KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 31 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 oktobra 1933.
PATENTNI SPIS BR. 10386
W. T. Henley’s Telegraph Worhs Company Limited, London, Engleska,
Poboljšanja kod aparata za istiskivanje metala.
Prijava od 18 februara 1933.	Važi od 1 maja 1933.
Traženo pravo prvenstva od 5 marta 1932 (Engleska).
Ovaj se pronalazak odnosi na istiskiva-nje metala pomoću jedne obrtne gurajuće naprave izlozane u vidu zavrtnja, pomcču koje se metal tera napred u kameru za istiskivanje ka matrici i kroz istu ili izmedu unutarnje i spoljne matrice. Potiskujuća naprava sastoji se iz dva uzdužno pružaju-ća se koncentrična člana čiji je obim rr op-šte kružnog preseka. Ovi članovi imaju na svojim susednim licima ispatke i/ili udub-Ijenja, koja su udešena za prijem metala stavljenog u prostor između članova. Metal u rastopljenom stanju dovodi se jednom kraju ovog prostora i onda se podvrgava hladenju tak da isti dobija potrebnu čvr-stoču za mehaničku kooperaciju sa ispatci-ma i/ili udubljenjima na licima. U stvari postoji neprekidno livenje, u prostoru izmedu dva člana .gurajuče naprave, jedne cevi od metala, koja je načinjena tako, da nasuje radnim površinama na tim članovima. Ove površine načinjene su tako da relativno kretanje oba člana čini da se cev između njih pomera napred zavrtanjskim dejstvom. Neprekidno obrtanje gurajuče naprave kombinovano sa neprekidnim do-vodenjem rastopljenim metalom ima kao rezultat neprekidno odavanje metala u čvrstem stanju do komore za istiskivanje i to istiskivanje istog pritiskom vršenim na isti metal koji sledi.
Jasno je da način rada postavlja izvesna ograničenja na metale, na koje se taj način primenjuje. Naročite je koristan sa olo-vom i olovnim legurama i za istiskivanje u vidu cevi ili omota za električne kablove.
Aparat može biti načinjen kao dugačka prstenasta komora u čiji se jedan kraj sipa rastopljeni metal, dejstvom teže, a sa dru^ gog se kraja isteruje metal. Dva kraja ove komore mogu biti utvrdeni a središni deo se može načiniti spoljnim delom zavrtanj-ske gurajuče naprave. Unutrašnji član poti-skujuče naprave može iči kroz čelu dužinu komore i nositi unutarnju matricu (ako je ova potrebna) na kraju istiskivanja. Ova če kooperisati sa spoljnom matricom, koju nosi kraj komore time što je predviden prste-nasti prostor podesnog oblika i dimenzija za prolaz istisnutog' metala. Ovaj unutarnji član može biti šupalj u cilju provodenfa električnog kabla ako se mašina upotreb-!juje za oblaganje kablova.
Do sada je kod aparata ove vrste jedan od čanova potiskujuče naprave bio nekre-tan i njegove efektivne površine načinjene su tako, da metal vode paralelno osi i isti zadržavaju od sledovanja kretanja drugog člana, koji ima zavrtanjske lože. Za tu svr-hu nekretan deo dobija rebra, koja idu paralelno sa osom mašine. Po ovom prona-lasku oba člana potiskujuče naprave snab-devena su površinama na primer ložama, rebrima koja su nagnuta u zavrtanjskom obliku. Rebra su rasporedena u suprotnim pravcima na oba člana. Pri proizvodenju okretanja između oba člana efektivne zavrtanjske površine oba člana saopštavaju metahi između sebe potisak od natrag.
Uopšte uzev, jedan od članova- koji nosi zavrtanjske površine biče nekretan, ali po pronalasku oba člana se okreču, pri čemu
Din. 20.
su smisli obrtanja suprotni. U ovom slučaju ako oba člana imaju lože približno jed-nakog koraka i ako imaju približno iste u-gaone brzine onda metal može iči duž isti-skujuče komore i to bez obrtanja oko ose. Ako je jedan od članova utvrden a drugi se okreče onda če metal primiti obrtno kretanje kao i kretanje u nazad.
U sl. 1 načrta pokazan je uzdužni presek delova mašine za istiskivanje po pronala-sku, a sl. 2 pokazuje. varijantu unutarnjeg člana. Napominjemo, da je sl. 1, u pogledu opšte konstrukcije mašine, u večem delu šematska. Ona pokazuje relativni raspored važnih delova mašine ali ne pokazuje konstruktivne detalje.
U ovom primeru obrtni deo potiskujuče naprave jeste spoljni cevasti član 1. Njega noše ležišta u okviru 3 i pokreče ga točak 4. On obrazuje poprečni zglob, pri ulazu, sa zidom napojne komore 2 i isto tako pravi pokretni zglob, na ispusnom kraju, sa zidom komore 5 za istiskivanje. Unu-tarnji član 6 potiskujuče naprave utvrđen je za okvir na zadnjem kraju na primer or-ganima 7 a na prednjem kraju drži se u prstenu 8, koji je sastavni deo organa 9. Na švohi prednjem kraju nosi unutarnju matricti 10, koja kooperiše sa spoljnom rhatricbrn 11.
Donji deo okvira 3 i njegova sadržina izostavljen je pošto su nepotrebni za razumevanje ovog pronalaska. Iz istih razloga sretstva za utvrdivanje spoljne matrice i drugih detalja nisu pokazana.
Pri radu mašine rastopljeni metal nepre-kidno se sipa u odeljenje 2 i teče u prostor izmedu članova 1 i 6, potiskujuče naprave. On se tu hladi jt dovoljnoj meri da bi postao plastičan i da bi ga hvatale lože tih članova. Napominjemo da, kao što je ranije rečeno, lože imaju suprotne smislo-ve t. j. član ima desni a član 6 levi. Obrta-rije člana 1 čini da njegove lože dejstvuju na metal u prostoru izmedu ovog' člana i člana 6. Lože člana 1 saopštavaju transla-torno i obrtno kretanje metala. Obrtanje pritiskuje metal uz lože člana 6 i reakcija ovih loža na metal pomaže potiskivanje u napred. Kao rezultat ovih dejstva metal od-lazi u komoru 5 izlazi kroz prostor izmedu matrica 10 i 11. Član 6 ima centralni kanal 13 kroz koji se može uvuči električni kabl ako se mašina za istiskivanje upotrebi za postavljanje olovnog omota na kablu.
Korisni rezultati time što se zavrtanjski oblik daje efektivnim površinama drugog koncentričnog člana umesto da su one paralelne sa osom, jesu dvojaki. Naprezanje kome je metal podvrgnut kombinovanim dejstvima efektivnih površina oba člana
znatno je umanjeno i smanjeni su gubitci usled trenja pri proterivanju metala kroz komoru. Naprezanje proizvedeno u metalu nastaje usled toga šlo postoji tendencija da se taj deo metala smiče na koji direktno dejstvuju efektivne kovršine jednog od koncentričnih članova, a preko površine dru goga člana. Površine na kojima postoji težnja za smicanje jeste cilinder ili konus koji leži izmedu oba koncentrična člana. U pokazanom primeru postoji tendencija da metal, koji leži izmedu spoljneg člana 1, klizi preko člana 6. Površina smicanja je prema torne cilinder koji opasuje lože člana 6 leži u ložama člana 1. Od prirode obradivanog metala i od činjenice da; se on nalazi na srazmerno visokoj temperaturi, jasno je da metal ne može imati visoku ot-pornost protivu smicanja. Otuda je vrlo važno za dobar rad mašine da težnja za smicanjem bude što manja. Sumnjivo je da H se može smicanje potpuno sprečiti pošto je materijal za obradu više viskozna tečnost nego čvrsto telo, pa je jasno da smicanje treba držati što manjim. Nagib efektivnih površina drugpg člana gurajuče naprave (da bi one bile zavrtanjske mesto paralelne sa osom) u veliko smanjuju ten-denciju za smicanje. U praksi je utvrdeno da to ima svoje dejstvo i za umanjenje kli-zanja izmedu loža i metala i za smanjenje snage trošene od strane mašine za jedan dati efekat. U pokazanom primeru lože na članovima 1 i 6 imaju isti korak. Uopšte ovo je korisno pošto je veliki ugao sa ravni u kojoj je osa potrebna u oba slučaja i uslovi regulisanja ovog ugla biče približno isti i za spoljnji i za unutrašnji član. Izgle-da da je ovaj ugao podesan od 70° pa na više.
Kao što je pokazano u prednjem opisu dejstvo nagiba radnih površina drugog člana u torne da olakša obrtanje metala oko ose mašine pri njegovom prolazu napred. Ovo okretanje uopšte rie treba da traje do tačke istiskivanja. To se može zadržati hvatanjem metala sa nekretnim zadnjim zidom u komori za istiskivanje. Pomočno za-državanje može se postiči nekretnim površinama koje upadaju u to odeljenje. U pokazanom primeru te površine predvidene su kracima organa 9. Ovi krači mogu imati površine koje su prema strani gde im do-lazi metal nagnute tako da su stvarno paralelne sa pravcem kretanja metala koji .izlazi iz te gurajuče naprave, i po tom su iskrivljene tako da skreču metal sa zavr-tanjskog kretanja u kretanje paralelno sa osom. U mnogim slučajevima pak ovaj nagib i krivina nisu potrebni.
Kao varijanta za zadržavanje obrtne komponente kretanja metala u bližini isti-
skujućeg kraja komore, radne površine ne-kretnog člana gurajuče naprave mogu biti načinjene paralelne sa osom toga kraja. Ovo uslovljava promenu ugla nagiba tih površina koji može biti stalan duž prilične dužine istih :ili se pak menjati na kraju za ispuštanje. Ova poslednja izgleda da je bo-Iji raspored i on je pokazan u sl. 2 gde lože 16 imaju vedi korak u toku pioslednjeg obrta. Ova formacija nekretne lože može se kombinovati sa promenom u nagibu sa lozom pokretnog člana čiji korak opada sa porastom koraka nekretnog člana. I obrnu-to lože na obrtnom članu mogu se završiti nedaleko od ispusnog člana kao što je pokazano u sl. 1.
Patentni zahtevi
1.	Obrtna potiskujuča naprava za istiski-vanje metala one vrste koja ima dva uzduž-na koncentrična člana, izmedu kojih se proizvodi relativno obrtno kretanje usled koga se materijal potiskuje napred zavr-
tanjskim dejstvom, naznačena time, što oba koncentrična člana imaju na svojim sused-nim licima ispatke ili udubljenja na primer lože, rebra itd., koja su nagnuta u zavrtanj-skom vidu oko ose obrtanja, pri čemu je nagib na spoljnem članu suprotnog smisla od onog koga ima unutarnji član.
2.	Obrtna potiskujuča naprava po zahte-vu 1, naznačena time, što helise (lože) na oba koncentrična člana imaju približno isti korak.
3.	Obrtna potiskujuča naprava po zahte-vu 1, naznačena time, što je predvideno dejstvo za sprečavanje obrtanja metala u komori u koju dolazi dejstvom potiskujuče naprave.
4.	Obrtna potiskujuča naprava po zahte-vu 1, naznačena time, što se korak lože na nekretnom članu postepeno uvečava na is-pusnom kraju tako da je krajnji deo istog približno paralelan sa osom i služi za sprečavanje metala od obrtanja kada ovaj izade iz potiskujuče naprave.






















A dpatent broj 10386.
16
Fig. 2
'
■ : ; ■