Poštarma plaćena u gotovu iV m * SOKOLSKI GLASNIK Cena 2 Din л C 1111** 1 1 •• ff I^az> l*i 11* ' 21. svakog meseca ♦ Godišnja pretpl&ta 50 Din ♦ Uredništvo i uprava Organ naveza aokola kraljevine jugosiavije u u Ljubljani, Narodni dom * Telefon 2543 < Račun pošt. šted. 12.943 ♦ Oglasi po ceniku &&аашшавхввањ згг* 'шци mg i iM'ii-ffH'jriHfTHfP'Tgr^ .^^■згз^аанЕ^^55г,*5»:,5ш* God. I. •ивЈкетчеда? <иж5!г‘ л-saf ALK” Ljubljana, 21. oktobar 1930. Broj 26. Učitelj i Sokolstvo (Iz učiteljskih krugova) Često puta slušam od drugova učitelja kako se zgražaju nad tim, što je tobože ovaj ili onaj rekao učitelju da če biti premešten, ako se ne pri« hvati sokolskog rada. Mnogi se stoga obaraju na sokolske jedinice, jer da tobože one intrigiraju i preče učitelju bolji kruh. .Uveren sam, da takav oda govor nitko nije dobio sa službene Strane bilo koje jedinice. Kako je pak još uvek mnogo učitelja i učiteljica, koji se ne zanimaju za sokolski rad, više puta sam pomišljao, kako bi ih se pridobilo za to uzvišeno delo. Slobodno i lako mogu da tvrdim, da je večina učiteljstva naših, sokol« skih, misli, a medu njima je razmer* no malo aktivnih radnika. Izgovora je uvek dosta! Osobito se to oseća u većim mestima, gde je više učitelj* stva. U mnogim mestima se takoder i to učiteljstvo prihvatilo rada; ali ipak ima još neko j ih, koji bilo to iz komoditeta, bilo to iz protivnosti, ne prilaze ni blizu Sokola. Razumljivo je, da se ti bune, kad koji učitelj — sokolski radnik — koji je nekoliko godina gubio svoju energiju tamo gde ne postoji sokolsko društvo, dođe u mesto, gde može lako da radi i kori* sti opštoj narodnoj stvari. Moje misli upućene su pre svega mladem učiteljstvu, koje, na žalost, često puta zaboravlja značenje svog poziva. (Koliko samo ima mesta gde nema sokolskog društva, ali ima ško* le i učitelja te učiteljicu. Tu i tamo također nade se dosta preduslova da bi se moglo započeti sa sokolskim ra* dom — barem bi se s decom tu lako moglo vežbati — a nikome to i ne pada na pamet. Navadam ovo prema prilikama sreza u kojem službujem te sam uve* fen, da ovakovih sličnih slučajeva ima ’ drugamo. U »vom pogledu mogu da nam posluže na ugled učitelji ma* riborskog i murskog okružja Sokol* ske župe Maribor, gde se na opšte veselje i zadovoljstvo množe sokol* ske čete. Te čete večinom vode uči* telji. Nekoji učitelji ugibaju se pra* vom sokolskom radu u vežbaonici time, što u Sokolu saraduju kao po* zorišni igrači i misle, da su ovim udo* voljili svojo j sokolskoj dužnosti. Ne potcenjujemo nikako 'taj rad, ali dr* žimo, da je baš učitelj pozvan da u sokolskoj porodici sarađuje pre sve* ga kao prednjak*uzgojitelj. Učitelj je upravo onaj, koji najlakše dolazi ru doticaj i u vezu sa omladinom. Treba samo nekoliko reči deci, malko raz* govora sa roditcljima i deca če vež* bati. U počctku biče sigurno i poteš* koča; mnogošta če trebati prečuti, a također i s tehničkog gledišta ne če iči sve glat'ko. Zapreke, koje nam čine ljudi, otstranjujmo ustrajnošču u radu. Budete li ustrajno radili, ima* čete i uspeha, a uspeh zatvara usta i najjačem protivniku. Poteškoče pak, koje bi nastupile radi nepoznavanja Tyrševoga sistema, ideje, organiza* cije, istorije itd., svladačemo time, da se prihvatimo sokolske knjige. Svako župsko i društveno vodstvo doči če nam na ruku. Oni pak, koji se nalaze u mestima gde postoji sokolsko društvo, neka se ne drže po strani. Nije dovoljno samo biti član i redovito plačati (ta to je dužnost!), a ne brinuti se za rad u društvu. Prednjački zborovi treba da rigorozno postupaiu po pravilima, koja od svakoga člana i članice tra* že, a koji još nisu navršili 26. godinu, da redovno polaze telovežbu. Od to* ga ispričava samo bolest ili koji za* ista važni uzrok. koji u tom slučaju treba navesti načelniku. Ne može tu biti nikakovog izgovora, kao n. pr. tamo, gde član ili članica ima vežbe pevanja, šahovsko veče ili slično. iNa prvom mestu treba udovoljiti sc&ol* skim dužnostima. Koliko bi samo zadobili time, kad bi se učitelji i činovnici približili so* kolskoj vežbaonici! Poznajem sokol* sko društvo, u kojem su članovi*vež* bači 'samo trgovački i obrtnički po* močnici. 'Medu onima pak, 'koji ‘još nisu navršili 26. godinu, ima ne'koli* ko činovnika i učitelja, ali koji ne posečuju telovežbu. Koliko puta mo* ra načelnik da sluša pritužbc vežba* ča! Često puta oni govore: »Kad mi nebi izvrševali svoje dužnosti, nas bi se odmah brisalo, a onima se to gleda kroz prste.« — Žar ne vide ta brača, koja stoje po strani, da svojom pa* sivnošču čine neprijetnosti također i društvenoj upravi, koja ih inače usme* no i pismeno upozorava, ali obično uzalud. Drugima, koji savesno vrše svoje dužnosti, izgleda to tako, kao da bi ova'kovu braču d'ruštvena upra* va štitila. ; Ako ne prilaze iz komotnosti, onda nema izgovora. Čovek, Ikoji ne* ma volje, nije vredan da bude član Sokola. Možda (misle, da bi što izgu* bili kad bi se {približili i kad bi mo* rali stajati pored pomočnika itd. Gubi samo onaj, koji ne prilazi. Kad bi taj zašao n sokokku vežbaonicu, rnašao bi u njoj samo braču, koji če njego* govom zvanju is'kazivati ono, što mu pripada. Ako bi se фак koji »zabo* ravio« to mu treba lepom rečju raz* ložiti stvar. Tada če ti se pružiti pri* lika da mu protumačiš sokolsko brat* stvo. Tako češ pridobiti njihovu na* klonost. Učiti i uzgajaiti je tvoja dužnost, učitelju. Stoga, bračo, pustimo sve misli na stranu i primimo se rada. Nišam napisao ovaj članak zato, da bi moguče učiteljstvu odricao zaslu* ge, koje 'ima na prosvetnom polju. Moje reči namenjene su samo onima, koji još nisu spoznali, gde im je mesto. * Napomena uredništva; Protiv uči* telja, koji ne želi da učestvuje u so* kolskom radu i životu, ne možemo da postupamo drugačije, nego da apelujemo na njegovu savest, u kojoj bi morao odjekivati glas njegove ve* like kulturne misije, koju bi imao da vrši u našem narodu ukazujuč mu put u njegovom životu i radu. Tko taj glas ne čuje, toga na to ne može* mo siliti, jer nijedno prisilno delo nije dobro, najmanje pak sokolsko, a koje se očituje u požrtvovnosti i odu* ševljenju. Te dve vrline u visok oj su meri rešile naročito stariju učiteljsku generaciju, a na sreču imamo takoder i medu mladim učiteljstvom po čita* voj državi obilan broj odličnih sokol* skih radnika, na koje smo zaista po* nosni. I nacionalna ljubav prema ra* du starih i mladih u stanju je da pri* vede u naše kolo one slabije i plahe, koji če se tako ojačati sokolskim kre* postima i moči če onda da nam po* mognu uzgajati novo nacionalno i državno pokolenje. Ne lačamo se na* silja, a odlučno opet uklanjamo svaki zakulisni i protivni rad, pa dolazio ovaj sa bilo koje strane. Zidari smo i zidare trebamo i hočemo! Tko to ne če razumeti iz okorelosti i ne pre* uzima na se odgovornosti za pravilan nacionalni i državljanski uzgoj širo* kih slojeva naroda, taj takoder u svojem školskom 'radu ne može da se posveti dušom i srcem, jer nitko ne može omladini dati ono, česa sam nema. U uzgojnom radu škole svih kategorija u našoj nacionalnoj drža* vi nema kompromisa, jer u jednom narodu mora vladati jedan duh! VOJISLAV BOGIĆEVIĆ (Tuzla): Razgraničenje župa To je danas jedno od najaktuel* nijih pitanja našega Sokolstva, za koje je sokolska javnost pokazala i suviše malo intčresovanja, što sc najbolje vi* di po broju članaka, koji su o tome pitanju izašli u »Sokolskom Glasniku«. Možda bi sc izmenilo više raznih mišljenja, da je predlagač nove po* dele, br. dr. Pavlas, izneo detaljno i obrazloženo svoje stanovište. Nije posve svejedno, da li če biti izvršena podela na banovinske župe sa okruzima, ili če ostati onakva, ka* kva je danas. Treba natanko ispitati dobre i loše strane i jedne i druge po* dele i pribeči onoj, koja pruža najviše garancije da če biti pogodna za napre* dak Sokolstva. Za državu je od večeg interesa, da Sokolstvo bude dobro or* ganizovano i jako, makar ono imalo i današnje granice, nego li da se izvrši nova podela, a da ona eventualno bu* de od štete po napredak Sokolstva. Današnja podela na župe ima jedini nedostatak, (ako je to uopšte nedosta* tak), a taj je, što nije udešena prema banovinama. Brat dr. Pavlas ističe kao glavni razlog za podelu na banovinske župe: administrativno odterečenje Saveza, decentralizaciju rada, stvaranjem okru* ga proširenje sokolskih redova, pra* vedna podela banovinskih potpora i zaštita sokolskih interesa kod admini* strativne vlasti. Da je brat dr. Pavlas mesto svih ovih pet razloga u svome obrazlože* nju istakao samo jedan i rekao, da podelu župa po banovinama zahtevaju viši interesi države, ne bi bilo mnogo debate oko toga predloga, nego bi se diskusija razvila jedino u tom pravcu, da se ta podela izvede na jedan naj* zgodniji način. Ali, brat dr. Pavlas nije to nigde istakao, niti je u njego* vom predlogu bilo i spomena o tome, da li bi podela bila zgodna iu itehnič* kom pogledu, jer tehnički momenat treba da u ovom pitanju bude odluču* juči. Novom podelom na banovinske župe i okruge, Savez ne bi bio u ad* ministrativnom pogledu ni najmanje odterečen, jer bi morao pisati daleko više urgencija banovinskim župama, koje bi sa velikim poteškočama udo* voljavale preko okruga naređenjimd Saveza. Ako Savez ima poteškoča u radu sa nekojim od sadanjih župa, te poteškoče ne proizlaze iz sadanje po* dele, nego radi nesavesnosti župskih starešina i ostalih funkcionera. Okruzi sa administrativno tehničkom svrhom, bili bi jedan novi balagt, jer bi na taj način, mesto dosadanjih prosečno do* brih župa, imali ogroman broj okruga sa istom svrhom, ali daleko manje di* sciplinovanih, jer bi tu došli sve novi ljudi, a sumnjam, da bi se ma ko ra* dije primio da radi u okrugu, nego li u samom društvu. Posve je druga stvar, da li _bi se za toliki broj okruga našao potreban broj ljudi, kojih ne* maju ni društvene uprave u dovolj* nom broju. Mi pravimo razne načrte i projekte ni ne misleči na posledice, kao da se svako jagmi i otima za rad u društvima, premda po rezultatima vidimo, da je sokolskih radnika n.lalo i da ih treba sa svečom po danu traži* ti. Naša sokolska organizacija predvi* da toliko raznih otseka, a ne može da pode pravim tokom rad ni u naj* važnijim otsecima samo radi toga, što nema dovoljan broj sokolskih radni* ka. Pa zar ne bi osnivanjem okruga bila oštečena i sama društva, koja bi morala da dadu jedan deo svojih lju* di u upravu okruga. Kada ne bi bilo tih okruga, ba* novinska župa ne bi bila uopšte u mo* gučnosti da radi, jer bi imala i suviše veliki broj društava, pa bi za takav rad morala platiti činovnike, koji bi pozobali jedan veliki deo banovinske pomoči. lako je rad u Sokolstvu težak i iziskuje razne žrtve, ideja je tako močna, da če uvek nači dragovoljnih pobornika, i samo takvi ljudi, koji od Sokolstva ništa ne traže, nego Sokol* stvu daju, samo na takvim ljudima počiva Sokolstvo. U prvoj tačei obraz* loženja se veli, da bi podela na bano* vinske župe omogučila Savezu »da se može jače posvetiti idejnom vodstvu«. Kako nas iskustvo uči za ovih deset godina, ta grana sokolskog rada uvek stoji na mrtvoj tačei. Mi smo u po* gledu načina rada u prosvetnom prav* cu stalno lutali, dok se tome radu na saveznoj skupštini u Kragujevcu nije dao odredeniji pravac, ali i posle toga rezultati su bili veoma slabi, skoro ni* kakovi. Ima tome jedan jedini razlog, a taj je: nesretan izbor prosvetara uopšte. Ljudi oduševljeni,. vredni i preda* ni radu stvaraju iz sitnica, a neradini razaraju i najkrupnija dela, koja su se s mukom godinama stvarala. Pode* la župa, ma kakva ona bila, neče una* prediti ovaj rad, čiji uspeh ovisi samo od ljudi, koji rukovode prosvetnim radom. Što se tiče decentralizacije rada, o kojoj predlagač govori da bi nastala novom podelom, izgleda, da je taj iz* raz obratno upotrebljen, jer se takvom podelom sprovodi koncentracija, ko* ja ni u političkoj podeli naše države nije dala pozitivnih rezultata. Predlagač veli, da bi se stvaranjem okruga proširili sokolski redovi. So* kolski redovi če se proširiti samo on* da, kad bude dovoljan broj društve* nih prednjaka i ostalih sokolskih rad* nika, koji če uspešno voditi društva i sokolske čete, a nikako osnivanjem okruga. Zar ima mesta ili sela, koje ne bi želelo da vidi u svom središtu sokolski dom i svoju decu, gde se u sokolskim redovima moralno i fizički jačaju? Nema takvog mesta ni sela, ali isto tako nema ni ljudi za sokolski rad. Nema onih izrazitih i fanatičnih Sokola, koji če Sokolstvu služiti kao religiji. Naprotiv, u sokolskim redo* vima nalazi se i danas veliki broj lju* di, koji i svojim vladanjem i svojom neaktivnošču direktno podrivaju te* melje Sokolstva. Treča tačka obrazloženja govori o pravilnoj podeli banovinske pomo* či. Načelno sam protiv takvih pomoči. Ja mislim da nema ni jedne ustanove u našoj državi, koju je’ narod izdaš* nije materijalno i moralno pomagao od oslobodenja do danas kao Sokol* stvo. Nije tu bilo nikakve presije, ni sile, nego je svet u Sokolstvu oduvek gledao oličenje svojih nacionalnih te* žnja, smatrao ga kao plod svojih po* treba i radi toga ga je pomagao i po* maže. A gde narod nije pokazao in* teresovanja za Sokolstvo, tu su opet krivi vode, koji su, ili svojim nezgod* nim radom ili neumešnošču, proigrali narodno poverenje. lako je narod So* kolstvo izdašno pomagao prilozima i članarinama, još uvek je u Sokolstvu to financijsko pitanje najbolnije, a razlog tome je netačnost pojedinih žu* pa i društava u materijalnim obvezama prema Savezu, radi čega su nastali mi* lionski dugovi, koji kao mora pritis* kaju Sokolstvo i smetaju pravilan so* kolski rad. Pa i ove banovinske pomoči sa* svim su neznatne, upravo minimalne. Banovinska pomoč, ako se več daje, treba da se daje za gradnju sokolskih domova i to, ako je društvo bar u po* lovici realizovalo akciju za gradnju doma, zatim za rad (na selu i Ito naj* savesnije proveravajuči, da li je dani novac najrcntabilnije plasiran. Podela banovinskih potpora, može se i kod današnje podele župa pravilno i pra* vedno izvršiti, ako postoji dobra volja banskih uprava, da te pomoči daju i da ih podjednako i pravedno razdele. Tu bi bratski Savez mogao mnogo da učini. U petoj tačei obrazloženja govori se o »jačoj i bržoj zaštiti sokolskih interesa«, ako bi se izvršila podela po banovinama. O zaštiti sokolskih inte* resa, mislim da je deplasirano govori* ti, jer Sokolstvo još vvek ima toliko životne snage, da može svoje interese uvek i dostojno zaštititi, bude li to od potrebe. Podela župa kakva je danas, od* govarala je doduše predašnjoj politi* čkoj podeli prema oblastima. Za da* našnju podelu govori više razloga, a jedan od najglavnijih je tehničke pri*, rode. Svi centri današnjih župa, sme* šteni su prema saobračajnim prilikama sa društvima i sva društva u jednoj župi imaju više ili manje veoma zgodne veze sa župom, a na taj način omogučen je i jači kontakt tehničkih organa župe sa društvenim načelnici* ma, što je svakako jedan od veoma važnih uslova za napredak rada. Zar bi se mogle vežbe za beogradski slet tako uspesno savladati, da je podela bila po banovima i zar bi mogao na* čelnik župe, na primer iz Sarajeva, da obilazi društva na najsevernijoj tač* ci banovine. Ko bi našao zato sredstva i gde su ljudi, koji imaju toliko slobo* dna vremena, da se odvaže na tako dalek put. Koliko bi iznosili troškovi društava za putovanja na župski slet sa jednog kraja banovine na drugi. Če* ška Obec Sokolska podeljena je na 53 župe i nikome ni ne pada na pamet da menja takvu podelu, koja je pokazala veliku praktičnu vrednost. Razume se, da če slet jedne župe, koja na svom teritoriju ima 1,200.000 Stanovnika, a svega oko 500 sokolskih pripadnika, izgledati uvek mizerno. I u zadnjem broju »Sokolskog Glasnika«, mogli smo da u izveštaju sednice Saveza zapazimo primer kraj* nje nedisciplinovanosti od strane po* jedinih župa, a dešava se to oduvek. i oduvek su za to krivi i odgovorni župski funkcijoneri zajedno sa stare* šinom, a Savez bi trebao da poduzme sva sredstva i da pribavi sebi potre* ban autoritet, a svojim naredenjima rešpekt. Ako bi se ostalo pri današnjoj podeli, onda bi trebalo fiksirati mini* mum članstva, da bi se moglo osnovati ili opstati jedno sokolsko društvo, a takoder i župe. Neaktivna društva i župe treba brisati, ili podeliti na druge susedne župe, a sve neaktivne sokol* ske funkcionere smeniti, kad sami neče da uvide, (da svojom neaktivnošču i neradom samo štete Sokolstvu. To su sve razlozi, koji govore da slabi uspesi u pojedinim župama nisu posledica današnje podele župa, nego neaktivnost župske uprave i pojedinih društava. Ako je ipak več potpuno sazrelo pitanje podele župa po banovinama i hoče se, da granice sokolske teritorije odgovaraju granicama političke pode* lc naše države, onda tu podelu treba izvršiti tako, da ona u najmanju ruku ne bude hrdavo eksperimentisanje, ko* je donosi štetu od nedoglednih posle* dica. Pri današnjem stanju, okruzi su kao adminitrativno tehničke jedinice nemoguči iz prostoga razloga, jer za njihove uprave nema dovoljan broj ljudi i jer bi se uvodenjem ovih okru* ga u rad izgubilo mnogo truda i vre* mena. Okruzi su moguči kao čisto teh* ničke jedinice, a njihovu organizaciju treba prepustiti tehničkom odboru Saveza. Iskustvo je pokazalo, da ti okruzi ni kao tehničke jedinice, nisu pokazali pozitivnih rezultata, te su ostali samo na papiru. Na osnovu svega, što sam dosad rekao, moguča je podela po banovina* ma jedino takva, ako se unutar bano* vinskih granica organizuje prema po* trebi izvestan broj župa, svakako na* stoječi, da se dosadanje župe zadrže, jer one več imaju izvesnu tradiciju, autoritet i praksu. Tu novu podelu zamišljam po pri* lici ovako: Drinska banovina. Po prostornoj veličini je na četvrtom mestu (29.237 kma), a po broju Stanovnika na četvr* tom mestu (1,400.000). Sarajevo, ikao buduči centar Sokolstva Drinske ba* novine, leži posve na jugozapadnoj tačei banovinske periferije, radi čega bi kontrakt sa društvima u sevemom delu banovine bio naprosto nemoguč. Na toj teritoriji postoje danas tri žu* pe: Sarajevo, Tyzla i Užice. Dovoljne bi bile dve župe i to: Sarajevo i Tu* zla. Župa Sarajevo zadržala bi od do* sadanjih društava: Sarajevo, Breza, Fojnica, Gorazda, Kakanj, Novo Sara» jevo, Pale, Rogatica, Vareš, Visoko, Zenica. Od župe Tuzla primila bi Za* vidovič, a od Užica: Višegrad, čačak, Priboj i Užice. Župa Tuzla zadržala bi dosedanja društva: Tuzla, Kreka, Lukavac, Bu* kinje, Žvornik, Brčko, Bijeljina, Uglje* nik, Janja i Srebrenica. Od župe Beo* drad dobila bi: Šabac, Valjevo i Loz* nicu, a od župe Osijek: Vinkovce, Šid i Vukovar. Vrbaska banovina. Po prostornoj veličini dolazi na 7. mesto (20.558 km*, a po broju Stanovnika takoder na sed* mo (850.000). Danas ima samo župu Banjaluku, koja leži u samom centru banovine, ali bi radi slabih komunika* cionih prilika imala težak kontakt sa svim društvama, a naročito onim, koje dobiva od župe Tuzla. Pošto su ta društva največim de* lom koncentrisana oko Doboja, koji leži na raskrsnici pruga: Sarajevo, Brod, Tuzla, Teslič i sva društva koje bi Banjaluka dobila od Tuzle u nepo* srednoj su bližini Doboja, trebalo bi u Doboju organizovati župu, a več ra* di toga, što Doboj ima i vršne sokol* ske fnukcionere (načelnik sadanje žu* pe Tuzla je iz Usore). Ta bi podela izglodala ovako: Župa Banjaluka zadržala bi od do* sadanjih društava: Banjaluka, Bos. Gradiška. B. Krupa, B. Novi, Drvar, Pazin, Dvor, Ljubija rudnik, Mrkonjič grad, Prijedor, Prnjavor. Župa Doboj obuhvatila bi: Doboj, Teslič, Tešanj, Maglaj, Gračanica Gradačac, Derventa, B. Brod, Modri* ča i Travnik. Na taj bi se način sa više uspeha moglo poraditi na proširenju Sokol* stva na selu, a za to je naročito u ovim krajevima pogodan teren. Savska banovina zauzima prema prostornoj veličini drugo mesto (36.897 km2), a po broju Stanovnika prvo me* sto (2,320.000). Ona obuhvata uglavno teritorij bivše Hrvatske i Slavonije sa jednim delom zapadne Bosne i Dalma* cije. Na svom teritoriju ima danas župe: Zagreb, Sušak*Rijeka, Osijek i Karlovac, koje bi trebale da sem Kar* lovca i nadalje ostanu. Dravska banovina zauzima po prostornoj veličini deveto mesto (15.936 km3), a po broju stanovništva šesto (1,040.000). Ona obuhvata terito* rij bivše Slovenije, na kojem danas postoje župe Kranj, Ljubljana, Mari* bor, Celje i Novo mesto. Radi toga što bi ovakvom podelom bio znatno okrnjen teritorij župe Novo mesto, ne bi bila potreba da na tom teritoriju bude više od tri župe i to: Ljubljana, Celje i Maribor. ROSI J A - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD Primorska banovina zauzima po svojoj prostornoj veličini osmo mesto (19.417 km2), a po broju stanovništva takoder osmo (800.000). Ima danas na svome teritoriju tri župe: Šibenik, Split i Mostar, 'iz istih razloga kao i kod župe Novo mesto, dovoljne bi bile za ovu banovimi župe: Split i Mo* star. Dtmavska banovina po prostornoj veličini zauzima peto mesto (28.160 km2), a po broju stanovništva drugo (2.100.000). Ima danas četiri župe: Beo* grad, Kragujevac, Novi Sad i Veliki Bečkerek. Potrebno bi bilo za severni deo da se organizuje još jedna župa i to Sombor ili Subotica. Moravska banovina zauzima po prostornoj veličini šesto mesto (25.721 km"), a po broju stanovništva peto (1.200.000). Ima na svom teritoriju sa* mo zupu Niš, koja je danas brojno najsiabija župa i broji tek 373 člana. Niš se nalazi na najjužnijem delu ba* novine, a vezan je normalnim kolose* kom s£ Pirotom, Prokupljom, Kralje* vom, (.'uprijom, Zajcčarom. Dakle sa svima delovima banovine. Radi veli* kog broja Stanovnika i velike teritorije potrebna bi bila još jedna župa, na primer u Ćupriji, gde postoji Sokolsko društvo od 1906., a u Nišu od 1907. Ouprija je 1928. god. po brojnom sta* nju članstva bila jača od Niša. Zetska banovina zauzima po pr o* stornoj veličini treee mesto (32.322 km2), a po broju stanovništva deveto (zadnje) 740.000. Ima danas jednu žu* pu: Cetinje, koje je jedino sa Metko* vicem veza.no uskim kolosekom, a na* lazi se na najjužnijem delu banovine. Saobraćaj je sa severnim i istočnim delom veoma oteščan, te bi bilo po* trebno osnovati župu u Kosovskoj Mi* trovici i Trebinju. Vardarska banovina zauzima po prostornoj veličini prvo mesto (39.566 km2), a po broju stanovništva treče (1,405.000). Ima danas samo jednu žu* pu: Skoplje. Obzirom na potrebu so* kolskog i prosvetnog delovanja naro* čito u ovirn krajevima, bilo bi neop* hodno potrebno radi podele rada osno* vati još župu u Bitolju i Štipu. Tako po prilici zamišljam podelu po banovinama, pa bi na taj način Sa* vez imao 26 župa. Ja ne vidim nikakvo olakšanje rada u smanjenju župa, nego obratno4 Kaže se, bili bi impozantniji župski sletovi, kad bi župe bile veče. To je na svaki način maskiranje uspe* ha, za čim mi se smemo težiti. Svaka* ko mora izgledati mizeran župski slet jedne župe, koja broji ukupno 373 člana, a i brojni odnos sokolskih pri* padnika u pojedinim župama svakako je ispod minimuma prema broju sta* novnika. Na primer župa Beograd ima danas 1955 članova*ca, a sama presto* nica broji preko 200.000. Pa kad bi tih 1955 sokolskih pripadnika bili u sa* mom Sokolskom društvu Beograd, bi* !o bi to tek 0‘9%, dakle niti 1% ukup* nog stanovništva. O tome treba da vo* de računa same župe, ako im je to utistinu stalo do sokolskog rada. Po* večavati župe da se maskira uspeh i brojna snaga, bio bi neoprostiv greh. U vezi sa svim tim, trebalo bi pro* vesti i revizij u i savezne uprave, .pa ako ima kakvih petrefakta otstraniti ih, a u savezno starešinstvo uzeti sa* mo ljude, koji rade i koji zauzimaju vidne položaje u svojim župama i na koncu, ako njihove župe pokazuju re* zultate u svima pravcima. Mene interesuje nova podela, radi toga sam žrtvovao nešto od svog slo* bodnog vremena i napisao sam ovo nekoliko reči, koje su samo moje mi* šlenje. JELENKO J. IVANOVIČ, sudski major (Niš): Olakšice u pogledu služenja u stalnom kadru za članove Sokola DRAG. M. JOVANOVIČ (Beograd): Činimo li sve sto treba? Dajemo mesta članku jed* nog od naših novijih članova, ali od uvek vatrenog pristalice sokolskog pokreta. Iako u svo* me sudu o kulturno prosvetnoj akciji Sokolstva auktor polazi od formalno pogrešnih pretpo* stavaka, ipak iskrenost tona i važnost pokrenutog pitanja za* služuje, da ga iznesemo pred sokolsku javnost i to tim ure. ito konstatujuči neobaveštenost autorovu o našem prosvetnom radu, ne smemo zatvoriti oči i uši pred ne baš tako prijatnim istinama o rezultatima tog na* šeg rada. To neka nam posluži kao opomena. Lep, radostan i snažan, bez izlišne skromnosti možemo reči, veličanstven utisak ostavio je kod učesnika i sve* doka ovaj naš uspeli svesokolski slet. Široki polet organizatorske misli, tač* nost u izvodenju, svesna, slobodna, ali bezprekorna disciplina učesnika sleta, najzad oličenje fizičke lepote i snage i idejnog oduševljenja kod nepregled* nih sokolskih masa, koje su se slegle u našu prestonicu, sve to stvorilo je izrazitu kompaktnu sliku, jedinstvenu po svojoj lepoti i snazi. Velika smotra sokolskih snaga vanredno je uspela. Dakako, da smo mi radenici na velikoj njivi gaj en ja i širenja Sokol* stva i radosni i srečni ovim uspehom našeg zajedničkog rada. Položili smo ispit sa odličnim uspehom! Na do* brome smo putu, bogatim plodom uro* dio je naš naporan trud. Pa ipak, baš u toj radosti zado* voljstva i uspeha nameče nam se bu* dna kritička misao. Ona obazriva i zdrava samokritika, koja zove ka sve večoj i široj delatnosti, koja omogu* čava što potpuniji uspeh, bez koje ne* ma pravog napretka. Baš u ovim trenutcima očiglednih i velikih postignuča na torn našem polju gajenja i širenja sokolskih ideja i Sokolstva nameče nam sc pitanje, di П činimo sve što možemo i što tre* ha da sc čini u našem odgovornom i velikom poslu? Da li smo se u podjednakoj i do* voljnoj meri i na pravoj osnovi pobri* nuli o duhovnom i fizičkom vaspita* nju sokolskog naraštaja? Da li smo u tom pogledu pružili sve, što smo mogli i trebali pružiti? Po našem skromnom mišlenju so* sokolska postignuča u ta dva pravca nisu podjenaka i harmonična. Svestra* na posmatranja i ona ozbiijna i opre* zna samokritika moraju nas dovesti do zaključka, da smo više uspeli u onom drugom pravcu, u praven fizi* čkog vaspitavanja masa, dok u pravcu moralno duhovnog napretka nalazi* mo se u srazmernom zaostatku. Daleko smo od kakvog prigovora, ili pesimizma u pogledu duhovnog ili idejnog nivoa naših naraštajaca. Kon* statujemo samo, da naši uspesi u ta dva pravca naše delatnosti nisu har* monični i da tom pitanju moramo po* svetiti najozbiljniju pažnju. Bez prigovora, a to smo na sletu i videli, duhovni nivo sokolskih masa u smislu sokolskog ideala i svesti mo* gao bi i treba da bude bolji. Neodredeni i naivni ili pogrešni pogledi i pojmovi o sokolskom idealu i zadatku, o istoriji Sokolstva, o vezi i ulozi Sokolstva u svesokolskom po* kretu, nepoznavanje Slovenstva, nje* gove istorije, njegovih kulturnih teko* vina nisu tako retke pojave u širim sokolskim masama, a to je naš greh, naš nemar. Ograničavamo sc na" ono, što je lakše, što je za svet primanlji* vije. Nama je potrebna snažna sokol* ska mišica, ali pokrenuta i nadahnuta sokolskim idealom, sokolskom svešču, inače sc približavamo običnom gimna* stičkom ili sportskom društvu. Mi ponavljamo, da smo daleko od kakvih prigovara, a još manje os udi* vanja, ne uzimamo smelosti ni da re* šavamo na ovome mestu to pitanje, ili da stavimo kakve konkretne pred* loge, pokrečemo samo pitanje disku* sije i studiranja radi. Neka se pozva* niji o njemu izjasne. Naša jc misao, da bi Sokolstvo postiglo mnogo i mnogo većeg i har* moničnijeg uspeha, kada bi, pored vežbaonica, posvetili veču pažnju so* kolskoj biblioteci, auditoriji, u kojima bi u nizu sistematski organizovanih predavanja upoznali i zadojili naše naraštajce sa onim, o čemu svaki So* ko treba da ima odredeni i širi po jam, a u duhu sokolske ideologije. Da prosvetni odbori smisjljeno, organizo* vanom kulturnom, a po mogučnosti i humanitarnem akcijom omoguče so* kolskoj brači, da u našim sokolanama trenira ne samo svoje mišice, nego i svoju umnu i duhovnu snagu. Celična mišica, sokolska svest i plemenitost sokolskog karaktera to su naši zadaci! Za postignuee prvog činimo sve i uspevamo. Naš ideal i dužnost nam nalažu, da svu pažnju posvetimo načinima i sredstvima za postignuee i ona posled* nja dva sa našeg gledišta najvažnija zadatka. PRAVILNIK SOKOLSKOG DRUŠTVA I SOKOLSKE ČETE izišao je iz štampe i dobije se kod Jugoslovenske Sokolske Matice LJUBLJANA (NARODNI DOM) uz cenu od Din 2‘50 po komadu. Davnašnja je bila želja Sokola, da u vojsci za vreme svoga služenja stal* nog kadra dobiju izvesno skračenje obaveznog roka službe, ali je ta davnaš* nja želja ostvarena tek stupanjem na snagu Zakona o osnivanju Sokola kra* ljevine Jugoslavije od 6. decembra 1929. godine, kada je starešina Sok o* la kraljevine Jugoslavije postao Nj. V. Prestolonaslednik Petar. U prvom broju službenog vojnog lista za 1930. god. objavljena je ured* ba o olakšicama u pogledu služenja u kadru za članove Sokola kraljevine Jugoslavije, koja je obnarodavana u sedmom broju »Službenih Novina«. Po ovoj uredbi članovi Sokola kra* ljevine Jugoslavije pri njihovom slu* ženju u stalnom kadru imaju sledeče olakšice: 1. Otpuštanje iz kadra i pre ot* služenog roka, na koji je po Zakonu 0 ustrojstvu vojske i mornarice regru* tovan. 2. Prvenstveno unapredenje u či* nove u kadru po ispunjenju i ostalih zakonskih odredaba za unapredenje. 3. Prvenstveno unapredenje odno* sno predlaganje za unapredenje po ispunjenju i ostalih zakonskih odre* daba u činove u rezervi. 4. Dobijanje otsustva radi učestvo* vanja u sokolskim javnim vežbama, utakmicama i sletovima i pored otsu* stva po čl. 57. Zakona o ustrojstvu vojske i mornarice. 5. Prvenstveno dobijanje _ dužeg otsustva predvidenog članom 57. Za* kona o ustrojstvu vojske i mornarice, a po ispunjenju i ostalih odredaba po* menutog člana. Svim ovim vrstama olaksica mo* že se koristiti svaki član Sokola kra* ljevine Jugoslavije, koji kao vezbac pro vede u sokolskom društvu, ili so* kolskoj četi ne p reki dno najma* nje 5 godina, i sa uspehom završi pro* gram potrebne pripreme. U neprekidnih 5 godina računa se 1 vreme, koje član provede i u kate* goriji naraštaja. Prema tome, član Sokola kraljevi* ne Jugoslavije, koji želi, da se koristi predvidenim olakšicama za vreme svo* ga služenja vojske u stalnom kadru, treba: a) da do dana regrutovanja za službu u stalni kadar provede n e p r e* kidno pet godina kao vežbač u ma kome sokolskom društvu Saveza So* kola kraljevine Jugoslavije ili sokol* skoj četi; , b) da kao vežbač sa uspehom za* vrši program potrebne pripreme. Izuzetno, mladi član Sokola kra* ljevine Jugoslavije, koji je regrutovan u ovoj 1930. godini. može se koristiti olakšicama navedenim u uredbi o olak* šicama u pogledu služenja u kadru pod uslovom: a) da je do dana regrutovanja za službu u vojsci proveo neprekidno tri godine kao član vežbač Jugosloven* skog Sokolskog Saveza, Hrvatskog So* kolskog Saveza, Jugoslovenske Orlov* ske Zveze iSrpskog Sokola »Dušan Silni«. b) da je u vremenu regrutovanja član Sokola kraljevine Jugoslavije kao vežbač; c) da proverom u sokolskom dru* štvu, u kome se nalazio u vremenu re* grutovanja, i proverom u sokolskom društvu, u kome če provesti vreme od dana regrutovanja do dana stupanja u stalni kadar, dokazano, da ima uslove za uživanje olakšica, t. j. ako se doka* že, da je dovoljno sokolski izvezban i vaspitan. Najvažnija olakšica prepisana uredbom, a koja ima ekonomsko pri* vredni značaj, kako za one koji če se njome koristiti, tako i za drzavu, jeste skračenje vremena sluzenja u kadru članovima Sokola kraljevine Ju* goslavijc, koji ispunjavaju uredbom propisanc uslove, t. j., koji do dana regrutovanja provedu u sokolskim clru* štvima ili sokolskim četama nepreki* dno pet godina kao vežbači, i sa uspe* hom završe program pripreme. Po pomenutoj uredbi članovi So* kola kraljevine Jugoslavije, koji su po Zakonu o ustrojstvu vojske i mornari* ce regrutovani na puni rok službe, u stalnom kadru služiče tri meseca manje od odredenog im punog roka službe. Članovi Sokola, koji ispune uslo* ve propisane uredbom, a regrutovani su na puni rok službe u kadru, otiči če svojim kučama ranije, nego li što če se otpustiti njihovi vršnjaci, koji su s »jima istog dana stupili u vojsku na otsluženje punog roka službe u ka* dru, a nisu Sokoli. Po uredbi o olakšicama u pogledu služenja u kadru Sokolima, članovi Sokola kraljevine Jugoslavije, koji su po Zakonu o ustrojstvu v. U svim društvima, koja životare, obično se nade na jednog ili najviše dva mlada brata, koji imaju nešto poj* ma o prednjaštvu i uz >to najbolju vo* lju i nameni, ali i oni su površni, te na njima počivaju sva odelenja i, jer su »mladi« daje im se obično jednog »starijeg« brata za načelnika, koji če »održavati disciplinu« jer ti prednjači nemaju autoriteta. Uprave vidc sve to, govore, ali ne nastoje pomoči. Dok prednjači zatraže održavanje prednjačkog tečaja (jer vi.de i sami da nisu vodenju potpuno dorasli), ili tra* že ma koji izdatak, odmah cela graja na njih. »Trošak za ovo, trošak za ono« i »nema sc mogučnosti«, te opet ostane sve po starom. Uzmimo da pročelnih glazbe %&'■ traži bilo kcji izdatak, odmah se sva \rata otvaraju i tu nema rikakevih zapreka, pa bar se društvo i zadužilo, jer muzika daje svake nedelje konce* rat, koje gradanstvo vrlo rado duša, dok vežbaonica ni uz najbolju volju ne može da dade dva puta godišnje akademiju, koju često puta gradan* stvo nerado gleda. Da nabrajam razne primere, su* višno je, jer svaki onaj, koji je zašao ili, bolje rekavši, pogledao u dušu ovih duštava, moči če da ih mnogo i mno* go nabroji. Daklc, tko je odgovoren za živo* taranje? jugoistečnoj Poljskoj, davolski kre* sovi, koje pale Sloveni Siovenima na pogibao Slovenstva... Žalosna im majka! U deset sati bili smo u Kozlovki. Pozdraviše me brat Aleksander Za* moyski, sin Adamov i sestra Jad\vi* ga, načelnica poljskih Sokoliea, Alek* sandrova žena, i grofica Potočka, se* stra pokojne Marije Zamoyskc. Večera se uz poljsku votku i ju* goslovensko vino i uz slovcnsko*so* kolske razgovore produljila do dva sata ujutro ... Opet smo raspravljali Sestra Jadwiga Zamoyska o bezobraznom komunikeju italijan* skih novina o sukobu »Morosinija« sa »Karađorđem«; poljsko ministarstvo spoljnjih poslova, razume se, taj ko* munike nije dalo službenoj agenciji na objavljanje, nego Sokolu na odgo* vor. Poljsko je Sokolstvo odmah i da* lo pr neian odgo-oi. Drugog dana ujutro starosta brat Adam Zamoyski pokazivao mi je naj* Obletnica puljske tragedije Osudjeni sa procesa u Pulju: u sredini + Vladimir Gortant gore Viktor Bačac i Živko Gortan, dole Dušan i Vekoslav Ladovac Dne 17. o. m. navršila se godina dana, otkako je nasilnom smrču uga* šen jedan mladi život, i to samo zato, što je taj život bio prožet neodoljivom ljubavlju prema svojoj napačenoj zem* Iji, prema svom mučeničkom narodu i prema svom po tudinu proganjanom i zatiranom jeziku. 16. oktobra 1929.- g. izvanredni fa* šistički sud u Pulju, pod pretsedanjem jednog »generala od trideset godina«, Cristinija, osudio je petoricu sinova našega naroda. Vladimir Gortan osu* den je na kazan smrti, a njegova četiri druga, 22=godišnji Viktor Bačac, 24* godišnji Živko Gortan, 19*godišnji Du* šan Ladovac i 17=godišnji Vekoslav Ladovac svaki na 30 godina teške tam* nice. Sledečega dana, 17. oktobra u 6 sati jutrom, u okolici Pulja odjeknuo je’ plotun ... Kobaridski junači gadali su u leda ... Rumena krv mučenika orosila je tu napačenu istarsku grudu. Fašističko olovo ubilo je telo, ali duh naroda nije moglo da ubije. Našemu narodu nije to jedina žrtva, podnosio ih je on kroz vekove živeči u gorljivoj veri, da žrtve krvlju prinesene radaju suncem njegove slobode. Puljskoj tragediji sledila je ona na Bazovici i ceo kulturni svet spoznao je žalosnu istinu, kako žive jugoslo* venski živalj u Istri. Lišen svih naj* elementarnijih prava i izvrgnut naj* strašnijim nasiljima, taj narod sve to mučke i sa bolnom strpljivošču pod* i nosi, verujuči, da če ipak jednom po* j bediti istina i pravda. BENDIŠ IVANKO (Kotor); Prosvetni rad u Sokolu Kroz naše sokolane već je za* brujio život. Otpočeo je rad, koji je bio večinom kroz vreme letnih me: seci prekinut. To je rad na vaspitanju tela. No koliko je to važno, isto tako je važno da vaspiiamo i duh naše dece, našega naraštaja i našega član* stva. O vrednosti toga vaspitanja ni* je potrebno da trošimo mnogo reči. 0 tome smo na čistu. Samo treba pri* sukati rukave i otpočeti. Mesto da od nedelje idemo na kojekakve zabavi* ce, u kavane, mnogo ćemo 'lepše uči* niti da okupljamo omladinu u soko* lane i da se s njome porazgovorimo. Mnogi se izgovaraju da ‘ne znaju ka* ko će i odakie če otpočeti, što če zgodno uzeti za predavanje. Svako društvo ima svoga prosve* tara i svoj prosvetni odbor. O vaj treba da se okupi i donese program rada Slušajuči pozdrav kojega je uputio naš Kralj prigodom predaje zastave Savezu Sokola kraljevine Ju* goslavije, uočio sam u tom divnom pozdravu ceo program sokolskog pro = svetnog rada. Na temelju Kraljevskog pozdrava možemo da izvedemo pro* gram naših predavanja. Lvo ih: 1. Sokolstvo je zdravi vaspitač omladine. 2. Sokolstvo je pobornik brat* stva i ljubavi. 3. Sokolstvo je zatočnik velike jugoslovenske misli. 4. Sokolstvo je nosilae viteškog 1 nacionalno^ duha. 5. Sokolstvo razvija i jača pla* men rodoljubja i plemenitog o duše v* I j en ja. Na XVIII. sednici izvršnog od* bora Saveza SKJ, medu ostalim, pod-neo je i brat dr. Pavlas svoje mišlenje o novo j podeli Saveza na župe. Nje« gov predlog glasi doslovce ovako: 1. tla se mesto dosadašnjih so* kolskih župa, teritorija jedne župe proširi na administrativnu teritoriju svake pojedine banovine. 2. iDa se ovako proširena župa podeli na okruge, kao administrativ* ne i tehničke jedinice sa odredenim delokrugom. 3. Da se teritorija okruga ustano* vi uz prethodno saslušanje sadanjih župa, uzimajuči u obzir geografske i saobračajne prilike. Iako če o tome definitivnu odlu* ku doneti savezna glavna skupština, ipak moramo več sada stavljati svoje primedbe, jer če iza skupštine biti prekasno. Na prvom mestu pod vlačim, da ni najmanje ne dvojim u savesnost brata dr. Pavlasa, čak što više, dubo* ko sam uveren, da je bratski Savez u njemu našao najpodcsniju ličnost, kojoj može poveriti ovako delikatno pitanje, ali... brat dr. Pavlas če mi dozvoliti da sokolski razglobim ovo »ali«. Moje je skromno mišlenje, da je podela Saveza na župe po banovinama najkomotnije, ali ne i najkorisnije rešenje ovog važnog pitanja. Ovako je slično postupao i pevački Savez prigodom osnivanja pevačkih župa. Uzeo je neku staru geografsku mapu na kojoj su bila naznačena teritorija pojedinih narečja u našoj državi i, da ne bi dalje razbijao glavu, odredio je da granica pojedinog narečja bude ujedno i granica pojedine pevačke žu* pe. Zbilja, vrlo su dosjetljivi, oni koji donose ovakova rešenja. Ja sokolski Savez pretpostavljam svim ostalim, pa sam uveren. da če i on ovoj stvari posvetiti naročitu paž* nju, da ne če sam preuzeti odgovor* nost za eventualni neuspeh, nego da če otvoriti anketu i tražiti detaljna mišlenja svih društava, i!i da če nji* hove delegate pozvati na saveznu glavnu skupštinu da se skupa s njima posavetuje o najpravednijoj i najko* risnijoj teritorijalnoj podeli Saveza na župe. Kazati če neko: zašto anketa i čemu delegati društava, kad na savez* nu skupštinu dolaze delegati y.upa? Zato, Sto su i sada u sedištima bano* vina i sedišta župa pa bi mnogi bez razmišljanja UL o! o O je najmoderneje urejena in izvršuje vsa tiskarniška dela od najpreprostejšega do najmodernejšega/Tiskašolske,mladinske,leposlovne in znanstvene knjige/ Ilustrirane knjige v enobarvnem ali večbarvnem tisku/Brošure in knjige v malih in največjih nakladah / Časopise, revije in mladinske liste/Okusna oprema ilustriranih katalogov, plakatov, cenikov in reklamnih listov/Lastnatvornicašolskih zvezkov / Šolski zvezki za osnov., mešč., sred.šole/Risanke, dnevniki, beležnice/ Notni papir/Zvezki za okroglo pisavo l 0 REGI ST ROVAN A ZADRUGA S OGRANIĆENIM JAMSTVOM opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuče eiljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - program aiskog, uzgojnog i propagandistickog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije. Komisijska prodaja odora sviju kategorija. NASLOV- JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI l)OM TELEFON BROJ 25-43. - POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831 Zahtevajte ceniki Izdaje Savez Sokol. kraljevi«. J-g...»v«e