Poštarlna plaćena u gotovu
Cena 1.— Din.
UiSII
^ИШаашидмиииишмиииишмишиишмммммиммммммми 1 mininii мааи——		
glasila saveza sokola kraljevine		JUGOSLAVIJE
čuvajte Jugoslaviju!	Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski fah 342 • Telefon uredništva 30-866 i 26-105, uprave 30-866 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •	Beograd, 4 avgusta 1939 God. X • Broj 31.
SOKOLSTVO ZNA SAMO ZA BORBU I POBEDU!
Kad bismo pošli samo za poklonicima uspeha, ili za malo dušnicima, pa pover ovali da sila ili nered ima ju definitivno da slave pobedu nad redom i pravicom, morali bismo, sami od sebe, raspustiti ne samo Sokolstvo, več i svako drugo idejno, kulturno, humano i rodoljubivo udruženje. U takvom svetu imali bi oprav dan ja samo čopori ili bande za navalu i otimačinu, a ljudsko dru s'v° bi ličilo sasvim na prašumsku džunglu.
Sila i nered su hiljadu puta triumf ovali u svetu, pa je ipak misao pravde, poretka, slobode i napretka, koračala stalno na-Pred. Koliko li je silnih neprijatelja imao naš narod, i koliko li je nepravda pretrpeo, pa je ipak postigao i slobodu i ujedinjenje.
. Pmteranom idealizmu mnogi su verovali čak, da ta nezavisna i uJedinjena Jugoslavija pretstavlja definitivni i savršeni oblik na-c,°ualnog života Jugoslavije, pa da su n j ime rešeni svi problemi, odstranjene sve brige i borbe i izvojevane sv e pobede. Zato pak st o im zbil ja života iz dana u dan ukazuje da prebrzo »rešeni« ProbIemi stvaraju recidive i da se aveti prošlosti ne otstranjuju samo dobrom voljom, očajavaju i boje se da svi njihovi ideali ne dodu u opasnost da propadnu.
Realni idealisti, — a takvi treba da su Sokoli, — ne veruju, 'uedutim, uopšte u ikakav savršeni oblik u ljudskom društvu, niti u neke definitivne pobede. Stvaranjem Jugoslavije mi smo se oslo-bodili tudinske državne vlasti i našli se svi na okupu, ali time se nismo oslobodili unutrašnjih nedostataka, niti spol j ni h intriga i apetita. Značilo bi da Jugoslavija vrlo malo vredi, kada bi nas drugi pustili da bez briga uživamo u svojoj nezavisnosti; kao što bi značilo da jugoslovenstvo takoder malo vredi, kada bi udarilo u jadikovke što ne može bez borbe da uživa u plodovima godi-ne 1918.
Nismo mi jedi na zemlja gde se treba vračati na stvari, ko je su se vec davno činile rešene, čitav svet je danas u tom položaju. Sloboda savesti, jednakost rasa i 1judi, — činile su se pred dva-deset godina kao nešto što bi samo ludaci mogli da ne priznaju; pa če ipak trebati još teških napora da se savlada današnja reakcija. Ali da če ta reakcija biti savladana, o torne nema nikakve sumnje! I što je još važni je, nova pobeda slobode i jednakosti ispraviče sve greške ko je su pratile prvu pobedu i ko je su stvarno omogučile recidivu reakcije.
Tako je i sa pobedom osnovne sokolske misli, — jugoslovanstva! Trenutačno ovo može da izgleda u nazadovanju, a m°gu da uslede dogadaji, koji če malodušnicima izgledati i kao Poraz jugoslovenstva; dok če sve to u stvari biti seme za jaču hjcgovu pobedu ! Raspeče na Golgoti je pretstavljalo poraz samo Za one koji se razbegnu pri prvom udaru; dok je za ljude veli-*m energija i jake vere, baš taj »poraz« pretstavljao polaznn mčku ka najvišoj pobedi. U takvim vat rama ono što je zdravo °kupija se i jača, a ono što je bilo nezdravo i konjunkturno, i što više smeta nego li koristi, otpada i čisti se! Jugoslovenstvo se rodilo kao borbeni pokret, a Sokolstvo, pogotovo, pa ono treba da se raduje svako j prilici za borbu, jer če u borbi nači novih Sr>aga i mogučnosti za nove pobede.
Ima dogadaja, a političkih pogotovo, koji su izvan naših moči. Sokolstvo ima o njima svoje mišljenje, ko je rezultira iz njegovih osnovnih načela; i glavni je njegov cilj da u bilo k o j j m prilikama i dogadaji m a ono o si g u r a 1 b o r b o m i zv o j št i sebi neograničeno pravo da se za svoja osnovna načela bori! Incidenti, koji se javljaju tu i tamo protiv Sokolstva, naročito u poslednje vreme, otkad se govori o novim političkim promenama u Jugoslaviji, pokazuju da se svuda ne misli tako i da se ti dogadaji oče-kuju čak kao neka vrst signala za neograničenu i nekažnjenu hajka na sve što je jugoslovensko i sokolsko, u nekim krajevima.
Oni koji tako misle, uveriče se, medutim, da se grd no va mju I Pre svega, mi ne verujemo da ima i jed nog trezvenog poli-tičkog faktora u Jugoslaviji, bio on danas na vlasti ili u opoziciji, Pa niti na vrhovnom vočstvu grupa gde se tako misli da bi mo-gao ozbiljno da veruje da bi se bezakonjem i šilom dalo išta sre-diti, i da bi antijugoslovenstvo moglo da se instalira kao zvaničan kurs u državi ko ja se zove Jugoslavija I A drugo: Mi Jugoslovani, naročito mi Sokoli, ne tražimo drugo, nego zakonitost, red 1 slobodu za svoj rad. Niko neče biti sr etniji od nas pokažu li se Promene o ko j ima se govori, korisne i za delov e i za celinu, niti cc Sokolstvo išta u tom pravcu ometati. Naprotiv, sve što je ko-risno za Hrvate, jednako kao i za Srhe iSIovence, i sre što zai-sta sreduje prilike u Jugoslaviji, pomagače I Ali nikako neče dopustiti a p s u r d, da se pod vidom tobožnjeg smirivanja i sre-aivanja proVodi borba protiv jugoslovenstva i Sokolstva!
Sokolstvo je svesno svog osnovnog gradanskog prava, da njegov rodoljubivi rad treba da bude zakonom zaštičen ? d m a k o j e legalne vlasti, pod bilo k o j i m 'z me n a m a i u m a k o j e m kraju J u g o s 1 a v i je. Ono veruje da če tako i biti! Ali sem te dobronamerne vere, ono v. er u j e i u se, u svo j u od 1 uč n o st, borbenost ' s n a g u ! Ono če se, ne samo braniti, nego i odbraniti i samo
Visoko odlikovanje Nj. Kr. Vis. Kneza Name-snika Pavia
Nj. Vel:	engleski Kralj Dorde
VI. predao je u Bekingmanskoj pa-lati u Londonu, Nj. Kr. Vis. Knezu Namesniku Pavlu visoko odlikovanje, ORDEN REDA PODVEZICE, kojim je odlikovao Kneza Namesnika za vreme Njegovog boravka u Londonu,
Одговор Савеза бугарских Јунака на изјаву захвално-сти Савеза Сокола K. Ј.
На изјаву захвалности, коју је Савез Сокола K. Ј. после IX све-јуначког слета у Софији, упутио Савезу бугарских гимнастичких друштава „Јунак“, одговорио је братски Савез Јунака писмом ове садржине :
ДРАГИ БРАТЕ СТАРЕШИНО,
Савет савезне управе радује се, што су браћа Соколи задовољни са пријемом са наше стране за време IX свејуначког слета. Вашу изјаву захвалности коју сте нам послали сматрамо као акт добрих и брат-ских односа између Сокола и Ју-нака.
Уједно благодаримо на љубазнои позиву за учествовање на Вашем II југословенском свесоколском слету у Београду 1941 године у нади, да ћемо моћи узети на њему учешћа, као и Ви на нашем јуначком слету.
Примите наше срдачне јуначке поздраве!
Здраво!
POČETAK SAVEZNE PROSVETNE ŠKOLE
Ovogodišnji opšti tečaj savezne prosvetne škole počeče u nedelju 6 avgusta. Tečaj če se održati u Študentskem domu, gde če biti sme-šteni i učesnici tečaja. U tečaj se pojavilo 76 učesnika iz sviju župa. Značajno je, da u ovogodišnju savez-nu prosvetnu školu dolaze i dva brata Junaka iz Bugarske.
Пред 6 септембар
Прибдижује ce и ове године 6 септембар, велики соколски и на-родни дан и празник, дан рођсња нашег милог, младог Краља Петра II, узданице народа, нашег узви-шеног брата Старешине.
Дан рођења нашег Краља треба да буде и ове године дан славе васколнкога народа широм про-стране и миле Отаџбине наше, а и ван њених граница, ма где се он налазио од краљевских двора до најмањих и најзабаченијих сеоских колеба по планинама. Тога дана нека заборавимо и ситне и круп-нее дневне бриге. Нека он буде свечан и велики и по делима и по мислима и no осећајима. Нека из дубине наших душа потску топлс искрене и скрушене молнтве Богу, а сва срца нека су прожета нај-лепшим и најнежнијим осећањима за дуг и срекан живот и плодну будуку владавину младога Краља, за добро и срећу Краљевског Дома, наше државе и целога на-рода. Нека нам у свечаности тога драгога дана зраци сунца буду топлији и сјајнији. Нека нам цвр-кут и песме птица буду веселији; нека гласови звона, шумови река, тишина или хука планина, мир равница, шареннло и мирис цвеећа — све око нас, — буду јединстве-на хармоннја и снмфонија посве-ћена народном љубимцу — њего-вој узданици,
Безбројни скупови и састанци у храмовима, по соколанама, на вежбалиштима, у дворанама и по слободним пољанама у целој зе-мљи, у свој великој соколској породици нека су посвећени и де-лима и мислима и оеећањима дич-ности н срећи младога Краља.
Нека томе свечаноме дану прет-ходи стално озбиљан савестан н напоран рад. Мислнмо још од са-да каквим лепим и достојним при-редбама тај дан да дочекамо и пропратимо. Припремајмо их и ра дујмо им се. Радујмо се њином у-Чинку на крпљеше и јачање на-родне снаге, чување традиције и стварање снлне вере у бољу и
т
т
Sa sleta u Sofiji: vežbe naših članova
od sebe! U interesu opšteg mira ono može da otrpi po koji insult neodgovornih i zavedenih, ali ako primeti da to postaje sistem, ono ima načina, pozicija i snage, da prede i u protunavalu, te da izvojšti pobedu. To treba da se zapamti na svima stranama.
Ako u Sokolstvu ima po neki malodušnik, za njega možda može, da se čini, da za Sokolstvo nastupaju teška i opasna vremena. Ali malodušnici nisu nikada bili za Sokolstvo merodavni. Sokolstvo je pokret borbenosti i vere, pa če zato svi oni koji zai-sta imaju srce i oko sokolovo, ma ko im navestio borbu, dočekati taj napadaj takvom željom da se bore i da pobede da če svaki protivnik brzo izgubiti volju da se sa Sokolstvom hvata u koštac!
срећнију будућност.
У свима местима где постоје со-колске јединице или и где их не-ма, али где је само неколико бра-ke н сестара чија срца за народ топло куцају, чнја свест у даљнну захвата а бнстре очн далеко виде, већ сада се треба припремати за овај народни празник. Организо-вати и сабрати све соколско члан-ство. Потсетити и све друге на-родне организације, школску и ваншколску омладину, мајке и се-стре, очеве и браћу, да сс сви скупе и заједнички припрсмс за прославу Краљевог ро^еидана. Програми треба да буду одабра-ни, достојни дана и љубљене лич-ности. Цркве треба за тај дан да су тесне и премалене.
У времену смо кад и највећи народи прегледају своју прошлост, прибирају снагу и окупљају се око извора своје снаге. И ми, у години помена пет и по всков-ног судбоносног догађаја, вели-ких жртви, и последица тога до-гађаја, посматрајмо тешку про-шлост и нз ifae стварајмо наук за садашњост и будукност.
У припремама за прославу Кра-љевог ро^сендана осмотримо прво наш посведневни рад^ Испитајмо да ли смо испунили своје дуж-ности. Да ли смо достојни да бу-демо учесницн те свечаности? Припремимо се да и ове године, поред других дужности, испитамо nrra смо урадили на пољу Сокол-ске Петрове петолетке. Изложимо тога дана успехе, али признајмо и неуспехе! Пренимо се и новим напорима надокнаднмо што смо пропустили! Не чекајмо ни часа! Време не пролази, него на крилима лети. Прошле су три годнне, а о-стале само још две. И оне ke про-летети. И ове године све братске жупе треба да пошаљу Савезу тачне податке својих јединнца о извршеним пословима Петрове пе-толетке. И ове године и Савез и жупе и све јединице треба 6 сеп-тсмбра да објаве резултате и о-вога и другога свога рада.
Мислимо на то, јер се тај дан
приближује!
арх.
м.с.
Uzajamna letovanja bugarskih i jugoslovenskih studenata
Inicijativom jugoslovensko-bugarske lige u Beogradu i bugarsko-jugoslo-venskog udruženja u Sofiji več nekoliko godina jugoslovenski študenti provode svoj letnji odmor na Crnom moru a bugarski študenti na Jadranu. Ovoga leta u Burgasu i Varni letuje 110 jugoslovenskih studenata i stu-dentkinja. Cetrdeset bugarskih studenata i studentkinja, članova akademske sekcije bugarsko-jugoslovenskog udruženja u Sofiji, otputovalo je pod vočstvom pretsednika sekcije g. Ilije Mlečkova preko Beograda za Dubrovnik. U Dubrovniku i u Cavtatu oni če provesti trideset dana, a zatim če u-činiti desetdnevni izlet po jugoslo-venskoj obali Jadrana.
IZ UPRAVE
PROŠLOM BROJU PRILOŽILI SMO ČEKOVNE UPLAT-NICE, PA MOLIMO PRETPLAT-NIKE, KOJI NAM NISU PLA-TILI DUŽNU PRETPLATU DA TO ŠTO PRE UČINE.
Posle slavlja Sokolstva na Jadranu
Sušak, koji je do Oslobođenja pret-stavljao jednu nialu, neznatnu varo-šicu, za poslednjih 20 godina pretvo-rio se u jednu modernu, naprednu, evropska varoš. Taj naš biser na pla-voin Jadranu potpuno je iznienio u-logu sa predratnom Rijekom. Od O-slobođenja do danas Sušak se upo-terostručio, kako u svom stanovni-štvu, tako i u svojim veielepnim, modernim gradevinama. On dostojno obavlja svoju nacionalnu dužnost na ovoj važnoj tačci naše 'Otadžbine.
Ko je Sušak poznavao pre 20 godina, pa ga sada poste toga vremena prvi put vidi, ne može se oteti utisku ponosa, divljenja i radosti. Narodni dom — oblakoder koji se sada dograduje pa nova srpsko-pravo-slavna crkva u vizantiskom stilu, koja se sada takode dovršava, asfaltirane sve ulice čak do Trgata, zatim novi Sokolski dom na Trsatu, isto u dogradnji, — sve to i još mnoge druge premene, dokazuje nam, da je naš Primorac sposoban na sve žrtve i napore, kada su u pitanju naši za-jednički, jugoslovenski interesi. Ovo ističemo sa naročitim ponosom i zadovoljstvom, jer znamo sa kakvim se sve teškoćama bori naš vredni narod na Primorju, gde nema bačkih ravnica, gde se svaki pedalj zemlje noktima ore, gde su sami krš i go-iet, — ali gde je srce i duša svakog našeg Primorca i Pripiorkinje, puna rodoljublja, i gde su vredne žuljevite ruke naših vrlih pomoraca i njihovih žena i sestara, koji svi ne znaju niti mare za prolazne strasti i slasti, več sve svoje snage, i umne i fizičke.ula-žu i troše jedino za dobrobit svoga roda i svoga doma — za dobrobit i napredak našeg plavog Jadrana, koga oni čuvaju i vole kao oči u glavi.
Mi, koji smo bili na veličanstvenom slavlju primorskog Sokolstva na Su-šaku, mi iz unutrašnjosti zemlje — iz Vojvodine, koji živimo pod mnogo povoljnijim ekonomskim prilikama, zadivljeni smo moralnom, kulturnom, privrednom i nacionalnom snagom naše drage brače na obalama plavog Jadrana.
Ne možemo zaboraviti onih spontanih ovacija hlijada i hiljada Sušača-na i Sušačanki kada je prolazila impozantna povorka, sa šumom sokolskih zastava i masotn od desetine hiljada sokola i sokolica, njihovim gor-dim gradom, koji su pokazali svoiu svest i snagu i dali dokaza, svima i
svakome, da osečaju i da žele da Sušak i ceo naš Jadran bude i ostane naš — jugoslovenski. Mi ovde možemo izraziti samo naše duboko žaljenje, da ima još nekoliko zanesenjaka ,koji nisu u stanju da razliku-ju stvarnost od fikcije, dobro od zla, koji neče da gledaju svojim očima i misle svojom glavom. Ali je uteš-no to, što smo se uverili da je to jedna neznatna mamina, i po broju i po mentalitetu, koja se gubi u mo-ru svesnih jugoslovenskih rodoljuba, koja če uskoro potpuno nestati, jer če im stvarnost jednom otvori oči.
Kao dokaz zrele 'svesti i dubokog jugoslovenskog osečanja, naveščemn ovde jedan tipičan primer ljubavi i odanosti Sokolstvu i jugoslovenstvu Na maloj železriičkoj stanici, Draga, na dprnaku Sušaka, naš večernji voz, u kom nas je bilo svega nekoliko sokola, koji smo .se poslednji vračali svojim dalekim domovima, — sačeka-la je jedna grupa omladine sa punim rukama cveča, prolazeči pored voza i klicajuči »živili sokoli«, tražeči od vagona do vagona nekoga kome če da predaju to cveče u znak ljubavi i bratstva. Kada smo se nas nekolici-na javili sa prozora da smo sokoli, izlivu radosti i sreče nije bilo kraja. Sve su se ruke ispružile prema nama sa puno srdačnosti, pružajuči nam cveče sa željom, da ga ponesemo kao uspomenu svojini domovima, u znak žarke i iskrene ljubavi i odanosti Sokolstvu i njegovim i-dealima. Ovaj divni gest malih i neznanih bio je dirljiv do suza, i on se nikada ne može zaboraviti. Mi smo o njemu prepričavali
sve do kuče, a njihovo cveče sačuva-čemo kao svetinju. Znamo da ovo nije usamljen slučaj i da ih je bilo mnogo ovakvih i sličnih, ali ga je vredno zabeležiti, kada se zna da ovi naši mili Dražani imaju u svojoj sredini i takvih koji to nerado vide, te da se usled toga izlažu neprijatelj-stvima. A baš u torne i jeste dokaz’ koliko je velika i koliko je duboka ljubav ovog malog, sitnog čoveka za našli lepu, veliku i nedeljivu Jugoslaviji!, koji je došao u vreme, kada nije zakazan nikakav predviden doček ne, mareči za posledice, jer je sve-stan da čini samo ono što je dužnost svakog ispravnog patriote. Za nas iz ovih krajeva, je ovaj divni čin, pri samom odlasku, bio nezaboravan, pa smo poneli najdraže uspomene sa našeg plavog Jadrana. Brači Dražanima i sestrama Dražankania neka je za to naša najdublja i najsrdačnija hvala. Ukaže li nam se prilika, ako ne dnugde i pre, a ono na našem opštem slavlju u Beogradu 1941 godine, svakako čemo imati prilike da im to uzvratimo.
Iz ovog kratkog prikaza, može se lako naslutiti, sa kakvim sve poteš-kočama ima da se radi na sokolskom polju u krajevima, gde je naš narod najrasniji, najnapredniji i najbolj i rodoljub. Pa kada se te teškoče uoče i uporede sa napretkom koje Sokolstvo tamo ipak postiže, tada se našoj brači na Jadranu mora odati puno priznanje i divljenje, i mora izazvati kod sviju nas osečaj, da nam je dužnost da im uvek i u svemu budemo na pomoči na širenju i jačanju naše sokolske, jugoslovenske i slovenske misli, na čuvanju i očuvanju našeg
—	jugoslovenskog Jadrana.
Pavle Kvaić -- Crvenka.
Sa sleta u Sušaku: sokolske konjiče u povorci.
Рад Соколског дру-штва Скопље Н ■ Ханријево
Завршено је прво полугође со-колског рада у 1939 години у дру-штву Скопље П Ханријево. На-челништво је у току овог полу-гођа спре.мило и извело:	успелу
теловежбену академију, друштвене утакмице и спремило чланство за жупСке утакмице, на којима је оде-љење чланова однело као победни дар заставу Блаженопочившег Кра-ља Александра, а одељење женског нараштаја пехар. Просветни рад друштва био је за сваку похвалу. Прикупивши око себе младе, агилне и полетне соколе и соколице, дру-штвени прсветар је ванредно успео организовати и иоделити просветни део рада.
Друштво има своје отсеке, позо-ришни, музички и излетнички, који активно раде и показују велики у-спех. Позоришни отсек, коме на че-лу стоји бр. Добривоје Говедарица, редовно сирема и приказује позо-ришне комаде. Музички отсек је нараштајски и прочелник му је бр. Ђорђе Стојановић. Излетнички от-сек води бр. Панче Стојчевић, пред-н,ак. Отсек је досад извео 8 успелих излета. Друштво има своју читао-ницу, која прима више листова, а књижница располаже са великим бројем одабраних књига. У овој го-дини набављено је 53 нових књига, док је чланству раздељено, као rio-клон, 104 књиге.
Просветни одбор је досад одр-жао три седнице и пет литерарних састанака. Друштво издаје нараштај-ске зидне новине и друштвени лист „Соко Скопље II”, који излази је-данпут месечно. Чланови просвет-ног одбора редовно су држали го-воре и предавање. Укупан број при-редаба, које су за ових шест ме-сеци изведене, износи 21.
Соколско друштво се не задржа-ва на резултатима које је досад по-стигло, већ he још активније наста-вити и у будуће. Друштво ради и на Петровој петолетци, али само са личним заветима, који су обухвати-ли и радове већег обима, као што је подизање воћњака, корисних објеката, остваривање задужбинских завета и томе слично. Технички део рада воде у друштву бр. инж. Во-јислав Пајић и сестра Јованка Па-јић. а просветни бр. Вл. Покорни-Салабов.
Utakmice avionskih modelara u Londonu za pehar Nj. V. Kralja Petra II
U Londonu su održane druge nie-dunarodne utakmice za izradu avionskih modela za Pehar Nj. V. Kralja^
Petra II. Utakmice je priredilo U' druženje engleskih avionskih modela-
la. Ove godine pehar su osvojili Francuzi, koji su zauzeli prvo mesto. Drugu nagradu dobili su Englezi, treču i četvrtu Nemci, a petu JugO" sloveni. Glavna nagrada pehar Nj-V. Kralja, predan je pobednicima na svečanom banketu, kome su pored takmičara prisustvovali brojni engle-ski odličnici medu ostalima i mini-star avijacije Kingsley VVood. Naro-čito je zapažen govor lorda Watfiel-da, koji se toplini rečima zahvalio Nj. V. Kralju Jugoslavije na pažnji> koju ukazuje ovoj grani športa. P°' kazao je prisutnima fotografiju sa svojeručnim potpisom Kralja Jugoslavije i rekao: »Predaja toga dara jeste za mene jedan od najsvečanijih trenutaka moga života. Fotografij3 mladog jugoslovenskog Kralja s njegovim potpisom ostače mi u najdra-žem sečanju do konca moga života-Zatim se je lord Watfield s Kraljevem slikom u ruci fotografisao za-jedno sa našim poslanikom u Londonu Dr. Subotičem, što su nazočni pozdravili s velikim aplauzom. Izrečeno je još nekoliko govora, posle kojih je supruga ministra Wooda predala pehar pobednicima.
Бугарски Јунаци у Батајници
Соколско друштво Батајница, при-редило је претпрошле среде јавнИ наступ, коме су присуствовали као гости група бугарских Јунака иЗ Перника. Они су дошли у Батајни-цу, да узврате посету батајничкиМ Соколима, који су били гости браће Јунака у Пернику за време свејУ" начког слета. Велики број гледалЗ-ца срдачно ,ie поздравило браћу Ју-наке, манифестујући за југословен-ско-бугарско брагство.
Старешина друшгва бр. Никола Мудрић, приредио је у част гостијУ ручак, коме су присуствовали и де-легати соколских друштава из Ста-рих и нових Бановаца.
Браћа Јунаци посетили су и Савез Сокола Краљевине Југославије гдс су били срдачно поздрављсни.
Utisci sa puta od Varne do Splita
Preko sedam hiljada Sokola i Sokolica iz svih krajeva naše prostrane Jugoslavije pošlo je na slet »Junaka« u Sofiju.
Po svršetku sleta večina se naših vi atila u domovinu, ponesavši u svojim srcima najlepše impresije iz bratske Bugarske i lepe Sofije. Kako je Zetska Plovidba ponudila Sokolima vanrednu priliku da, »Lovčenora« plove od Varne do Splita uz vrlo niške cene, to se je prijavio velik broj Sokola, tako da svi nisu mogli biti primljeni na brod. Pre odlaska stigli smo da razgledamo Varnu »kraljicu« Črnoga Mora, da uživamo u kupa-nju i na plažama, čiji je pesak ne-nadmašiv, da posetimo Sv. Konstantin, itd.
Stari manastir Sv. Konstantina na-lazi se u prekrasnom parku, a može se bez preterivanja reči da je cela ta okolica park; jer je tu flora i vegetacija bujna, pa su tu izgradene raskošne vile, oficirski domovi i veliki sanatorij. Tu su i kupališta i plaže kakve se samo poželeti mogu. Izmedu Varne i Sv. Konstantina na-lazi se Evsov-grad, carsk' dvorac, koga smo putem iz autobusa videli.
»Lovčen« iz Varne isplovio je sa 13C- Sokola i Sokolica.
U Bospor smo ušli oko 8 č., tako da nam je izmakao veličanstven prizor »izlaz sunca na Bosporu«. Ipak je put kroz Bospor vanredan užitak, jet duž cele evropske obale prostiru se gradiči; kao Bejikdere i raskošne vile, koje su se prosule kao jato belih golubova u bujnom zelenilu
črno- i belogorice, te tropskog drveča. Nasladivali smo se ovim vidikom koji se je potencirao sve više i više, dok nam se konačno nije ukazala pred očima divna panorama Carigrada. Taj prizor je teško opisati,
—	to se mora videti i doživeti! Preko hiljadu visokih, vitkih minareta, tih večnih spomenika starog osman-lijskog carstva, uzdižu se ponosno nebu pod oblake. Iskrcali smo se oko
9	č., 14 jula, a na keju več su čekali vodiči i naša kolonija. Naše poslanstvo poslalo nam je odličnog vodiča, starog profesora istorije, koji nam je na' francuskom jeziku objasnio što treba sve da vidimo i kuda da po-demo. Odvezli smo se preko Galate mosta u stari Stambul. Stigli smo do starog zida, gde je Konstantin Dra-gaš poginuo braneči vizantijski Carigrad pred turskom invazijom. Tu se spustismo u staru Chora džamiju, pre stari hriščanski hram iz 5 veka, koji se odlikuje prekrasnim freskama i mozaikom, a poslužio je kfio model za Aja Sofiju. — Zatim se spu-stismo starini, strmim i razvaljenim ulicama do džamije Sulejmana Veli-čanstvenoga, X sultana muslimanskog carstva. Posle ove posete stigli smo na stari Septimijev hipodrom. Ošini tri obeliska koji se tu uzdižu osamljeni, ne ostade ništa od svega blaga i mramora stare umetnosti. Prvi je obelisk cara Theodozija II, izgraden 1550 g. pre Hrista, za doba Faraona Thutmesova,, te je prenesen ovamo iz Egipta. Gornji je deo obeliska visok 30 m a isklesan iz jednog komada
ervenoga granita. Drugi je obelisk Konstantina Porfirogenita, gorostas istih dimenzija kao i prvi. Treči se obelisk nalazi u sredini izmedu ova dva i prikazuje trojaku zmiju. Ta je starina iz 5-tog veka pre Hrista, a ovamo ju je dao preneti iz Grčke car Konstantin Veliki iz Apolonova hrama. Visok je 5 metara sa.29 ser-pentinastih zavijutaka, no danas je bez glava i vratova. Ovaj obelisk je pravo remek-delo stare helenske arhitekture i umetnosti. Od hipodroma uputili smo se u »Plavu džamiju« Sultana Ahmeda I. Divan ovaj mu-hamedanski hram odlikuje se sa 6 visokih minareta. Ahmed je liteo time da nadmaši i samu Aja Sofiju, koja ima 5 minareta. Sjaj i raskoš toga hrama neda se opisati, zable-štilo nas je plavetnilo fajanse svo-dcva i stena, kao i divan mramor i slonova kost —- a sve je to mmu-ciozno i umetnički izvedeno.
Prepuni utisaka stigli smo konačno u Aja Sofiju, taj stari vizantijski hram cara Justinijana. Pred ulazom opazili smo krasnu mramornu česniu s perzijskim fajansama, koju je pre tri veka dao Ahmed sagraditi. Taj hram nekoč vizantijski, pa niuhame-danski pretvorio je Kemal Ataturk u muzej i dao poskidati svu prevlaku muhamedanskih inskribicija korana i ornamenata da se otkrije umetnički vizantijski mozaik, a to delo još ni danas nije dovršeno. Ušli smo kroz »zlatna vrata« kroz koja su nekoč samo vladari ulazili. Nad ulaznim vratima ukazao se divan mozaik ko-,'i prikazuje Majku Božju; s jedne strane 'car Konstantin prikazuje na
dar model Carigrada; s druge: Ju-stinijan model crkve sv. Sofije. Ušli smo, a osečaj večnosti obuze nas, i oSetismo, da smo nemočni da dokuči-mo svu veličinu i sja.i ovog božan-skog i za večnost gradenog hrama, uvereni, da car Justinijan nije uzalud uskliknuo kad se dovezao u zlatnoj kočiji na posvetu hrama: »Salamone, ja sam te natkrilio!« Preko stotinu zlatnih pilona podržavaju svod, s ko-jega se sja zlatan mozaik. Na figuralnim mozaicima nema glava, jer, kako znamo, muhamedanski liramo-vi nernaju likova, pa su radi toga mnogi mozaici uništeni. Nema toga tko bi stigao u Carigrad a da ne bi posetio Aja Sofiju i ne divio se nje-noj veličanstvenosti. — Odavde smo se vratili na naš »Lovčen« na ručak, da posle podne nastavimo razgledanje Carigrada. — Stigli smo u »Seraj« — to drugo čudo Carigrada. Tu su ri-znice neverovatnog blaga; milijuni bisera, tone zlata i dragulja, što je sve rešilo dvorove, dolame i turbane sultana, pred kojima je drhtao čitav svet. Sve su to svedoci stare slave, moči i bogastva nekadašnjeg osman-lijskog carstva. Sa mramorne terase uživali smo u veličanstven pogled na Bospor, Zlatni Rog, Mramorno More, Galatu, visoku Peru — i čitav Carigrad. Vreme je odmaklo i nije nam više preostalo vremena da posetimo vojni i arheološki muzej, a ni Dolma Bakče, pa se otpustismo u Bezistan pazar. To je ogroman natkriven labi-rant prepun raznih prodavača, anti-kvara; obrtnika i tu se je teško sna-či, a još teže što kupiti. Iza veče-Carigradu, pogledali smo još spome-
nik Kemala Ataturka na Peri i Ta-keimu. Telesno premoreni, a duhoffl obogačeni vekovnim čudesima zaspa1-smo snom pravednika, da se več p° odlasku iz Carigrada u 4 č. ujutro prebudimo i da se divimo izlazu sunca na Mramoriiome Moru.
Kod Galipolja ušli smo u Dardanele i s velikim interesom posniatrali obe obale s mnogim utvrdama i strate-gijskim pozicijama. Tu su naša brača pretresali razne dogadaje iz istorije, jer Dardaneli su od prastarih vremena igrali veliku ulogu u ratnoj isto-riji, ta tu je več i Darije prešao te-snac kod Kalej Sultani je. Nedaleko po izlasku iz Dardanela evo i stare Troje, koju smo tek dogledom pro-matraii, pošto je udaljena od obale. Plovili smo duž malo-azijske obale, u< otok Mitilenu do Smirne, gde smo stigli 16 ujutro. Smirna je veliki lučki grad, uz obalu, lep i moderan s mnogo parkova i zelenila, pa je tu i vrlo lep spomenik Ataturka Keinal-paše. Po obroncima gore prostire se stari grad sa svirn karakteristikama orijenta. Na vrhu brda su stare razrušene utvrde, do kojih smo se teško uzverali. — Posle podne ostavili smo Smirnu; te je naš »Lovčen« pronienio pravac na zapad — u Evropu, gde nas čeka ostrvo Vid u Jonskom moru, sa »Plavom grobnicom«, u koju čemo da položimo venač i odamo pošti! herojima, koji snivaju večni san u dubinama mora, nakon što su dali živote za slobodu Otadžbine, koju uživati nisu mogli...
(Nastaviče se)
A. Ćelap
Sa „Lingijade“ u Štokholmu
Kako je več »Sokolski Glasnik« ja-vio- priredene su u glavnom gradu švedske, Štokholmu, svečanosti pod mienom »Lingijada«, u proslavu sto-godišnjice smrti csnivača švedske gimnastike. P. H. Linga.
Proslava je imala dva dela: svečani i radni. Od 20 do 23 jula prirejeni su nastupi pojedinili naroda, a
24	do 28 jula bio je svetski gi-mnastički kongres. Od 29 jula do 4 ■avgusta prireden je medunarodni radni logor, koga je organizovao Švedski gimnastički savez, u Malma-Hedu, nedaleko Stokholma.
»Lingijadu« j"e otvorio, kako smo javili, švedski Kralj Gustav Adolf, na velikoni Olimpijskem stadionu, na kome su 1912 godine oaržane O-•impijske igre. Stadion može da primi 35.000 gledalaca. Od 21 do 23 jula bili su nastupi pojedinili naroda, isto-vrenieno na Stadionu i na četiri mesta ^ Štokholmu, -na pozornicama. Na Stadionu su nastupale velike grupe vežbača i vežbačica sa elementima švedskih prostih vežbi i to odjednom najviše po 500, a najmanje po 75 vežbača. Te nastupe izveli su švedski, norveški, danski, finski i nemački vežbači. Sve ove nacije prikazale su vezhu po Lingovom sistemu, bez sPrava, šem nemačkih vežbača, koji su nastupili sa programom po kome Su Pored prostih vežbi izvodene i vežbe na spravama i igre po ne-mafkom sistemu.
Nastupi na pozornicama bili su u-glavnom prikazi metoda primene Lingovog gimnastičkog sistema, koci Pojedinili naroda. Gotovo svi naro-111 Pokazali su vežbovne časove sa Jaznim grupama vežbača i vežbačica, raznih godina starosti. Ovakve prikaze dale su Švedska, Norveška. Danska i Velika Britanija. Sem toga prikazale su visoke škole za telesno vaspitanje iz Poljske, (Varšava). Madžarska (Budimpešta), i Ru-munije (Bukurešt), pojedine nove
delove iz programa svog rada. Pod geslom »Od detinjstva do starosti«, prikazali su Nemci pregled njihovog telesnog vaspitanja.
Na svetskom kongresu telesnog vaspitanja održano je 50 referata iz svih područja telesnog vaspitanja, n. pr. o istoriji, organizaciji, higijeni, eksperimentalnoj fiziologiji, psihologiji i ostalim problemima telesnog vaspitanja.
Ova su predavanja delimično pro-pračena filmovima i diskusijama. Govorili su priznati kapaciteti medu ostalim čuveni fiziolog prof. Thun-berg, Dr. Gaulhofer, Dr. Diem, L. Brouha i drugi. Na zaključku kongresa izrazili su svi delegati želju, da se ovakvi kongresi održavaju po mogučstvu svake 4. godine, prilikom Olimpijskih igara. Za požaliti je, da na ovom Kongresu nije bilo ni jednog referata o Sokolstvu i njegovom delovanju i da Sokolstvo nije prikazalo pred ovako velikim forumom pret-stavnika 34 naroda svoj rad.
Od svovenskih naroda, kongresu i Lingijadi prisustvovali su delegati iz Češke (4) i veliki.broj Poljaka, a iz Jugoslavije bila je delegacija Mi-nistarstva fizičkog vaspitanja naroda, na čelu sa načelnikom ing. Milivojem Vuk-Aračičein i članovima prof. Ulagom, Dr. Smodlakom i sestrom Milkom Šepa. Opština grada Zagreba poslala je prof. Dr. Bučara, člana Medunarodnog Olimpijskog odbora i poznatog našeg stručnjaka prof. Vladimira Jankoviča. Poljsko Sokolstvo zastupao je br. Fazanovič, načelnik Saveza, načelnica Galaševska i zam. načelnice s. Fazanovič, Češko Sokolstvo zastupala je s. Svobodova.
U pomenutom radnom logoru u Malma-Hedu bilo je oko 500 za-stupnika raznih narodnosti. Tu su najpoznatiji švedski stručnjaci vodili časove švedske gimnastike, a pojedine grupe naroda prikazivale su svoj način telesnog vaspitanja.
Milica Šepa
ft
iiтш
Sa »Lingijade«: delile nacija.
1* Брат Војислав Тодоровић
^ Београду je умро у 56 г. ста-Рости, бр. Boja Тодоровић, коњич. Чук. у пензији. Као Соко показао се У сваком погледу, вредан, ревно-Сан, примеран и идеалан. Није би-л° соколске дужности које се он Не би ирихватио и коју неби нај-^авеени је извршио. Као члан У-пРаве Соколске жупе Београд са-flaljHBao je од 1937 године марљиво
предано. Код његовог секолског Р^да осећало се увек право, иоште-Ио и добро соколско срце. Био је прочелник социјалног отсека жупе и као такав учинио много на ху-маном пол>у. Подигао је жупску со-Колску коњицу до завидне висине 4 У њој активно сарађивао све до своје тешке болести. И као тежак ^олесник интересовао се соколским РаДом и водио бригу о своме ме-3Имчету .соколској коњици.
Ча седници Управе жупе од 2 м. његова је смрт топло коме-
о.
^ориеана. Сахрана је обављена ју-после подне.
Нека је слава и вечни помен РатУ Воји Тодоровићу !
Slovačko Sokolstvo u Americi
Slovenska tjelocvična jednota Sokol
u Americi, koja danas, nakon zatirane Sokolstva u Slovačkoj, pretstavlja jedinu organizaciju slovačkog Sokolstva u svetu, sastavljena je iz 17 žu-pa, od kojih se neke nalaze na sa-mom severoistoku Američke Unije, tri se nalaze u samoj državi Njujork, 6 župa se nalazi u Pensilvaniji, dve u Ohiju i jedna u Koloradu. Sem toga postoje još dve samotne jedinice u Kaliforniji, jedna u Kanadi i jedna u Floridi. Slovačko Sokolstvo u Americi broji ukupno 211 jedinica odraslog članstva, i uz njih 177 gnezda sokolskog naraštaja. Od članskih jedinica, 166 ih je čisto mu-ških, 43 čisto ženske i 8 zajedničkih.
Prema broju članstva, največe je društvo u Ford City, koje broji 280 članova, pa za njim tolaze društva u Taremtum, Newark, Bridgeport, Njujork, Kleveland itd ,koja sva imaju od 200 do 270 članova. Velika večina društava broji preko 100 članova. Od ženskih društava je takoder najbroj-nije ono u Ford City, koje broji 208 članica.
Sokolovac, — letovalište jugo-slovenskih Sokola
Inicijativom sokolskog društva Tivat i sokolske čete Radviči, sokolska župa Cetinje preduzela je akciju, da se jedno od najlepših mesta na Jadranu, maleni zaliv Pržina, na sa-mom ulazu u Boku Kotorsku, pretvori u stalno sokolsko letovalište na moru. U ovom nastojanju, župa je bila svesrdno pomognuta sa Strane vojnih i civilnih vlasti. Naročita je potpora ukazana sa strane komandanta divizije na Cetinju, generala br. Varjačiča i komandanta Boke Kotorske, generala g. Aračiča, koji su omogučili da se ova lepa zami-sao provede u delo, te da ovaj lepi kutak Jadrana, na samom ulazu u zaštitnu bazu naše ratne mornarice, u divni bokokotorski zaliv, postane gnezdo sokola i rasadnik jugosloven-ske sokolske misli na Južnom primorju.
Sokolsko društvo Tivat, otkupilo je iz svojih sredstava jedan kompleks zemljišta na samoj obali, i na njemu podiglo paviljon u dužini od preko 20 metara, koji je samo prva etapa onoga, što se namerava da stvori u okolini ovog terena. Na-ime, opština Radviči, poklonila je Sa-vezu Sokola Kraljevine Jugoslavije i prenela u njegovu svojinu, jedan ogromni kompleks zemljišta od oko 10 hiljada kvadratnih metara, na kome zemljištu biče izgradeni stalni paviljoni od strane sokolskih župa pa i pojedinih jedinica. Projekte za ove paviljone, u koje bi preko leta dola-zilo članstvo na odmor izradio je br. Lah mornarički kapetan iz Tivta, jedan od najagilnijih pionira u radu na izgradnji Sokolovca. Na taj način bi Sokolovac, kojim imenom je nazvano ovo letovalište, po-stao zborno mesto naših sokola iz svih krajeva naše otadžbine za vreme žarkih letnjih dana.
Sokolovac ima sve uslove da postane uzorno letovalište svih jugoslo-venskih sokola. Njegova plaža pokri-vena je najfinijim peskom kakvog još ima jedino Hercegnovi, sa idealnim prilazom i divnim izgledom na otvo-reno more. Kada ovo letovalište bude potpuno uredeno, moči če da se meri i sa najčuvenijim svetskim kupa-lištima. Za sokole ovaj zaliv ima još jednu veliku i dragocenu prednost, što je nenaseljen i odvojen od bližih večih naselja. Najbliže naselje je selo Radviči, 2 km. udaljeno od Sokolovca. Ova srečna okolnost omo-gučiče ostvarenje zamisli organiza-tora ovog sokolskog letovališta, da sokoli provedu u njemu za vreme letovanja takav život, koji če se za-snivati potpuno na principima sokolske ideologije, sa svima sokolskim vaspitnim metodama.
Sokolovac je počeo da živi kao sokolsko letovalište 17 jula, kada ie došlo na letovanje stotinu beograd-skih sokola, pripadnika sokolskog društva Beograd 1, da u njemu provedu mesec dana sokolskog života u divnoj prirodi, na obali našeg Jadrana. Toga dana prvi put je zalepr-sala sokolska zastava na malenom zalivu Pržini, zabeleli se šatori i od-jeknula pesma »Sokolskom snagom svom«... Počeo je jedan novi život, dostojan sokola, u kome če oni da nađu odmora i da pribave nove snage za dalji rad. Dotadašnji zaliv Pržina postao je tim danom Sokolovac u punom smislu te reči, da ostane to za uvek.	M.N.
ČASOVNIČAR i JUVELIR
M. MITROVIČ
TERAZIJE 22 (do Moskve)
ima: švajcarskih ča-sovnika za ruku j džep, zlatnog nakita, kristala, srebra, pehara i plaketa.
Braći i sestrama popust
Cene vrlo solidne. Stručon rad
Traiite cene za Izradu klinaca i znaiaka.
Kratke vesti iz našeg Sokolstva
Načelništvo Belomanastirskog sokolskog okružja priredilo je 30 jula u Kneževu okružno lakoatletsko takmičenje, peto po redu. Na takmi-čenju je učestvovalo 29 takmičara: 20 članova i 9 naraštajaca iz sokolskih jedinica: Belog Manastira, Kne-ževih Vinograda, Jagodnjaka, Br. Vrha-Šećerane. Takmičenje je vodio načelnik okružja, a od strane načel-ništva župe prisustvovao je br. Albin Petelin i od domačeg društva br. Miloš Popovič, zamenik društvenog starešine. Takmičenje je bilo dobro or-ganizovano, zašto ima mnogo zasluga kneževačko Sokolsko društvo, koje je za ovu svrhu uzorno uredilo svoje letnje vežbalište. Prisustvovao je lep broj gledalaca, koji su s intere-šovanjem pratili takmičenje. Rezultati takmičenja:	1) Kneževo 87;	2)
Jagodnjak 20; 3) Kneževi Vinogradi 17; 4) Beli Manastir 16; i 5) Branjin Vrh - Šečerana 6 bodova. Ovo takmičenje služilo je ujedno kao pri-prema za župsko lakoatletsko takmičenje, koje če se održati 27 avgusta u Borovu. Sa samim tak-mičenjem možemo biti zadovoljni, tim više što je u ovogodišnjem tak-mičenju pokazan napredak prema rartijim godinama. Ovaj rad je po-hvalan, jer se gaji ova lepa i korisna telovežbena grana, koja najviše od-govara duhu našeg naroda, a to su u stvari naše viteške narodne igre, koje se mogu ubrajati u prvi red vežbi odbranbenosti.
*
Sokolsko društvo Sarajevo, pokre-nulo je akciju za održanje šofersko® tečaja za Sokole. Tečaj če biti be splatan za članove, a imače cilj, da što veči broj članova osposobi za u pravljače motornih vozila, kako bi se stvorio kadar mladih ljudi, koji če u slučaju potrebe poslužiti narodnoj odbrani, gde bude največa potreba. Ujedno če im to koristiti i u dnev-nom životu.
*
Oko 50 sokola i sokolica društva Skoplje-Matica, letuje ove godine na Ohridskom jezeru. Gradsko poglavarstvo u Skoplju dalo je u ime pomoči sokolskom društvu 10.000 dinara za uredenje logorske spreme. Sokoli in-goruju pod šatoriitia i imaju svog kuvara. Starešina i voda logora je br. Milojkovič, prosvetar društva.
*
Sokolsko društvo Soko Banja, priredilo je uspešnu javnu vežbu, na ko-joj su nastupile sve kategorije članstva. Prisutno članstvo i brojne gle-daoce pozdravio je lepim govorom starešina društva br. Radovan Jelič. *
Sokolska četa Markovci, kod Ptuja, rodnog mesta nezaboravnog brata Dr. Ljudevita Pivka, zavetovala se u okviru Petrove petoletke, da če sa-graditi svoj dom. Marljivošču svega članstva taj je zavet ostvaren. Svečano otvaranje doma izvršiče se 3 septembra. Nadamo se obilnom po-setu brače i sestara, koje če da do-•čeka raširenih ruku rodno mesto velikoga Pivka.
*
Sokolsko društvo Poljčane, otpoče-
lo	je sa gradnjom sokolskog' doma. Sve kategorije članstva sudeluju pri gradnji, obavljajuči svesrdno potrebne radove. — Društvo sprema javni nastup 3 septembra. — Rad društva plodan je i na ostalim poljima. Tako je prošle nedelje prireden zajednički idejni izlet na Boč. — Praznik slovenskih apostola Sv. Cirila i Meto-dija proslavilo je naše društvo u za-jednici sa Prosvetnim društvom.
*
Sokolsko društvo u Rogaškoj Slatini, sagradilo je društveni dom, koji če biti jedan od najlepših sokolskih domova. Dvorana za priredbe duga je 18 a široka 11 metara. Društvo se nalazi na pragu proslave dvadesetgo-dišnjice,, kojom če prilikom biti obav-ljeno svečano otvaranje doma.
*
Sokolsko društvo Škofja Loka, priredilo je uspešni javni nastup, kome je prisustvovalo mnoštvo gledalaca. Kao gosti učestvovali su sokoli iz Gorenjske, Selške i Poljanske Doline.
Nastupila je i jedna četa naše narodne vojske, koja je bila burno pozdravljena. Nastup je završen sa tačkom »Domovini zdravo« i peva-njem »Hej Sloveni.«
*
V sokolski župi Novo mesto, ki je
najmanjša po številu edinic se je dne
25	julija ustanovila nova sokolska četa v vasi Trebeljno nad Mokronogom v Mirenski dolini. Mirna je prijazna gorska vas, ki je odaljena od vsakega kulturnega središča. Vendar tudi ta oddaljena vas noče zastajati v kulturnem napredku, zato so mladeniči te vasi izrekli željo, da bi ustanovili sokolsko četo, kjer bi se urili v telesnih vajah in tudi kul-
Sokoli u Trebeljnom pozdravljaju zastavu.
turno izobraževali. Tej hvalevredni želji je ustreglo domače učiteljstvo, ki stremi za vsakim napredkom kra-ja, kjer’ službuje ter stopli v stik z matičnim društvom v Mokronogu, ki je pozdravilo željo po napredku in nacionalni izobrazbi gorske mladine. Tako se je vršil dne 25, junija na Treblejnem ustanovni občni zbor mlade sokolske čete z zletom mokro-noškega sokolskega društva ter tudi drugih društev obširne Mirenske doline. 2e v dopoldanskih urah se je vršil ustanovni občni zbor, ob navzočnosti zastopnikov matičnega društva in sokolske župe, ki je že pokazal s kako resnostjo in stvarnostjo so mladi ljudje pripravili mladi sokolski četi ugodna tla za lep napredak in razvoj sokolske misli. Popoldne od 15 uri pa je prikorakala na Trebeljno krepka sokolska četa, navdušeno pozdravljena od domačinov. Marsikatero oko je radosti zasolzilo ob pogledu na krepke in ponosno stopajoče Sokole in Soko-lice, naraščaj in deco, ki je takoj po prihodu natopila k pozdravu državni zastavi. Brat matičnega društva dr. Stane Škulj je spregovoril o pomenu in »važnosti Sokolstva, zastupnik župe pa je v imenu župe čestital mladi četi želeč je najboljšega napredka. Takoj nato se je pričela telovadba vseh oddelkov, pri kateri so nastupili že tudi nakateri domačini. Vaje so prav lepo in skladno izvajali v splešno zadovoljnost številnega občinstva. Mladi sokolski četi želimo krepkega razmaha in vstrajnega dela po sokolskem geslu:	»Le	naprej
brez miru!«
*
Sokolska četa Borovac, župa Zagreb, priredila je svoju V javnu vežbu, na kojoj su sudelovala društva, Nova Gradiška i Okučani i čete Pak-lenica, Rajič, Ladevac, Vrbovljani. Sa izvedbom programa brojni gledaoci toliko su bili oduševljeni da su vež-bači na spravama morali da ponovo izvode svoje tačke.
*
Sokolsko društvo Kamnik, prosla-viče na svečan način 35-godišnjicu svoga rada. Društvo je osnovano 1904 godine, akcijom nekoliko narodnih boraca. Za prvog starešinu izabran je br. Dr. Alojz Kraut, koji je društvo vodio do 1914 god. Prvi načelnik bio je brat Ivan Polak. Početkom rata društveni rad je zapeo, ali u novembru 1918 godine društvo počinje pu-nim tempom da radi na svim poljima. Broj članova premašuje 200 i sve više raste. Društvo je pristupilo akciji za gradnju svog doma. Ovogodišnji javni nastup održače se 13 avgusta, kao uvod u proslavu 35-godišnjice.
*
Sokolsko društvo Ljubljana-šiška,
organizovalo je za svoje članove tro-nedeljno letovanje u Ljubnom, na Gorenjskom. Sokoli su smešteni u ta-mošnjem sokolskom domu.
L
Sfrana 4_______________________________SOKOLSKI	GLASNIK__________________________ COd.	X	—	broj	31
Iz slovenskog sveta
IZ ČESKO-MORAVSKOG PROTEKTORATA
Zbog uvrede nanesene češkoj naciji, osuden je nezaposleni zidarski rad-nik Fran Eigner iz Plzena, od Strane jednog nemačkog krivičnog veča, be-zuslovno na 3 meseca zatvora. Sud je presudu motivirao time, »da je kaz-na zbog toga tako visoka, kako bi svakome bilo jasno da se ne radi o nekom lakom prestupu.«
*
Češki »Statistički Vesnik«, u posled-njoj svesci objavljuje statistiku izbe-glica na 1 juna o.g. Prema toj statistki, na teritoriji Češke i Moravske bilo je ukupno 192.291 izbeglica, od toga 9737 nezaposlenih. Večina izbeglica je češke narodno.sti (161.149), Židova (9.537), nemačke (5.955), slo-vačke (1.315), ukrajinske (358) i poljske narodnosti (125). Ostali su druge narodnosti. Prema državnom podan-stvu, izbeglice su bile podeljene ova-ko: 178.871 bivših čehoslovačkih podanika, 10.360 stranih podanika i 3.060 bez državnog podanstva. Od bivših čehoslovačkih podanika je 77.570 mu-škaraca, 8.652 žene i 26.069 dece ispod 14 godina.
*
»Velkischer Beobacher« donosi pismo jednog Nemca o Pragu, koji kaže, da je u Pragu dosta starih zgra-da, koje Nemci ljube, ali malo ljudi koje bi mogli voleti: »Osobito prija' tan život za Nemce u Pragu nije. S nekakvom tihom grozom idemo praškim ulicama, gde za nas nema lagodnosti. Gdegod stupimo, opažaju nas neprijateljske oči. Naravno da to nije prijatno. Čudimo se da smo ostali sa Cesima tako tudi, iako mi ljubimo ovaj grad, kako ga ljube i oni. Čo-vek bi mislio da če ta zajednička lju-bav izatkati niti zanosnog zajednič-kog života izmedu nas. Medutim, sve više izgleda da Cesi ljube Prag sa nekom svojom posebnom nama tu-dom i nerazumljivom ljubavlju«.
Komentarišuči ovaj dopis, sarajevska »Jugoslovenska Pošta«, kaže:
»Ta posebna ljubav Ceha jasna je. Prag je, naime, prestonica njihove domovine.«
RAZNO IZ KORUŠKE
»Koruški Slovenac« javlja, da je Pliberški pokrajinski voda nacional-socijalističke stranke, zabranio slo-venački materinski dan u Vogrču. Za brana je motivisana time, da su proslave materinskog dana pridržane samo nacional-socijalističkoj Stranci. List dalje javlja da je društveni ko-mesar Istočne Marke raspustio slo-venačku vatrogasnu četu u Št. Jakobu, koja je bila poslednja slovenačka vatrogasna četa u Koruškoj i jedna od najstarijih u državi.
»Koroški Slovenec« takode javlja da na Baškom jezeru logoruje kolonija nemačkih daka iz inostranstva, večinom iz Madarske i Jugoslavije. Đaci slušaju svaki dan predavanja raznih prvaka nacional-socijalističke stranke.
IZ KARPATSKE UKRAJINE
Kako javlja »Nues Wiener Tag-
btat«, osnovan je u Užhorodu parlamentarni klub madarsko-ruskih narodnih poslanika. Klub je uputio rezoluciju madžarskoj vladi u kojoj se traži, da vlada diplomatskim pu-tem preduzme sve kako bi neki kra-jevi naseljeni karpatskim ukrajinci-ma, koji sada pripadaju Slovačkoj, pripali natrag Madarskoj. Radi se o krajevima u istočnoj Slovačkoj do Poprada.
Iz načelništva Saveza SKJ
Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda objavilo je Natečaj za prijem slušalaca u »školu za telesno va-spitanje«, koji glasi:
»Na osnovu čl. 17 Uredbe o »Skoli za telesno vaspitanje« Ministar fizičkog vaspitanja naroda raspisuje natečaj za 35 muških i 18 ženskih redovnih slušalaca jugoslovenskog državljanstva u prvo godište »Skole za telesno vaspitanje« u Beogradu.
Molbe za prijem u školu šalju se Ministarstvu fizičkog vaspitanja naroda do 25 avgusta 1939 godine.
I) Propisno taksiranoj mofti kandidati treba da prilože: 1) Krštenicu ili uverenje da nije stariji od 28 godina; 2) svedočanstvo o položenom ispitu zrelosti na srednjoj ili njoj ravnoj školi; 3) uverenje poreske vla-sti o veličini neposrednog poreza oca i matere i kandidata ako je po-rezom zadužen; 4) vojne isprave ako je kandidat regulisao vojnu obavezu;
5) uverenje policijske vlasti o vladanju, ako kandidat ne dolazi neposredno iz škole; 6) dve fotografije veličine 6X9 u vežbačem odelu; 7) u slučaju maloletnosti kandidata pi-smenu obavezu roditelja ili starate-lja da če kandidat redovno plačati iznos za izdržavanje i da če nabaviti ličnu spremu (koncept obaveze prilažemo); 8) svoju tačnu adresu (banovina, srez, mesto, zadnja pošta, ulica i broj); i 9) opis života sa na-ročitim obzirom na svoje lično telesno vaspitanje.
II) Kandidati koji če udovoljiti u-slovima ovog natečaja pozvače se na lekarski pregled i polaganje prijem-nog ispita.
III) Kandidati, ocenjeni na lekar-skom pregledu kao zdravi i sposobni, polagače pismeni ispit iz delo-kruga opšteg znanja koje kandidati dobijaju u srednjoj školi sa naroči-tim obzirom na prirodne nauke i do-gadaje na polju telesnog vaspitanja.
IV) Po pismenom ispitu pristupiče praktičnom delu prijemnog ispita na kojem kandidat treba da postigne one uspehe koji budu odredeni u sledečem:
Muški: 1) Trčanje na 100 m, 2) trčanje na 2000 m, 3) skok u vis, 4) skok u dalj, 5) suvanje kugle 7.25,
6) plivanje na 100 m proizvoljnim stilom, 7) vežbe na vratilu, i 8) vežbe na razboju.
Ženske: 1) Trčanje na 60 m, 2) skok u vis, 3) suvanje kugle 4 kg., 4) plivanje na 100 m proizvoljnim stilom, 5) vežba na razboju, 6) kru-govi.
O terminu lekarskog pregleda i prijemnog ispita koji če se održati izmedu 1 i 15 septembra, biče kandidati na vreme obavešteni. — U školu primljeni kandidati kao redovni slu-šaoci dužni su stanovati u školskom internatu i mesečno unapred platiti za izdržavanje u školskom internatu iznos od 500 dinara.
Svi redovni i vanredni slušaoci oba-vezače se kod prijema u školu da če na vreme nabaviti celokupnu jedno-obraznu propisnu ličnu spremu po-trebnu za praktičnu nastavu, a na-ročito: a) 2 para lako-atletskih kratkih gačica; b) 1 par sprinterica; c) 1 duge triko hlače; d) 1 par patika s kožnim džonom; c) 1 par patika s gumenim džonom; f) 3 majice; g) 1 toplenka (trenirka); h) 1 plivače gačice; i) 1 par kopački.
Skolarinu uplatiče u školu primljeni redovni slušaoci dana 15 septembra u sekretarijatu škole.
Izvod iz uredbe sa zakcnskom sna-
gom o »školi za telesno vaspitanje« (Službene novine od 28-111-1939 god.
»Škola za telesno vaspitanje« je viša stručna škola u rangu »Više pedagoške škole«; stoji pod vrhovnom upravom i nadzorom ministra fizičkog vaspitanja naroda. Skolovanje u »Školi za telesno vaspitanje« traje 5 godine (4 semestra). — Slušaoci »Škole za telesno vaspitanje« su redovni ili vanredni a mogu biti mu-škog i ženskog pola. Kao redovni slušaoci primaju se konkursom lica iz gradanstva i vojske koji su svr-šila srednju ili njoj ravnu školu sa svedočanstvom o položenom ispitu zrelosti, odnosno diplomskom ispitu i koja nisu starija od 28 godina. Prednost imaju kod muških ona lica koja su otslužila kadrovski rok. Kao vanredni slušaoci mogu se upisati redovni slušaoci svih fakulteta. Oni se oslobodavaju od nastave iz predmeta koje slušaju na svojim fakul-tetima, a kvalifikacije ove škole po-stižu polaganjem ispita na ovoj školi iz svih izpitnih predmeta. Prijem slušalaca vrši se posle lekarskog pregleda i položenog praktičnog prijemnog ispita. Svi redovni slušaoci dužni su stanovati u školskom internatu.
Slušaoci koji nisu državni pitomci plačaju izdržavanje u školskom internatu. Iznos toga plačanja propi-suje za svaku školsku godinu ministar fizičkog vaspitanja naroda. Krajem meseca aprila svake godine ministar fizičkog vaspitanja naroda svojim rešenjem u granicama budžeta odreduje broj kandidata koji če se naredne. školske godine primiti u prvi semestar o državnom i sopstve-nom trošku. — Kao državni pitomci u internatu primaju se samo oni slušaoci koji su odličnog ili vrlo dobrog vladanja i učenja a siromašnog su stanja. Takvi slušaoci ako su svoje-vlasni, odnosno njihovi roditelji ili staratelji, podnose od suda potvrde-nu izjavu, da če u slučaju neuspeha u školi ili otpuštanja iz drugih razloga, a ne zbog bolesti, naknaditi državi sve troškove internatskog iz-državanja.
O b a v e z a
Mom sinu, mojoj kčeri (štičeniku,
štičenici).................... odobravam
da može stupiti u školu za telesno vaspitanje i obavezujem se, da ču školi svakoga meseca unapred dostaviti iznos od din. 500,— za njegovo, (njezino) izdržavanje u školi i da ču pravovremno nabaviti svu propisnu jednoobraznu ličnu spremu.
Za ispunjenje ove obaveze jamčim moralno i svojom pokretnom i nepo-kretnom imovinom.
Datum
Mesto
Svojeručni potpis (Prezime, ime i zanimanje
roditelja ili staratelja).
Pedeset-godišnjlcu života proslavio je u Trbovlju agilni sokolski radnik br. Dominik Kužnik, koji je dugo godina vršio dužnost društvenog načelnika, vodeči sve kategorije. Neko-ji je od njegovih vežbača postigli su zamerile uspehe na medunarodnim i olimpiskim priredbama. Sokolsko društvo Trbovlje poklonilo je br. Kužniku u znak priznanja i zahvalnosti povodom njegovog jubileja zlatnu so-kolsku značku. Br. Kužnik učestvovao je u radu ostalih nacionalnih organizacija, pa je i danas njihov agi-lan član.
Zgodovinski dan Gornjeradgonskega Sokola
Kolikor skromnejše proslavljen, toliko pomembnejši bo ostal 28 julij v analih tega društva. Na sokolskem gradbenem prostoru se je zbralo številno članstvo, naraščaj in deca domačega društva in sokolstvu naklonjenega občinstva k izvršitvi zgodovinskega akta, ko je društvo na svečan način vzidalo »Spominsko listino« v temelje bodočega doma. Društveni starosta br. Karl Mavrič je v svojem zanosnem nagovoru orisal težkoče, s katerimi se je društvo od svojega početka doslej moralo boriti za svoj lasten krov, za katerega se pravkar gradijo temelji in to na koščku zemlje, kjer je doslej sto-in stoletja gospodaril tujec. Dejal je med drugim: «u trajen spomin in naše sveto zaobljubo, da hočemo ravno na tej skrajno izpostavljeni državni jezikovni meji zvesto izpolnjevati o-oporoko blagopokojnega Viteškega Kralja in velika Sokola Aleksandra I, ter čuvati težko priborjen košček zemlje na tem obronku Slovenskih goric, polagam v temelj tega doma to spominsko listino, ki naj priča poznim rodovom, da hočemo mi Sokoli vedno verni ostati našemu prvemu starešinu in mlademu Kralju Petru II, ter domovini Jugoslaviji.« Svoj govor je končal z vzklikom Nj. Vel Kralju in vsemu Kraljevskemu domu, nakar so navzoči zapeli »Hej Sloveni« in »Le naprej!« Predsednik gradbenega odseka br. br. Cividini Stane je zatim prečital original besedila vzidane spominske listine, katera začne: »Močan mora biti, kdor hoče lomiti silo viharjev!«
Po konačnem aktu je sledil ogled doslej izvršenih del, nakar je br. starosta zaključil to za naše obmejno sokolsko trdnjavico pomembno zgodovinsko slavnost.	St.
_ \
Zanimljivosti iz doma i sveta
»Sarajevska »Jugoslovenska Pošta«:
javlja:
Pariški »Temps«, dnosi »manifest francuskih intelektualaca za Cešku«, u kome se pored ostalog kaže i sledeče:
»Mi francuski intelektualci, pripa' dajuči najrazličitijim partijama i grupacijama. želimo da stavimo do znanja češkom narodu o našem osečaju dubokog bola i duboke skrušenostt konstatujuči da Francuska, potpisni-ca jednog formalnog ugovora o sa-vezu sa češkom državom, i Engleska, potpisnica ka o i mi Versaljskog u-govora, dopunskih ugovora, i pakta Društva naroda, nisu^održale reč: ds iz slabosti u slabost, oni su bili dovedeni do Minhenske kapitulacije * na taj način su se, unapred, rezig' nirale prema delima u pomoču čega je Rajh privremeno oduzeo Cehoslo-vačkoj njenu samostalnost i prisaje-dinio na štetu Litvanije teritoriju koja je garantovana potpisima Francuske i Engleske.«
»Dole pctpisani pozivaju se na isto-riju, da nikada slično podjarmljivanje nije moglo da stvori jedno stvarno stanje koje bi duže trajalo.«
»Izjavljujemo da jedan rat ne bi imao smisla, osim ako bi bile u pot-punosti ispravljene skorašnje neprav-de i ako bi se oslobodili narodi bez čega ne bi moglo da bude u svetu ni mira ni časti ni za koga«.
Ovaj manifest je potpisalo oko 60 uglednih naučnika.«
*
Poljski list »Republika«, govoreč* o stanju češke štampe iznosi slučaf koji svedoči o njenim teškočama. »Jedan češki dnevni list — piše »Republika«, bio je zaplenjen zbog izve-štaja metereološke stanice* koji je otprilike glasio ovako: »na istoku vedro i sunčano i postepeno razvedra' vanje zahvatiče uskoro Cešku i Slo-vačku. Nad Nemačkom tmurno i oblačno.«
Sokolsko društvo u Divošu, otpo-čeče jiskoro sa zidanjem svog doma. Društvo je več prikupilo oko 20.000 din. gotovine i veču količinu grade-vinskog materijala.
Pretplaćujte se na
„Sokolski Glasnik*1
Јединствена прилика
да без ичије помоћи потпуно сами за 100 дана НЕОСЕТНО ЗАБАВНО ЛАКО с радом од пола сата ДНЕВНО код куће — или на путу
савршено научите ЈЕЗИК
који данас влада
у трговини - у науци - у политици
по ново! потпуно оригиналној и практичној методи
коју је обрадио наш најбољи повнавалац енглеског јевика и писац одлмчног Енглеско-српског речника
ИЛИЈА ПЕТРОВИЋ
ЕНГЛЕСКИ у 100 лекциЈа
практичан уџбеник за самоуке П0СЛЕ 100 ДАНА
Вићетемоћи: да пратите најслободоумнију штапму ! да читате највеће умове света да уповнате политику најмоћнијег на-рода / да се оспособите ва практичан живот / да пратите светске догађаје јер Енглеска данас води свугде главну реч ЈЕР ЈЕ ЊЕНА СЕНКА ПРЕКРИЛИЛАЦЕО СВЕТ ДЕЛО ЈЕ ИЗИШЛО ИЗ ШТАМПЕ технички одлично опремљено, са 360 страна текста 78 слика и посебно оштамианим
К Љ У Ч E М
у коме су дата решења свих задатака и вежби
Брош. 40,- дин.	Повезано	50,-	дин.
Поруџбине прима и иввршује
ГЕЦА K0H А. Д. БЕ0ГРАД, - Кн. Михаилова 12
пошт. фах 103— тел. 23-107
Brat LJUBIŠA L. IVKOVIČ #
Vlasnik trgovine oružijem, municijom i sportskim priborom
Sokolskim društvima i braći Sokolima preporučujem odlične vazdušne puške MARS“ Mod 100 i 115 kao i sav pribor za vežbanje u streljanju istima. Veliki izbor pribora, sprava i opreme za laku atletiku, boks i sve ostale grane športa.
BEOGRAD
„N I M RO P” Balkanska ul. 6
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M. Smiljanič. Alekse Neuadovića 6)
Beograd. Prestolonaslednikov Trg 34 — Stampanja
Urečtuje redakcioni odbor (Pretsedmk I3r. Vlad. Belajcić) »Zora«, Koemajska 24 — Telefon 29-920 — Beograd.
Odgovorni urednik Dr. Tihomir Protič,