zamenicima saveznog starešine bra-čom: Ganglom, Paunkovičem, dr. Ga-vrančičem, i Smiljaničem, delegata svih župa te pretstavnika: češkoslovačke obče sokolske brata Evgena Kepla, Saveza bugarskih Junaka brata Raška Duško-va i Saveza ruskog Sokolstva brata Romana Draljinga. Savez poljskog Sokolstva poslao je skupštini pismeno sr-dačne pozdrave) i želje za uspešan rad.
U ime Njegovog Veličanstva Kralja skupštini je prisustvovao izaslanik pu-kovnik g. Durbešič.
Nadalje skupštini su prisustvovali: ministar za fizičko vaspitanje naroda
Sa VIII skupštine Saveza SKJ: za vreme govora br. Gangla; levo, spreda: izaslanik Nj. Vel. Kralja pukovnik g. Durbešič i ministar fizičkog vaspitanja br. dr. Vj. Miletič
brat dr. Vjekoslav Miletič, izaslanikNj. Svetosti Patrijarha vikarni episkop g. Vikentije, nadrabin g. dr. Alkalaj, pret-stavnik češkoslovačkog poslanstva brat dr. Franjo Bahtik, pretstavnik Bugar-skog poslanstva g. Georgijev, izaslanik Senata g. dr. Uroš Krulj, izaslanik Narodne skupštine potpretsednik g. je-vrem Tomič, izaslanik ministra vojske i mornarice general g. Jovan Kukavi-čič, izaslanik ministra prosvete brat prof. Ante Tadič, izaslanik ministra socijal-ne politike savetnik g. Seferovič, izaslanik ministra saobračaja viši savetnik g. Radomir Crvenčič, pretsednik Državnog saveta g. dr. Stevan Sagadin, izaslanik komandanta grada Beograda major g. Milivoje Dinič, pretstavnik Opštine grada Beograda general g. Ži-van Rankovič, potpretsednik Crvenog krsta senator g. Svetozar Tomič, potpretsednik Saveza ratnih dobrovoljaca g. dr. Đuro Kosondašovič, zastupnik komandanta žandarmerije brig. general g. Ivan Jovanovič, pretstavnik Udru-ženja penzionisanih oficira general. g. Dušan Pešič, pretstavnik Saveza Polj-sko-jugoslovenskih liga prof. univ. g. dr. Milan Marinovič, pretstavnik Glav-nog zadružnog saveza g. Gerasim Vujič, pretstavnik Srpskog lekarskog društva g. dr. Velimir Danilovič, pretstavnik Saveza zdravstvenih zadruga g. dr. Đorđe Radina, ministar u penziji g. Kosta Glavinič, pretstavnica društva „Kneginje Zorke” g-da Zora Du-kič, pretstavnik Saveza nabavljačkih za-druga g. ing. Jovan Kraljevič, pretstavnik Udruženja jugoslovenskih inži-inira i arhitekta g. ing. Cerovič, pretstavnik Beogradskog sport-kluba „Jugoslavija’' g. Risto Milutinovič, pretstavnik Lige protiv tuberkuloze, kao i mnogi drugi gosti.
Nakon izvršenih formalnosti, skupšti-nu je otvorio zamenik saveznog starešine brat Gangl, koji je održao sledeči govor:
Govor brata Gangla
VITEŠKOM KRALJU MUČENIKU
Bračo! Sestre!
Pred kapijom, kroz koju ulazimo u 20-godišnjicu opstanka Kraljevine Jugoslavije, čitamo reči, koje je progovo-rio blaženopočivši Viteški Kralj Alek-sandar I Ujedinitelj (Slava Mu!) na Vidovdan 1Q30 godine na Dedinju: „Proroci i preteče, njeni mučenici i junači jesu večita slava i živa moralna snaga velike jugoslovenske misli; kroz njih je nacionalna ideja slobode, ljubavi i jedinstva postala stvarnost, a ugleda-njem na njih ona če biti slavna buduč-nost.”
Kralja Mučenika nema više medu nama, jer su ga ubili neprijatelji našega naroda i naše domovine, koju je On vodio i nadogradivao, da bi sada pri-godom svoje 20-godišnjice u svojoj unutrašnjoj uredenosti i po svojem u-gledu pred inozemstvom u svakom pogledu bila uzorom moderne napredne države, u kojoj živi svestrano zadovoljan i radišan narod.
Kako Njega nema više medu nama, da bi nam tom prilikom progovorio do-bru, mudru, potstrekavajuču reč, punu ljubavi, reč državnika, vode, borca i tvorca mira i vojskovode, oca naroda i svog roda i našeg sokolskog brata, ne može bfiti i niti je naša radost pot-puna, jer je okrnjena u potpunosti svoje iskrenosti, jer srce i glava Jugoslavije počivaju u zagrljaju smrti na Oplencu. Mir toj velikoj, plemenitoj, kraljevskoj duši!
U ovom citatu blaženopočivšeg Kralja Alkesandra 1 vidimo pre svega pravilno izraženo načelo, koje je sasvim u skladu s Tirševom naukom, da se ne smemo pozivati samo na slavnu pro-šlost, več da moramo — ravnajuči se prema uzorima u prošlosti — raditi u sadašnjosti za budučnost. Jugosloven-sko Sokolstvo smatra se počaščenim, što i Aleksandrov vidovdanski poklik s Dedinja sankcioniše naš uzgojno nacionalni načelni radni program, koji iz prošlosti prenosi u sadašnjost sredstva i spoznanje — dakle ideju i materiju — za podizanje najboljih cesta u budučnost (naroda i otadžbine.
ri nam( i t°, da su vef£ i proroci i pre-
Aleksandrov poklik s Dedinja govo-teče Jugoslavije, njeni mučenici i ju* naci radili za ostvarenje nacionalne i-deje slobode, ljubavi i jedinstva. A ka
ko je medu prorocima i pretečama, medu mučenicima i junacima Jugoslavije na prvom mestu Viteški Kralj Aleksan-dar I Ujedinitelj, čujemo u nemom govoru svih tih velikih' i slavnih pokojnika i ove reči: Svi smo mi trpeli i mučili se do zadnjeg daha da izvojištimo ono, što vi sada imate, da bi zadaci nove generacije bili mnogo lakši nego što su bili naši, da ta nova generacija na temeijima naših grobova produži rad u slobodi za budučnost. I čujemo glas iz dubina tih grobova, čujemo glas s Oplenca, da je prava istinska veličina države u svesti svih državljana i u njihovoj predanosti i vernosti prema idealima, za koje su se oni borili i koji su vodili njihove junačke podvige, da steknemo ono što danas imamo. To nisu bili pojedinci rastav-ljeni i pocepani u mnoštvo političkih stranaka, več je to bio kolektiv narodne volje, iz koje je izvirala snaga nacionalne ideje i državne celine, koja jediua može dati narodu otpornu i odbram-benu silu, pozitivan podstrek za na-predak naroda i nesmetan razmah u težnji, da su rad i uspeh toga rada svakog pojedinca namenjeni svima i da su rad i uspeh svili upravljeni za moralno i materijalno dobro svakoga. Ko-načno nam govore ti grobovi, a to nam* ogvori i Aleksandrov vidovdanski poklik s Dedinja, da je potpuno Iogi-gičan i u svakom pogledu u skladu s istinom naš sokolski nazor, da je sve, što postoji i što imamo, svojina naroda, jer su mu sve to nainrli proroci i preteče, mučenici i junači Jugoslavije: sve, od kraljevske krune do žuljeva na se-ljakovoj ruci, svojina je naroda, jer je sve to izišlo iz narodne volje, jer je sve to nastalo narodnom voljom. U sjaju kraljevske krune izražen je naiine najviši simbol jugoslovenske nacionalne i državne samostalnosti i suverenosti, kao što je u žulju na seljakovoj ruci najbolje prikazan simbol jugosloven-ske delatnosti, simbol svih muka, svega samoodricanja, svih napora i svih patnja širokih narodnih mnoštava, koji svo-jom vernošču i predanošču visoko dižu onaj prvi simbol, upiruči u nj svoje poglede s iskrenim ponosom i dubo-kom verom, da je kruna čuvar i branitelj svega, što imamo i što mora otstati naše u svakom slučaju, pod svaku cena i za sva vremena.
Od kraljevske krune do črnog žulja na seljakovoj ruci razvija se i plodno razleva sav naš sokolski rad. Izmedu toga nalaze se sokolske vežbaonice i sokolska vežbališta, tu su naši prosve-tari, tu su sve one hiljade naših malih ljudi, ali naših velikih radenika, tih ne-vidljivih junaka na velikom narodnom poslu — tu se pretače temeljni eleinenat našeg sokolskog života —1 i samo o torne životu govorim —< i taj temeljni e-lemenat naš je sokolski ponos, čiji su roditelji lična čast i državljanska svest
—	ponos, koji je naša najviša odlika, koju ne može niko kupjiti i koju ne može niko< i nikada da umanji u njenoj vrednosti.
U vatri, borbi, u ostrini spoznanja i u bratskoj povezanosti i harmoniji sokolske uzgojne delatnosti jača se i raste u dubinu naš sokolski značaj.
I kao što se je iz ljubavi prema onima koji trpe, koji su iskoriščavani i ponižavani ispela trnova kruna Hristo-va, tako je iz ljubavi prema jugosloven-skom narodu, prema njegovoi slobodi, prema veličini i samostalnosti naše otadžbine zasjala mučenička slava Viteškog Kralja Aleksandra 1 Ujedinitelja. Za po-stignuče te večite slave, koja i danas budi u našim dušama največe pošto-vanje i najgorčiju bol, nije Mu bio pretežak nikakav napor, nikakva žrtva Mu nije bila prevelika i nijedan put prenaporan — pa niti poslednji put u smrt!
Ako sve ovo imamo pred očima, moramo priznati, kako je sitan naš rad i unatoč svoj svojoj ogromnosti i kako je neznatno naše trpljenje prema žrtvama proroka i preteča, mučenika i junaka Jugoslavije, koji su svojim duhom, svojim mačem, svojim žičem i bičem napisali i potvrdili osnovnu li-stinu naše državljanske i nacionalne slobode. A kako u sokolskom radu kao nasledstvu slavne i velike prošlosti, di-iše i postoji živa moralna snaga u svesti sitnosti našeg rada i neznatnosti vlastitog trpljenja, želimo da od visoko postavljenih svojih ideala postignemo najviše. Zbog toga moramo biti veliki
u težnjama , i naporiina i u junačkim patnjama, da postanemo nepobedivi u svojoj volji, koja dobija svoj realni iz-rad sama i jedino u našem radu. U toj. našoj zajedničkoj volji, koju uzgajanjem podižemo do najviše mere mogučnosti čovečjeg intelekta, čovečje duševne i telesne energije, apsolutno se podreduje volja pojedinca, te se na taj način po-kazuje naš sokolski delatni kolektiv.
U pijetetu i zahvalnosti sečamo se svih proroka i preteča Jugoslavije svih njenih mučenika i junaka, koji su po-digli za naše oči doduše nevidljiva vrata u jubilarnu godinu 20-godišnjice opstanka naše države — nevidljiva vrata, ali koja naša fantazija zbiljski gleda na svim granicama naše zemlje, na planinama, uz more i u ravnicama, da kroz njih ne može i ne sme niko i nikada provaliti u našu zemlju, niko koji bi hteo ili nameravao da bilo kada i bilo kako okraji n jenu celinu i da se ogreši o njen suverenitet! Ako bi tre-balo da bi ta vrata morali materijalno podignuti, znam, da nema u našem Sokolstvu nikoga, od sokolske dece do nemočnih staraca, koji več danas nije spreman, da svoje grudi žrtvuje i da ih sazida u obranbeni pojas naše domovine. Kako mi Sokoli znamo da za nju radimo i živimo, mi bi za Aleksan-drovu Jugoslaviju znali i umirati!
Zašto to? Zato, jer nam sečanje na proroke i preteče, na mučenike i junake neprestano živi u sečanju, a najživlje nas napaja, jača i oduševljava sečanje na Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. I danas, kada naše Sokolstvo svečano stupa u jubilarnu godinu 20-dišnjice opstanka Jugoslavije bez Njega misao na Njega ispunjava nas verom u pobedu pravde, koja je jedina o-svetnica svakog zla i jedini platiša svega dobra, velika i plemenita. Neka je Viteškoin Kralju Aleksandru I Ujedini-telju večna slava! Slava svima prorocima i pretečama, mučenicima i junacima Jugoslavije!
(Skupština ustaje i kliče: „Slava!”)
POZDRAV MLADOME KRALJU
Slavimo Oca i pozdravljamo Sina! Otac je živ u našim dušama, Sin je mlad kao kaplja proletne rose, svež, ljubljen u našoj sokolskoj porodici — On je naša radost, naš ponos i naš vod. Njemu upučujemo naš sokolski pozdrav! Njemu, Njegovoj uzvišenoj Majci i či-tavom domu i rodu Karadordeviča! Zdravo! (Burni, dugotrajni oduševljeni poklici).
Ako bi nas ko pitao, kakvu Jugoslaviju želimo, odgovorili bismo: želimo Aleksandrovu Jugoslaviju, koja po mr-tvom slovu zakona, a još više po intu-itivnoj, dubokoj i iskrenoj želji sokolske vernosti prelazi u mlade ruke Kralja Petra, II, tako da iz Aleksandrove Jugoslavije postane Petrova Jugoslavija. Tu!;o se nastavlja tradicija od Črnog Dorcla do mladog Petra II, koja se je u njegovom Dedu i Ocu uspela do kulminacije junačkih podviga i legen-darnog žrtvovanja, da se zatim, kada prede vladarska vlast na Unuka i Sina, prelije u mirnu razinu podmladenog stvaranja svih uslova za stalan i napre-dan razvitak Jugoslavije. To nam govori naš neiscrpivi sokolski optimizam, koji nas još nikada nije ostavio.
Pogledajmo istini pravo u oči i priznajmo bez preterivanja, da nas premnogi ne razumeju, jer gledaju na naš rad i sude ga sa gledišta svoje političko-stranačke neobjektivnosti. Ta nas činje nica ne srne da zbunjuje, iako nas može osetljivo ometati u našem radu, ali sokolsko uzgoino nastojanje u našim ve-žbaonicatna i na našim vežbalištima ne može sprečiti i omesti. Mi želimo dati mladoj generaciji — koja treba da bude bolja, jača, kreposnija i sokolskija od nas — novog elana za sveže i imladenač-ko oduševljenje, želimo joj dati smo-trenih potstreka za nove napore, za nove borbe i žrtve, koje če tražiti — kao što ili danas traže — stari ideali proroka i preteča, mučenika i junaka prošlosti, da bi bilo merilo i potstrek budučim po-kolenjima staro rodoljublje, tradicija poštenja narodnog priprostog zadružnog /života i neisprosna' i nepomirljiva borba za sve što je apsolutno u saglasnosti sa zahtevima istine i pravde.
Jugoslovenskom narodu ne trebaju ni-kakve nove ideje, jer je naš narod več od pamtiveka demokratskog mišljenja,
dakle — ako se smem ovakvo izraziti
— po svojoj unutrašnjoj bitnosti inkli-nira sokolskoj misli. Potrebni su nam samo novi muževii i nove žene, koji za tu ideju žive, koji za tu misao rade, koji se za tu misao bore, ali se več pre toga spremaju za tu borbu te ne dolaze medu nas slučajno iti po zapovedi bilo koga, več stupaju medu nas instinktivno, porivom vedrine i bistrine svojih duša: što žele biti borci, ali što žele biti i pobednici! Tako če Aleksandrova Jugoslavija, prelazeči u Pe-trovu Jugoslaviju, biti još sokolskija, dok je brača i sestre, kojima više ne znam ni za rodendan, ni imendan, ne pretvore u kraljevsku sokolsku Jugoslaviju.
A takva Jugoslavija mora i hoče da ima autoriteta, koji je vodi i upravlja, da bi u ujedinjenoj, jednoj i jedinstve-noj državi bio jednom za uvek rešen svaki problem, pa tako i problem jugoslovenske narodne zajednice. Ako postavljam pitanje: Gde si, dome moj?
— moram na nj odgovoriti: Ako nisi u meni, tebe, dome moj, nema nigde n svetu! Isto tako kao što nema za mene nigde Boga, ako ga nema u mojoj duši. A moj dom, dom Sokola, nalazi se u svoj prostranosti, kuda se ori naša reč, gde kucaju naša srca. I kao što ne mogli idealima lepote, idealima znanosti i umetnosti postavljati nikakve grani-ce, da im ne bi ometao slobodan polet i razvitak, tako isto ne mogu podiči nikakve pregrade jugoslovenskoj narod-noj zajednici: val narodne duše i snaga narodne duše zapljuskuju preko planina i granica, koje su političari i diplomate označili na zemljovidnoj karti!
Drugi se narodi bore za kolonije, da prošire mrežu svoje ekspanzivnosti, svojih ekonomskih i šovinističko-nacio-nalnih interesa. Mi taj boj ne irebamo, ali zato ne zaboravljamo onaj naš ži-valj izvan naših granica i razasut po raznim krajevima sveta, ne zaboravljamo i ne smemo da zaboravimo tu našu krv, koja nestaje za tude interese, a naš jezik koji uščezava u moru tudinstva. Do nas dopiru samo uzdasi, molbe ižalbe i čežnje tog našeg življa da se opet sjedini s nama, da bismo mogli trpeti i zajedno se boriti za komad hleba.
Naš se dom ne nalazi ni u jednoj po-litičkoj pisarnici, ni na jednoj šahovskoj dasci, ni u jednom džepu političkog ra-čunarca i špekulanta, več je naš dom svuda, gde se čuje naš krik bola i o-gorčenja, kada vidimo kako po ledima našeg naroda zviždi bič nezasitnog stra-nog kapitala, a s bogatih stolova padaju samo mrvice u naš fizički i duševno iz-gladneli narod.
Mi Sokoli moramo sve konkretno i sve apstraktno posmatrati točno, jasno i precizno, da bi nas mogao svaki razumeti. Zbog toga moramo biti ponajpre točni, jasni i precizni sami u sebi. Za Sokola život nije zagonetka, več mu je život živa zbilja, zbilja mu je put ne-prekinutog rada, ona mu je pehar sve-snog požrtvovanja, največe skromnosti, apsolutnog poštenja, neugasive vernosti i bratske ljubavi. Soko mora razmišljati o torne, što proživljuje i mora da radi ono o čemu je svestan da je sazrelo u njemu: dakle moramo biti Sokoli i Sokolice, žene i muževi misli i dela. Samo mirno posmatranje svili do-gadaja daje svakome pravo i snagu, da pravično rasuduje i objektivno ocenjuje. Mi Sokoli imamo dovoljno etičke snage, da taj mir zadržimo u sebi.
Iz ovog unutrašnjeg mira, iz zbilje života i iz našeg patriotizma, koji nije vezan s nikakvim računiina, s nikakvim režimom« i s nikakvom strankom, patri-otizam koji neče i ne traži nikakvu ma-terijalnu platu, spontano, oduševljeno, iskreno i bratski, sokolski pozdravljamo svog brata Starešinu, Nj. Vel.. Kralja Petra II i Ikličemo: Živeo! Neka stasa i zre u zagrljaju svoje uzvišene Majke i u duhu svog velikog Oca i Dede! Neka živi rod i (dom Karadordeviča! Neka živi i vlada Kralj Petar II u velikoj i slobodnoj Jugoslaviji! Zdravo! —
(Burni i oduševljeni poklici: ,,2iveo!” i „Zdravo!”).
Tada je brat Gangl predložio da sku-pština uputi sledeče pozdravne telegrame, što je skupština oduševljeno pri* mila.
njegovom veličanstvu kralju
PETRU II
Beograd
Održavaiući u jubilarnoj godini dvadeset-godišnjeg postojanja naše države svoju redovna godišnju sku-pštinu i svesni zadataka koje su na se preuzeli u petogodišnjem svome 2avetu, prets'avnici jugos’ovenskog Sokolstva iz svih krajeva prostrane otadžbine upravljaju ponosno svoje poglede na svetli Presto Kraljevine i iipucuju svoje najsrdačnije pozdrave Vašem Veličanstvu, svome milom bratu Starešini.
Nema sile na svetu koja bi uma-njila našu iskrena i topla ljubav prema mladom Kralju Jugoslavije, nema nijedne prepreke u životu ko-ju Sokolstvo ne bi savladalo u svom nesebičnom radii za dobro Kralja, Naroda i Otadžbine. U toj svesti, viteškoj odlučnosti i nepo-kolebivosti oni kliču gromko i jed-nodušno:
Da živi Kralj Jugoslavije Pe-tar IH
Da živi svetli dom Karadorde-vića!
Da živi Jugoslavija! —
NJEGOVOM KRALJEVSKOM VlSOčANSTVU KNEZU NAMESNIKU PAVLU
Beograd
Duhovno okupljeni u neproboj-nu falangu oko prestala mladoga Kralja, Sokoli Kraljevine Jugoslavije sa svoje godišnje skupštine pozdravljaju Vaše Visočanstvo, bu-dnog čuvara amaneta Velikog Kralja Ujedinitelja, uveravajuči Vas, da je taj amanlet i sadia i da če o-stati za sva vremena misao vodilja svakog svesnog i patriotskog so-kolskog nastojanja.
Da živi Vaše Visočanstvo!
Zdravo! —
KRALJ. NAMESNIKU DR. RADENKU STANKOVIČU
Beograd
Duboko uvereno u Vašu iskrenu na-Klonost prema patriotskem i korisnom radu sokolskom, jugoslovensko Sokolstvo pozdravlja Vas, Gospodine Kraljevski Namesniče, sa svoje redovne go-dišnje skupštine iskrenim i toplim sokolskim pozdravom Zdravo! —
KRALJEV. NAMESNIKU DR. IVI PEROVIČU
Beograd
Svoga iskrenog i u svakoj prilici o-?robanog i uverenog brata i prijatelja Jogoslovensko Sokolstvo pozdravlja sa s\’oje redovne godišnje skupštine iskre-n'm i bratskim pozdravom Zdravo! —
SAVEZU SLOVENSKOG SOKOLSTVA
Prag
Visoko izdižuči u svome sokolskom radu ideale slovenske ljubavi i uzajam-r,°sti, jugoslovensko Sokolstvo sa svoje Sodišnje skupštine pozdravlja pretstavnika slovenske sokolske zajednice i ne-rn?rušivog sokolskog i slovenskog bratca iskrenim i bratskim Zdravo! —
CESKOSLOVACKA OBEC SOKOLSKA
Prag
Slaveči u svojim dušama 20-godišnji-njicu oslobođenja i ujedinjenja dvaju ^ratskih naroda i osnivanja dveju zbra-bmljenih Oržava i diveči se veličini sokol-pog deia koje če se pred celim kultnim svetom manifestovati na ovo-8odišnjem X sletu, jugoslovensko Sokolstvo sa svoje godišnje skupštine pru-a bratsku desnica češkoslovačkom Sokolstvu u znak istovetnosti osečajja i nezlomljivosti našeg sokolskog bratstva. Zdravo! Na zdar! —
S*VEZU POLJSKOG SOKOLSTVA
Varšava
Sa svoje godišnje skupštine u jubilar-P0! godini slobode naših dvaju naroda 1 Zniostalnosti naših dveju država, ju-
goslovensko Sokolstvo pozdravlja bratsko poljsko Sokolstvo iskrenim i bratskim sokolskim pozdravom Zdravo! Colem! —
SAVEZU BUGARSKIH JUNAKA
Sofija
Nikad ne otstupajuči od svetlih ideala iskrenog i posvedočenog bratstva naših dveju organizacija, jugoslovensko Sokolstvo pozdravlja sa svoje redovne godišnje skupštine Savez bugarskih Junaka sa verom u sve lepše dane bratske zajednice.
Zdravo! Zdravej! —
Nakon toga, nastavljajoči svoj govor, brat Gangl je rekao:
USPOMENI MASARIKA I DRUGIH POKOJNIKA
Od VII glavne skupštine od 17 j n 1 a 1937 do danas beležimo u redu naših dragih pokojnika nove grobove, gde po-čivaju dragoceni sokolski životi, kada se ugasila njihova snaga, da se tamo ot-. počinu od napora, koje su doprineli u našoj bratskoj zajednici našoj na-rodnoj! i državnoj celini. U našem radu živi i nadalje svaki od njih kao juvi potstrek i uzor svoj živoj brači i sestrama, kako mora svaki od nas verno i nesebično služiti onim zadačama, koje nam nalaže naša pripadnost Sokolstvu i kako nam to nalaže dominantna ulo-ga sokolskog rada u naprednem životu naroda i u bratskoj slovenskoj sokol-skoj zajednici. Rešite me teške dužno-sti, da vam ovde poimence navedem sve sestre i svu braču, od mladog brata Agreža iz Žirovnice, od brata dra Janka Bedekoviča u Zagrebu, od sestre Franje Tavčarove iz Ljubljane, do starine brata Borelia iz Zadra, koji su legli u grobove, satrveni težinom radiš-nog života!
Zaustaviču se samo kod Tome G. Masarika, Pretsednika Oslobodite-telja bratske češkoslovačke Republike, na kojega danas naročito iskreno, toplo i bratski mislimo kao i na njegovu domovinu, koju je on stvorio te joj dao u Tirševu duhu i pomoču češlcoslovač-kog Sokolstva tako čvrste, zdrave i du-boke temelje morala, demokratije i humanosti, da je'ne može satrii i da je neče satrti nijedna, pa bila sto puta jača brutalna sila.
Masarik je bio kao uzgojitelj univer-zitetske omladine-, kao filozof, kao po-ilitičar i državnik muž i značaj svetskog formata. Jugosloveni mu duguju poseb-nu zahvalnost, jer je več pre svetskog rata s bezobzirnom istinoljubivom bor-benošču uspešno branio naše nacionaliste, iznad kojih je, kao veleizdajnika, u godinama 1909—1911 viseo mač au-strougarske krvave sile. On je za vreme rata svuda, gde god mu se pružila prilika, jednakim osvedočenjein podupi-rao rad naših boraca za naše narodno i državno ujedinjenje, kao što je jednak rad obavljao sa skrajnjim naporima svojih moralnih i fizičkih snaga za stva-ranje češkoslovačke Republike. Poznato nam je, kako je pokojni Pretsednik O-sloboditelj visoko cenio našeg blaže-nopočivšeg Viteškog Kralja, s kojim ga je vezivalo intimno prijateljstvo. Poznato nam je takoder kako je Masarik visoko cenio rad čeških Sokola, bez kojili ne bi bilo češkoslovaških legio-nara, ne bi bilo dakle niti obnovljene češkoslovačke države. Masarik je u sve-mu svom privatnom i javnom životu svesrdno nastavljao Tiršev rad, u čemu opažamo potpuni sklad u narodnom programu i jcjtnog i tiru g o g. I ako pro-motrimo život, misli i rad Kralja Aleksandra 1, možemo i Njega priključiti ovoj slavnoj dvojici, jer svi mi znamo, da je bio naš blaženopočivši Viteški Kralj najbolji i najiskreniji prijatelj na-fšeg i češkoslovačkog Sokolstva, što je i/ričito istakao u svom znamenitom manifestu od 15 avgusta 1922, koji je izdao prigodom 1 jugoslovenskog sve-sokolskog sleta u Ljubljani, a i kasnije u nebrojeno prilika. Životni, državni i narodni program ove trojice, za nas Sokole največih muževa, možemo u kratko označiti rečima: čovečanska sloboda, i socijalna pravda. — Iz njihova rada proizlazi zdravo načelo razvoja, koje se osniva na načelima demokratije, a ko-jemu je cilj bolji gospodarski i soci-jalni položaj narodne celine u sutra-šnjici. Mi dobro znamo, da položaj naroda — kako danas, tako i u vreme
Tirša, Masarika i Aleksandra — zahteva neizbežive, bitne socijalne reforme, t.j. socijalno izgladenje, izjedna-načeno i najdublje demokratsko mišljenje u svoj širini naroda, koje se ne sme dovesti u bilo kakvu ličnu ili duhovnu ovisnost i ropstvo. Iz ove ovako pri-proste, ali premalo uvažene narodne i državne misaonosti, Tirš je stvorio sokolsko načelo bratstva, jednakosti i slobode, koje smo mi Sokoli ispisali na naše sokolske barjake, a koje su priznavali i Aleksandja)r i Masarik. Zbog toga su znali, da bi svaka reakcija i svako natražnjaštvo, koje več i Tirš tako odlučno pobija, naišlo na izazvan otpor svih, koji žele narodu zajamčiti napredan život, pospešen sredstvima pravičnosti i jednakosti. Žalimo što ne možemo na ovom mestu opširnije da govorimo o harmoniji misli i težnja, života i rada Tirša, Masarika i Aleksandra, a što bi bio vrlo zanimljiv doprinos dokazima duhovno-etičke i na-cionalno-političke povezanosti obaju bratskih naroda u interesu njihova po-sebnog, veoma važnog i veoma značaj-nog položaja u Evropi.
Obzirom na sve ovo, dužni smo, da se sa zahvalnošču i poštovanjem se-timo blaženopoeivšeg Pretsednika Oslo-boditelja Masarika, kojemu — okruže-nom senima naše umrle brače i sestara
—	slaveči njegovo ime i njegovu us-pomenu, časteči imena i sečanja svih naših dragih ostalih pokojnika, kličemo: Slava!
(Skupština ustaje i kliče: „Slava!”)
POZDRAV GOSTIMA
I danas se smatram počaščenim i sretnim, što mogu na ovoj skupšfini pozdraviti brojne odlične goste, koji su stigli medu nas, da s time dokazu priznanje i svoje zanimanje prema radu jugoslovenskog Sokolstva. Dobro nam došli uz naš bratski pozdrav!
Naročito iskrenpi i s poštovanjem pozdravljam izaslanika Nj. Vel. Kralja Petra II, pukovnika g. Durbešiča, ko-jeg molim, da bude na Najvišem mestu tumač naših patriotskih i dinastičkih osečaja. —
U torne času skupština je priredila Njegovom Veličanstvu Kralju Petru II i Kraljevskom Domu dugotrajne burne oduševljene ovacije.
Zatim je brat Gangl redom poimence pozdravio sve odlične goste, koje je skupština svakoga posebice toplo i o-duševljeno aklamirala, a naročito pri-sutnog ministra za fizičko vaspitanje naroda brata dra Vjekoslava Miletiča, pretstavnika češkoslovačkog poslanstva brata dra Franju Bahtika, izrazivši toni prilikom burnim frenetičnim pljeskom i poklicima od nekoliko časaka osečaje ljubavi i vernosti prema svojoj češko-slovačkoj brači. Isto tako toplo bio je aklamiran i pretstavnik Bugarskog poslanstva g. Georgijev u znak ljubavi prema bratskom bugarskom narodu.
Pozdravljajuči izaslanika g. ministra vojske i mornarice generala g. Kukavi-čiča, koji je bio naročito toplo pozdravljen od cele skupštine uz oduševljene ovacije našoj junačkoj vojsci, brat Gangl je rekao sledeče:
—	Povezanost našeg Sokolstva s našom narodnom vojskom nije zgolj formalna, izvanja, ona ne izvire iz nekakve kur-toazije i prestižnih uzroka, več se ta povezaonst osniva u suštini zadataka i dužnosti, koje daje našoj vojsci i mornarici, pa i našem Sokolstvu njihov prevažnji i prvenstveni položaj u narodno bezbednosnom i narodno odbranbe-nom pogledu. U jednoj i jedinstvenoj državi, u jednoml i jedinstvenom narodu može i sme da bude samo jedna i je-dinstvena vojska jugoslovenska, kao što može stajati uz njen bok samo jedno i jedinstveno jugoslovensko Sokolstvo. Ta kategorički je imperativ našeg državnog i narodnog opstanka, da samo jedin-stvena, materijalno i moralno oboruža.na sila, može da bude jaka i sposobna da čuva i brani nepovredivost i suvereni-tet naše državne celine i autoritet je-dinstvene narodne volje. Povrh toga još i duh koji prelazi iz roda u rod, i koji je pobedonosno položio svoj ispit na ratnim poljanama! Tamo nije odlučivao samo kvalitet oružja i žilava ojporna snaga vojnička, več su bili merodavni duhf i volja, od kneza Mih a j la i Petra Mrkonjiča, od Aleksandra i od svih vojvoda naše vojske i naših dobrovo-ljaca, da je kvalitet oružja u rukama naših vojnika, nadahnutih tim viteškim
duhom i tom nesalomljivom voljom omogučio što danas stojimo na pragu dvadesetogodišnjice opstanka Kraljevine Jugoslavije. Ovu istorijsku či-njenicu nosimo mi Sokoli u svojoj svesti spremni da na svaki poziv otadžbine ponovimo krvavi ispit svoje vernosti i odanosti prema Kralju, prema narodu i prema otadžbini, kličuči: Zovi, samo zovi, svi če Sokolovi za te život dati!
Neka živi jugoslovenska narodna vojska i mornarica! Sokolske košulje uvek su uza nju!
Mi Sokoli želimo takve ljude, koji u svom životu ostvaruju sokolsko geslo: pojedinac ništa — celina sve! Kako su
—	ili bi barem morale biti —u našem narodnom i državnom životu dužnosti za sve jednake: čuvanje i unapređivanje na-prednog narodnog i jačanje odbranbe-nog državnog života, tako su — ili bi barem morala biti -- i prava za sve jednaka: živeti radišniin životom u slo-bodi državljanina, u odbrani naroda i države i u slobodnom razvitku individualnih čovečjih vrlina. To je temeljni zakon današnjeg doba, koji je zapisan u svakoj sokolskoj duši! To je naš moralni zakonik, koji ni u jednom pogledu nije protivan pozitivnim odredbama državnih zakona.
Na pitanje, koje dolazi s raznih strana, kakvo stanovište zauzima Sokolstvo prema poslednjim dogadajima izvan naše zemlje, naš je odgovor vrlo lak: Kod nas u domovini politički se ljudi još uvek svađaju oko toga, da li smo jedno ili troje. Uznemirujemo sami sebe da ne možemo doči do složnog rada, borimo se za vlast, umesto da bi sje-dinili sve svoje pozitivne snage za je-dan jedini cilj: za veličina i nepovredivost otadžbine. Dogadaji po čitavom svetu, koji stoje daleko izvan domaša-ja sokolske delatnosti, dokazuju nam, da stojimo na sudbonosnom raskršču demokratije, demagoštva i diktature. Nama Sokolima ne treba nikakvog odlu-čivanja, ni kuda da krenemo ni gde da ustrajemo, jer naša je odluka u samoj sokolskoj ideji. I naša je odluka i naša je dnevna zapovest u dubokom smislu slovenskog sokolskog bratstva, koje propoveda istinu i pravdu, ljubav i slogu, rad i požrtvovanje, jednakost u naporim(a i slobodu u aktivnoj delatnosti prema najvišem naredenju potreba i koristi kralja, naroda i otadžbine u sjaju budučnosti Slovenstva! Jugoslavija je slovenska zemlja, zbog toga su naše težnje upučene tamo, gde je nama Sokolima jedino mesto: u kulturnom i obranbenom području slovenskoga sveta!
I kao što sam naglasio na prošlogo-dišnjoj glavnoj skupštini, to ču i danas ponoviti: Kralj neka vodi — a mi ra-dimo!
Radimo za ideale slovenskog sokolskog bratstva!
SLOVENSKO SOKOLSKO BRATSTVO
Pošto smo utvrdili ove glavne tačke iz sokolskog delatnog uzgojnog programa, padaju mi na um Tirševe reči, koje nas uče, da je prava mera u sve-mu znak razuma, obrazovanosti i ukusa. Držim, da se nismo ničim ogrešili o o-vaj nauk. I sva brača i sve sestre, koji su učlanjeni u slovenskom Sokolstvu, odnosno u bugarskom Junaštvu, dobro znaju, da se snaga Tirševe i-deje, ukorenjena u pravoj meri slovenskog razuma i slovenske kulture, od početka do danas pokazala svuda i u-vek zdravom, Čilom, borbenom i ot-pornom, kada se je u nju zaletavala neprijateljska sila, ali koja se je uvek odbila od nje. Ideja je ostala čista, a mi smo bili i danas smo ponosni što smo pobedonosno izdržali sve navale.
POZDRAV ČEŠKOSLOVAČKOM SOKOLSTVU
I obuzet svešču životne snage sokolske misli, pozdravljam sada svu braču i sve sestre, svu decu i sav naraštaj velike porodice slovenskog Sokolstva! Pre svega pozdravljam bratsku Češko-slovačku obec sokolsku, i ovde pri-sutnog njenog pretstavnika brata Kep-la, koja u sadašnjim danima pobudu-je naše divljenje svojim mirom! i svojim viteškim ponosom, svojom snagom i vrednošču, svojom spremnošču i od-lučnošću. U ovo veliko doba dobio je Masarikov sud o Sokolstvu svoj realni izraz: „Svaki pravi, zaista svesni Sokol čuvar je naše demokratije, dakle je politički i socijalni radnik na-
še republike.” — Ovaj sud velikog Sokola Masarika možemo primeniti i na nas jugoslovenske Sokole, jer i mi na području svoje uzgojne delatnosti čuvamo načela sokolske demokratije, i mi se u državnom — ne u strančarskom — pogledu upravljamo po amanetu bla-ženopočivšeg Kralja Aleksandra iz go-dine 1922: „Sokoli, ostanite i od sada primer državnog i narodnog jedinstva.”
—	Konačno smo i mi socijalni rade-jiici veq i po duhu sokolskog bratstva. Mogao bi nabrojiti bezbroj konkretnih slučajeva, gde je naša bratska pomoč spasila tolike ugrožene egzistence osiromašenih sestara i brače, koji su zbog nepovoljnih gospodarskih prilika ili zbog političke netrpeljivosti i osvete zapali u materijalne poteškoče. Konačnu bi-lancu sokolskog socijalnog rada moči čemo podneti javnosti prigodom zak-ključka sokolske Petrove petoletnice. —
Neokaljanost naših bratskih veza i punu harmoniju idejnog i stručnog delovanja između ČOS i nas dokazuje istorija Sokolstva za svih 76 godina. A to če najrečitije potvrditi ovogodi-šnji X jubilarni svesokolski slet u Pragu.
Neka živi bratska ČOS! Neka živi bratski češkoslovački narod! Neka živi bratska Češkoslovaška Republika! Naš duhovni koridor, po kome se iz srca u srce slobodno pretaču naši bratski o-sečaji, tako je čvrsto sagrađen, da ga ne može slušiti nikakva sila! Na zdar!
POZDRAV POLJSKOM SOKOLSTVU
S bratskim poljskim Sokolstvom ponovno smo učvrstili i još tesnije povezali iskrene odnošaje na poljskom sve-sokolskom sletu u Katovicama i na se-dnici pretsedništva Saveza slovenskog Sokolstva meseca decembra prošle go-dine u starodrevnorn Krakovu. Dobili smo i ponovno osvežili ubectenje, da medu širokim slojevima poljskog naroda i medu bratskim poljskim Sokolstvom živi slovenski genije velikog A-dama Mickijeviča. Silna borba Poljaka za ponovno oslobodenje i ujedinjenje zemlje starih Piastova ostavila je i veo-oma čvrsto razvila u sadašnjem poljskom narodu tradiciju stare poljske slave i veličine, koju nosi duh slovenske uzajamnosti, koja se sve jače ispo-ljuje u volji naroda i koja je potpuno izražena u duhu bratskog poljskog Sokolstva.
Bratskom poljskom Sokolstvu, poljskom narodu i njegovoj domovini ša-ljem bratski pozdrav! Čolem!
POZDRAV BUGARSKIM JUNACIMA
Naši najbliži susedi su brača bti-garski Junači, koji sada snažno i verno rade u bratskoj zajednici slovenskog Sokolstva. Napaja ih duh Tirševe misli, koji gradi mostove preko svih prepreka prošlosti ka bratstvu i slozi svih Slovena. U tom smisaonom toku i idej-nom radu bugarskih Junaka kao vesnik njihova poslanstva u moralnom i fizič-kom uzgoju bratskog bugarskog naroda odvažno se i odlično pojavljuje duhovni lik Vasilija Levskoga, kojeg istorija nazivlje besmrtnim apostolom slobode i koji je bio začetnik smi-šljenog telesnog uzgajanja medu Buga-rima. Več iz te činjenice vidi se, da je telesni uzgoj povezan s duhovnom slo-bodom, koja je najviši cilj sokolskog uzgajanja, a što je ujedno i dokaz, da je telovežba samo sredstvo, i to najva-žnije uzgojno sredstvo pojedinaca, a s tima i narodne celine, sredstvo koje vodi ka nacionalizmi i opšte čovečanskim blagodatima: demokratiji i slobodi.
Brači bugarskim Junacima i sestrama bugarskim Junakinjama i pretstav-niku bratskog Saveza bugarskih Junaka bratu Rašku Duškovu, bratski pozdrav! Zdravej!
POZDRAV RUSKOM SOKOLSTVU
Brača ruski Sokoli nastupiče na o-vogodišnjem X svesokolskom sletu u Pragu sa zajedničkim vežbama, što zna-či, da stojimo tik pred izgladenjem u-nutrašnjih razmirica izmedu ruskog Sokolstva u emigraciji. Iz ove nadasve razveseljive činjenice pokazuje se velika uzgojna vrednost i snaga sokolske telovežbe. Ovde bi mogli govoriti o značenju i značaju sokolske telovežbe u zdravstvenom, estetskom, narodnom i medunarodnom pogledu, ali bi iako ko-risna takva rasprava i daleko prema-šila uski okvir ovog mog govora. 1
brača ruski Sokoli i sestre Sokolice koji — kao i svi mi — očekuju u-skrsnuče, nove preporodene i podmla-dene nacionalne Rusije, neka prime naše bratske pozdrave! Zdorovo!
X SVESOKOLSKI SLET U PRAGU
Na X jubilarnom svesokolskom sletu u Pragu, za koji se sada spremamo, da i mi jugoslovenski Sokoli i Sokolice sa svojim naraštajem i s našom vojskom dostojno pretstavljamo u slet-skim danima i na medunarodnim takmi-čenjima svoju otadžbinu, biče sjedinje-na čitava slovenska sokolska porodica. Na ovom sletu, največem od svih do-sadašnjih, manifestiračemo za sokolske ideale, za slogu i bratsku ljubav, za rad i napor u slavu i snagu naše zajed-ničke majke Slave! U smislu starih sokolskih tradicija stajačemo u službi Tirševe ideje. Jedan duh, jedno htenje, jedna volja, jedna težnja, jedna misao i jedno srce stotina tisuča nas sjedini-niče se pod sokolskim barjacima, da pokažemo čitavome svetu svoju bratsku sokolsko-junačku uzajamnost i da mani-festujemo za mir i red medu svima narodima sveta. Pokazačemo i kazače-mo, da smo mi Sloveni visoko kulturni, da ono što je naše ne damo da nam iko uzme i okrnji, da se u obrani svoje svojine, svojih prava i svoje slobode nikoga ne bojimo i da se ne bojimo nikakvih žrtava, več da smo uvek spremni raditi i boriti se za bu-dučnost i veličinu Slovenstva!
SOKOLSKA PETROVA PETOLETNICA
Pošto tako učvrstimo u zlatnom Pragu veliku antantu slovenskog Sokolstva, kojoj če ostati širom otvoren put prema nacionalnom i slovenskom istoku, o-dakle če niknuti sloboda, moč, sjaj i veličina Slovenstva, u što mi Sokoli čvrstu verujemo, vratičemo se. mi Jugo-sloveni, kao slovenski Sokoli u svoju otadžbinu ojačani i osveženi, da bi se mogao i morao svaki prihvatiti uve-čanog dela u izvodenju zadataka, koje smo preuzeli u okviru sokolske Petrove petoletnice. Za našeg boravka u Pragu uvek čemo misliti na ljubljenog Mladog Kralja, što da za Nj dobra i velika donesemo u svojim mislima i spoznanjima, a brača i sestre, koji o-stanu kod kuče, u mislima če pratiti svaki naš korak i slušati svaku našu reč, očekujuči, da ih prigodom povratka svojim domovima obaspemo uve-čanirn oduševljenjem i novim tekovi-nama, koje če delotvorno uplivati na sve one, koji se s veseljem trude oko izvršivanja preduzetih dobrovoljnih o-baveza. Tako čemo biti i tom prilikom čvrsto duhovno povezani medu soboni, kao što smo uvek, jer smo jedna celina, jedno telo.
Naše pravo na slobodan život otkup-ljeno je žilavim radom, tamfiicama, krv-llju i grobovima — i niko nema nikak-vo pravo da baš jugoslovenskom Sokolstvu poriče ono, što je usečeno za sva vremena i za sva pokoljenja u temeljnim kamenima istorije našeg naroda i naše države. 1 u službi tako otkupljenog slobodnog života, kojemu niko ne može postaviti sučelice nikak-vu protuvrednost, ne plašimo se da kažemo, da. želimo i da moramo osvojiti omladinu — ne šilom, niti dekre-tima, več radom i ljubavlju — i ne plašimo se svoj onoj brači i svima sestrama, nad kojima se vrši neprav-da i koji stradaju od neprijateljskih elemenata svih vrsta i imena, izreči svoju bratsku zahvalnost i iskreno priznanje na njihovim žrtvama i na nji-hovom viteškom držanju!
U sokolskoj Petrovoj petoletnici po-diže se moč narodne volje do najvišeg uspona sokolske aktivnosti. U tome smislu neka se razvija zdravo bratsko tak-mičenje medu našim jedinicama. Mnogi su programi več završeni do sitnica, mnogima još stoje na putu razne poteškoče, ali kao što treba svaku borbu izvojštiti dostojno, muški i junački, tako čemo izvojštiti i ovu borbu, jer sokolski rod želi da dokaže, što sve može da učini radišna ruka i trezvena misao, ako sokolska volja to želi i hoče.
Iz dosadašnjeg rada u sokolskoj Petrovoj petoletci naišli smo ponovno na potvrdu starih metoda i ciljeva sokolskog uzagjanja, naime da treba več zarana premišljeno čuvati i smišljeno ga-
jiti svežinu duhovne i telesne snage. Iz ove svežine postepeno se razvija čilost našeg stvaralaštva, veselje i odvažnost, koja se ne uklanja pred navalama života, koja taj život ne uzima na sebe kao dužni deo pojedinca prema sokolskoj zajednici i narodnoj celini, več ga pre-uzimjs i u sebi preraduje kao svoj doprinos kolektivu napora i borbi svih za pobedu zajedničkih ideala. Osečarno i vidimo da samo tim razvojnim putem, putem evolucije, duh pobeduje mate-riju, da se samo tako razara sve ono što je mrtvo i trulo: etički osečaj morala u službi zajednice pobeduje i gazi goli i prožrdljivi materijalizam.
Treba stoga prema zapovedima etič-kili vrednota oživeti i u dno duše u-koreniti herojsku svest života, njegove neprocenjive vrednosti i vrline! Sve arterije i sve živčevlje narodnog tela, ne samo sokolskog, treba da pronikne zdrava krv, da u svim predelima naše zemlje oživi zaspalo stvaralaštvo i da budno oko državne uprave svuda s jedna-kom pozornošču deli svoju dužnu brigu. Tada če se koristiti plodovima opšte žetve na narodnoj njivi — žetve kulturnih i materijalnih dobara — u jed-nakoj meri svi pripadnici našeg naroda — u onoj meri, koja odgovara trudu koji su uložili u rad i žrtve koje su doprinesli zajedničkom uspehu. Samo o-naj koji beži od tog radišnog narodnog kolektiva, taj neka ne žanje, jer takav je kao osušena grana na živom deblu, takvome ne sme biti ni opstan-ka ni života!
Mi Sokoli smo naučili, da na sva zbivanja kod nas i oko nas gledamo objektivnim prosudivanjem i nesalomi-vom, čeličnom voljom, što želimo —koliko to o nama ovisi — sav život dovesti u sklad s pravednošču, poštenjem i istinom. Želimo da po težnjama potrebama i nagnučima svog brata Seljaka Sokola obogatimo narodnu dušu uživanjem lepote zemlje, polja, šuma, cveča i plodova, da naš čovek u tu svoju duboku dušu primi sve što je njegovo i naše’, i da sve svoje snage i sve svoje vrline upotrebi za to, da sve to postane još više njegovo i još više naše, da postane sve to još lepše i još bolje nego što jeste. Sokolu seljaku govori kamen i krš, govori mu šuma, govori mu potok, govori mu radost i muka: sve je živo i istinsko, sve je pravo i naše, jer iz svega što postoji govori naša duša!
Mi Sokoli želimo imati Jugoslaviju, koja če biti po našem sokolskom radu dostojno spremna, znojem i krvlju poškropljena, da je prigodom navršene petogodišnjice preuzme naš Mladi Kralj uvečanu u slavi njenih preroka i preteča, njenih mučenika i junaka, a o-bogačenu slobodnim, dobrovoljnim, ne-procenjivim radom slovenskog Sokolstva u Jugoslaviji. Mi Sokoli i Sokolice, naraštaj i deca želimo, da o-stane Jugoslavija jedna i jedinstvena, želimo da naša otadžbina hude, po svom prirodnom bogatstvu, po svojoj urede-nosti, bezbednosti, lepoti i blagostanju, a još više po svesti, požrtvovanju, te-lesnom i moralnom zdravlju svojih državljana medu prvim državama na svetu.
Ovu želju, bračo i sestre, koji ste došli na ovaj današnji naš zbor iz svih predela otadžbine, primite kao zapoved i kao kažiput u svojem budučem radu, primite je kao bratski pozdrav, koji vam upučujem od srca k srcu: Zdravo! —
Nato je stupio na govornicu burno i oduševljeno pozdravljen pretstavnik bratske Češkoslovaške obce sokolske brat Evgen Kepi, koji je skupštini i celom jugoslovenskom Sokolstvu ispo-ručio srdačne bratske pozdrave češko-slovačkog Sokolstva i njegovog starešine brata dra Stanislava Buukovskog, uputivši najtopliji bratski poziv za što brojnije učešče na X svesokolskom sletu u Pragu, gde če jugoslovenski Sokoli biti dočekani i primljeni kao rode-na brača.
U ime Saveza bugarskih Junaka ta-koder toplo i oduševljeno aklamiran, skupštinu je pozdravio brat Raško Duškov1, a u ime Saveza ruskog Sokolstva starešina brat Roman Drajling, koga je skupština isto tako toplo pozdravila.
Zatim je ustao brat Vojislav Todorovič, koji je rekao, da pošto su na radnom sastanku skupštine temeljito ras-pravljeni svi izveštaji i svi predloži te primljeni sa odnosnim dopunama za-
jedno sa izveštajem revizionog odbora, to predlaže da se o istima ponovno ne diskutuje več da ih se primi u celini onako kao što ih je primio radni sa-stanak, što skupština jednodušno usvaja.
Tada je brat inž. Radivoje Radulovič pročitao skupštini rezoluciju, koja je bila primljena na jučerašnjem radnom sastanku, a koju donosimo na u-vodnom mestu lista.
Nakon toga ustao je brat Gangl, koji je održao sledeču zaključnu reč:
ZAKLJUČNA REČ BRATA GANGLA
Bračo i sestre!
Pošto smo iscrpeli dnevni red treba da ustanovimo, da smo tako na pret-hodnim našim zborovanjima i na skupštini sami razmotrili, da je naš rad sinteza teškoča, koje su uplašile nez-znatan ostotak slabiča i odvratila ih od nas u mirnije i sigurnije zakloni-šte izvan naše bratske zajednice. One praznine, koje su nastale nakon odlaska ovih, odmah je ispunio priliv novih boraca, tako sntlo i unatoč tome napredovali po kakvoči našeg pripadništva. Tako možemo sada govoriti o izvrše-nom čiščenju naših redova, i iz sinteze teškoča sada se rada sinteza stva-ranja, koje izlazi iz neprestane napetosti naših duhovnih sila. Odatle izvire naše uvek sveže nastajanje za pribli-žavanjem večnim istinaina i prema kovanju novih podviga naših moralnih snaga, u svesti da svi želimo jedno i da svi težimo za istim ciljem. Več ova okolnost, da se svi dragovoljno i bez svakog pritiska, a s veseljem! i sprem-nošču predajemo svojim dužnostima, dokazuje veliku vrednost i korist sokolskog uzgoja.
Napadajima i terorom žele naši ne-prijatelji da prikriju i opravdaju strah pred nama, i da prikriju svoja zla dela, kojima dokazuju, da im nije stalo do stišavanja, jer oni ne znaju za nikakvu trpeljivost niti priznaju ikakvu slobo-du. Razume se, da nas Sokole takva sredstva neče nikada baciti iz ravnoteže, več nas samo navode na još jači rad, kojemu je cilj uvečano zdravlje i disciplina čitavog naroda bez obzira na njegovu versku i plemensku pripadnost.
Naša uvečana delatnost mora da ima slobodan put i neometan razvitak ba-rem našom voljom i voljom dobrovolj-ne aktivnosti, pune žrtava, baš ove go-dine, kada se spremamo za proslavil dvadesetogodišnjice opstanka Jugoslavije, kada se spremamo za X svesokolski slet u Pragu i kada mislimo na 75-godišnjicu osnivanja prvog sokolskog društva u našoj državi — Ljub-ljanskog (Južnog) Sokola. Sve ove velike pripreme, na kojima če jugoslo-vensko Sokolstvo sudelovati svom svo-jom moči, dokazače, da smo zdravi, jaki i otporni.
Upotrebiču priliku, da sa zahvalno-tšču i priznanjem spomenem našu štam-pu po čitavoj državi, koja pozorno prati naš rad i objektivno ga ocenjuje. Time su se naši novinari svojom vlastitom odlukom pridružili redovima sokolskih radenika. Bratska im hvala i ujedno topla molba, da tako prijateljski naklonjeni ostanu i dalje!
Bračo i sestre!
Poslednji dogadaji u svetu ponovo ►m i naročita živo probudili naše seča-nje na braču i sestre, koji žive šilom prilika izvan granica naše otadžbine. Danas osečarno još iskrenije, da smo svi u granicama naše države kao i oni izvan tih granica jedan narod, jedna duhovna celina, jedna duša, jedno srce, jedna radost, jedna bol, jedna suza. Neka našem življu izvan otadžbine bu-de sudbina barem toliko naklonjena, da im bude omogučen napredak i razvitak po principu osnovnih prava svake narodne manjine. Toj brači i sestrama šaljem u ime svih nas iskrene i bratske pozdrave! Zdravo!
A vas, koji ste u uzornoj disciplini do konca izvršili svoje zadatke u ova tri dana, umoljavam, da ponesete svojim domovima bratske pozdrave svoj brači i svim sestrama, sveinu naraštaju i svoj deci, pozdrave, poziv i poklič, na radostan sokolski rad i na uzoran sokolski život za Kralja, za narod, za mili dom!
Neka živi slovensko sokolsko bratstvo! Zdravo! —
Govor brata Gangla bio je na koncu popračen oduševljenim poklicirna.
Skupština je završena pevanjem sokolske himne „Hej Sloveni”.
Zbor iupskih prosvefara
Ovogodišnji zbor župskih prosveta-*a> koji je održan uoči glavne godi-s4e skupštine Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije 13 i 14 maja, bio je Prvi zbor prosvetara otkako postoji Sa-vez a da mu nije prisustvovao i pret-sedavao njegov osnivač i duhovni voda br. dr. Vladimir Belajčić. Ipak, valja ^đmah naglasiti, zborovanje je preteklo na dostojnoj visirfi i u znaku ozbilj-n°g sokolsicog rada pretstavnika gotovo sviju župskih prosvetnih odbora. ‘ retsednik prosvetnog odbora Saveza SKJ br. Miloš Stanojevič vodio je zbor Slgurnom rukom i rutinom iskusnog sokolskog radenika. Otvarajuči prvi deo 2borovanja u lepoj i luksuznoj radnoj SaH Zanatskoga doma, brat savezni prosvetar izrekao je nakon zajednički ot-Pevanog Sokolskog pozdrava srdačnu dobrodošlicu svima prisutnim i, nakon f°rmalnog konstituisanja samoga zbora, Predložio da se bivšem prosvetaru i sajenjem zameniku saveznog starešine, bratu dr. Belajčiču, odašalje pozdravni telegram, što je prihvačeno-jednodušno 1 sa iskrenim željama za skoro ozdravljenje organizatora našeg sokolskog prosvetnog rada.
Zborovanju su prisustvovali sledeči Prosvetari župa (ili njihovi zamenici): Banjaluka — br. dr. Tomo Tolaci; Beograd — br. Momir Sinobad; Bjelovar br. Vladimir Blaškovič; Celje — br. Drago Pahor; Cetinje — br. dr. Nikola Skerovič: Karlovac — br. Branko Blaško-v*ć; Kragujevac — br. Sava Đukić; Kranj br. Anton Kobentar; Ljubljana — br. J°že Rus; Maribor — br. Milan Gorišek; Niš — br. Vladimir Cemovič; Novi Sad
—	br. Svetolik Marič; Novo Mesto —br. Marijan Tratar; Osijek — br. Ljubo Ko-kič; Petrovgrad — br. Sava Pejič; Sarajevo — br. Hasan Ljubunčič; Skoplje br. Mirko Jovanovič; Split — br. ^eda Mileusnič; Sušak— Rijeka — br. Josip Bačič; Šibenik—Zadar — br. Pe-*ar Ruževič; Tuzla — br. Mehmed Sa-Ijhspahič; Varaždin — br. Mladen Bel-c'č; Zagreb — br. Čedomir Živanovič. fored njih zborovanju su prisutvovali Još od župe Beograd brača Pera čonič 1 ^rago Višnjič, iz Kragujevca s. Ljubica Filipovič, iz Nov.og Sada br. 2arko popovič, iz Petrovgrada s. Stojanka Vu-janova i br. Stevo Žeberan. Nisu bile 2astupane župe: Mostar i Užice.
Prelazeči na dnevni red, a pošto je Jzveštaj razaslan več ranije, pretseda1-vajuči br. savezni prosvetar otvorio je diskusiju o izveštaju prosvetnog odbora Saveza kako je otštampan u opštem iz-staju Saveza za prošlu radnu godinu. frvi je uzeo reč prosvetar beogradske ZuPe br. Sinobad, koji je uz opšte i-sticanje zadovoljstva sa izveštajem i radom prosvetnog odbora Saveza u 1937 S°dini izneo neke sitnije primedbe i °Paske, pri čemu se razvila zanimljiva debata, u kojoj su živo učestvovali i °stali delegati pojedinih župskih prosvetnih odbora. Krupnijih zameraka na ^veštaj nije bilo, pa je taj jednoglasno Primljen do znanja.
Zanimljiva se diskusija razvila u ve-^ s akutnim, a moglo bi se reči več i ironičnim pitanjem savezne sokolske stampe. Večinoin glasova primljen je Predlog prosvetnog odbora Saveza da Se ,.Sokolska prosveta” i nadalje vodi deduje kao poseban mesečnik, kako to i sada. Ovo stanovište zbora pro-?yetara ne isključujie i ne protivi se op-stein predlogu saveznog otseka za štam-РЦ1 prema kome se saveznoj upravi o-^avljaju slobodne ruke u rešavanju protina štampe. Pretstavnici župa Bjelo-!f.r, Karlovac i Novi Sad bili su miljenja, da bi bilo najbolje provesti svih saveznih listova i mesečima ц jedan jak i dobar nedeljni list.
vezi s tim pitanjem bio je i referat ^ sokolskoj štampi br. dra Tihomira r°tiča, člana prosvetnog odbora Sa-veza.
Naročitom pozornošču bio je pračen ^dličan referat br. dra Aleksandra Ta-akoviča o akciji Sokolstva u savre-menim prilikama. Koreferenti o tome Manju i referatu bili su brača Bogo-jub Krejčik i Milan Gorišek. Buduči ® je brat dr. Tabakovič več na ranijim . orovanjima delimično obradio tu temu naroči to se osvrnuo na odnos Sokol-tva prema fašizmu, nacionalsocializmu u'traniontanizmu, to se sadanji nje-
gov referat uglavnom odnosio na pitanje socijalizma, i to specijalno boljševizma, odnosno marksizma, prema kome Sokolstvo imade več odavna več posve jasno označen poznati svoj stav. Pri-hvačen je predlog br. dra Škeroviča da se referat i predavanje brata dra Tabakoviča uninožtf i tako s njime upo-zna i ostalo sokolsko članstvo. Jed-nako je bio zanimljiv referat i brata Marjana Tratara o pograničnoj akciji Sokolstva. Konferenti su bili brača dr. Svetislav Marič i Josip Bačič. Povodom njihovih izlaganja razvila se diskusija u kojoj je prevladalo tvrdenje, da su opšte prilike po rad i delovanje Sokolstva danas veoma teške, i da se upravo narodno-odbranbenom sokolskoin radu treba posvetiti največa pažnja. U tome smislu prihvačena je jedna rezolucija, koja je upučena saveznoj skupštini na prihvat.
Brat Bogoljub Krajčik podneo je za-tim kratki referat o X svesokolskom sletu u Pragu, a sam pretsednik prosvetnog odbora Saveza br. Miloš Stanojevič svratio je prosvetarima pažnju na nužne pretpriprave za naš veliki svesokolski slet u Beogradu 1941 go-dine. Pored ovih održani su još referati o realizovanju prosvetnog plana u sokolskoj Petrovoj petoletnici (referent br. Hasan Ljubunčič), i o nara-štajskim školama u prirodi (referent br. Mirko Skovran). 1 ovi su referati po-budili interesovanje prisutnih, te bili lepo i znalački obradeni, kako od refe-renata tako i od koreferenata; tek je šteta, da se zbog poodmaklog vremena nije i po njima mogla razviti diskusija onako, kako su to sami refera-
Kao što je več uobičajenot, i ove godi-ne je prilikom godišnje savezne skupštine održan sastanak župskih delegata za rad u selu.
Pošto se sokolska akcija u selu sve više razvija i kako ona obuhvata razno-vrsne poslove, to je bilo sasvim pri-rodno, da se oni koji rukovode tim po-slovima sastanu( i pretresu pitanja koja su u vezi sa samim radom.
Potrebno je bilo da se iznese pred jedan forum sve ono što našoj akciji u selu smeta, što je koči i ne dozvoljava njen pravilan razvoj i napredovanje. Potrebno je bilo da se iznesu, i opšte prilike u kojima se radilo kao i stanje u kome se nalaze naše osnovne iedinice rasute po celoj zemlji. Zatim je bilo potrebno da se na ovom sastanku vidi šta je koja župa radila i kako je to uradila. Da se iskustva stečena kod onih župa, koje su ranije počele sa ovim radom, vide i koriste od strane onih koje do tih iskustava nisu došle. Potrebno je bilo da se izmenoin misli izjednače mišljenja i pogledi na ovaj rad, koji je po svome postanku još relativno nov, te prema tome i dovolj-no nepoznat. Naš sistematski, planski rad u selima, od skora je počeo, te je potrebno da protekne izvesno vreme da bi se stekla izvesna praksa i stvo-rila tradicija, koja je pouzdana i čvrsta osnova za svaku akciju. Otuda je hitna potreba da se sokolski radnici koji ovu akciju sprovode sastaju, dogovaraju i sporazumevajti, kako bi se na taj način mnogo brže i lakše upoznavali sa metodama rada i sredstvima potrebnim za izvodenje sokolske akcije u selu.
Te potrebe na ovom zboru su zadovoljene. Pojedina brača iznosila su stanje u kome se župe nalaze i kome se rad sprovodi, zatim šta su sve pre-duzimali i koja sredstva upotrebljavali da rad bude što uspešniji. Cule su se tu vrlo lepe misli i korisne sugestije. Rasvetljena su i postala jasna mnoga važna pitanja koja nisu bila svima tako jasna. Neki govornici upuštali su se u podrobnija razlaganja i iznosili mnoge potankosti iz svoga rada i svoje prakse, što je bilo ne samo od interesa več i od koristi za onu braču, koja još nisu došla do takvih iskustava.
Videlo se pri to m kako treba obra-titi pažnju na mnoge stvari koje izgle-daju na prvi pogled malte i sitne a me-ctutim su od velikog značaja za rad u selu. Svi su oni isticali i podvlačili kao prvi uslov za uspeh dobro pozna-
ti zavredili i kako to traže današnje stvarne potrebe Sokolstva.
Od župskih prosvetnih odbora bila su zboru podneta 42 predloga, što je nesumnjivi dokumenat živog intere-povanja i učestvovanja župskih prosvetnih radnika u opštem sokolskom radu. Od toga je župa Banjaluka podnela 2 predloga, Beograd 9, Celje 3, Karlovac
2,	Petrovgrad 6, Sarajevo 7, Sušak—Rijeka 6, Tuzla 7. Imade tu veoma vrednih predloga i večinu je njih prosvetni odbor Saveza, a potom, i zbor prosvetara primio i odobrio. Ističemo tek nekoje od njih: Izradiče se jednoobraz-na svedočanstva za sve prosvetne teča-jeve; reorganizovače se i uprostiti prosvetna statistika (predloži župe Beograd); provešče se organizovanje sokolskih prosvetnih radnika na selu, a u sokolskim četama uvešče se sokolske zidne novine, ovo naročito u selima udaljenim od sedišta župe ili matičnog društva; u Sarajevu če se održati tečaj za domačice; pod pretnjom oštrih sankcija zabraniče se točenje alkoholnih piča u sokolskim doinovima; uspo-staviče se putujuči župski prosvetari (po uzoru župskih prednjaka); odobreno je župi Sarajevo da u sopstvenoj režiji ot-vori u Sarajevu sokolski srednjoškolski internat za omladinu sviju veroispovesti (predloži župe Sarajevo); izradiče se pogodne brošure o fašizmu, socijaliz-mu, nacionalsocializmu i komunizmu za naraštaj i srednjoškolsku omladinu (predlog župe Sušak—Rijeka).
Zborovanje je završeno u punoj harmoniji i sa živom željom, da ono, jed-nako kao i zaključci savezne skupštine, budu na opštu dobrobit, korist i napredak naroda, otadžbine, Sokolstva i Slovenstva.
vanje sela i svih prilika u kojima se seoski život razvija. Bez dobrog poznavanja osnovnih elemenata seoskog života, ne može se nači pravi put ko-jim treba poči i iči, ne mogu se iza-brati ni sredstva za rad koja če doneti dobre rezultate. Od načina na koji bu-demo sprovodili ovaj rad, najviše zavisi uspeh. Nedovoljno ili površno poznavanje sela ne samo da neče doneti uspeha, nego če naprotiv doneti samo štetu ovoj akciji i dovesti je možda u pitanje.
Gledan sa više strana sokolski rad u selu i prikazan kako je viden, on postaje jasniji i shvatljiviji za one koji se njime bave. A to gledanje sa više strana može da se izvrši samo na sa-stancimia i zborovinia sokolskih radnika, što je sada naročito podvučeno i na-glašeno.
Povodom toga doneti su predloži za saveznu skupštinu koja ih je primila. Zatim doneta je i jedna rezolucija, koja je u jednoj drugoj formi našla izraza i u skupštinskoj resoluciji.
1 sa ovim zborom iskoračen je jedan veliki korak unapred.
Predloži koje je zbor uputio saveznoj skupštini glase:
1. Da u buduče svaka sokolska župa šalje po dva najbolja Sokola-seljaka na godišnji zbor župskih radnika na selu zajedno sa župskim referentom;
2. da Savez izradi pravilnik za uče-stvovanje seoskih Sokola na svima zbo-rovima radnika na selu od društva do Saveza i na njihovim godišnjim skup-štinama i
3. da se društveni i župski otseci za rad na selu predvide i odrede u budučem pravilniku da vode celokupan sokolski rad u četama.
Rezolucija doneta nazboru glasi: „Sokolstvo sledujuči demokratskim narodnim idealima, ljubavi i bratstva, ne može a da ponovo ne naglasi, da je jugo-slovensko selo našoj otadžbini isto što i koren hrasti^ i da je jedini i najkrači put izgradivanju duhovnog narodnogje-dinstva sprovodenje širokog sokolskog rada na selu”.
Tako se plodonosno završio i ovaj zbor sokolskih radnika u selu.
Jeste li poslali pretplatu sa sofiolsfte listove?
Zahvalnosi Nj. Kr« Vis. Kneza Namesmka Pavla
na pozdravima skupštine Saveza SKJ
Na pozdravni telegram koji je VIII godišnja skupština Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije uputila Njegovom Veličanstvu Kralju Petru II i Njegovom Kraljevskom Visočanstvu Knezu Name-sniku Pavlu, Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije primio je, na ruke I za-menika starešine brata Gangla, sledeči telegram zahvalnosti:
Srdačno Vam zahvaljujem na top-lom sokolskom pozdravu Njegovom Veličanstvu Kralju i Meni sa redovne sokolske godišnje skupštine.
Pavle.
Sestre, uskoro krećemo u Pragi
Svaki je slet izraz naše moralne, or-ganizatorne i tehničke snage. Mi se tehnički spremamo. Organizacija je po-verena izvesnom broju lica, koja če da je sprovedu. U ovome času najviše nas interesuje izraz naše moralne snage, koja je u suštini naš izvor i naš cilj. Ovde četno da se zadržimo na pitanje ženskoga članstva, kao jednoga od nosilaca tih naših moralnih snaga.
Reč je o vladanju članica i naraštajki na sletu.
U prvom redu obračam se tebi, sestro načelnice! Ti si opterečena dužnosti-ma tehničarke i sada u danima pripre-manja za slet, kao što češ to biti i za vreme sletskih dana. Te tvoje dužno-sti mi odlično poznajem/o i cenimo. Ali te molimo da ni na čas ne smetneš s uma, da uporedo sa dužnostima tehničarke, ti vršiš i onu drugu dužnost koja je mnogo teža, i u kojoj nosiš mnogo veču odgovornost: ti si sokolski vaspi-tač ženskoga članstva.
Zato sada, za vreme pripremanja za slet, svim svojim članicama i naraštaj-kama usadi u dušu svest, da na slet idu da izvrše svoju sokolsku dužnost, i da če tamo biti gledane, uporedo sa bračom, kao nosioci Sokolstva. Od jed-ne neznatne pojedinke zavisi naš zajednički ugled i uspeh. U prvom redu (pazi i gledaj: koga vodiš na slet. Budnim okom prati i vodi vladanje po-verenog ti ženskog članstva:
1) na putovanju, 2) na sletištu, 3) u spavalištu, i 4) nadasve vodi računa o njima u slobodnim časovima za sletskih dana.
Savezno vočstvo vodiče računa o vladanju ženskoga članstva pojedinih župa, — u svakom času i na svakom mestu.
A sada bih želela da se porazgovo-rim sa svakom našom pojedinom se-strom.
Idemo u susret velikim sokolskim danima. Izvršičemo pohod kolevci Sokolstva, majci našoj — Zlatoj Prahi. — Praznik je to za nas pregolemi. Njegovo značenje i veličinu njegovu mi duboko osečamo.
Sestre! Mi smo več ušli u pretpraz-nične dane. Kako se za svaki praznik pripremamo onako kako mu je namenjeno, tako i za ovaj naš sokolski praznik treba da se pripremimo onako, kako je njemu namenjeno. — Vežbe znamo, i one se sada doteruju do najfinijih mogučnosti; sokolska odora je gotova, novac je spreman.
I sada, posle svega toga pripremanja koje je manje više materijalne prirode, treba da se priberemo, da se tiho same u sebi zapitamo: Zašto idemo na slet? Jesmo li dovoljno i duhovno spremne za taj naš sokolski pohod? — Na prvo pitanje odgovor je kratak i u isti mah vrlo značajan.
Idemo da još bolje upoznamo bratski češkoslovački narod i njegovu krasnu zemlju; da vidimo njihove istorijske i kulturne spomenike; da gledamo našu braču kao organizatore i tehničare, da čujemo njihovu reč, pesmu i muziku. Idemo da još bolje upoznamo češko-slovačke žene, te stvarne, samostalne, svesne i oduševljene sokolske radni-ce. — Idemo da se nademo u sokolskom knigu svih Slovena.
Onome, što poznajemo, možemo jače da se približimo i da ga zavolimo. Medu nama postoje veze sokolske iz davnina. One imaju svoju istoriju koja živi, i svakog se sleta pojačava i obo-
Zbor župskih referenafa za rad u selu
Poseta rumunskog ministra g. Sidorovića Savezu SKJ
Rumunskiministarg. Sidorović (drugi levo), ministar fizičkog vaspitania br. dr. Miletič, zamenik starešine Saveza SKJ br. Paunković i generalni direktor rumunskih omladinskih organizacija g prof. dr, ; oinesku u Sokolskom domu Beograd—Matica
gaćuje. Naše su veze jake i silne. Sna-gu i silinu njihovu cesto ne možemo razumom da shvatimo; — možemo samo srcem da je osetimo.
Sečam se jedne uspomene sa sleta u Pragu 1932 godine:
Stručni odbor žena ČOS poslao je po jednu svoju članicu u nastambu svih naših župa, da one pokažu našim žup-skim načelnicama najkrači put do zbor-nog mesta za povorku. Jedna je sestra došla i po župu Beograd. Usput smo se dotakle mnogih sokolskih i slovenskih pitanja. Kad sam joj na ra-stanku zahvalila za uslugu, ona mi je rekla:
„Cučeš pozdrave češkoslovačkog naroda, čučeš jedan krik!” Uzdahnuvši, ona je za časak zažmirila i kliknula: „Ah, sestro, ten krik!"
Meni je ,,ten krik" od ranijih sleto-va u Pragu bio poznat, i ja sam je potpuno razumela. Bez reči ja joj sti-snuh zahvalno ruku i mi se rastadosmo.
Za pola sata zatalasala se sokolska reka ulicama Zlate Prahe. Za pola sata zaorio se ,,ten krik”, i proparao vaz-duh had čitavom Zlatom Prahom.
Ten krik!!! Bio je to krik srca češko-slovačkoga, koje je otvoreno dočekalo slovensku braču i sestre. Bio je to krik srca, koje je stihijskom snagom govorilo o velikoj ljubavi slovenskoj.
—	Taj nam je krik često isterivao suze na oči; bilo je časaka, kada smo se na vidovdanskom suncu ježili...
Iz Praga sam ponela mnogo takvih uspomena. Kad sam ih posle sleta sre-dila, osetila sam se ojačana. Svi se mi posle takovih sletova osečamo jači.
Sestro! Spremaj se za slet i duhovno. A svoje vladanje na putu i u Pragu stalno podešavaj tako, da bude dostojno Sokolice. Uvek češ biti pred očima slo-venskoga sveta; ne samo slovenskoga, nego i neslovenskoga. Ti sama ne bi mogla nikad sebi da oprostiš, kad bi ina i jednom licu toga velikog sveta baš ti dala povoda, da o jugoslovanskim Sokolicama steče nelepo mišlje-nje.
Ti, jedna jedina pretstavljačeš tih dana jugoslovenske Sokolice. A jugoslo-venske Sokolice pretstavljače tih dana jugoslovensku Ženu.
S h'ar je i više nego ozbiljna. Ispi-tuj se ovih dana: „Da li sam sposobna da izvršim taj zadatak?” — I, — spremaj se za njega!
Milena Gruborova (Beograd)
Odobreno oisuslvc državnim i samoupravnim službenicima — Sobolima za slei u Pragu
Oospodin Pretsednik Ministarskog sa-veta izvoleo je narediti — aktom P|£l' sedništva Ministarskog saveta, Administrativno odeljenje, Ad. br. 1338 od 9-111-1938 — da se izveste sva Mini-starstva, da mogu odobriti traženo oi-sustvo svima državnim i samoupravnim siužbenicima-Sokolima, koji če učestvo-vati na X svesokolskom sletu u Pragu, i to od 28 juna do 8 jula o. g., ukoliko to, po nahođenju resornog ministra, dozvoljava interes službe, s tim, da se to otsustvo ne računa u redovan zakonski godišnji odmor.
Ministarstvo saobračaja je ovim reše-njem Pretsedništva Ministarskog saveta odobrilo otsustvo samo službenicima iz $ 7 Zakona o državnom saobračajnom osoblju, dok se radnicima može odobriti plačeno otsustvo za slet samo shodno propisima Pravilnika o radnicima.
Svi Sokoli koji su službenici Mini-starstva saobračaja, inoraju tražiti i po-red odobrenog načelnog otsustva, koje se ne računa u godišnji odmor, jos
i	odobrenje gospodina Generalnog Di-rektora za odlazak u inostranstvo.
Oospodin Ministar saobračaja ovla-stio je Oblasne direkcije rešenjem MS. br. 11305/38 od 20 V 1938 radi olakšanja i tiproščenja administracije, da one mogu dati ovo odoobrenje za odlazak u inostranstvo. Tek po dobive-norn tom odobrenju mogu se trebovati karte za inostranstvo.
OTSUSVO CINOVNICIMA PR1VILEGOVANE AGRARNE BANKE
Privilegovana agrarna banka a. d. u vezi pretstavke Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije od 12 aprila o. g.
br. 5464, odobrila je svojim rešenjem C.br. 648 od 16 maja o. g. onim svojim službenicima,. članovima Sokola, 10-dnevno otsustvo, t.j. od 28 juna do 8 jula zaključno, koji če učestvovati na X svesokolskom sletu u Pragu.
/s načelništva Saveza SKJ
VEŽBAČKI ZNAK ČLANSTVA
Prema opštim uputstvima za polazak našeg članstva na slet u Prag (tačka 8) propisano je za sve članove vežbače nošenje vežbačkog znaka na levom rukavu svečane odore.
Naš propis (upute i opis svečane odore članica) predvideo je nošenje vežbačkog znaka na bluzi svečane odore na levom rukavu.
Da bi bila jednoobraznost u nošenju vežbačkog znaka sa bračom, propisujemo vežbački znak samo za vežbačice, i to na levom rukavu biuze i levom rukavu odore (surke). Za vežbačice na levom rukavu o-dore (surke) ostaje kao što je bilo ranije (za sve članice) soko u letu. Na bluzi svečane odore članica-nevežbačica neče biti nikakvog znaka.
SLOVENSKA ŠTAFETA ČLANICA
Nekoja načelništva župa su nam poslala prijave za slovensku štafetu članica u Pragu, kao i rezultat trčanja na 60 m. Kako je štafetno trčanje članica na 100 m (prema našoj okružnici	broj	XV o.	g.),
molimo bratska načelstva	da	nam	uko-
liko imaju prema našem raspisu sposobne sestre, pošalju prijave što	pre,	kao	i	re-
zultat trčanja na 100 m.
SVEČANA ODORA I VEŽBAČKO ODELO ŽENSKOG NARAŠTAJA
Prema zaključku glavne godišnje skup-štine SSKJ od 15 maja o. g., propisana je nova svečana odora i vežbačko odelo za ženski naražtaj.
Opis i tačne upute se štampaju i biče ovih dana razaslate bratskim načelstvi-ma župa, koja če iste poslati svojim je-dinicama.
Upozoravamo, da je nova svečana odo-ra vežbačko odelo propisano za sve one naraštajke koje idu na slet u Prag. Pelerina i francuska (bere) kapa koje svi sastavni deo svečane odore, nisu prepisane za slet u Pragu o. g.
VODNICE ŽENSKOG NARAŠTAJA 7. A SLET U PRAGU
Prema opštim uputstvima za polazak našeg naraštaja na slet u Prag (tačka 17) potrebno je da na (najviše) svakih 16 na-raštajki dode jedna vodnica.
Molimo bratska načelništva župa da na-stoje, da dotične sestre koje če biti vodnice znaju naraštajske vežbe. Vodnice ž. naraštaja moraju imati propisanu novu svečanu odoru za članice, a nikako samo narodnu nošnju.
PRIJAVE ŽENSKOG NARAŠTAJA ZA SLET U PRAGU
Treba skrenuti jedinicama pažnju da kod prijavljivanja ženskog naraštaja za slet u Pragu ne prijavljuju slabunjave i neodrasle naraštajke. Naročito treba obra-titi pažnju da su naraštajke navršile 14 godina.
O	naporu puta, pokuša, nastupa i dr. nije potrebno govoriti, pa je utoliko po-trebnije da se obrati na to velika pažnja.
GRAMOFONSKE PLOČE
Mnogo sokolskih društava i četa koji se nisu predbeležili na gramofonske ploče kada je bio postavljen upit okružnicoui, sada iste hitno traže. — Prvenstveno če dobiti ploče ona društva koja su blago-vremeno tražila, a ostatak če se razaslati ostalima.
Načelništvo Saveza SKJ
Maferijal za sokolsku izložbu u Pragu
Svim bratskim župama!
Materijal koji su bratske župe odlučile da šalju na izložbu u Prag treba da se po-šalje na adresu: Ljubljanski Sokol — Ljubljana, Narodni dom, i to tako, da izložbeni predmeti stignu tamo najkasnije do 26 maja o. g. Sve bratske župe, koje šalju izložbene predmete u Ljubljanu, treba da ih pažljivo i dobro spakuju, da ne bi bilo ka-kvoga oštečenja. Savezna uprava platiče
Za vreme svoga boravka u Beogradu, rumunski ministar omladinskih o gani-zaciia „Državne straže” g. Teofii Si-dorovič u društvu svoje gospade i u pratnji generalnog direktora „Državne straže” g. dr. Soineska te p avnog referenta našeg Ministarstva za fizičko vaspitanje naroda g. T. Vojnoviča pose-tio je dne 17 o. m. u 6 sati posle podne Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije. Rumunske goste dočekali su i pozdravili zamenici saveznog starešine b~at Dura Paunkovič i brat Milivoje Smiljanič te savezni načelnik brat dr. Alfred ‘ Pihler sa večim brojem članova uprave Saveza.
Rumunski gosti zadržali su se u pri-jatnom razgovoru s pretstavnicima Saveza SKJ oko pola sata, živo se zani-majuči za organizaciju jugoslovenskog Sokolstva i sokolski vaspitni rad.
U Sokolskom domu Matica Beograd
Posle posete Savezu SKJ rumunski gosti su zatim u društvu ministra za
bratskim župama sve troškove koji se odnose na pakovanje i na transport a isto tako prima na sebe svu materijali}u i mo-ralnu odgovornost za sav materijal koji bralske župe stavljaju Savezu na raspola-ganje za sokolsku izložbu u Pragu.
Češkcslovačko veče Sokolskog drašiva Zagreb I
Vrlo je sretna bila zamisao članica Sokola Zagreb. I da uzmu u svoje ruke pri-redbu proslave 20-godišnjice bratske Čeho-slovačke Republike. Sretna i po svome zna-čenju, a sretna takoder i obzirom na iz-vedbu programa, u koji su znale utkati toliko folklorne raznolikosti, ljupkosti i slovenske duše, da če ovo veče svim poseti-ocima ostati u trajnoj uspomeni.
Namisao članica Sokolskog društva Zagreb 1 prihvatilo je ne samo članstvo toga društva nego i svih ostalih zagrebačkili sokolskih društava, koja su sva od reda bila zastupana. Ta radilo se o iskazima bratske ljubavi i vernosti prema narodu naših sokolskih učitelja, prema narodu, koji je slovensku misao od davnine ispisao na svoj barjak i koji je privrženost ostaloj slovenskoj brači potvrdio u časovima najte/.eg iskušenja. Ko je u svome narodu doživeo kako mu protivnici zadiru u živo narodno meso, taj če znati da oceni naše osečaje prema bratskom češkoslovačkom narodu, napose u današnje dane, kad se nad obzorjem njegove države skupiše tako tanini oblači. A to su shvatili i naši Sokoli i Sokolice, kod kojih su ovakvi osečaji prodrli iz dna ojadenih slovenskih srdaca toliko ele-nientarnoni snagom, da se velika dvorana Sokola I upravo prolamala od klicanja brači Čehoslovacima. Ovo sveto, iskreno i mla-denačko oduševljenje zahvatilo je svu pttb-liku bez razlike staleža i dobi života i po-stiglo je svoj vrhunac, kad je na podi j stu-pio generalni konzul brat d-r František Resi
Priredba sama protekla je prema več ranije objavljenom programu u najboljem redu. I u govoru društvene načelnice s. Ivanke Palikovič i u govoru starešine brata d-ra Frana Zavrnika, a pogotovo u veli -
fizičko vaspitanje naroda brata dra Vje-koslava Miletiča, rumunskog poslanika na našem Dvoru g. Kadere i zame-riika starešine Saveza SKJ brata D. Paunkoviča te sa svojom pratnjom po-i>etili Sokolski dom Beograd Matice. П domu dočekao ih je i pozdravio zamenik starešine društva brat Novotni s članovima društvene uprave i večini brojem brače i sestara. Upravo u to vreme u velikoj vežbaonici doma vežbao je veliki broj starijeg muškog naraštaja pod vodstvom vodnika naraštaja brata C. Joviča, koji su goste pri ulazu u vež-baonicu pozdravili gromkim poklikom ;.Zdravo!” Gosti su se zadržali u domu duže vremena, prateči s največim inte-resovanjem lepo vežbanje stasitih na-raštajaca. Zatim su razgledali prostrane krasne prostorije doma, koje su po svome uredaju, savršenom redu i čistoči na nje ostavile najprijatniji u-tisak.
Pre odlaska uprava društva priredila je gostima malu zakusku.
kom i krasnom govoru brata d-ra Resla, koji je izrečen na našem jeziku, došla su do izražaja dva velika ovogodišnja momenta: jubilej bratske Republike i X jubilarni sve-sokolski slet u Pragu. Svaka je reč govornika odisala žarkom slovenskom ljubavlju i velikim unutarnjim zadovoljstvom da če naša medusobna ljubav i vernost i u bu-duče odolevati svim protivničkim nastoja-njima da unesu razdor medu slovensku braču. Samo napred, ni koraka natrag! -jeste i ostaje geslo slovenskog Sokolstva A u tom znaku ono če kao i dosada svagd’ odneti pravednu pobedu u pravedrmj stvari.
U daljnjim tačkama programa nizale su se prekrasne recitacije gdice Jovanke Be-love, uskladeni nastup violiniste brata Lepe sa sestrom Dragicom Pitner na glasoviru te lepo pevanje g. Petra Kopunoviča, kojega je na glasoviru pratila g-da prof. Ada Di-trih-Verhovnig. Svi su ovi nastupi prim-ljeni oduševljenim odobravanjem. Napose je bilo dugotrajno odobravanje nakon prikazivanja češke i slovačke besede, koje su izvodili češkoslovački akademičari i a-kademičarke u narodnim nošnjama i nakon naših narodnih kola, izvedenim po članicama Sokola I u narodnim nošnjama, i članovima u sokolskoj odori. Slovačka beseda i naša narodna kola bila su popra-čena i pevanjem plesača. Kad je program bio več dokončan, ustao je pokrovitelj Ju-goslovensko-češkoslovačke lige i pretsednik gradske opčine brat d-r Peičič te uz burne aklamacije najavio, da je malo pre telefonski razgovarao sa primatorom zlat-nog Praga bratom d-rom Petrom Zen-kloni, koji mu je isporučio srdačne pozdrave za ovaj svečani zbor, dok mu je bi at d-r Peičič isto tako srdačno uzvratio pozdrave u ime ovoga zbora. 1 opet su sledile srdačne sokolske ovacije Pragu i brat-skoj češkoslovačkoj Republici.
Glazbeni deo priredbe izvela je muzika Sokolskog društva Zagreb I, koja je svečanost otvorila sa našom i češkoslovačkom državnom himnom, a završila sa sokolskom »Hej Sloveni«.
Priredbu su posetili i pretstavnici t1.-brojni ugledni članovi češkoslovačke kolonije, naših nacionalnih i kulturnih društava te Sokolske župe Zagreb sa starešinom
Sa veoma uspelog kros-kontri takmičenja Sokolske župe Beograd
Kf- d-rom Otonom Gavrančičem. Nakon Programa razvila se srdačna sokolska zabava sa plesom, koja je još dugo drža1;: na okupu razdrapane i oduševljene pose-tioce.
Organizujfe slreljačke ofseke po sokolskim jedinicama i
L’ročitajte Sokolske glasnike br. 39 i 40 °d 1937 godine i br. 4, 9 i 13 od 1938 go-dine, kao i akt sa svima prilozima poslat 0(J Strane načelništva Saveza SK.l br. 427l/N-756 od 26 marta 1938 godine (po-s^t svima sokolskim jedinicama), gde su nata sva uputstva za organizovanje stre-Liačkih otseka po sokolskim jedinicama.
Pošaljite podatke (ako do sada niste podali) po okružnici br. XXXV (Br. 13306/N-j'32 od 29 septembra 1937 godine načelniku Saveza SKJ u pogledu organizacije ■streljačkih otseka, koja je dostavljena svi-Л1а sokolskim jedinicama.
Pošaljite molbe za dobijanje vojničkih Pusaka (vidi prilog I i 11 Br. 4271/N-765 ob 26 marta 1938 godine načelništva Sadeža SKJ, dostavljen svima sokolskim jezicama).
Kupite bar jednu vazdušnu pušku, za
Kros konlri Sokolske župe Beograd
^пе 8 o. m. održala je Sokolska župa ®eograd, u Košutnjaku, svoj kros-kontri.
Po pripremama po društvima i po prijavama ko je su svakog časa stizale načelstvu župe, moglo se je razabrati, da če °Vogodišnji kros-kontri premašiti sve do-sadanje i da če ispuniti očekivanja prire-bivača. 1 zbil ja, tako je bilo.
D’ Košutnjaku toga dana posle podne stizavali su takmičari, prolazili stazom Pokušavali u trku preči uspone, koji su Kili dosta strmi.
Na dani znak župskog načelnika, svi u-takmičari svrstali su se i saslušali reč bra-*a Bogdana Maksimoviča, vode takmiče-nia, koji im je objasnio kuda vodi staža 1 koja su pravila kod trčanja kros-kontri. Potom je pojedino odelenje odvodio sta-z°m da se još bolje upozna i da, što se češče dogada koji od trkača ne zaluta. To Predvidanje se obistinilo upravo članicama, Pok je radi toga osmero sestara bilo dis-kvalifikovano, jer su izišle iz staže, koja je Kila vrlo dobro označena.
Borba se je vodila i o prelazne darove Koje su podarila brača: Milisav Pavlovič članovima, Milutin Mitrovič članicama, dr Miodrag Stevanovič muškom naraštajr, Petar Petrovič ženskom naraštaju i d-t Branko čipčič starijoj brači.
Startovalo je: članova 97, članica 24, m. nar- 168, ž. nar. 63, starije brače 22 -ukupno 374 trkača i trkačiče, što je, mi-s,ini, do sadu najbrojniji kros-kontri u Jugoslaviji.
Gledaoci su ispunili slobodne prostore iznad cilja. Bilo ih je oko 2.500 do 3.000, Koji su živo bodrili trkače na cilju i koji Su uživali u lepoj i krasnoj borbi.
Od postignutih rezultata na ovoj pri-rebbi objavljujemo samo prva mesta, i to:
Kategorija članova na staži 3.000 m.
1 mesto vrsta Sokolskog društva Beo-grad IV (Čukarica) sa 485 bodova, koja
sada ustaljen sistem »MARS« Mod. 115 i 100 (vidi prilog III Br. 4271/N od 26 marta 1938 godine načelništva Saveza SKJ).
NACELN1ŠTVO SAVEZA SKJ Streljački otsek
LETOVANJE NAŠIH DAKA U ČEŠKO-SLOVAČKOJ
Na inicijativu Udruženja češkoslovaških žena u Beogradu, Poglavarstvo grada Beograda još prošle godine pristupilo je rnz-meni naših i češkoslovačkih daka.
Poglavarstvo grada Beograda i ove godine sprema zamenu koja če biti isto tako odlično organizovana (uzeče učešča i na sletu). Nadamo se da naša omladina (od 14—19 godina) neče propustiti ovu odista jedinstvenu priliku, da se pod stručnim vodstvom upozna sa bratskim i saveznič-kim narodom i njegovom državom, uto-liko pre što ceo put, koji če trajati 40 dana, staje svega. 1.200 Din.
Napominjemo da se učesnici nalaze za ce-
lo	vreme puta u društvu voda i da sa П.Г-ma iz Beograda polazi jedan opštimki le-kar koji če biti stalno s njima.
Prijave i bliže informacije prima Soci-jalni otsek Gradskog poglavarstva, Beograd, Knjeginje Perside 57.
je time osvojila prelazni dar brata Milo-sava Pavloviča.
Pojedinačni plasman:
I mesto Dejanovič Ilija, Beograd IV, u vremenu 10’ 6” 4/10 sa 87 bodova.
Kategorija starijih članova na staži 800 metara.
1 mesto vrsta Sokolskog društva Beograd IV sa 62 boda, koja je time osvojila prelazni dar br. d-ra Branka čipčiča.
Pojedinačni plasman:
i mesto Tasič Dragomir, Beograd XI, u vremenu 2’ 43” 6/10.
Kategorija članica na staži 800 m.
1 vrsta Sokolskog društva Beograd I sa 53 tačke, koja je osvojila prelazni dar br. Milutina Mitroviča.
Pojedinačni plasman:
1 mesto Hajon Matilda, Beograd I, sa 13 bodova.
Kategorija muškog naraštaja na staži 1500 m.
I mesto vrsta Sokolskog društva Beograd III sa 831 bodom, koja je osvojila prelazni dar br. d-ra Miodraga Stevanoviča.
Pojedinačni plasman:
I mesto Bora Putničanin, Beograd VI, sa 158 bodova u vremenu 5’56” 3/10.
Kategorija ženskog naraštaja, na staži 600 m.
I mesto vrsta Sokolskog društva Beograd IV sa 284 boda, koja je osvojila prelazni dar br. Petra Petroviča.
Pojedinačni plasman:
I mesto Smilja Ramičanin, Beograd IX, sa 63 boda u vremenu 2’ 13”.
Utakmice su održane u najboljem redu. Bilo je malo zakašnjenja na startu radi velikog broja prijavljenih. Borba je bila lepa i konkurenca velika, tako da su i na cilj dolazili (naročito naraštajci) u grupama po dvadesetak, pa su brača sudije imali muke, dok su tačno prebeležili njihove brojeve i mesta. — H. M-a.
Sa akademije Sokolskog društva Skoplje II Hanrijevo 1 o. m,: Vežbovni čas
Iz naših župa
IZ SOKOLSKE ŽUPE CELJE
Po župni glavni skupščini so se sestavili posamezni odseki in odbori. V župni upravi so prevzeli: mesto zapisnikarice sestra Zofka Debelakova, gospodarja br. Franjo Novak, predsednika socijalnega odseka župni starešina br. Smertnik. Posle statističarja vodi sestra Lojkova.
Župni strokovni odbor si je razen načelništva, ki je bilo že ob priliki župne skupščine objavljeno, določil oziroma izvolil naslednje činitelje: tajnik in novinar Franjo Čepin, zapisnikar, knjižničar in stati -stičar Jože Prestor, poročevalci za moški naraščaj Franjo Klun, za ženski Silva Bu-rjeva, za moško deco Juro Toplak, za žensko deco Milka Lojkova, za proste panoge Adolf Urbančič in Marjuči Krizmaničeva, za plavanje Go.imir Gala, za zimske igre Feri Pleterski, za taborenje Drago Pahor, za streljanje Jakob Tkalčec, župni zdravnik dr. Marjan Bregant, praporščak Bernard Wltavsky, člani in članice strokovnega odbora: Stane Burja, Lojze Vidmar, Rastko Poljšak, Danica Grudnova, Mimica Lojkova in Cilka Miillerjeva.
Prosvetni odbor tvorijo: predsednik Drago Pahor, tajnica Marta Plavšakova, poročevalci za dramatiko: Jože Paternost, za glasbo Milko Rak, za statistko Robert Plav-šak, vsi iz Trbovelj, za sokolski muzej in kroniko Franjo Čepin, za lutke Anton Ba-
ša, za filme Josip Kramar, vsi trije iz Celja; odbornika:	Franc	Lavrini	in	Viktor
Persoglio, oba iz Trbovelj.
Letos priredi naša župa prvič župno na-raščajsko gozdno šolo. Ta šola, ki bo trajala tri tedne, in sicer od 18 julija do 7 avgusta t. 1., bo nameščena v obliki tabore-nja pod šotori v bližini Mozirja ob Savinji. Vabimo bratska društva in čete, da prijavijo v to šolo vzornega in resnega naraščajnika ali naraščajnico. Sokolska gozdna šola je resna prireditev, ki želi sokolski mladini dati nekaj znanja in poglobiti nje sokolsko čustvovanje. Obširen program/ki obsega poleg 45 ur predavanj še praktične vaje v vodstvu telovadbe in debate, bo zahteval od udeležencev priličnih duševnih naporov. Zato naj društva izberejo inteligentne, če le mogoče že 16 let stare pripadnike naraščaja.
Za vsakega udeleženca je določen prispevek 150 Din., kar je gotovo nizek znesek za tritedensko oskrbo. Prepričani smo, da bodo mnogokje vsaj del tega zneska če že ne vsega, vplačali udeleženci sami. V ta prispevek niso vračunani potni stroški za prihod v šolo in povratek, ki jih krijejo gojenci sami oziroma društva. — Da še bolj olajšamo plačanje prispevka, je taborno vodstvo sklenilo, da zamore, če želi, vsak udeleženec plačati polovico t. j. Din. 75.— v gotovini, drugo polovico pa v živilih, ki jih prinese s seboj in se mu vračunajo po dnevnih cenah.
Rok za prijave poteče 31 maja. Če bo prijav več kakor je določenih mest, imajo
prednost prijavljenci onih društev, ki so plačali prispevek za šotore. Po omenjenem roku došle prijave se bodo vzele na znanje le, če bo še kakšno mesto prosto. Prijava naj vsebuje ime in priimek, rojstne podatke in stan prijavljenca. Zdravo!
AKADEMIJA SOKOLSKOG DRUŠTVA SKOPLJE II
Sokolsko društvo Skoplje II — Hanrije-vo priredilo je na dan 1 maja o. g. telo-vežbenu akademiju u Narodnom pozorištu u Skoplju sa odličnim uspehom. Ovo veo-ma napredno, iako tek 4 godine staro Sokolsko društvo, pokazalo je tom akademi-jom, da je njegov rad uzoran i da bi moglo poslužiti kao primer mnogo starijim društvima.
Pred punim, rasprodatim gledalištem, pred sokolskom bračom i sestrama, pred sokolskim prijateljima na čelu sa najvi-šim pretstavnicima skopskog društva, g. banom Vardarske banovine, g. komandantom armije i g. mitropolitom skopskim, tačno u deset sati pre podne digao se zastor. Na pozornici pokazala se postrojena četa sa po nekoliko pripadnika svake kategorije društva Hanrijevo pod vodstvom načelnika društva.
Orkestar vojne muzike otsvirao je dr-žavnu himnu, a zatim je brat starešina društva otvorio akademiju lepim govorom. Nakon pozdrava starešine otsvirao je vojni orkestar sokolsku himnu: »Hej Sloveni«.
Teško je ukratko dati prikaz tačaka ove akademije koje su ubrzo sledile jedna za drugom, bez nepotrebnih prekida i odu-govlačenja, tačno po programu. Organizacija priredbe bila je odlična. Tačke programa bile su izvadane veoma dobro, ne-koje odlično a nekoje skoro savršeno. Prema opštem sudu, akademija je uspela onako, kako se samo može najbolje poželeti.
Tačka 2) Inž. V. Pajič — K. Matejovec:
U Sokolani, izvedena je veoma lepo od 12 inuške dece pod vodstvom načelnika društva.
Tačka 3) J. Pajič — K. Pospišil: Male pomodarke, izvedena je upravo krasno od 16 divno kostimiranih malih sestrica sa ružičastim suneobranima. Publika je gledala ovu tačku sa glasno izraženim simpatijama. Hvala sestri načelnici društva, koja je umela da sasvim male sestrice tako odlično uvežba.
Tačka 4) Lj. Jovanovič: Čobanice. Ova je tačka izvedena od 16 starije ž. dece, 7 mladih sestrica i jednog malog Bate. Peva-nje uz vežbu, koja završava kolom, podalo je toj točci naročiti čar, koji je mestimice bio smetan malo preglasnim brojenjem iza kulisa. Publika je bila oduševljena.
Točka 5) E. Strune — B. Valenta: Različnosti, izvedena je od 10 muške dece dobro i izazvala razigrano povladivanje gle-daoca.
Točka 6) Poljski narodni ples: Krakov-jak, izveden je od osmero naprednije ž. dece u lepim odelcima veoma dobro. Treba pozdraviti nastojanje sestre načelnice, da medu ženske pripadnike društva unese što više poznavanja lepih plesova bratskih slovenskih naroda.
Nakon kratkog odmora, koji je ispunjen svirkom Vojnog orkestra, počeo je drugi deo programa.
Točka 7) Vežbe na krugovima, izvodene od petorice članova pod vodstvom druš-tvenog načelnika, koji je i sam nastupio, publika je gledala sa divljenjem. Videli smo naupore, stojeve, kovrtljaje i nekoliko veoma lepih saskoka u prednjihu.
Točka 8) L. Randiskova — O. Harfe!: Vež-bovni čas, izveden je od 10 naraštajki veoma dobro. Vidi se odlučna volja ne samo prednjačice več i svake pojedine naraštaj-ke, da unese u svoj sokolski rad svu svoju voiju i sposobnost.
Točka 9. P. Trajkovič — K. Matejovec: Telovežba, izvedena je od 8 naraštajaca u-pravo odlično. Prednjaku koji je uvežbao tu točku može se čestitati na odličnom tempu, koji je u vežbi održan.
Točka 10) A. Runtova — J. Skalici: Vežbe na stalkama. Sestra načelnica koja je predvodila i saradivala kod te vežbe sa 7 članica, uvežbala je ove, mestimice ekvili-bristički teže vežbe, veoma dobro i sa punim uspehom. Vežbe su odvežbane bez gre-ške te su sestre u teškom skupinskom sta-vu dočekale, da se zastor spusti pod apla-uzom gledalaca.
Točka 11) Dr. V. Murnik — L. Betoven: Turski marš, izveden po devetorici članova zajedno sa društvenim načelnikom, pretstav-Ijalo je vrhunac sviju tačaka. Odlično pokrivanje, savršen rad pojedinaca kao i tac-nost u pokretima i radu skupine, lepota same vežbe sve je došlo do izražaja.
Tačku 12), poslednju, narodna kola iz raznih krajeva Jugoslavije, delomice uz pevanje, izvelo je 16 članova i članica. Razigrani Sokoli i Sokolice dali su pravu pretstavu bogate naše narodne duše kada se veseli, kada se raduje i kada tugujc.
Uz razigrano pleskanje gledalaca te veselo poigravanje Sokola na pozornici pu-šten je zastor i zavržena ova odlična akademija. —- Ing. V. M. A.
SOKOLSKO DRUŠTVO MURTER
Sokolsko društvo Murter priredilo je kao
i	svake godine i ove pomen na dan muče-ničke pogibije Zrinskog i Frankopana. Pd-sle pomena formirala se povorka, koja je krenula glavnim ulicama mesta do Soko-
lane. Tu je starešina brat Ivan Juraga po-zdravio prisutnu braču, a zatim je tajnik društva brat Andrija Pleslič dirljivim re-čima izneo život, rad i pogibiju Zrinskog i Frankopana.
SOKOLSKO DRUŠTVO GOSPIĆ
Sokolsko društvo u Gospiču priredilo je 30 aprila o. g. svečanu komemorativnu sed-nicu u čast naših velikana-mučenika Petra Zrinskog i Frana Krsta Frankopana.
Predavanje je održao brat Milan Aleksič, učitelj, prikazujuči iserpno život i rad Zrinskog i Frankopana. Brat Ljubojevič, učenik VIII r. gimnazije, pročitao je zatim nekoliko dirljivih strana iz Kumičičeva romana »Urota«. Svečanost je završena jednom re-citacijom.
SOKOLSKO DRUŠTVO KRUŠEVAC
Sokolsko društvo Kruševac održalo je 16
i 17 aprila o. g. društveni prednjački ispit pred komisjom kojoj je pretsedavao načelnik župe Kragujevac brat Josif Proha-ska.
Ispit su položila brača: Rože Ratomir, Živadinovič Milutin, Korolija Nikola, Tasič Radoslav, Bajčevič Vladislav, Sandič Ljubomir i Pejkovič Jovan.
SOKOLSKO DRUŠTVO BIOGRAD N/M
Spomen-veče Zrinskom i Frankopanu.
Naše društvo je priredilo 1 maja, prigodom dana Zrinskog i Frankopana, veoma uspelo spomen-veče. Prosvetar brat D. Raškovič je održao vrlo iserpno i uspelo predavanje, u kojem je kronološkim redom izneo sve dogadaje koji su prethodili pogibiji Zrinskog i Frankopana i naznačio svu važnost njihove borbe za Hrvate. Iza toga je dvoje muške dece izvelo jednu Iepu prigodnu de-klamaciju. Priredba je završena jednim po-zorišnim komadom. Poset i uspeh večeri bio je dobar.
Zabava u Sukošanu. 7 maja učestvovala je naša glazba na priredbi Sokolske čete u Sukošanu, na zadarskoj granici. Program zabave bio je ispunjen deklamacijama, koje su deklamovala deca u sokolskim odorama, vežbama dece i izvodenjem jednog pozoriš-nog komada. Posle programa razvio se ples. Uspeh je bio odličan.
Durdevdanski uranak. Naše društvo priredilo je, kao i lani, uranak na državno imanje »Aleksandrovo«. Tačno u 4.30 sati krenula je od Sokolane povorka s glazbom, članstvom, naraštajem, decom i gradan-stvom. Kod vojničke kasarne povorci se priključila i 7 četa 11 p. p. »Karadorde«, te smo tako zajednički, uz sviranje glazbe, stigli na »Aleksandrovo«.
Tamo su nas u ime Uprave imanja doče-kali brača Vodovar i Lončar sa ostalim članovima našeg društva sa tog imanja. Iza toga je bio odmor. Neki su se razišli po borovoj šumi, drugi su s voinicima zaigrali kola. Za vreme zakuske pozdravio je br. Vodovar lepim govorom najstarijeg prisutnog člana 81-godišnjaka br. Vekoslava Štreklja, na čemu se br. Štrekelj iskreno obradovan toplo zahvalio. Svi prisul-ni su mu poželeli još dug život i ponovo videnje do godine na uranku.
Tako smo u veselom raspoloženju prove-
ii sve do 11.30 sati, kad je bio odreden po-vratak. Ponosno stupajuči zajedno s voj-skom marširali smo kroz Biograd i razišli se pred Sokolanom zadovoljni svojim ku-ćama. — I. M.
SOKOLSKO DRUŠTVO ROGOZNICA
Durdevdanski uranak naše je društvo ove godine proslavilo najsvečanije zajedno s mornaricom i vojskom. Zbor članstva, nara-štaja i dece bio je u 4 sata u Sokolani, o-dakle se pošlo na čelu s glazbom u susret vojsci, a zatim u lepoj povorci kroz mesto pa na vrh Kopare. Tu se razvilo bratsko veselje i igrala narodna kola dok nije trubač zasvirao zbor. Tada je starešina društva brat Nikola S. Lušič održao lep prigodni govor o značaju Durdevdanskog uranka. Konac govora brata starešine bio je popračen oduševljenim poklicima Kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu. Nakon brata starešine održao je u istom smislu lep krači govor i komandir čete kapetan g. Aleksan-dar Rošič, koji je takoder na koncu popračen oduševljenim patriotskim poklicima. Posle toga razvilo se bratsko veselje uz zakusku. U 10 sati krenulo se natrag u mesto. Prolazeči mestom povorka je bila od meštana oduševljeno pozdravljena, a naro-čito vojska, koja je bila posipana cve-čem i srdačno ispračena na putu za logor sve do mosta van mesta, gde se komandir čete bratski oprostio sa Sokolima, zahva-ljujuči im na lepom dočeku i gostoprim-stvu. Sokoli su se zatim u najlepšem redu povratili u Sokolanu i zatim razišli svojim kutama.
OKRUŽNI SASTANAK DUŠTVENIH I ČETNIH STAREŠINA, PROSVETARA I NAČELNIKA U BELOM MANAST1RU
Dne 8 maja o. g. održan je u Belom Ma-nastiru okružni sastanak starešina, pro-svetara i načelnika iz belomanastirskog o-kružja. Cilj ovoga sastanka bio je da se na njemu istakne potreba i korist tesne zajedničke saradnje ovih glavnih sokolskih funkcionera po sokolskim jedinicama.
Od 12 sokolskih jedinica iz ovoga o-kružja bilo je zastupljeno, 7 i to: društva barda, B. Manastir, Br. Vrh-Šečera-na, Kneževo, Kneževi Vinogradi, čete Ja-godnjak i Luč. Prethodno se ispričala čela Zlatna Greda.
Od 9—11 sati održali su načelnici u vež-baonici pregled takmičarskih vežbi dece i odredili suče za okružno takmičenje dece, koje če se održati u Belom Manastiru 29 maja o. g. Od 11—3.15 sati održana je zajednička sednica starešina, prosvetara i načelnika. Sednicu je vodio br. Dušan Krulj, 1 zam. starešine osječke župe, koji je podneo iserpan referat o Petrovoj pe-toljetci u našoj župi i u tom pogledu dao prisutnima korisne smernice. Podneo je takoder referat i o sokolskoj štedionici, koja se osniva u našoj župi i zatim dao uput-stva za upravni i prosvetni rad po našim sokolskim jedinicama. — Brat Slijep-čevič, 111 zam. načelnika župe, podneo je izveštaj o telovežbeno-vaspitnom programu naše župe za 1938 god. — Brat Šram, prosvetar Sokolskog društva Kneževo, podneo je referat o načinu organizovanja naših javnih vežbi, u kojem je u tančine izneo koja se sve predavanja imaju oba-viti pred jednom javnom vežbom i kako se cco posao oko nje ima rasporediti.
—	Svi referati su pažljivo saslušani, pa je po njima održana i kratka diskusija, nakon čega je seđnica zaključena.
Ovaj sastanak se pokazao veoma kori-snim i uspeo je, jer se na svima prisut-nim moglo opaziti, da ih je ovaj sastanak duševno okrepio i dao im podstreka za dalji sokolski rad. — B. S.
SOKOLSKO DRUŠTVO MILNA
Gosp. Albert Marangunič, dobrotvor našeg društva i kum društvene zastave, a koji več pedeset godina boravi u Parana, republika Argentina, posetio je u mesecu martu Milnu, svoje rodno mesto. Tom pri-likom pozdravila ga je naša društvena glazba, a naše društvo dalo je njemu u počast svečanu akademiju, koja je odlično uspela. Naš dobrotvor setio se je i tom prilikom našeg društva i darovao bin. 5.000.— u društvene svrhe. Zahvaljujuči mu i ovim pu-tem, želimo mu sretan povratak u njegovu novu domovinu, uspeh i sreču u njegovom radu i nastojanjima i kličemo: 2ivio i do-videnja!
Zrinsko-Frankopanski dan proslavljen je u našem društvu i ove godine svečano. U nedelju 1 maja bila je svečana akademija u Sokolani sa ovim rasporedom: »Sokolski pozdrav« (društvena glazba), »Slava Zrinskom i Frankopanu« (deklamirala Vanja B. Mandinič), »Značenje tragedije Zrinsko-Frankopanske« (predavao starešina dr. Ante B. Mandinič), »Oj Slaveni« (društvena glazba), »Na Ozlju-gradu« (deklamirala Fani Mladinič), »Pred moštima Zrinskog i Frankopana« (izvodili Drago Ozretič i Pe-tar Vičič), Državna himna (društvena glazba). — Akademija je bila odlično posedena te je moralan uspeh priredbe veoma dobar.
Brat Boško Babarovič, jedan od utemeljitelja našeg društva a nastanjen u Santia-go, republika Cile, boravio je ovih dana u Milni, svom rodnom mestu, te je tom prilikom darovao u fond našeg društva Din. 1000.— i uručio nam i dar našeg meštani-na i dobrog rodoljuba gosp. Mihovila Po-klepoviča u iznosu od Din. 1000.—. Našim dobrotvorima od srca zahvaljujemo.
Jurjevdanski uranak. U nedelju 8 maja priredilo je naše društvo uobičajeni uranak u zaselak Podhume, koje nas je dočekalo u svečanom ruhu, okičeno državnim tro-bojkama, srdačno. Tu smo dočekali sokolske čete Ložišče i Donji Humac te delega-ciju društva Supetar. Svih učesnika bilo je oko 500. Dok je društvena glazba otsvirala sveslavensku himnu, istaknuta je na počas-nom mestu jugoslovenska zastava, kojoj su svi prisutni odali počast. Oko 10 sati stigla je delegacija župe Split, te su nakon pozdrava načelnika i predavanja prosvetara župe sledile vežbe i igre članstva a onda zajednički ručak. U veselju i zabavi brzo je prošlo vreme. Na povratku, u krasnoj povorci, predvodeni glazbom, prošli smo manifestirajuči kroz Milnu i razišli se u Sokolani.
Ova priredba našeg društva uspela je iznad očekivanja i dala nam nove moralne snage i podstreka da ustrajemo na ovom terenu veoma potrebnom u radu za uzvi-šene sokolske ideale a za dobro Kralja i Jugoslavije.
25-LETNICA SOKOLSKEGA DRUŠTVA SELNICA O/DRAVI
Dolgoletna želja članstva je bila da dobi naša edinica lastno letno telovadišče. V poletnem času ni bilo primerno vaditi po sobanah. Vsi so le želeli gibanja in razvedrila na prostem, v naravi, kjer greje sonce, na sveži zrak — tja, kjer se utrjuje zdravje in krepi moč. Ta davna želja je sedaj izpoljnjena. Sokolsko društvo Selnica o/Dravi je kupilo primerno zemljišče ležeče izven naselja, in prilično 200 m oddaljeno od glavne ceste. Telovadišče obdajajo lepa polja, na severno stran proti vasi so sedaj v pomladni cvetni plašč odeti sado-nosniki. Prav hvaležni smo bratu starosti Grahor Viktorju na čigar pobudo je bil nakup izvršen.	.
Ob 25-letnici delovanja Sokola v Selnici je dobilo društvo lastno letno telovadišče.
Bratje so uredili in primerno pripravili telovadišče. Postavili so drog, kroge, dvojno igrišče za odbojko in veliko tekališče v obliki elipse. Člani zaposleni čez dan so opravili vse to delo v zgodnjih jutrajnih in večernih urah. Motika in lopata sta peli pesem dela v ranem jutru in poznem večeru. Ob 3 uri zjutraj ali ob 23 ponoči si lahko gledal brate kako vršijo svoje de o za Sokola. Pri delu ponoči jim je svetila
luna, kadar ni plavala na nočnem nebu je plamen razsvetljeval prostor in telovadišče Žalostni so bili obrazi bratov, ki so želeli delati, a so morali počivati ko se je nebo preveč solzilo.
Vsi delajo, vsak pojedinec hoče nekaj napraviti, da bo prostor lepo urejen in pripravljen za naš praznik, letni nastop in svečano otvoritev letnega telovadišča 22 maja t. 1. za društveni srebrni jubilej.
Delavec, obrtnik, dijaki, so naši vaditelji. Skrbno in marljivo vabijo svoje oddelke, da bo nastop Sokola v Selnici ob 25-letnici čim lepši.
PREDNJAČKI TEČAJ SOKOLSKOG DRUŠTVA BEOGRAD I
Sokolsko društvo Beograd I priredilo je od 15 marta do 20 aprila o. g. veoma uspe-
li	prednjački tečaj.
■ Tečaj se je održavao u prostorijama društva svakog dana od 19 do 21 čas. Tečaj je pohadalo 25 kandidata; vodio ga je zam. načelnika društva brat Ivan Sedlaček, a predavala su brača i sestre: Bogdan Ristič, dr. Milorad Feliks, Milenko Čašic, Milan Čupič, Jovan Đurić, Dragoljub Višnjič, Olga Sedlaček, Jovan Bubalovič, Milica Cortič, Milica Šepa, Mira Trajkovič, Frano Žic, Zdenko Pavič, Stevan Kandič i Dragoljub Atanackovič.
Natečaj
Načelništvo Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije raspisuje natečaj za sastav prostih vežbi ili vežbi sa spravama za članice i ženski naraštaj društava i četa, koje če se pro-pisati za javne nastupe u 1939 godini.
Vežbe treba da su sestavljene tako, da odgovaraju svima zahtevima fiziologije, lepote i ritma, i da ih mogu naučiti članice
i	naraštaj četa.
Priložiti treba partituru za klavir. Vežbc-treba da su u skladu sa muzikom.
Vežbe treba napisati mašinom i označiti geslom. Geslo i naslov autora treba priložiti vežbama u posebnom zatvorenom o-motu.
Nagrade:
Vežbe za članice biče nagradene sa Din. 1000.—
Vežbe za ženski naraštaj biče nagradene sa Din. 800.—
U natečaju mogu učestvovati sve članice Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Vežbe treba da su najkasnije do 1 augu-sta o.g. u Načelništvu Saveza SKJ (Beogratf Prestolonaslednikov trg 34).
Načelništvo Saveza SKJ.
MALI OGLASNIK
Mlad učitelj, prednjak, neoženjen, sokolski radnik, može dobiti dobro stalno nameštenje. Opširnije ponude sa pre-pisima svedodžbi poslati na Upravo „Sokolskog glasnika”.
Mladeg majstora za vodovod i ka-nalizaciju, sokolskog radnika, neoženje-nog, potrebuje Sokolsko društvo u ve-čem industrijskom centru. Ponude sa prepisima svedodžbi i opisom dosada-njeg rada slati na Upravu „Sokolskog glasnika”.
Sokolska radio~prcdavanja radio-stanica Beograd~Zagreb«Ljubljana
Sledeča sokolska radio-predavanja o-državaju se:
dne 26 maja održače se predavanje brata dr. Emila Dostala (Prag) o temi: ,,lz češkoslovaške umetnosti”;
dne 5 juna održače se predavanje brata Jana Pelikana (Prag) o temi: „Značajne ličnosti Sokolstva”;
dne 9 juna predaje brat Engelbert Gangl (Ljubljana) o temi: „Zašto ide-mo u Prag”;
dne 19 juna predaje brat prof. Miloš Stanojevič (Petrovgrad) o temi: „Vaspitni značaj sokolskih sletova”;
dne 23 juna predaje brat dr. Alfred Pihler (Beograd) o temi: „Organizacija X svesokolskog sleta”.
zdaje za Savel Sokola Kraljevine Jugoslavije Đ. Pannkovič, Rumunska 59 • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Celar, Jovana Rističa 32 . Uredjuje redakcion, odbor
štamparija Drag. Gregoriča, Strahinjiča Bana 75. — Beograa