KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 24	(4
INDUSTRISKE SVODINE
IZDAN 1 FEBRUARA 1936.'"“
PATENTNI SPIS E>R. 12117

Wolfsegg-TfaunthaIer, Kohlenwerks A. G., Linz a. d. Donau, Austrija.
Uređaj za dovođenje sekundarnog vazduha kod člankastih kotlova.
Prijava od 28 januara 1935.	Važi od 1 maja 1935
Traženo pravo prvenstva od 29 januara 1934 (Austrija).
Predmet ovog pronalaska je uređaj za dovođenje sekundarnog vazduha kod člankastih kotlova koji uređaj omogućuje da se u člankastim kodovima, koji su sagrađeni za loženje koksom i kamenim ugljeni, postigne približno i praktično bezdimno sagorevanje mrkog uglja i sličnih goriva sa malom gorivnem moći.
Već je poznato da se kod kotlova sa plamenom cevi iza vatrenog mosta postavlja neko telo koje kroz neki vod dobija iz pe-pelišta dopunski vazduh za sagorevanje, pa ga kroz veći broj izlaznih otvora odvodi dimnim gasovima.
Zatim je poznato da se kod rešetkastih ložišta proizvoljne vrste postiže bolja raspo-dela primarnog vazduha u gorivu i brže sagorevanje time, što se na roštiljskim štapovima postavljaju cevasta tela koja dole uzimaju vazduh pa ga na gornjem kraju, koji još leži u unutrašnjosti natrpanog goriva odvode kroz otvore u gorivo.
U uređaju prema ovom pronalasku za dovođenje sekundarnog vaz Juha kod člankastih kotlova određene su za pojedine dimne kanale brizge za dovođenje sekundarnog vazduha, koje imaju oblik cevastih tela koja su popustljivo postavljena na roštiljskim štapovima, a koja svojim donjim delom prodru u gorivo, a svojim gornjim delom u plamenove; a završavaju se na početku dimnih kanala ili u tim kanalima, tako da se plamenim gasovima pri ulaženju u dimne kanale primešava visoko zagrejani sekundarni vazduh. Naspram poznatim izvođenjima ima ovaj
uređaj to preimućstvo da doveden sekundarni važduh ne dolazi u dodir sa nikakvim površinama kotla koje se hlade vodom, zbog toga ne nsstaje smanjivanje temperature sekundarnog vazduha i tako se stvarno postiže dejstvo koje se nastoji postići.
Na crtežu je pretstavljen jedan primer izvođenja ovog pronalaska i to pokazuje sl. 1 poprečni presek jednog člankastog kotla sa ugrađenim uređenjem prema ovom pronalasku. Slika 2, 3 i 4 pokazuju izglede spreda, sa strane i odozgo jedne brizge za sekundarni vazduh.
Na rešetu odn. na roštiljskim štapovima člankastog kotla K postavljena su cevasta šuplja tela SD. U ova ulazi odozdo vazduh u pravcu strele Lj pa biva sproveden na više; pri tome ga visoko zsgreju vatreni gasovi koji opkoljavaju tela SD i onda izlazi gore kroz konično suženi kraj C u vidu brizge i to kroz izlazne useke S u smislu strele L?. Cevasto šuplje telo SD ima okrugli, kvadratični ili slični poprečni presek, prema gore se sužava (sravni deblji donji deo A i tanji gornji deo B), a završava se na početku dimnog kanala Z. Zbog sužavanja ce-vastog tela, zbog zsgrevanja za vreme prelaženja i zbog izlaznih useka, nastaje velika izlazna brzina koja izaziva vihorasto mešanje dopunskog vazduha sa dimnim gasovima koji idu kroz dimni kanal Z, tako da se sa-gorijivi sastojci koji se još nalaze u tim gasovima dovode do potpunog sagorevanja. Tela SD mogu se izraditi od čelika ili gvo-žđa ili od nemetaličneg materijala pouzdanog
Din. 10.—
U vatri, na primer može doći u obzir izvođenje kao gvozdena cev sa oblogom od šamote.
Na donjem kraju šupljih tela SD izrađeni su pljosnati nastavci D pomoću kojih se ta tela postavljaju tako na roštiljske štapove da vazduh može nesmetano da ulazi odozdo kroz pukotine rešeta i da tela stoje stabilno u uspravnom položaju. Umesto da se nastavci D izrade od materijala cevastih tela mogu se oni i pričvrstiti zavarivanjem.
Kad neki člankasti ili slični kotao koji je konstruisan za sagorevanje koksa treba da se udesi za sagorevanje mrkog uglja, onda se jednostavno opisana cevasta tela postave na rešeto tako da njihovi gornji krajevi za nekoliko santimetara prodiru u dimni kanal.
Dosadašnje praskanje u kotlu koje je često nastojalo i koje se neprijatno osećalo, a koje je izazvano od jakog obrazovanja gasa od mrkog uglja i prouzrokovano od nepotpunog sagorevanja gasova u kodovima koji su odmereni za koks, isto tako obrazovanje katrana i gari, a i jako razvijanje dima potpuno se izbegavaju uređenjem prema ovom pronalasku. Sagorevanje brizgi SD ne mora se pribojavati zbog stalnog hlađenja vazduhom, ali se iste moraju izraditi od materije koja je dovoljno otporna protiv vatre. Naročito preimućstvo sastoji se u jednostav-
nosti postavljanja i vađenja cevastih tela. Jednostavnim ručnim radom t.j. postavljanjem brizgi, a to je posao koji može da izvrši svaki ložač, postaje neki kotao u kom se mogao sagorevati samo na pr. koks, gotov za sagvrevanje mrkog uglja, ali isto tako brzo i jednostavno može se preudesiti za loženje koksom.
Patentni zahtevi:
1)	Uređaj za dovođenje sekundarnog vazduha kod člankastih kotlova, naznačen time, što se za pojedine dimne kanale određuju brizge za dovođenje sekundarnog vaz-duha u vidu cevastih tela koja su popustljivo postavljena na roštiljskim štapovima, i koja svojim donjim delom prodiru kroz gorivo, a svojim gornjim delom kroz plamen; završavaju se na početku dimnih kanala ili u dimnim kanalima tako, da se vatrenim gasovima pri ulazu u dimne kanale primešava visoko zagrejan sekundarni vazduh u svrhu potpunog sagorevanja.
2)	Uređaj prema zahtevu 1, naznačen time, što izlazni otvori brizgi imaju oblik u-zanih useka kako bi se postigla velika izlazna brzina i dobro mešanje sekundarnog vazduha sa vatrenim gasovima.
Ad pat.br. 12117