KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 12 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Juna 1930-
PATENTNI SPIS BR. 7108
Prof. Dr. Franz Fischer, Mülheim — Ruhr, Nemačka.
Dobijanje ugljovodonika, koji sadrže više ugljenika, zagrevanjem metala.
Prijava od 3. aprila 1929.	Važi od 1. januara 1930.
Traženo pravo prvenstva od 22. septembra 1928. (Nemačka).
Dobijanje ugljovodonika, koji sadrže više ugljenika, zagrevanjem metana, kao ta-kvog, več je poznato. Pri torne se uopšte postupalo tako, da je metan sprovođen kroz cevi, koje su spolja zagrevane, i to eventualno pod višim pritiskom i primenom ka-talizatora, kao i primenjivenjem povišene brzine strujanja. Ali prema svim do sada poznatim metodama nije bilo moguče ekonomično spravljanje ugljo-vodonika, koji sadrže više ugljenika, naročilo i cikličnih ugljo-vodonika, zagrevanjem metana. Mnogi su pretpostavljali da bi se metan, pri temperaturama iznad crvenog usijanja, u glavnom raspao u svoje sastojke ugljenik i vodonik.
Okolnost da se metan ili gasovi, koji sadrže metana, moraju zagrejali na temperature iznad crvenog usijanja i da se nikad ne postiže ni približno kvantitativno pretva-ranja, radi primera, u etilen ili benzol, daje povoda da se zagrevanje metana pred-uzima u aparaturi, koja omogučuje u veliko) meri iskoriščavanje i ponovno dobijanje upotrebijene toplote. To se može pestiči prema ovom pronalasku radom po re-generativnom sistemu.
Tako se radi primera u jednoj peči, koja je izrađena od materijala pouzdanog u vatri a koja je jednom spoljašnjom limenom ob-logom hermetično zatvorena, jedan jamasti prostor zagreje zagrevanjem gasa ili po-moču proizvoljnih usijanih gasova. Toplota izlaznih gasova akumulira se.
Kad se zagrejanje gasovima vrši odozdo na više, ono se u podesnom trenutku peki-ne, pa se sad sprovodi metan ili gas, koji sadrži metana, ^dozgo na niže kroz jamu peči. Ovaj se gas sad zagreje na zidovima i na ispunama jame peči, dok se dođe u onu najvreliju zonu temperature, gde na-slaje njegovo rastavljanje na željeni način. Sprovođenje i rastavljanje metana ili gasa, koji sadrži metana, produžava se u jami peči tako dugo, dok se on ne ohladi. Toplota reakcione mešavine, koja izlazi na do-njem kraju jame, a koja se onda sprovodi u podesne naprave za sakupljanje i za absorbiranje, celishodno se akumulira, da bi moglo potpuno da se iskoristi
Pošto je sad jama peči postala suviše hladna za daljnje rastavljanje metana, ona se ponovo zagreva na napred opisan način, pri čemu se toplota, koja je akumulirana pri procesu rastavljanja, sad upotrebljava za predgrejavanje vazduha za sagorevanje, oda. za predgrejavanje gasa određenog za sagorevanje ili za predgrejavanje i jednog i drugog. Na taj način se ponavlja trajno ovaj tok rada.
Važno je da se toplota iskoriččuje do krajnosli. Za ekonomično izvođenje ovog postupka potrebno je osim toga preduzeli mere, da bi se sprečilo, da se metan ra-spadne u ugljenik i vodonik prema jedna-čini :CH+= C -2TL, dakie da se iz metana izdvoje sve četiri vodonikova atmoa, nego šla više, da se iz radikala, koji su na-
Din. 5.
stali odvajanjem jednog dela vodonikovih atoma, obrazuju, nagomilavanjem istih ili polimerizacijom, ugljo vodonici, koji sadr-že više ugljenika.
Za tu se celj mora s jedne strane voditi računa o torne, da trajanje usijavanja metana u najvrelijoj zoni bude vrlo kratko i da ne iznosi više od jednog sekunda, ali celishodno da iznosi samo jedan deo sekunda, dok trajanje usijavanja pri temperaturama ispod crvenog usijapja nema važnosti. Najbolje trajanje usijavanja u najvrelijoj zoni menja se prema katalitičnom svoj-stvu materijala, koji je upotrebljen za unu-trašnje ozidanje, odn. ispunjavanje peči.
Pošto se usijana peč za vreme prolaza metana ili gasa, koji sadrži metana, poste-peno rashlađuje, to je celishodno, da se prema opadanju temperature u peči. pro-duži trajanje usijavanja, i. j. dakle da se brzina, kojom se sprovodi metan ili slično smanji za toliku meru, za koliko se je peč ohladila.
S druge strane mora se za ozidanje ili ispunjavanje peči upolrebiti neki materijai, koji potpomaže doduše razdvajanje metana ali ne potpomaže odvajanje slobodnog u-gljenika. Železo, nikel, kobalt ili materijai, koji ove sadrže u večim količinama potpu-no su nepodesni za ovu cel. Radi primera vrlo dobar materijai je siliciumska kiselina sa po mogučnosti malo gvožđa u obliku silika-kamena ili silika-gela.
Gasni, tečni i čvrsfi produkti, koji nasta-ju pri rastavljanju metana prema opisanem postupku mogu se menjati u izvesnim gra-nicama u svom međusobnom odnosu količina. Za odvajanje pojedinih produkata može se poslužiti kojom bilo zato podesnom metodom.
Nerastavljen ostatak metana može se radi daijeg iskoriščavanja još više puta sprovesti kroz aparaturu, ili pošto on sadrži vodonika, može se upotrebiti kao zamena za svetleči gas ili za vodonik. Po sebi se razume može se on upotrebiti i za zagrevanje aparature.
Kao sirov materijai za postupak prema ovom pronalasku, može se upotrebiti čist metan ili metan razblažen drugim gasovima ili parama, npr. gas od suve destilacije, ali ipak je zato najbolji čist metan. Neškodlji ve primeše su vodnik, azot, ugljenoksid, dok vodena para, ugljena kiselina i sum-porna kiselina smanjuju mogučnost iskoriščavanja metana, pošto one pri višini temperaturama reagiraju sa metanom na drugi način, koji se ovde ne želi. Primdno je da prisutnost drugih uglevodonika ne škodi, pošto se oni, kao što je poznato lakše da-ju razdvajati od metana u usijanosti na slične razlomke.
Patentni zahtev:
Dobijanje uglo vodonika, koji sadrže više ugljenika, zagrevanjem metana, naznačeno time, što se za to upotrebljava aparatura, koja radi po regenerativnom sistemu, pa se naizmenično usijava zagrevnim gasovima i hladi metanom ili gasom, koji sadrži metana, pri čemu se regulisanje u-dešava tako, da metan, ili gas, koji sadrži metana, ne ostaje u najvrelojoj zoni (iznad crvenog usijanja) duže od jednog sekunda a oziđivanje i ispunjavanje peči izbira se od takvog materijala, da se metan zagrevanjem doduše razdvaja, ali se po moguč-stvu spre čava obrazovanje slobodnog u -gljenika.