KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 20 (2)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. septembra 1923.
PATENTNI SPIS BR. 1248.
Firma Knorr-Bremse A. G., Berlin.
Ubrzač kočenja.
Prijava od 5. septembra 1921.	Važi od 1. novembra 1922.
Pravo prvenstva od 17. decembra 1915. (Nemačka).
Kod ubrzača kočrnja, što su do sad objavljeni, kojima se prevodi vazduh iz sprovodnih cevi pri početku kočenja u neku prenosni! komoru, ispušta se vazduh iz prenosne komore, čim ventil za upravljanje, odnosno ubrzač kočenja dodje u položaj propuštanja t j. čim se povrati u položaj mirovanja. Onda se komora puni uvek na novo vaz-duhom, čim se ventil za upravljanje dovede opet u položaj kočenja, dakle i onda, kad kočnica nije bila prethodno potpuno napuštena. Radi toga se s jedne strane traži mnogo veća količina vazduha i s druge strane bivaju suviše veliki stepeni kočenja odgovarajući većem opadanju pritiska u sprovodnim cevima. Ovo se pojavljuje naročito neugodno kod takvih kočnica, kod kojih bilo kojim od poznatih pomoćnih srestava moguće, neko delimično popuštanje kočnice, pošto pri svakom povisivanju (pojačavanju) kočenja, pre koga je bilo delimično popuštanje kočnice, biva suviše jako ponovno dejstvo komore za prenos. Ova mana se otklanja ovim izumom time, da nad vezom sprovodnih cevi sa komorom za prenos, vlada neki ventil, na koji utiče pritisak kočničke stubline, koji se tek onda opet otvori, kad prestane dejstvo kočničke stubline, dakle posle potpunog popuštanja kočnice.
Crtež pokazuje šematski neki izveden primer za neku kočnicu sa jednom komorom i to pokazuje:
Sl. 1 kočnicu u popuštenom stanju i si. 2. istu u pritegnutom stanju (kočenja). Iz sprovodnih cevi L za kočnicu, koje idu skroz, ulazi sabiven vazduh, koji je pušten u ove
cevi, (ulazi) kroz odvodnu cev /, u komoru I ventila S za upravljanje, ovaj sabiven vazduh gurne klip a za upravljanje sa razvod-nikom b u desni krajni položaj i onda udje kroz žljeb, koji je udešen na poznat način, u komoru II i u pomoćni sud za vazduh H, koji je u vezi s ovom s komorom II i. Sa ventilom za upravljanje spojena je čevlju g, kočnička stublina B, i to je u nacrtanom primeru na si. 1. cev g, šupljinom razvod-nika b u vezi sa cevi / koja vodi ka spo-Ijašnjem vazduhu. Na isti način se postavi veza komore V naprave za zatvaranje D, pored komore K za prenos koja je spojena sa ovom (komorom У), sa cevi s čevlju e i šupljinom razvodnika b. Naprava za zatvaranje c, kao i diferencialni klip d1, d2, koji je s ovim u vezi Ovaj diferencialni klip razdeljuje sagradu naprave za zatvaranje u komore III, IV i V. Komora bi je spojena sa čevlju h sa kočnicom stublinom, komora IV je spojena rupama izbušenim na sagradi, sa spoijašnjim vazduhom, i komora V je spojena kao što je već gore pomenuto, sa komorom K za prenos. Klip g kočničke stubline je spojen na poznati način sa kočničkim mehanizmom kola.
Izvodi li se neko kočenje, ispuštanjem vazduha iz kočničke sprovodne cevi L koja prolazi skroz, onda se umanjuje pritisak u komori 1 ventila za upravljanje, radi čega se prenese klip a sa razvodnikom b u položaj kočenja, predstavljen na si. 2. Pri tome se odvodna cev /2 koja dolazi iz kočničke sprovodne cevi L, spoji šupljinom razvodnika b sa cevi e, sa komorom V i sa komorom K.
Din. 2.
Vazduh iz sprovodne cevi ispuni prema tome odmah komoru K, radi čega se ubrzava na poznati način prenos dejstva kočenja na ostala kočnička uredjenja. Istovremeno ulazi sabiven vazduh iž pomoćnog suda H za vaz-duh u cev g koju otkrije razvodnik b, ispuni kočničku stublinu B i istera klip i u desno. Pri tome se slobodna cev h, koja vodi ka komori III tako, da sabiven vazduh koji sidje u kočničku stublinu, stigne i pod klip г/2. Čim u komori III naraste dovoljno pritisak, izdigne se diferencialni klip d,, d2 i zatvori ventil c, kao što je nacrtano na si. 2. Pošto je površina klipa d2 višestruka od površine klipa ć/j, tako ostaje diferencialni klip ć/(, d2 i time i ventil c, tako dugo u položaj nacrtan na si. 2, dok klip i kočničke stubline stoji u položaju kočenja, dakle i tako dugo, dok se kočnice sasvim ne popuste. Pri tome je shodno celji, ali nije potrebno, da se ulaz u odvodnu cev h, nadzire (upravlja) klipom i. Pri pravom odmerenju diferencialnog klipa t/,, d2 dovoljno je takodjer, kad je cev h direktno u vezi sa cevi g. Pri tome treba da se uzme u obzir da izravnavanje pritiska izmedju vazduha u kočničkoj sprovodnoj cevi L i izmedju komore za prenos K, nastaje
vrlo brzo, dok pritisak u kočničkoj stublini raste znatno polaganije.
Izprazni li se potpuno vazduh iz kočničke stubline i iz cevi e, onda izlazi vazduh i iz cevi h, i iz komore III. Sabiven vazduh koji je još zatvoren u komori K pomera onda klip d1 nizdole, otvori ventil c tako, da sad i komora K isprazni potpuno od sabivenog vazduha cevima e i /. Prema smislu se može ovo uredjenje upotrebiti i kod drugih kočnica, naročito i kod kočnica sa dve komore sa sabivenim ili sa razredjenim (isisanim) vaz-duhom. Pri tome je potrebno samo da se upotrebi odgovarajuća razlika pritiska koja dolazi u obzir za kočenje kod kočnica sa dvema komorama sa sabiven ili za razredjen (isisan) vazduh za zatvaranje ventila c.
Patentni zahtev.
Ubrzač kočenja sa nekom komorom za prenos koja prima pri poćinjanju kočenja vazduh iz sprovodnih cevi, naznačen time, da se veza sprovodne cevi sa komorom upravlja (nadzire) nekim ventilom ili tome ravnim na koji utiče pritisak kočničke stubline.
Ad patent broj 724S.