Pošlarlna plaćena u gotovu
Cena 1.— Din.
Hilli
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Čuvajte Jugoslaviju!
Izlazi svakos petka e Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trs 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski fah 342 • Telefon uredništva 30-866 I 26-105, uprave 30-866 e Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
Beograd, 22 septembar 1939 God. X o Broj 38
Mir, opreznost i odlučnost!
Vremena su ozbiljna, a u ozbiljnim vremenima treba pri-branosti i odlučnosti iznad svega! Naš narod hoče mir i prijateljstvo sa svima narod ima, bližim i dalekim, ko ji nema ju nameril da diraju u njegovu nezavisnost i celokupnost. Vodeči računa o to j narod noj želji, naši 'su odgovorni faktori zvanično istakli punu neutralnost prema današnjim sukobima u svetu i želju da ta neutralnost bude od svih ispravno shvačena i po-štovana.
Posve je prirodno, da niko od našeg naroda ne može zahtevati da pri tom uguši i svoja osečanja, te da se odrekne svojih urodenih etičkih pogleda na pravdu i slobodu, te na bratstvo i jednakost medu narodima, — kao što niko ne može da mu zameri, ako u njegovim grudima žive osečajj saučešča sa dogadajima ko ji se tiču bliskih mu, slovenskih naroda.
I pri najstrožijoj i najkoreknijoj neutralnosti, mi može-mo i moramo da budno pazimo na naše narodne interese, a ti interesi če biti najbolje očuvani, ako smo prihrani i odlučni. Ništa nema gore u ovakvim nestalnim vremenima, nego što je preterano uzbudivanje, alarmantne vesti, stvaranje naglih za-ključaka, unošenje u javnost neproverenih glasina, a naročito širenje straha, nesigurnosti i defetizma uopšte. U vremenima kada hiljade radio-stanica zaračenih i neutralnih zemalja bacaju u zrak najprotuslovnije vesti i navlaš udešene senzacije, čiji cilj je vrlo često sračunat upravo na to, da kod protivnika, ili kod suseda, izazove zabunu, treba sa največom opreznošču primati svaki dogadaj i o svemu razborito i trezveno prosuditi, pre no što se primi za gotovo.
Naročito treba postupati tako sa vestima koje imaju bilo kakav odnos sa našom državom, ili sa našim narodom. Ma koliko da smo naglasili da ne želimo zla nikome, ne možemo biti sigurni da u svetu nema i takvih faktor a, ko ji prema nama nema ju najbolje namere, a ko ji svoje niti provlače i u unutrašnjpst same naše otadžbine. Kada se to ima na umu, onda je jasno otkuda se i u našu javnost ubacuju tolike alarmantne vesti, ko-jima je cilj da izazovu zabunu, te da stvore neki incidenat, da pose ju medusobne svade, ili paniku. Pravi rodoljub, dobar Ju-gosloven, čestit Srbin, Hrvat i Slovenac, ta j če kao i svaki mi-saon čovek biti, doduše, zabrinut z bog današnjih teških medu-narodnih prilika, ali baš zato što svoj narod i svoju zemlju voli, on znade da če joj, najbolje poslužiti time, ako svoje dužnosti obavlja u redu, ako na svoju okolinu utiče u pozitivnom i ohra-brujučem pravcu, ako diže na svakom koraku veru i moral, ako podupire pouzdanje u merodavne faktore i u našu hrabru voj-sku, i ako izbegava sve što bi moglo da pomuti kompaktnost i pribranost u stavu države i naroda. Oni, naprotiv, ko ji nema ju drugog posla nego da obilaze trgove i kafane i da šire najne-verovatnije glasove, koji često najpresudnije tangirajp interese vlastite zemlje, ti nikako ne mogu da budu ubrojeni medu iskrene rodoljube, ma koliko grlato to isticali. A ni je isključeno da medu takvim sejačima senzacija i laži, ima i elemenata, koji su u službi tudi h interesa, a od ko jih Jugoslavija kao celina, jed-nako kao što i Srbi i Hrvati i Slovenci pojedinačno, mogu da imaju samo štete.
Nije, dakle, dovoljno biti samo pnbran i odlučan, več je potrebno da i druge učinimo takvim! Pravi rodoljub i pravi Soko treba svuda na,jodlučni,je da istupi protiv takvih sejača zabune i defetizma i da ih pozove na red. Niko u Jugoslaviji ne sme da potcenjuje ni naše prilike, ni našu odlučnost, ni našu spremu i vol ju za odbranu! A onaj koji to radi, taj nije u službi svoga naroda, več tudeg; jednako kao i oni koji čuda pričaju o tudim sistemima i snagama, pokušavajuči da i na taj način potcene ono što je naše i da seju defetizam.
Pored pribranostj i odlučnosti, potrebna je takoder i opreznost! Naše unutarnje prilike, u političkom, privrednom i vojničkom pogledu tiču se samo nas i o njihovim podacima treba da vode računa u prvom redu kompetentni faktori. Onaj koji previše o torne hoče da zna i da govori, može vrlo često da nanese grdne štete otadžbini, jer je dandanas u svetu toliko razgranata mreža špijunaže, da čovek nije nikad siguran do čijeg če uha ti podaci da dodu. A pogotovo kada se tud e i strane oči puštaju da zaviruju u stvari koje ih se ne tiču.
Danas se, sem rata oružjem, vodi u čitavom svetu i rat ne-rava, rat svesti i rat izd rži j iv osti. Ta borba se proteže na sve grane ljudskog života, na politiku, privredu, kulturu itd. U ta-kvom ratu ne odlučuje samo hrabrost, nego još više mudrost, umešnost, staloženost i ozbiljnost. Disciplina se danas nameče čitavom narodu i na svakom koraku! A pošto je Sokolstvo bilo uvek predvodnik u pribranosti i disciplini, to ono, i u današnjem trenutku treba da uzme inicijativu u svoje ruke, pa da nad či-tavim našim javnim životom provede čvrstu organizaciju u tom pravcu. To je jedan od glavnih zadataka sokolskih narodno-odbranbenih otseka i on treba da se izvrši pre svega. Jer i naj-veča hrabrost i najteže žrtve mogu da budu uzaludne, ako se, pomanjkanjem svesti i discipline, pusti da zabuna ude u javnost i da se protivniku otkriju tajne, koje su od presudne važnosti za narodne interese.
Sednica plenuma i uprave Saveza Sokola K. J.
U nedelju, 17 septembra, održa-na je, u prostorijama Saveza Sokola K J. u Beogradu, sednica Plenuma uprave Saveza Sokola K. J., na ko-joj su uzeli učešca i starešine ili pretstavnici svih sokolskih župa u Jugoslaviji. Sednicu je, u 8.30 ča-sova, otvorio zamenik starešine brat Dr. Vladimir Belajčič, koji je i pored svoje bolesti doputovao iz No-vog Sada, a koji je docnije predao vodenje sednice zameniku starešine, bratu Dr. Mihajlu Gradojeviču. Brat Dr. Belajčič je medutim ostao do kraja prisutan večanjima i uzeo je više puta reč.
Govor br. Dr. Beiaičića
Na početku sednice održao je zamenik starešine brat Dr. Belajčić značajan govor, kojim je najpre po-zaravio prisutnu braču i odao počast preminulom bratu Kajzelju, zameniku starešine župe Ljubljana, starom sokolskom borcu i radeniku, a za-tim je istakao ubedenje, da če zasedanje plenuma Saveza u današnjim vrlo ozbiljnim vremenima biti od koristi za Sokolstvo, za narod i za Jugoslaviju. Brat Dr. Belajčič je izneo pregled unijtarnjih i spoljnih prilika u ko j ima se naš narod i naša država nalaze, a naročito je pod-vukao važnost problema, koji se po-stavljaju pred Sokolstvo u takvim prilikama. Glavna briga svih mero-davnih faktora i čitavog naroda je sigurnost i nepovredivost državne nczavisnosti i celine, pa to treba da bude i glavna briga Sokolstva. Zato današnjim prilikama Sokolstvo treba čitav svoj rad da usredsredi na narodno-odbrambenom području i da sa svim konstruktivnim silama saraduje na jačanju narodne kompaktnosti i na dizanju odbrambenin snaga Jugoslavije. Sa- tog gledišta posmatra Sokolstvo i na unutarnje prilike. Načelo jugoslovenskog na-rodnog jedinstva ostaje i dalje za njega svetinja, pa če se i dalje zalagati da to načelo dovede do pobe-de, jer u njemu jedino vidi punu ga-ranciju za procvat i sigurnost države i svih njenih delova. Promene kosu se dogodile u državi, izvedene su od političkih faktora, pa u njih Sokolstvo ne može da ulazi, u toliko manje što se podvlači da su promene učinjene iz državne nuž-de da bi se došlo do smirivanja u-nutrašnjih prilika i da bi se preko njih također postigla jača kompaktnost svih delova države prema vani. Posve je prirodno da Sokolstvo ne želi da ometa nikakav rad na smiri-vanju i kompaktnosti i pozdraviče svaki istinski rezultat u tom pogledu; ali isto tako traži za sebe punu slobodu da, u tom istom dubu smirivanja i snošljivosti, radi na propagiranju svojih, jugoslovenskih i sokolskih ideala, na jačanju države i naroda, i na dobro Kralja i Jugoslavije. Niko ne može i ne sme traziti od Sokolstva, da se ono odrekne svojih jugoslovenskih načela, niti če to ono ikada učiniti. Svojim radom i vaspitanjem mladih generacija Sokolstvo je danas potrebitije narodu i državi nego što je ikada bilo, pa to uverenje dele sigurno i merodavni državni faktori. Dogada se doduše u poslednje vreme, da se u ponekim kiajevima, sa strane neodgovornih faktora, kao i sa strane ponekih u-
pravnih organa, krivo tumače nove pelitičke prilike u zemlji, te da se iskoriščavaju za napadaje na Sokolstvo, za povredu sokolske imovine i imovine sokolskih pripadnika, te za lične progone i fizičke napadaje na pojedine članove Sokola. Ti doga-daji izazvali su, naravski, u svim našim redovima duboko uzbudenje, i to treba da bude jedan od glavnih predmeta današnje sednice. Mi tre-bamo danas doneti odluke, ne samo da zaštitimo Sokolstvo i njegove članove, nego da Sokolstvu osigura-mo potpunu slobodu rada na bilo kojem području Jugoslavije, a njegovim članovima punu građansku sigurnost. Brači koja su stradala za Sokolstvo i zbog ljubavi prema državi, treba da pošaljemo naše naj-srdačnije pozdrave i izjave pune solidarnosti, te da kod merodavnih faktora preduzmemo korake u smislu, koji je ranije spomenut. Uveren je da ne može biti ni jednog odgovor-nog faktora u Jugoslaviji, ma kojoj grupi ili partiji pripadao, i ma kako gledao na Sokolstvo, a da bi — naročito u današnjim vremenima — mogao bilo čime da ometa pun rad Sokolstva na stvaranju narodno-od-brambene pripravnosti, nacionalne kompaktnosti i ljubavi za državnu nezavisnost, u svim našim krajevi-ma.
Kao što Sokolstvo ostaje nepoko-lebljivo u Svojim jugoslovenskim i-dealima i u svojoj ljubavi za Kralja i narodnu dinastiju, ono isto tako ustraje u svojim principima slobo-darstva i pravde te u načelima slovenske solidarnosti i širenja ljubavi prema slovenskim narodima. Prilike, koje se baš u ovom trenutku odi-gravaju u svetu, ne izgledaju povolj-ne za ove naše ideale; ali baš zato mi ne smemo da budemo njihovi de-zerteri u mučnim danima, več kao pravi sokolski vitezovi da ostanemo verni načelima o čijoj smo praved-nosti, uzvišenosti, a i konačnoj pohodi, duboko ubedeni! Stradanja slovenskih naroda, prirodno je da izazivaju bol u svakom slovenskom srcu, jednako kao što nikakvi doga-daji ne mogu da u nama uguše veru, da slovenski narodi treba ipak da dodu do svoje pune pravde i slo-bode.
Stanje u Sokolstvu
Nakon govora brata Belajčiča, koji je pozdravljen srdačnim odobravanjem, preuzeo je vodenje sednice zamenik starešine, brat Dr. M. Gradojevič, pa se na to razvila debata po prvoj tačei dnevnoga reda: o sokolskom radu. Obzirom na važnost momenta, ta debata je bila vrlo zanimljiva i srdačna. U njoj su uzeli učešča pretstavnici svih sokolskih župa u zemlji, te nekoji članovi savezne uprave, medu kojima brača Dr. Mihajlo Gradojevič, Dr. Belajčič i M. Smiljanič. Od pretstavnika župa održali su duže govore brat Dr. H. Verk iz Zagreba, J. Smert-nik iz Celja, Ivo Polič sa Sušaka, Dr. Lavš iz Splita, P. Kovačev iz Šibenika, M. Sablič iz Karlovca, M. Belčič iz Varaždina, Dr. M. Vuko-bratič iz Bjelovara, Gavra Miloševič sa Cetinja, Čeda Milič iz Mo-stara, Dr. V. Besarovič iz Sarajeva, R Dimitrijevič iz Niša itd. Naročito su bila zanimljiva izlaganja iza-
slanika iz župa na teritoriji Banovine Hrvatske, koji su podrobno prikazali poteškoče na koje nailazi rad Sokolstva, kao i vrlo neugodne napadaje, kojima su Sokolstvo i Sokoli pojedinci izloženi u tim kraje-vima. Svi su oni izjavili, da ne traže ništa nego punu slobodu rada i punu gradansku sigurnost, te da nikako ne kane otstupiti od svojih ideala, spremni da učine sve za stiša-vanje i normalizaciju prilika u svojim krajevima. Međutim, neče nikako dopustiti da budu tretirani kao gradani drugoga reda, samo zato što su uvek ostali verni svojim sokolskim načelima i svojoj ljubavi za Kralja i Jugoslaviju. I delegati iz ostalih župa, kao i pretstavnici Saveza, izjavili su u svojim govorima punu solidarnost sa bračom iz Banovine Hrvatske.
Narodno-odbranbeni rad
Svi delegati bez razlike istakli su u svojim govorima, da imaju od svoga članstva i svojih jedinica nalog da traže, da u današnjim trenutci-ma Sokolstvo, kao glavni svoj po-sao, treba da istakne narodno od-brambeni rad. Sva druga pitanja treba da se ostave po strani, sve druge priredbe i akcije da se odlože i svedu na minimum, a Sokolane da postanu zborišta, u kojima če se o-mladina vaspitavati u svima disciplinama koje su u vezi sa narodnem odbranom i u duhu koji znači punu spremnost za svaki slučaj. Jedno- ' dušnost delegata i uprave Saveza po tom pitanju bila je najpotpuni-ja, pa su naročito delegati sa pod-ručja Banovine Hrvatske izjavili da če sve sile uložiti da se taj vrhovni narodni cilj, odbrana Jugoslavije, po-stigne.
Na koncu debate uzeo je pono-vo reč brat Dr. Belajčič, podvukav-ši svoje zadovoljstvo zbog jednoduš-nosti u svim glavnim pitanjima. Nakon toga, na predlog brata Dr. Ver-ka donesen je jednodušno zaklju-čak u gore navedenom smislu. Pod-vučena je potreba intenzivnog na-rodno-odbrambenog rada, koga je Savezna uprava več pre toga bila preduzela; a isto tako su odobreni korači koje je uprava Saveza SKJ također preduzela, da sokolsko voč-stvo dode u kontakt sa svim mero-davnim krugovima u državi, kako bi na svim tim mestima prikazalo u tačnom svetlu rad i ciljeve Sokolstva, jednako kao i poteškoče na koje nailazi; i kako bi se na taj način poteškoče odstranile, a Sokolstvu bila osigurana potpuna sloboda i nesmetana delatnost.
Ostala pitanja
Prešlo se zatim na drugu tačku dnevnoga reda: O sletskom garan-cionom fondu referisao je brat Mihajlo Nikolič, gospodar Savezne u-prave, pa je zaključeno da se o torne izradi načrt koji če se izneti pred Saveznu skupštinu.
Po pitanju stadiona u Beogradu referisao je brat Dr. ing. Kosta Petrovič, koji je vrlo pregledno prika-zao današnje stanje tog pitanja, kao i akciju odgovornih državnih faktora, akciju raznih sportskih organizacija i akciju udruženja inženjera, u
odnosu na gradnju stadiona. Na o-snovu tog referata, sednica je zaključila, da uprava Saveza poradi da novi stadion, po obliku, duhu i veličini, treba da bude odraz naših narodnih potreba i naše narodne kulture, pa da -je zato neophodno nuž-no da njegova koncepcija i izgradnja budu prodiikat rada i nastojanja domačih ljudi, a ne stranih.
Po četvrtoj tačci dnevnoga reda, pietstoječa skupština Saveza, referi-sao je brat M. Smiljanič, pa je zaključeno da se Savezna skupština o-drži svakako 30 oktobra o. g. u Beogradu, te da na dnevnom redu bude izbor prvog zamenika starešine Saveza SKJ., kao i izbor celokupne u-prave Saveza SKJ, pošto če dosa-dašnja uprava solidarno predati o-stavku, da bi se delegatima dala prilika da za saradnike prvog zamenika starešine izaberu onu braču, koja če moči da mu pruže najdragoceniju i najhomogeniju saradnju.
O finansijskim prilikama referisao je brat Mihajlo Nikolič, pa su do-
neseni zaključci da župe i jedinice budu što aktivnije u sabiranju članskih priloga.
Pošto su raspravljeni još neki te-kuči predmeti, sednica je u 21 sat zaključena i pretsedavajuči, brat Dr. M. Gradojevič, zahvalio se prisut-
OTVORENJE SAMARIĆANSKOG TEČAJA NAŠIH SOKOLICA
U prostorijaina Saveza sokola, u saveznoj Školi, otvoren je 19 septembra samaričanski tečaj, kojeg* organizuju Zenski tehnički odbor Saveza i Ženski tehnički odbor sokolske župe Beograd, uz pomoč O-blasnog odbora Crvenog Krsta. Tečaj je otvorio zamenik Starešine Saveza SKJ, ing. Milivoje Smiljanič i zamenjca savezne načelnice Milica . Šepa. Za ovaj tečaj prijavilo se je oko 50 sokolica. Tečaj se održaje ponedeljkom, sredom i petkom, od 19 do 21 čas, u prostorijama Saveza, na Terazijama.
Smrt br. Bogomila Kajzelja
U subotu, 16 septembra, umro je | u Ljubljani naš dragi i retko ugledni brat, Bogomil Kajzelj, starešina Ljubljauskog Sokola i zamenik starešine Sokolske župe Ljubljana, u 65 godini života.
Reden kao sin trgovca, Peregrina Kajzelja, koji je bio jedan od osni-v&ča Južnog Sokola, mladi Bogomil se več kao dak oduševio sokolskem mišlju i stupio je u sokolske redove. Ma koliko da su tadašnje školske
SEDNICA TEHNIČKOG ODBORA SAVEZA SKJ.
Sednica Tehničkog odbora Saveza SKJ če se održati u petak, 22 ov. mes. u prostorijama Saveza, u 19 časova. Na sednici če se, pored redovnih po-slova, raspravljati i o vežbama za slet 1941 u Beogradu, kao i o pretstoje-čoj sednici Zbora župskih načelnika.
Шт ® S •'
ШР'!
•j'-'*
'шТ'"
vlasti to sprečavale, mladi “Kajzelj je bic medu najrevnosnijim vežbačima i cd tada se sa največim zanosom po-svetio Sokolstvu, ne samo kao vež-bač, več i u drugim granaina, a na-ročito u tamburaškom zboru. Neko doba je služio u Zagrebu i tamo je dcšSo u srdačnu vezu sa hrvatskim Sokolstvom.
Čim se povratio u Ljubljanu, bio je biran u odbor Ljubljanskog Sokola i cd tada je neprestano zauzimao vidna mesta u našem Sokolstvu. Ka-da je ustanovljen Jugoslovenski Sokolski Savez, godine 1919, izabran je za Saveznog blagajnika i na tom položaju je ostao sve do godine 1926, kada je bio izabran 2a trečeg zaine-nika starešine u Jugoslovenskom Sokolskem Savezu. Tu čast je obnašao sve do preseljenja Saveza u Beograd. Medutim je, i pored tih visokih Funkcija u Savezu, brat Kajzelj neprestano očuvao aktivnost i u ljubljanskim društvima, pa je, godine 1911, na nje-govu iničijativu osnovan jahački ot-sek Sokola u Ljubljani, a telesnim vaspitanjem muškog naraštaja uprav-ljao je sve do godine 1930. God. 1920
bio je izabran za podstarešinu Ljubljanskog Sokola, a od god. 1924 pa sve do smrti, bio je starešina u tom matičnom društvu jugoslovenskog Sokolstva.
Toliki i tako predani rad na širen ju sokolske misli i sokolskih redova u-činio je, da je brat Kajzelj postao jedna od najpopularnijih ličnosti jugoslovenskog Sokolstva i da je uži-vao veliki ugled, ne samo kod kuče, nego i kod ostale slovenske brače. Pun zanosa i rodoljubivog osečaja, brat Kajzelj je uzimao učešča u svakom sokolskom poslu i na svim sokolskim manifestacijama, a njegova popularnost je najbolje došla do iz-ražaja, kada je ljubljansko sokolstvo, pre pet godina, slavilo njegov 60-ti rođendan.
Gubitak brata Kajzelja bolno je delovao, ne samo na braču iz Ljubljane, več i na čitavo naše Sokolstvo. Veličanstveni pogreb koji mu je pri-reden u utorak po podne, u Ljubljani, i govori koji su na njemu izrečeni, svedoče najbolje o toj boli. U ime Saveza Sokola K. J. oprostio se sa dragim pokojnikom br. Jože Smertnik, član Savezne Uprave i starešina župe u Celju.
Bratu Kajzelju neka je večita slava i zahvalna uspomena u čitavom jugoslovenskom Sokolstvu !
Narodni neprijatelji
Smrt br. V. Tomiča
Prošle nedelje preminuo je iznenada u Trebnju jedan od najzaslužni-ji'.i pretstavnika našeg Sokolstva u Slovenačkoj, brat Viljem Tomič, tr-gcvac, u 86 godini života.
Brat Toniic je stupio u sokolske redove več godine 1873, kao član Južnog Sokola u Ljubljani, pa je od tada kroz čitavih 66 godina bio neprestano aktivan u Sokolstvu, služeči kao uzor mladini generacijama. Gde god se odselio, svuda je stupao u sokolska društva i saradivao sa njima, tako da je bio jedan od osniva-ča Sokolskog druStva u Novom Mesti! i u Trebnju; a bio je i medu prvim osnivačima Sokolske župe u Novom Mestu. Bio je starešina društva u Trebnju sve od njegovoga postanka, god. 1908, pa do smrti. Sem toga obnašao je i čast zamenika starešine Sokolske župe u Novom Mestu, a bio je vrlo agilan i u ostalim nacionalnim i kulturnim društvima.
Bratu Tomiču neka je večita slava i trajna spomen u jugoslovenskom Sokolstvu!
Dve su glavne vrste narodnih i dižavnih neprijatelja: javni i tajni.
Prvi je otvoren i vidljiv, drugi podmukao, zatvoren i nevidljiv, prema čemu je i mnogo opasniji od prvoga.
Od javnog narodnog i državnog neprijatelja lakše se braniti, jer se zna gde se nalazi, kolika mu je snaga i koje ciljeve ima, dok o tajnom neprijatelju nemarno navedene podatke.
Tajni neprijatelj mami u svoje redove razne nezadovoljnike, krivce, osudenike, propasnike i, uopšte, o-naj društveni talog, koji je izgubio veru i nadu u sebe, Boga i svet. To je društveni ološ iskrivljenih, na-zadnih i naopakih pojmova, poreme-čenog uma i razuma, bez trunke Iju-bavi i samilosti za sredinu, u kojoj kao erv živi i koren joj podgriza.
Poput črnog demona on puca prvo na ljudske duše i osečanja. S planom i sistematski zamuti vidik u dušama i srcima ljudskim, a za-t:m sprovodi svoje ubilačke misije, da prevrne i sruši sve ono, što su zdravi ljudski um i razum, genijal-nost, volja, neprekidni i naporni rad vekovima stvarali.
Takva bedna ljudska stvorenja raziikuju se od pravih ljudi od Vrednosti, punih vrlina i raznih drugih lepih osobina, kao što se raziikuju, po svojoj črnini, noči od dneva, zima od leta, plač od ladosti i zlo od dobra.
Takvi mračnjaci kruže po narodu, unoseči u njegov zdravi organi-zam štetne i opasne klice najteže narodne bolesti: bratske mržnje, ne-trpeljivosti i podvojenosti.
Sve što je dobro, časno i pošteno za njih nema nikakve vrednosti. Po njihovom pričanju, niko ne radi za sebe, več za drugoga, koji sve pokrade, pojede i odnese. Nijedan pretstavnik naroda niti njegov voda nije ispravan, jer se ne bore za narod i njegove interese, več za sebe.
Takve laži i čuda šire narodni ne-pujatelji, sa zlom namerom, da ga rasiroje, podele, zavade, razjedine i unište, jer su njihove želje, težnje i ideje razorne i propasničke. Oni ne zidaju več ruše, s osmehom na licu i radošču u naopakoni, podlom i ne-prijateljskem srcu, punom mržnje, zavisti ; pakosti za sve ono, što je narodno, lepo, zdravo i napredno.
Kad nekoga ujede zmija, bolesni-ku se daje protiv-otrov, kako bi o-stao u žjvotu.
Taj protiv-otrov našemu narodu su sokoli, koji če, sa svojim snažnim mišicama, odlučnošču i apsolut-nom predanošču svojoj zemlji i narodu, moči, umeti i znati taj narod sačuvati od neprijateljskog trovanja i stranačkih štetnih propagandi i ro-varenja.
To je sokolska dužnost. To je sokolsko Vetuju, koje se ispoveda • koje če se ispovedati dok jednoga traje.	St. O. Stankovič
Osvećenje doma sokolskog društva Kistanje
U nedelju, 3 septembra, priredilo je kistanjsko Sokolsko društvo lep" i uspelu manifestaciju, osvetilo je svoj novi Sokolski dom, koji je sagraden
0 znoju, požrtvovanju i nesebičnom radu svih njegovih pripadnika, od unazad desetak godina.
Dom je vrlo lep i prostran, ima čitaonicu, kancelariju i stalnu pozor-nicu, te pretstavlja pravi tip seoskih sokoLskih domova, u kojima treba da je svaki milimetar prostora pravilno iskoriščen.
Proslava je održana u prisustvu i* zaslanika Nj. V. Kralja, art. puk. g-Vuksanoviča, starešine Sokolske župe Šibenik, brata Pave Kovačeva, te sreskog načelnika iz Benkovca, načelnika opštine iz Obrovca i drugih po-znatih nacionalnih boraca iz ovoga kraja. Kumovao je br. dr. Mirko Buič. kojega je zamenjivao br. Lazar Kr-jieta, načelnik opštine iz Kistanja.
Na proslavi su, pored kistanjskog društva, učestvovala i društva iz o-kolice: Biograd, Obrovac, Benkovac
1 Drniš, te čete: Bratiškovci, Djevr-ske, Tkcn i Filipjakov. Sokolsko društvo Biograd došlo je sa glazbom i zastavom i ono je pružilo punu po-dršku kistanjskom društvu u izvode-n.iu čitave proslave.
Izaslanik Nj. V. Kralja je srdačno pozdravljen a svečani blagoslov do-nu1 obavic je O. Nikanor, upravnik manastira Krka. Govore su održali O Nikanor, br. Pave Kovačev, starešina društva Kistanje, te zastupnik kuma, br. Lazo Kmeta. Kroz mesto je prošla svečana povorka, sa 353 u-česnika, glazbom iz Biograda i 7 zastava. U podne je održan banket na kome je palo više zdravica u sokolskom duhu.
Posle podne u 4 sata održana j^ javna vežba a uveče akademija u So-kolani, čime je ova uspela sokplska manifestacija završena.
Ivica Milačič
Мисао Јединствп код Јужних Словена
У приликама које свет данас пре-живљује не изгледа на први поглед да је умесно говорити о јединетву Јужних Словена. Има чак л>уди na међу њима и понеких историча-ра и социолога који у свајој злу-радости тврде да је југословенско јединство вештачка творевина, спро-ведена силом оружја.
Међутим, целокупна наша прош-лост и реална садашњост јасно до-казују да је идеја југословенског народног јединства постојала све од сеобе иа до данас. U целом на-роду живела је као стварна чиње-ница и избијала је јаче онде где су је јачи људи или круппији дога-ћаји износили на видело.
Када се говори о идеји јединства то не значи да она мора бити из-ражена само у политичко-држав-ном смислу. Она се млнифестовала у свима приликама народнога жи-вота, како у доба ратовања тако и у доба мира, како у политици та-ко у религији, у књижевности, у друштвеним иокретима, у језику, у народним умотворинама, у родбин-ским везама југословенских влада-лачких кућа, у задужбинама, у оби-чајима no којима је читав народ јединствено повезан.
Нарочито је карактеристично да се Јужни Словени уједињавају у момеитима најтежих опасности, т.
ј. у моментима великих комплика-ција у Европи. Исто гако су осе-ћали сву тежину разједињености uo-сле иретриљених катастрофа. За до-
каз овога имамо неоројено случа-јева. Баш у моменту када су Срби, Хрвати и Словенци имали да буду иреплављени од Франака, они- су себи створили јединствену државу под Људевитом Посавским. Словен-ци из данашње Крањске и из да-нашње Шгајерске, са изворишта Са-Bf. n Драве, преко славонске Хрват ске спајају се дуж Дунава са Ти-мочанима, уједињују се са Србима и јуначки се бију за своју једин-ствену државу. Нажалост, они су у тој борби подлегли, али мисао да смо једно и да морамо остати јед-н(,, само је за моменат угашена, са-мо се за моменат притајила. Ona hc као пламен букнути кроз иду-ћих сто година. У току прве четвр-тине десетога века хрватски краљ Томислав њу he поново оживети а себи ставити краљевску круну н i Ј-лаву као најмоћнији владар тада најјаче југословенске државе, у ко-јој је било и Хрвата, и Срба и Сло-венаца.
А када после тога прође један нови непуни век појавиће се ново Маћедонско-словенско царство, под моћним царем Самуилом. On ће и силом и милом да окупља југосло-венска племена у једну јединствену државу и у интересу одржаван.а је-динства задаваће велике ударце ста-рој Византији. Њему he припасти у део и велико бугарско царство цвра Симеуна и цела бугарска цр-ква која је као таква имала у свом саставу неколико десетина еписко-пија растурених не cajjo no Mahe-
донији Beli и- no земљама cpiiSKOra племена, све, до преко Саве и Ду-нава. Његова he држава дакле и: мати непрекинуту територију од Црног до Јадранског мора, све де-сном обалом Дунава, Саве и Врба-са до испод, Дубровника. Тако се по пви пут у једној југословенској држави нађоше и Бугари, и то у водећој улози.
И све раније борбе вођене међу југословенским племенима само су покушаји да се дође до превласти КДне покрајиме над другом. Ника-ко се не може рећи да је то |била борба народа са народом, већ само борба покрајине са покрајином. Би-ле су у сукобу Зета и Рашка, Ра-шка и Бугарска, Бугарска и Зета, нли још боље речено: борбу су во-дили рашки Властимир и бугарски Пресјам, рашки Мутимир и бугар-ски Борис, бугарски Самуило и зет-ски Владимир, а поред ових води-ла се чак и борба међу претенден-тима једног те истог племена. Но то баш и јесте доказ да је народ био један, да се тежило једном ци-л.у: уједин,ењу свих крајева у јед-НУ неДељиву целину. О овоме no-стоји и један интересантан оцис, од грчког историчара Киренаидеса, у коме се каже: „Чудан народ су ти Вугари, Срби и Словени. Они се не-престано туку између себе а увек c.v заједно кад се треба тући са дру-гима. Земл>а им је богата и вели-ка; насељени су на свима рекама па десном обалом Дунава иду у Црно Море. И једним језиком ro-воре. Задата реч им је светиња, а жене су код њих у великом пошто-
вању, мада оне раде тешке домаће н пољске послове”.
Тако овај грчки историчар о Словенима на Југу, а колико је ми-сао о јединству била дубоко уко-рењена у.маси народној најбоље се види из појединих друштвених по-крета. Довољно је било да браћа Ћирило и Методије пођу из Солу-на, да почну проповеј!,ати Христо-ву науку на . старословенском је-зику, na да сва словенска племена пођу за њима. Око једног језика и око једне цркве обртали се сви идеали свих племена. Религиозни покрет био је у исто време и на-. циопални иокрет. Приватна иници-јатива претварала се уоптте- у на-ционалну борбу за остварен.е је-динства. Проповедници и мисиона-pii. ма са које словепске стране били, подједнако су примани, ка-ко у рапије доба тако и касније при великим народним револуци-јама.
Падом хрватскога краљевства није пропала држава у свести на-родне масе. Наиротив. још већма се чувају светиње језика, обичаји и пародне ношње. Стварно је народ огетио иромену управе, и у коли-ко је она била тежа, утолико се јаче развијала жудња за даном сдободе, који је морао да наступи ма no коју цену.
Падом Десиотовипе и падом Бо-санске краљевипе, и источна племе-на југословенског иарода осетише страхоте туђинске власти. И укрли-ко се даље ишло од Косова и од Смедерева, уколико је требало све да буде заборавл>ено као страшна
иропаст државе и парода, догоди-ло се нешто обрнуто: у народно) души дигао се страшан револт иро-тив освајача. те кроз целу земљу кружи чувени поклик за уједиње-н,е и ослобође!ие, у речима „за крст часни и слободу златну".
Чинило се да је no среди само верски фанатизам, који се имао ставити насурпот исламском фл-натизму. Али дубље посматрање чињеница, пружа друге резултате. Сбново.м пећске патријаршије до-бивена је централпа духовпа власт око које се скупљају и људи и цр-кпе и читав народ. Патријарх, гла-вз цркве, био је у исто време и стварни поглавар народа на тери-торији Патријаршије:	османлиска
сила изражена у телесном мучешу раје, била је слабија од духовне величине оних који над својом про-пашћу нису илакали већ напротив певали о слави и величини својих херојских предака. Сила оружја скрхала се пред силом јединствене народне душе и јединственог на-родног идеала. Слепи гуслар, иако није видео божјег сунца, иако није сагледао сјај и величину минулих царстава, краљевина и деспогови-на, гледао је кроз своје духовне очи у будућу величину поново у-једињеног народа у земљи „од Мироча високе планине, па до мо-ра дебелегок'.
Ако се мало повратимо унатраг, потврду за ово даће нам много-бројне nauie биографије из сред-њега века, а нарочито оне које о-пнсују живот и дела Немашића. Константин Филозоф на np. смагр3 да су сви Словени један народ, да
Osvećenje Kraljičine zastave, darovane našim sokolicama
Skupština Saveza Sokola
U nedelju, 1 7 p. m., obavljena je u svečanoj sali Saveza Sokola K. J., u Beogradu, vrlo značajna svečanost osvečenja zastave, koju je Nj. V. Kraljica Marija darovala jugosloven-skim Sokolicama. Ta zastava je od-redena kao prelazni dar za pobed-ničku vrstu članica u visim odelenji-ma, u takmičenjima, u kojima če u-čestvovati Sokolice iz svih sokolskih župa u zemlji. Prvo. takmičenje za ovu zastavu držače se več 23 i 24
o.	m., u Ljubljani.
Svečanost je obavljena u prisu-stvu celokupne uprave Saveza Sokola K. J. i pretstavnika svih sokolskih župa u Jugoslaviji, koji su se upravo toga dana nalazili u Beogradu, na sednici Plenuma Saveza. Svi su oni bili u sokolskim odorama, a sem loga je na osvečenju uzela u-češča i jedna četa Sokolica, te ve-či broj pretstavnika raznih beograd-slcih društava i beogradske župe.
Izaslanicu Nj. V. Kraljice Marije, 'dvorsku damu, Elu Hadžič, do-čekali su pretstavnici Savezne uprave, a podnačelnica Saveza, s. Milica Šepa, predala joj je kitu cveča. Na to su sveštenik pravoslavne crkve, prulojerej Aleksandar Protič, i pret-stavnik starokatoličke crkve, br. N. Kalodera, obavili osvečenje. Osvečenju je prisustvovao i muslimanski sveštenik, Abdulah Hadžič, a bio je pozvan i pretstavnik katoličke crkve.
Prilikom osvečenja održali su pretstavnik pravoslavne crkve i pretstavnik starokatoličke crkve kratke be-
sede, u kojima su isticali ulogu Sokolstva u vaspitanju žene i mladih naraštaja, a protojerej g. Protič če-stitao je Sokolicama na daru, u ime Nj. Sv. Patrijarha.
Izaslanica Nj. V. Kraljice Marije, gđa Ela Hadžič okačila je zatim o zastavu Kraljičinu traku, pa je on-da, u ime Nj. V. Kraljice, predala zastavu zameniku starešine Saveza, bratu Dr. V. Belajčiču.
Brat Dr. Belajčič primio je zastavu izrekavši uzbudljiv i značajan govor. Podvukao je, koliko je Sokolstvo srečno zbog tako visoke pažnje i naglasio je ubedenje, da če jugo-slovenske Sokolice znati da se odu-že na tom daru predanim vršenjem sokolskih dužnosti, gajenjem ljuba-vi prema Jugoslaviji i Kraljevskem Domu i spremnošču da sve svoje sile ulože za odbranu i veličinu otadž-bine. Zamolio je gdu Hadžič, da Uzvišenoj Darovateljki bude tumač osečaja čitavog jugoslovenskog Sokolstva, a naročito naših Sokolica, koje iz dubine duše kliču »Živeo« Nj. V. Kralju Petru II, Nj. V. Kraljici Mariji i čitavom Kraljevskom Domu.
Brat Belajčič je predao zatim zastavu načelnici Saveza SKJ, sestri Elzi Skalar, koja se sa nekoliko toplih reči zahvalila Uzvišenoj Darovateljki, ističuči da jugoslovenske Sokolice smatraju kao svoj največi zadatak da vaspitavaju »ptiče soko-liče« i da budu u službi Kralja i oladžbine. lime je završena ova značajna svečanost, a prisutni Soko-
li i Sokolice su ispratili izaslanicu Nj. V. Kraljice sa srdačnim pokli-cima za Kralja, Kraljiču i čitav Kraljevski dom.
*
Zastava koju je našim Sokolicama poklonila Nj. V. Kraljica Marija . vrlo je skupocena i pretstavlja pravo umetničko dele*, Izradilo ju je Beogradsko žensko društvo, a s jed-ne strane je izvezena državna tro-bojka, sa napisom: »Kraljica Marija Jugoslovenskim Sokolicama«. Na drugoj strani je crveno polje, sa grbom Karadordeviča i zlatom uvezenim Štihovima: »Hraničemo ptiče so« količe, naše pleme izginuti neče«. Na Kraljičinoj plavoj trači izvezen je takoder grb Karadordeviča i ime: Marija.
#
UTAKMICE SOKOLICA ZA ZASTAVU KRALJICE MARIJE
U subotu, 23 i nedelju 24 septembra održavaju se u prostorijama Ljub-ljanskog Sokola prve utakmice u višem odelenju za zastavu Nj. V. Kraljice Marije. Ove utakmice spadaju u red najtežih utakmica naših sokolica i sadržavaju ove grane: proste vežbe, vežbe na razboju, na krugo-vima, na gredi, trčanje 60 m, skok u daljinu i bacanje diskosa. Prijavilo se do sada sedam vrsta članica višeg o-delenja, i to iz Ljubljane (2 vrste)* Beograda, Zagreba, Kranjdfr Novog Sada i Celja. Odelenja se sastoje iz 6 takmičarki sa po 2 zamenice. Utakmice se održavaju pod vodstvom savezne načelnice, Elze Skalarjeve.
Obletnica smrti T. G. Masarika
14 septembra navršila se drugajgo^ dina od smrti jednog od največih velikana slovenstva i savremenog sveta uopšte, prezidenta osloboditelja bivše čehoslovačke republike T. G. Masarika. Tom prilikom je sadašnji državni prezident u češko-moravskom protektoratu, Dr. Haha, položio na grob prezidenta Masarika venač, u ime vlade i naroda. Toga istoga dana posetile su Masarikov grob i mnoge druge ugledne ličnosti te mnogo naroda, koji je grob posipao cvečem. Svi listovi u Pragu sečaju se Masa-rikovog dela i posvetili su mu tople članke.
Jugoslovensko Sokolstvo se seča ta-kcMer sa neumanjenim pestovanjem i ljubavlju velikog učitelja s lobode, pravde i humanosti, te velikog prijatelja i saradnika u borbi za slobodu i nezavisnost jugoslovenskog naroda.
Dnevni red skupštine Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, koja če se održati u prostorijama Saveza, u Beogradu, 30 septembra i 1 oktobra o. g. glasi:
1) Otvaranje skupštine i pozdrav izaslanicima,
2) Izbor prvog zamenika starešine po čl. 21 i 22 poslovnika.
3) Izbor ostalih članova Savezne upiave po čl. 24 i 27 Poslovnika,
4) Sletski garancijski fond,
6) Pitanja, predloži i eventualije.
Prema odiuci plenuma Savezne Uprave, pošto se na ovoj skupštini bira prvi zamenik starešine, pošto postoje ostavke nekih članova Savezne Uprave, i da bi se izabrano-me prvom zameniku starešine omo-gučilo da sudeluje u sastavu liste svojih saradnika, — članova Savezne Uprave — prema čl. 24 Poslovnika, cela Savezna Uprava podneče Skupštini svoju ostavku, te Skupština ima izabreati celu Saveznu U-pravu. Ista plenarna sednica je, zbog izuzetnih prilika, ovlastila Starešinstvo, da u slučaju potrebe, može zakazanu skupštinu i odložiti.
Mole se br. župe da blagovreme-no odrede svoje delegate i da svi dodu na vreme na Skupštinu i da na njoj kao i na predvidenim kon-fcrencijama, uzmu učešča.
Sastanak zbora žup-skih načelnika i načelni-c a održače se u subotu, 30 septembra, u 15 časova.
Sastanak župskih prosveta r a održače se u subotu, 30 septembra, u 9 časova.
K. i.
Sastanak pročelnika S PP održače se u subotu 30/1Х od 16—18 časova.
Sastanak pročelnika narodno odbianbenog o t-s e k a održače se u subotu 30 septembra u 9 časova.
O povlasticama na železnici, za koje se Savčz obratio, biče župe naknadno izveštene.
SEDNICA ZBORA ŽUPSKIH NAČELNIKA I NAČELNICA
U vezi sa održavanjem skupštine Saveza sokola, održače se u Beogradu 30 septembra o. g. i sednica Zbora načelnika i načelnica svih sokolskih župa u zemlji. Sednica^ načelnica održače se u 9 časova pre podne, a sednica načelnika u 15 časova. Na sednicama če se raspravljati o budu-čem radu, o sletu 1941 u Beogradu, za koji če se prikazati proste vežbe, a ujedno če se birati muško i žensko načelništvo Saveza SKJ.
ZBOR ŽUPSKIH PROSVETARA
Vanredni zbor župskih prosvetara održače se 30 septembra 1939, u prostorijama Saveza Sokola, Prestolonaslednikov trg 34, u 9 časova pre podne, sa ovim dnevnim redom:
1.	Otvaranje zbora; — 2. Izveštaj župskih prosvetara o stanju Sokolstva na terenu; — 3. Svesokolski slet 1941 godine (Referent brat Bogoljub KrejČik); — 4. Plan prosvetnog rada do 1941 godine (Referent brat Miloš Stanojevič); — 5. Predlog zbora za izbor pretsednika SPO; — 6. E-ventualije.
Druga strana zastave, koju je darovala N j. V. Kraljica Marija
нмају један језик и да зато треба да имају једну државу. А Кон-егантин Филозоф био је писац XV века и иореклом је био Бугарин, па кад је Бугарска пропала, он је пре-шао у Србију, Деспоту Стевану Ви-соком. Стеван који је и сам волео књижевност и науку, нашао је у Константину доброга сарадника, не питајући да ли је он Србин или Бугарин, већ једино то да ли су његове мисли подударне са општом нзродном идејом. У манастиру Ма-насији, у Ресави, Константин Фило-зоф, помоћу Стевана Високог, сгва-ра жижу просвете и подиже кул-турне тековине до највишег степе-на. У тој т.зв. ресавској школн велики философ ствара бугарски граматичко-правогшсни програм, који је имао да важи не само за Јужне Словене, већ и за све Сло-вене уопште. Баш зато је овај ње-^ гов спис био и читан и прерађиван како у Србији, Бугарској и Хр-ватској, тако и у Русији, где је имао великог утицаја.
И у најтежим данима што их је доживела деспотовина, за владе Ђурђа Бранковића, није се умањи-ла мисао о народном јединству. Напротив, Ђурађ Бранковић увиђа да се народ може спасти од дефи-нитивне пропасти само тако ако се са свију страна окупе све снаге и ако се непријател, заједнички нрогони. Зато најпре дипломатскн иокушава, да се Зета ирикључи деспотовини, но како је она већ једним делом била под Млечанима,
морао је са овима да поведе бор-бу, не да Зету рокори, већ да је ослободи и ириведе раду за опште ослобођење и уједињеље растуре-них југословенских племена. Исти су му иокушаји и према Босни и ирема Словендима, са чијим влада-лачким кућама ступа у родбинске везе.
Тако, када се испред последње године XV века угасила слобода и Hj последњој стопи југословенске земље, имала је да .се свакако ми-сао о народном јединству покопа за вечита времена. Па ипак није било тако. Прогнана заједно са ра-јом од Турака и прогошена свако-дневно различитим нагодбама у Хрватској, од стране Беча и Пе-ште, та мисао о јединству баш тада добива великог полета, те је подједнако светла и јасна старима и младима.
У пољу, под записом где се не-бо најшире отварало онима што се моле за свој спас, запевана је пе-сма о бившој слави и о светлој бу-дућности југословенског народа. На високим планинама под грана-тим боровима и вигим јелама, на-шао је прогнани народ себи обећа-ну земљу да са оружјем у руци чува част и достојанство човека. Томе народу били су тада вођн л>у-ди, што су „голим рукама сабље преламали а хитрим ногама коњ-ма утјецали“. Били су то људи који су са Триглава, Мосора, JIob-ћена и планиме Дели Јована гледа-лн доле у рушевине, те подједна-ко осећали бол за несрећу своје
расе и подједнако приносили своје животе за васкрсење народне сло-боде. Народ је њихову борбу ра-зумео, учествовао је у тој борби, овековечио их у хајдучким и у-скочким иесмама, т. ј. народ је њихову мисао ' примио за своју и достојно је носио кроз све своје тегобе.
Ишло је све то тако кроз мно-га столећа. Ни језик, ни обичаји, ни вера у Бога, ни вера у бољу бу-дућност немогаше се порушити. Долазило је до великих народних сеоба. Читаве земље подигле се и народ луташе од немила до недра-га: бежао је од османлијске сабље, а налазио дубоке тамнице код сво-јих т. зв. заштитника. Али баш то је пропширило и народне терито-рије и народну свест, по чему he једнога дана морати да дође до спајања свих делова.
Зато су притајене жеље свих Јужних Словена букнуле попут вулкана онога .аренутка када се преко Француске, девизом слоббде, једнакости и братства, био запалио читав свет. У Србији буна на Дахи-је, Први и Други устанак, хватање у коштац, голих шака, са још моћном турском империјом, дола-зи се макар и до делимичне слобо-де. И у Хрватској ^духови су уза-врели тако, да he све то да изби-је идејно у Илирском покрету, а материјално у рату што је познаг иод именом мађарске буне, када he Бан Јелачић прогласити јсдинство хрватско-српске војске, а у исто време и јединство хрватско-српске
политике. Тих година he Људевит Гај проговорити јединственим илир-ск.им језиком, чија домаја има дз буде „од савских поточића па све до Оршаве, Варне и Солуна rpa-да‘. То нроглашено језично једин-ство једнодушно је шримљено од читаве народне масе, јер је Гај нроговорио у име те масе. Разуме се, да су централне европске земље брже боље иредузеле све потребне мере, па да им се, преко Балкан-ског Полурстрва, не испружи једна здрава нација са јаком и јединстве-ном државом која би била грудо-бран за пут на Исток.
И покрет је заустављен. Али само заустављен, а не и уништен. Он ће се, после десетак-двадесет година, опет појавити у још пунн-јој форми. Европа је имала да до-би.је нови свој облик. Гарибалди и Мацини, предводећи Талијане v борби за остварење нове младе И-талије, јасно су у Женеви, на до-маку културнога света узвикнули „Народи не заслужују боље госпо-даре него какве их имају“. Ово је био знак за узбуну, не само у Ломбардији већ исто тако у Чеш-кој, и на Балкану. Преко „Младе Италије" ствара се „Млада Евро-ria“, чиме се хтело отворено рећи да има да настане нова епоха од-носа међу народима у свету.
Као једна челична копча која he везивати свесловенске народе поја-виће се баш тих шездесетих и се-дамдесетих година соколска opra-низацнја, чији видици прелазе npe-
ко малих граница словенских на-рода и обухватају целокупно сло-венство у један јединствен етно-графски оквир. Оно he у себи но-сити синтезу свих дотадањих стремљења, не само код Јужних, већ код свих Словена. Од првобит-ног свог гимнастичног облика, Со-колство he одмах после двадесет година постојања постати идејна организација, не само за мале ло-калне циљеве, већ за шнроку кон-цепцију јединственосги свих Сло-вена.
Из свега до сада наведенога до-лази се до јасних закључака. Уко-лико је било таквих политичара, војсковођа, историчара или књи-жевника, који су захтевали и бо-рили се за спајање само мањег броја покрајина, то је долазило о-туда што су њихови погледи само дотле доиирали, док у основи свн су били поборници једног великог уједињавања. У нашим соколским редови.ма појмови јединства су већ давно и потпуно прећишћени. Али тиме још нису завршени и сви на-ши иослови, како на словенском Југу, тако и другим словенским крајевима. И колико год изгледале тешке и мрачне контуре за из-градњу једне велике солидарности међу свима Словенима, — ипак Соколство не губи веру у успех. И оно што ee у скорој прошлости збивало, и ово што се сада у на-шим данима збива, само потврђује да he загосподарити свест о томе.
Милош Станојевић
Uubav za državu
Zagrebački »Hrvatski dnevnik« je, pre nekoliko dana, objavio čla-nak u kome kaže:
»Raspoloženje, koje /e nakon sporazuma zavladalo medu Hrva-tima, potuklo je sve spletkare, koji su stalno šuškali, kao da če tobože oslabiti državna zajednica, ako se popusti Hrvatima. Danas svi vidimo, da se od noša j Hrvata prema ovoj državnoj zajedni-ci mijenja, i to u njezin prilog. Kad se u cijelosti provede sporazum, taj če odnošaj biti još sr-dačniji. Hrvati su bili indiferentni prema državi, u koliko je mnogi nisu i mrzili, radi naopakih po-stupaka tolikih nehumanih režima. Danas se to raspoloženje mijenja, jer u to j državi imamo mi Hrvati več osiguran bolji položaj, a naša če briga biti, da se taj položaj još više poboljša. Mi danas imamo u ovoj državnoj „ zajednici nešto, što nam je drago, za što je vrijedno raditi i što smo ako ustreba, spremni i braniti. A ne čemo — budimo iskreni — ostati gluhi ni na dalj-nje znakove dobre volje i razu mijevanja.
Osim pisanog sporazuma po-stignut je ovih dana i usmeni sporazum o nekim pitanjima, ko-ja nisu tim pismenim sporazumom obuhvačena. Bez ikakvih su poteškoča praktično riješena neka vrlo delikatna pitanja. U praksi če se pokazati da su ta rješenja bila sretna i da."treba nastaviti tim putem. Država če da-kle biti tim jača, čim više budu zadovoljni Hrvati.«
Razlaganja zagrebačkog lista su vredna pažnje, ma koliko da se u svemu ne možemo složiti s njima. Jugoslavija, ili ranije država SHS, bila je načelno več u početku stvore-na kao zajednička država Srba, Hrvata i Slovenaca, dakle isto toliko hrvatska kao i srpska. Zakoniti pretstavnici Hrvata, pa i sam Stje-pan Radič, su saradivali na takvom njenom stvaranju. Čak i onda ako bi se prihvatile najteže rekriminacije u pogledu tretiranja Hrvata po razli-čitim režimima, to nikako ne bi moglo da opravda mržnju prema državi, več mržnju prema režimu i bor-bu da se ta država otme iz ruku režima, da se očuva ljubav prema državi. Država se može mrziti jedi-no onda ako je tuđa, i takva oprav-dana i slobodarska mržnja ne može nikada da se pretvori u ljubav. U Poljskoj je takoder godinama po-stojao režim, koji je imao malen deo naroda za sobom i koji je istinske narodne vode, kao Vitoša i druge, tcrao u progonstvo, pa su ipak svi ti narodni vode sačuvali svu ljubav prema državi, i u času opasnosti u-stali su u njenu odbranu, ma koliko da ni u tom momentu vlada nije, na žalost, htela da podeli sa njima odgovornost.
Treba, medutim, ipak sa zadovoljstvom primiti uveravanja da se raspoloženje prema državi menja, te da »Hrvati u ovoj državnoj zajednici imaju nešto što im je drago, zašto je vredno raditi i što su, ako ustreba, spremni braniti.« Mi to i-skreno pozdravljamo, jednako kao i uveravanje da če se taj odnos razvijati uvek na bolje, u koliko bude daljnih znakova dobre volje i razumevanja. Ali ipak mislimo da su ' vremena danas tako ozbiljna i da su državne potrebe danas toliko primarne, da nikako nije na mestu da se škrtari sa dobrom voljom i raspo-loženjem prema državi. Zagrebački list se još uvek n. pr. kloni da »ovu državnu zajednicu« nazove njenim zakonitim imenom Jugoslavija i, ma koliko da sam, sa zadovoljstvom konstatira, da merodavni faktori u Beogradu pokazuju mnogo razumevanja, te da je prošlih dana postig-nut i usmeni sporazum o vrlo delikatnim pitanjima, prema želji Hrvata, još uvek se izjave raspoloženja prema državi vezuju za stotinu kon-dicionala i mere se na najsitnijim apotekarskim vagama... I to u vremenu, kad i protiv naše volje, dr-
žava može svaki čas da ustreba, ne samo »boljeg raspoloženja i srdačni-jih odnošaja«, ved i mnogo više od toga, — oduševljenog zanosa i spremnosti na žrtve.
Uveravaju nas da najmerodavniji u krugovima, koji upravljaju »Hrv. Dnevnikom« u svom odgovornom radu pokazuju zaista i dubokog razumevanja i srdačnosti za najvital-nije državne potrebe, a znamo da mnogi od njih odlučno pobijaju zlonamerne vesti, što ih sumnjivi elementi ubacuju u narod. I podvlači-mo to sa zadovoljstvom. Ali zašto da se to plemenito raspoloženje do kraja ne održi i u pisanju štampe, umesto tolinih rekriminacija, pretnji itd? Zar štampa mje jedan od naj-boljih vaspitača naroda?
X. y.
*
P. S. Pošto je več bio složen gornji članak, mogli smo sa naročitim zadovoljstvom utvrditi, da je ban PIrvatske Banovine, Dr. Šubašič, nakon audijencije kod Nj. Kr. Vis. Kneza Namesnika Pavla, dao novi-narima izjavu (koju su objavile sve beogradske novine), u kojoj se govori o »izgradnji narodnih snaga i veličini zajedničke nam države, te njenoj zadaći u ovom delu Evrope«, pa se podvlači:
»Naš rad prema zemlji bio je uvek pozitivan, a da je torne tako, ovog časa mogu otvoreno reči: narodna radost i hvala spontano izbija iz skromnih domova narodnih prema največem i najjačem pregaocu na ovom opštem narodnem poslu i jačanju države, prema Kruni i najodgovornijem nosiocu Kraljevske vlasti, Njegovom Kraljevskem Visočanstvu Knezu Na-mesniku Pavlu«.
Ovakve reči vredi zaista i podvu-či i pohvaliti. I baš zato je šteta što ih n. pr. i »Hrvatski Dnevnik« nije također objavio, več je o svemu torne doneo samo belešku, da je ban Šubašič »primio srpske novinare i dao im posebnu izjavu za srpsku javnost«. Zar može biti stvari, koje kaže slo-bodno postavljeni hrvatski ban, a za koje »H. Dnevnik« misli da nije važno da ih saopšti i hrvatskoj publici?
Odložene pregledne utakmice, svečana vrhunska akademija i jednodnevni tečaj
Iz tehničkih razloga odgadaju se sokolske pregledne utakmice za sa-stav pripremnog odelenja za pret stoječe olimpijske igre, koje su se trebole odriati u Ljubljani 23 sep tembra, kako je to preko štampe i radia javljeno. Isto tako odgadaju se i akademija vrhunskih sokolskih takmičara, koju je predvidelo sokoI-sko društvo »Ljubljanski Sokol« a Ljubljani, a koja se je trebala odriati 24 septembra o. g. u Ljubljani, i na kojoj su trebali da nastupe svi naši najbolji sokolski takmičari. U vezi s tim, i iz istih razloga, od gad a se i jednodnevni tečaj za preradu i učenje vežbi, predviden za pripremno olimpijsko odelenje i naše takmičare iz Pariza i Varšave, a koji se je trebao odriati u Ljubljani, 25 septembra o. g. Od predvidenih priredaba u Ljubljani održače se jedino Utakmice vrhunskih vežbačica za prclazni dar »zastavu Kraljice Marije«.
Ponovo zakazivanje utakmica, akademije i tečaja biče pravovremeno saopšleno.
Развој Соколства код наших колониста на северу
После ослобођења и уједињења нашега народа, када су отпочеле многе реформе међу којима: пита-ње великих поседа и добровољач-ко, и када се почела овима додељи-вати земља, као извесна награда, настало је досељивање нашег жив-ља у ове крајеве, а то су већином: Личани, Херцеговци, Босанци и др.
Насељаваље је ишло доста Telimo и мучно, јер су их у новим крајевима не радо гледали. Они се нису на ово освртали, него су се још више досељавали, баш у пркос нашим непријатељима, јер су висо-ко ценили и знали, каква им је дужност и ради чега су овде до-ведени, а то је да национализирају ове крајеве, чисто наше, у рукама странаца и да буду будни чувари на северној граници. Стварају од-мах разна национална удружења, као четничко, Народну одбрану и др., али -понајвише Соколска. Со-колске чете ничу по новим колони-јама, као печурке после кише и нагло развијају своје деловање, у свим правцима, свуда се дише и о-ceha, соколски, соколско срце бије и соколска крвца кроз груди тече. Захваљујући Соколству брзо се сналазе у новој средини, јачају се духовно и матернјално, почиње о-тварање школа, соколских домова и других установа, почиње рацио-налније обрађивање земљишта, бо-ља набавна пољопривредног алата, више се обраћа пажње гајењу пче-ларства итд., обраћа се више хиги-јени стана, одела, исхрани и др. Не само да је такав развој Сокол-ства био, међу нашим колонисти-ма при њихову досељавању, него је и данас, после двадесет година, проведених овде. Све се ради со-колски, иступа се на сваком јавном 'часу и такмичешима и победе се ређају, сличне оним на Кајмакчала-ну, Соколцу, Ветернику и Добром Пољу. Соколско срце у грудима јиш јаче куца, и данас видимо: дивне-наше колоније, са својим им-позантним домовима, лучама про-свете, носачима нове снаге и воље. Захваљујући Соколству, обрађена поља често су боља од наших сусе-да, којн су нас нерадо овде гледа-ли и служе им као узор и пример, ради чега долазе у наша села, ка-да је год каква соколска прослава иг.и свечаноет. Радо им се одазива-мо и соколску љубав према сва-ком указујемо.
Волимо своју земљу и ценимо то, јер је наше тако безгранично и одано, да стојимо стално на стра-жи и без бојазни за себе — за жив-љење појединаца — чувамо стечену и извојевану своју Отаџбину. У о-квиру соколске делатности, нама је дата могућност развијања југо-словенске акције, која обузима све добре, племениге и витешке људе. Под соколском заставом стоје данас сготине хиљада соколских бораца. Сва та војска стоји у једном табо-ру и извршује једну команду, спремна да се огледа са сваким ко се злонамерно дотакне Југославије.
Са том идејом шири се и разви; ја Соколство на северу Отаџбине, међу њеним колонистима, спрем-нкм увек положити живот на олтар Југославије.
Плећаш Милан
Из Соколске жупе Скопље
Mir na Balkanu
U međunarotlnim krugovima se, kao vrlo značajno tumači povlačenje italijanske vojske sa grčke granice u Albaniji i smatra se da je time italijanska neutralnost jo| više učvrščena, a u vezi s time i neutralnost balkanskih i srednjoevropskih država. U vezi s time treba -podvuči i juče-rašnju izjavu. datu jugoslovenskim novinarima u Berlinu, da Nemačka smatra granicu na jugu potpuno de-finitivnom, te da se namere g. Hitle-ra provode u sporazumu sa Rusijom, obzirom na istok Evrope.
Друштво Приштина je у овој ro-днни настојало да појача све гра-не соколског рада. Врло много је урађено на теловежбеном пољу, и то у свим подручјима. Раду стре-љачког отсека иоклоњена је наро-чита пажња. На жупским утакми-цама друштво је учествовало са 18 припадника. На просветном пољу не мање је постигнуто. Одржавана су предавања, дебатне вечери, крат-ки говори иред врстом, набављане су и читане књиге, одржавани су излети у историска места, затим приређивани су састанци са прет-ставницима соколских чета. Одржа-но је и гусларско вече. Посвећена је нарочита пажња посети Косовске прославе. Здравствено-соколским пи-тањима такође је поклоњена дуж-на иажња. Обилажене су подручне чете и настојало се да се њихов рад унапреди и појача. Друштво је од општине добило земљиште ради подизања новог соколског дома. Набављена је друштвена застава која he се осветити 22 октобра, ка-да he се обавити уједно и свечана прослава 30-годишњице живота и рада овог агилног друштва. Многи су чланови извршили добар део лич-них завета Петрове петолетке.
Друштво Валандово ове године појачало је свој рад у свим грана-ма, и теловежбеној и просветној. Знатно је већи број вежбача но ра-није. Друштво је набавило 82 napa вежбачког одела за све врсте. По-ред редовних предаваша и говора пред врстама, поклања се пажња васпитату чланства радом позо-ришног отсека. У основаној здрав-ственој задрузи друштво ће узети активног учешћа. Предузете су ме-ре за изградњу купатила и водово-да у соколском дому. Енергично се настоји да се доврши соколски дом. Без ичије помоћи друштво је утро-шило на тај циљ око 10.000 дина-ра. По довршењу дома друштво ће саградити чесму на путу Валандо-во—Струмица, а до краја године по-дићи ће један ноћњак на сеоској утрини, у околини Валандова.
Чета Плетвар (Прилеп) радила ie на просветном пољу према датом завету. Поједини чланови садили су воћке. Са осталим сељацима чдано-ви ове чете оправили су сеоски пут у дужини од 200 метара. Што се тиче чесама, које чета хоће да по-дигне, очекује се решење и помоћ од надлежних, који не треба да гу-бе из вида најкорисније потхвате народне.
Друштво Царево Село довршава соколски дом, а до краја године до-вршиће легње вежбалиште и насто-jahe да уреди соколску башту.
Друштво Призрен знагно је пове-ћало број свог чланства, одржало У1акмице свих категорија, основало велоеипедски отсек и спремало у то-ку пролећа све подручне чеге за Јавни час и друштвену прославу о0-годишшице рада. Uaa je просла-ва врло свечано изведена, са ретко великим учешћем сеоских сокол-сккх чета, са одличним програмом у коме су учествовали подЈеднако и друштво и чете. Норед друштвене _ управе која је уложила много на-иора да 80-годишњица буде права национална манифестација родољу-бивог царског Призрена, нарочито нризнање заслужуЈу народни учи-тељи и учигељице из подручних чста, који су достојно водили своје врсте и показали колико пожртво-вани и самопрегорни просветитељи могу учинити.добра за народ и о-таџбину. Нризрен се може поноси-ти са својим четама: Средска, Муш-никово, Мушутиште, Нлањане и 1'радиш. Чланство призренског дру-штва учествовало је на жупеким у-такмицама. Друштво пошумљава је-дан комгшекс земље који he се на-звати Петров Гај. До краја о. г. друштво he одржати идејну школу и предњачки течај.
Друштво Скопље-Матица и овога лета изведо је соколско логорова-ље на Охридском Језеру, које је било добро иосећено и вођено од стране просветара Жив. Милојкови-ha.
Kratke vesti iz našeg Sokolstva
Iz slovenskog Sokolstva
IZ ČEŠKOG SOKOLSTVA
Svi praški listovi sečaju se prošlih dana jednog od prvih osnivača Sokolstva, Emanuela Tonera, koji je roden upravo pre 110 godina, u Pragu. Tom prilikom listovi podvlače, da je baš Toner bio taj, koji je dao naziv So kolstvu, jer je-prvo Tirševo društvo, koje je osnovano god. 1862, nosilo ime »Telovežbačka praška družina« Tek godine 1863 bio je primljen naziv »Soko«, prema predlogu Tonero vom, koji ga je obrazložio time, da jugoslovenska narodna pesma soko lom naziva najhrabrijega junaka i da je zato taj naziv najpodesniji za no vo društvo i novi narodni pokret.
Sokolsko društvo u Sin ju proslavilo je rodendan svoga Starešine Nj. V Kralja Petra 11, na svečan način. Iza blagodarenja u katoličkoj i pra-vcslavnoj crkvi, održana je u soko-lani svečana sednica, uz prisustvova-nje vojnih vlasti i gradanstva. Uveče istog dana Sokolsko društvo priredilo je akademiju, sa odličnim programom, koja je završena uz pevanje »Ej Slaveni«. Sokolana je bila puna birane publike. Spontanost klicanja Kralju i Jugoslaviji, oduševljeni pozdravi sokolskoj zastavi, dirljivi svr-šetak »Ratnileove verenicec uz juriš-ni nastup jednog odreda naše dične vojske, ostavili1 su kod sviju vedro i puno nade raspoloženje.
Vežbe i muzički komadi izvedeni su odlično, uz dirigovanje br. kapelnika S. Iliča, a i naši diletanti, uz režiranje brata J. Vičiča, pokazali su odlično interpretiranje svojih uloga, dok je balete izvežbao društveni načelnik, br. M. Sierakijevič.
*
Sokolsko društvo Vrbas je, nakon blagodarenja u pravoslavnoj crkvi, o-držalo svečanu sednicu povodom ro-đendana Nj. V. Kralja Petra II, uz učešče pretstavnika vojske, ‘svih mesnih društava i velikog broja meštana. Sednicu je otvorio biranim rečima tajnik, Milan Kiždobranski, sveštenik, zbog otsutnosti starešine. Pet nara-štajaca je recitovalo pesme u slavu mladoga Kralja, a iza toga je pro-svetar, K. Vojnovič, učitelj, održao rodoljubiv govor. Prisutni su kraj govora propratili oduševljenim klicanjem Kralju, vojsci i Jugoslaviji.
*
Na koloniji Moja volja, u Sremu, osvečen je pre nekoliko dana kamen temeljac novog Zadružno-sokolskog doma, u prisustvu velikog broja naroda i gostiju. Osvečenje je obavio prota Radoslav Markovič, iz Indije, koji je održao rodoljubiv govor, a
inžinir Ilija Jojkič iz Beograda je podvukao nacionalne ciljeve ove svečanosti i pohvalio rad prote Markoviča, kao i rad Petra Lozjanina, pro-svetara Sokolskog društva u Indiji, na kulturnom, nacionalnom i eko-nomskom polju. Uzeo je zatim reč brat Lozjanin, koji je ujedno i pret-sednik Zadruge za--zidanje tog doma, pa je podvukao, da je kroz samih 15 godina na koloniji Moja volja iz-niklo 80 urednih seoskih kuča, sa blizu 500 Stanovnika, čija če kruna biti Zadružno-sokolski dom Kralja Petra II. Dom se podiže naporima samih kolonista, naporima Sokolstva, te prilozima Banske uprave i Saveza agrarnih zadruga u Novom Sadu. Svečanost je protekla u najlepšem raspoloženju.
*
Sokolska četa u Koševu, u bližini Sarajeva, započela je 18 o. m. rad na zidanju svog sokolskog doma. Zem-ljište su besplatno darovali brača Jo-vo i Simo Savič, poznati sokolski rad-nici, a zidanje doma če se izvesti rad-noni snagom čitavoga članstva, sop-stvenim novčanim sredstvima i pomoči Banske uprave. Pored brače Saviča, naročito se zalažu za zidanje doma brača Miličevič, Ćukovič, Maksimovič, Trkulja i Raševič, a pomažu ih i brača Vekič i Hraski iz Sarajeva. Četa u Koševu ima nameru da re-kordnom brzinom sazida svoj dom. 18 septembra $u se počeli kopati temelji, a 24 septembra če biti več o-svečen kamen temeljac, dok krajem oktobra treba da bude obavljeno svečano otvaranje doma.
SLOVACI I. POLJACI
Slovačka je provela opštu mobili-znciju i njena vojska če biti poslata ii Poljsku, da se bori protiv poljskih gerilskih četa i da zameni ncmačku okupacionu vojsku, koja ide na za-padni front.
Čitajući
novine...
Več čitav mesec dana, u svakom broju, klerikalna »Hrvatska straža« masnim slovima vapije za pomoč od svojih pretplatnika i pristalica, trakci da plate pretplatu i dadu potpo-ru, jer se lisi nalazi u tako teškim prilikama, da »jedini katolički dnevnik« u Jugoslaviji dolazi u životnu opasnost... U nameri da dirne srca svojih čitatelja, počela je da štampa i pisma od tobožnjih prijatelja, koja ■Su naravski sva nepotpisana, a koja za čudo imaju isti stil, duh i način pisanja kao i urednik »Hrvatske straže«! Ali najzanimljiviji je sadržaj tih pisarna, iz kojih se vidi, da u samom katoličkom kleru postoji čitava kampanja nezadovoljstva i neprijateljstva prema tom tobožnjem »jedinom kato-Jičkom dnevniku«. Tako se n. pr. u tim pismima kaže, da se medu kato-ličkim sveštenstvom uvukao »duh kritike, nebrige, negativnog držanja i konačnog razaranja«; da su se medu sveštenstvom uvukle »lične s vade, kritike nepravedne i neosnovane, i sve ostalo što je s tim spojeno«, i konično, da list propada zbog »negativnih kritika, zbog prigovora, raznih visoko postavljenih opažanja ' i zbog razornog rada onih, koji zapra vo nista ne rade.«
Da je neki drugi list, koji nema pretenzije da bude »jedini katolički organ«, napisao ovakav s ud o stanju medu katoličkim sveštenstvom, »Hrvatska straža« bi ga oglasila za bez-vernika i neprijatelja katoličke crkve. Ali čim nema ju volje da novcem po-dupiru svade i protuslovenske tendenci je g. Šimraka, i naj bol j j katolički sveštenici postaju — »razorni i negativni«/
»Hungary Quarterly«, madžarska Propagandna revija, koja izlazi na engleskom jeziku, objavila je nedavno članak Denisa Janossy, pod naslovom »Životni prostor Madžarske«. U tom članku se veli, da su »posledice trijanonskog Ugovora bile fatalne po •čovečanstvo, zato što je raskomđda-nje Madžarske i propast Habsburške monarhije omela madžarski narod u n/egovoj tradicionalnoj ulozi izmedu Istoka i Zapada«. Dalje članak tvrdi, da je Madžarska bila jedini kulturni faktor i pretstavhik zapadne kulture u Srednjoj Evropi i na Balkanu, i da sav kulturni razvoj slovenskih i •ostalih balkanskih naroda, ima da se zahvali protekciji i inicijativi Madžarske. Članak veli, da su madžarski magnati podupirali hrvatski i slovač-ki jezik, a da je »isti slučaj bio i sa Srbima«, kojima je sva kultura dola-zila sa madžarskog područja.
Kao što se vidi, teorija o životnom prostoru je kao stvor ena da falsifi-kuje istoriju i da pomuti zdrave poglede na današnjicu ...
UVEK TENDENCIOZNO »Ravnopravncst«, list koji se zanima manjinskim pitanjima, piše:
Mi smo več više puta skrenuli paž-n.ju na tendenciju nekih krugova da se bro.ino stanje manjina u Jugoslaviji uveličava. Kada se radi o stranim izveštačima, može se pretpostaviti da se stanje manjina krivo prikazuje zbog nepoznavanja prilika. Ali ova pretpostavka otpada kada se radi o izveštajima novina koje izlaze u Jugoslaviji. Tako na pr. »Deutsche Na-chrichten« (Zagreb) od 12 avgusta tvrdi da ima u Jugoslaviji 700.000 Ne-maca. Prema zvaničnom popisu od 1931 g. u Jugoslaviji živi 499.969 Stanovnika nemačkog jezika od kojih imaju samo 472.332 jugoslovensko državljanstvo. Hteli bi zamotiti ovaj list da nam što detaljnije iznese svo-ju statistiku Nemaca u Jugoslaviji, kako bi nas uverio o tačnosti svoje jtvrdnje.
»ZLONAMERNE VESTI«
Mariborski »Večernik« piše, da su nam mnogi Stranci zavidni što živimo u neutralnoj zemlji i da takvi ljudi šire po Mariboru i u ostalim krajevirna Jugoslavije najfantastični-je vesti, samo da bi izazvali zabunu. Govorilo se o nekim demonstracijama, o mrtvim i ranjenim itd., ma da sve to izmišljeno.
Petrova Petoletka u Kikindi
Sokolsko društvo Velika Kikinda proslavilo je svečanom sednicom ro-dendan Nj. V. Kralja Petra 11. Pred ogromnim brojem Sokola i gradan-stva održao je rodoljubiv govor brat Dr. Petar Bojanič, a brat Dimitrije Nikolajevič ing. podneo je izveštaj
0 radu Sokolske Petrove Petoletke, u kome se kao glavni zadatak nalazi isušenje velike baruštine, u bližini varoši, koja ima da se pretvori u krasan park i da se nazove »Gra-dina Nj. V. Kralja Petra II.«
Postignuti rezultati su do sada več takvi, da je teren potpuno saniran te da se po zemljištu, koje. je sve do nedavna bilo nepristupačno, sada več saobrača kolima i diže se vrlo lepa šuma. Teren ie isušen i raščiš-čen sa troškom od 68.300 dinara, na-kon čega se pristupilo stvaranju jednog jezera. Time se dobilo na prirodnoj lepoti, a oslobodeni su o-gromni tereni za stvaranje sportskih
1 zabavnih odelenja i za prijatno še-talište. Kopanje jezera koštalo je oko
76.000	dinara, a nasipanje močvar-nog terena oko 33.000 din. Za druge pak zemljane radove utrošeno je 7.459 din.
U ovogodišnjoj proletnjoj'sezoni pristupilo se delimičnom pošumlja-vanju terena, pošto je, zbog uspeš-nog razvijanja drveča, potrebno da se taj teren najpre provetri i pretvori u plodonosan humus. Ipak je zasadeno nekoliko stotina jablanova, isto toliko jasenova, pa zatim stoti-njak velikih jela i nekoliko stotina matijih jela. Ukupni izdaci u ovogo-dišnjem periodu iznosili su 126.000 din., dok je za obe godine, za izgrad-n.iu te gradine, potrošeno 208.783 din. U blagajni Petrove Petoletke nalazi se sada 74.412 din. gotovine. Kao daljnji rad predvideno je u' prvom redu pošumljavanje i nasipanje,' te bušenje jednog arterskog bunara.
Sv; prisutni su sa odobravanjem primili izveštaj o ovom vrlo važnom radu, u okviru Sokolske Petrove Petoletke, koji če biti od neizrecive koristi za čitavu Kikindu i okolicu.
Смрт бр. A. P. Димитријевића
После кратке болести преминуо
je, 13 сеитембра, у санаторијуму
,,Кленовник‘‘ наш драги брат и ви-
шегодишњи начелник Соколског
друштва Равна Река, Александар-
•Аца Димитријевић, чиновник руд-
ника Равна Река, у 27-oj години
живота. Вест о љеговој смрти ду-
боко је потресла не само нас со-0
коле, него и сваког који га je по-знавао.
Покојни брат Аца. ма да рођен у Београду, провео је младост v Јагодини, и још као дечак ступио је у соколске редове, где је неу-морно радио за соколску идеју до последњег часа живота. У Јагоди-
Utakmice u odbojci za prvenstvo Sokolske župe Beograd
Pred velikim brojem gledalaca o-držane su, 1-7 septembra, utakmice u igri odbojci za prvenstvo sokolske župe Beograd. Nastupilo je u-kupno 32 tima. U utakmici članova nastupila su sledeča odelenja: Beograd 1, II, III, VI, VII, Beograd Matica, Šabac, Zemun I, Sremska Mitroviča, Erdevik,, Martinci i Zemun Matica. Muški naraštaj nastupili su timovi: Beograd I, II, Ш, IV, VI, Matica, Zemun I, Pančevo, Sremska Mitroviča i Šabac. Starija brača nastupila su iz Beograda I, II, Beograd Matica i Stara Pazova. Članice na-stupile su iz Beograd Matice, I, III i Zemun Matica. Beograd II njje na-stupio. Ženski naraštaj nastupio je iz Beograda I, III, VI i Stare Pazove. Utakmice su se održavale na letnjem vežbalištu Sokola II za muške kategorije i na vežbalištu Sokola I za ženske kategorije. Utakmice su vodili načelnik i načelnica župe. Su-dili su: Bogdan Maksimovič. Zdenko Pavič, Roksandič Miloš i Petar čo-lovič, te Slava Vučkovič i Stevan Nu-šič.
Tehnički rezultati:
Članovi: I kolo: Beograd II—Beograd VI 15:0, 15:0 tj. 2:0 — Šabac— Zemun I 15:6, 16:14 — 2:0 — Sr. Mitroviča—Erdevik 15:12, 8:15, 15:6 — 2:1 —'Beograd I—Beograd VII 15:11, 15:10	- 2:0 — B. Matica—Martinci
1.7:5, 15:1 — 2:0 — Beograd III—Z. Matica 15:7, 15:5	-	2:0. —II kolo:
Beograd II — Đabac 15:1, 15:J — 2:0
— Beograd Г—Sr. Mitroviča 15:8, 15:7 2:0 — Beograd III—Matica 15:3, 15:4
— 2:0 — Beograd II—Beograd I 15:4, 15:10 — 2:0. Finale: Beograd П Beograd II 15:11 i 17:15 — 2:0. Prvak: Beograd II:
Muški naraštaj: I kolo: Bgd II—Bgd VI 15:7, 15:0 — 2:0 — Pančevo—Šabac 6:15, 15:12, 15:9	2:1 — Matica
Bgd IV 15:1, 15:7, — 2:0 — Bgd III —Sr. Mitroviča 15:1, 15:9 — 2:0 —
1111 je био предњак, a у рудницима „Ресава", у Барама и у Равној Ре-ци био је друшгвени начелник. Са одличним успехом, поред дру-штвених течаја, завршио је скоро све жупске течаје, као и Савезни Просветни течај. Са слетских жуп-ских утакмлца увек се враћао ве-сео и са похвалницама. Највећу пажњу поклањао је деци, коју је вест о његовој смрти толико ра-жалостила, да није било детета, које се искрено није заплакало. Смрћу брата Димитријевића. ми смо изгубили Сокола, чији рад није знао за преиреке и умор.
Драги наш брате Ацо, ти си о-ставио уци^ене родиТеље, су-пругу, браћу и сестре, a и нас со-коле, да за тобом вечито тугује-мо, али знај да твоја дела и у-сиомена на тебе остаће међу нама вечита. Продужићемо твој запо-чети рад, за добро наше драге Југославије, коју си волер изнад свега. Нека ти је слава и хвала!
Мита Лауташ.
ČEŠKI SOKOLSKI LIST O JUGOSLAVIJI
»Jas«, ilustrovani časopis, što ga izdaje Češka Obec Sokolska, u Pragu. posvetio je broj od 15 septembra gotovo isključivo lepotama Jugoslavije i našem narodu. Tako na pr. donosi sliku Nj. V. Kralja Petra II na letovanju, i čitav niz vrlo uspelih ilustracija sa Klisa, Dubrovnika, Mljeta, Korčule, Splita, Trogira itd.
Oko osnivanja „Hrvatskog Junaka”
»Sokolski Glasnik« je u prošlom broju zabeležio glasove zagrebačke štampe o osnivanju »Hrvatskog junaka« u mnogim krajevirna Banovine Hrvatske, kao i o sporu koji je na-stao po pitanju, da li da se osnuje Hrvatski Soko, ili Hrvatski Junak. Po svemu izgleda da se, sa strane HSS, zvanično propaguje osnivan.je Hrvatskog Junaka, u koji bi imala da udu sva hrvatska udruženja te-lcvežbačkog karaktera, dok se na protiv za osnivanje Hrvatskog Sokola, zalažu samo izvesni pristalice frankovačkih struja, koji bi time hteli da teraju opoziciju prema g. Dr. Mačeku. Čini se, medutim, da njihova nasto.ianja neče uspeti, ili da če uspeti samo delimično, jer se organizacija »Hrvatski Junak« več u veliko osniva na čitavom području Ba-ngvine Hrvatske. Jedna od prvih svečanosti »Hrvatskih Junaka« . održana je u selu Trnju blizu Zagreba, a i-stoga dana je u Zagrebačkom zboru održana velika javna vežba, na kojoj su uzeli učešča članovi »Hrvatskog Junaka« iz Zagreba,. Bjelovara i Siska. Vežbači su im ali plave sportske kratke pantalone i bele majice, a bivši starešina Hrvatskog Sokola, Milan Preusperger je govorio o potrebi okupljžnja hrvatske omladine. U sastav »Hrvatskog Junaka« ulaze i klerikalna telovežbačka udruženja, »Mladost«. Vočstvo »Hrvatskog Junaka« upozorilo je članove da ne na-bavjjaju nikakve odore, jer odluka o oaorama ima tek da se donose.
Zagrebački listovi objavl.iuju, medutim, ispravku, potpisanu od Milana Praunspergera zadnjeg starešine So-kolskog Saveza i Dr. Milana Dečaka, bivšeg sokolskog prednjaka (tako glase potpisi), u kojoj se kaže, da nije istina da su se oni izjavili protiv u-spostave »Hrvatskog Sokola«, a za-govarali osnivanje »Hrvatskog Junaka«. Oni tvrde, naprotiv, da su zago-varali osnu.tak nove hrvatske telo vtžbene organizacije, »Hrvatsko bratstvo«, za koju su več izradena pravila, uz sudelovanja g. Dr. Mače ka, ali nisu još data na potvrdu. U tu organizaciju da če imati pristupa svi nekomprcmitovani Hrvati, »ne samo katolici nego i muslimani, i Hrvati pravoslavne veroispovesti«; a vo diče je »isključivo kvalificirane ličnosti, u prvom redu oni iz bivšeg Hrvatskog Sokola, koji svojini radom nisu izgubili štovanje u hrvatskom narodu.«
Prema ovoj ispravci i prema činje nici, da su u društvo »Hrvatski Junak«, kao prve, stupile klerikalne organizacije »Mladost«, izgledfllo bi da karakter »Hrvatskog Junaka* tre ba da bude u glavnom strogo katolički, dok bi »Hrvatsko Bratstvo« tre-balo, u pogledu verske pripadnosti da bude indifirentno. Samo čudno izgleda, da isto lice, M. Praunsberger, govori na priredbi »Hrv. Junaka«, a istovremeno da zagovara osnivanje drugog društva. .
Beograd I—Zemun I 15:1, 15:1 — 2:0. II kolo: Beograd II— Pančevo 15;7, 15:0 — 2:0 — Bgd II—Bgd I 15:2, 15:9 2:0 — Bgd II—Matica 15:3, 15:6 — 2:0.	* Finale: Beograd II—Beograd
11! 15:9, 15:8 — 2:0. Pobednik Beograd II.
Starija brača: Stara Pazova—Beograd Matica 15:4, 15:13 — 2:0. — Beograd I—Beograd II 15:4, 15:4 — 2:0. Finale: Beograd I—Stara Pazova 15:9, 5:15, 15:5 — 2:1. Prvak: Beograd I.
Članice: Beograd III—Zemun Matici 6:15, 15:4, — 2:1. — Beograd I Beograd Matica 15:11, 15:13 — 2:0. Finale: Beograd I—Beograd III 13:15, 15:12, 15:4 ^ 2:1. Prvak: Beograd I.
Ženski naraštaj: Beograd I—Stara Pazova 15:4, 15:10 — 2:0. — Beo grad III—Beograd VI 15:3, 15:2 — 2:0. — Finale: Beograd III—Beograd 15:5, 15:3 — 2:0. — Prvak Beograd III.
Prema gornjijn rezultatima vidi se di su prvenstvo župe osvojili člano vi sokolskog društva Beograd II, sta rija hraid sokolskog društva Beograd I, muški naraštaj sokolskog društva Beograd II, članice sokolskog društva Beograd I i ženski naraštaj sokolskog društva Beograd III.
PRESTAO »LUŽIČKO-ŽUPSKI VJESNIK«
Več 36 godina je postojalo u Pragu Društvo prijatelja Lužičkih Srba,
koje je osnovao Adolf Černi i koje je izdavalo svoj list, »Lužičko-srpski Vjesnik«, u redakciji prof. J. Pate Medutim, usled novih prilika u Češ koj, društvo je bilo prisiljeno da likvidira i da obustavi izdavanje lista,
ČASOVNIČAR i JUVELIR
M. MITROVIČ
TERAZIJE 22 (do Moskve)
ima: švajcarskih ča-sovnika za ruku i džep, zlatnog nakita, kristala, srebra, pehara i plaketa.
Braći i sestrama popust
Cene vrlo solidne. Stručan rod
TraZIte cena za Izraelu kllnaca I z n a i a k a.
z slovenskog sveta
Vesti iz Češke
Pošto se ove godine navršava 10-godišnjica od proslave hiljadugo-dišnjice smrti patrona Češke zem-je, Svetog Vaclava, odredeno je da se, počevši od 23 septembra, čitava nedelja posveti kultu Svetog Vaclava. Praški arcibiskup, kardinal Dr. Kašpar, je preuzeo vočstvo tih svečanosti, u kojima učestvuje i stranka Narodne solidarnosti, te grad Prag itd. Biče održano nekoliko predavanja i nekoliko svečanih koncera-ta. Ma da strani listovi javljaju da če te svečanosti biti zabranjene, praška štampa piše slobodno o njihovom pripremanju. — Isto tako strana štampa javlja da je Gestapo otkrio u Pragu zaveru velikih razmera te d? je uhapšen veliki broj Čeha. Me-rodavni nemački krugovi izjavljuju da je doduše uhapšeno više lica koja su pristalice Dr. Beneša, ili su Je-vreji, ali da je to iz razloga sigurnosti zemlje. Medu uhapšenima ima doduše i nekoliko katoličkih svešte-nika, ali to ne znači progonstvo katoličke crkve.
Mnogi naši listovi su zabeležili vest i/ Praga, da je 17 septembra stigao u Prag transport poljskih zaroblje-nika, koje su doveli Nemci, te da je ogromno mnoštvo praških gradana izišlo da pozdravi slovensku braču i di izrazi simpatije solidarnosti za mu-čeničku Poljsku.
*
Nemački zvanični krugovi odluč-no demantu.iu vesti, da je u Češkoj i Slovačkdj došlo do pobuna i nemira. Medutim izveštaji Rajtera i Ava-sa tvrde i dalje, da je došlo do jakih nemira 11 Pragu, Pardubicamaj Taboru, Piseku i Brnu. Da je mnogo hi-ljada ljudi pohapšeno a na stotine pogubljeno, te da su se nemiri pro-tegli i na Slovačku, gde se pobunilo više garnizona. Italijanski »Pikolo« javlja, da akti sabotaže koji se de-šava.iu 11 Nemačkoj i u Češkoj, ne-maju nikakav alarmantni karakter.
ČESI I SLOVAC1 U INOZEMSTVU
Kao što su sve naše novine javile, engleski pr.etsednik vlade, g. Čemberlen, je izjavio u parlamentu da cilj rata,, koga vode Engleska i Francuska, pretstavlja i oslobodenje češkog naroda. Strani listovi javljaju dalje, da se sprema osnivanje češ-ko-slovačke vlade u inozemstvu, kojoj bi na čelu stajah bivši p rezident Beneš i čehoslovački poslanik u Parizu, Osuski koji je Slovak. Ministar rata bi bio general Sergej Ingr, koji je takoder Slovak, a u' prošlom svetskom ratu je učestvovao u operacijama prve dobrovoljačke jugoslo-venske divizije u Dobrudži. Ingr je postao general u čehoslovačkoj vo.i-sci, ali je posle okupacije prebegao u Francusku i sada tamo organizuje češke legije. General Ingr i general Prhala trebali bi da budu na čelu česko-slovačkih armija u inozemstvu.
Iz Rumunije javljaju da je tamo prebegao general Prhala, komandant čiških legija u Poljsko j, koga su Rusi bili zarobili, ali su ga istoga dnna pustili. Deo čeških legionara prebegao je takoder u Rumuniju. dok se veči deo nalazi još pod paskom ruskih trupa. Bivši čehoslovački poslanik u Varšavi Slavik došao je u vezu sa moskovskom vladom.
*
Prema poslednjim vestima prijavilo se u samom Londonu 60.000 ljudj u češko-slovačku legiju, a češki listovi, koji izlaze u inozemstvu ističu, da se izvan zemlje nalazi preko dva miliona Čeha, ili ljudi češkog porekla, i da če iz tog broja moči da se sastavi vojska od nekoliko stotina hiljada ljudi.
*
»Palanački glasnik«, koji izlazi 11 Bačkoj Palanci, donosi izveštaj o svečanosti Slovaka u Bačkom Petrovcu i veli, da je odbor za proslavu pri-mio telegram od Dr. Beneša iz Londona, u kome se kaže:	»Ma	da	je
nastupilo teško doba, istrajačemo i pobedičemo«. List veli da je čitanje ovog telegrama popračeno pravim ječanjem sa strane svih prisutnih Slovaka i Čeha.
I Купујте cpetiKe у Главној Колектури Државне класне лутрије |
|Александра Р. Павлови^а ј
I	БЕОГРАД ЗЕМУН	1
| Кр. Алберта 1, Цара Николе II. 69 Краља Петра улица бр. 11j
ИВучење I. класе 14 октобра т. г.I
Sadržina sokolskih listova
»KNJIGA ZA SOKOLSKO SELO«
Izašao je iz štampe br. 8 ovog glasila sokolske župe Mostar, sa obilnim sadržajem, medu kojim se ističu naročito članci: Čekićem u svest i sa-vt st (Dr.-D. Slijepčević); •— Maček je Soko, o sokoli Mačekovci; — Iz prošlosti bugarsko srpske; — Čuvajmo selo; ■— Koristi od Sokolstva na selu (B. Nenadić); — Vesti i dr.
Čitajte i širite
„Sokolski glasnik"
SOKOUMA
Š TAMPARIJA
»Gutenberg«
daje najpovolinije cene i dobavne u-vjete. Zato se obra-tite kad Vam bilo što ustreba jedino na
Штт „GUTENBERG”
ZAGREB / ILIČA 65
TELEFON 23-131
bratu S. Oljevac
za DAME
HAHTLOVI
IULJIHE I BLUZE
n a j v e ć i izbor u specijalnoj radnji ženske konfekcije
»T O G A«
Pl N KAS I KOMP.
BEOGRAD
Knez Mihailova br. 8 (ugao)
1111!1!11111!1111Ш1!1Ш1111111!Ш1111111Ш!11111Ш11!11111!11111111111Ш!11111!11Ш1Ш1
Zanimljivosti iz doma i sveta
Ulazak Sovjetske Rusije sa voj-skom u Poljsku, izazvao je zabunu u čitavom svetu, pa se o tom doga-daju sire svakojaki komentari. Niko ne može tačno da odredi, koji su ciljevi sovjetske vlade, ali ima listova koji o tim ciljevima šire najdale-kosežnije verzije. Tako n. pr. londonski »Times« javlja, da u Finskoj postoji bojazan, da je »samo pitanje vremena kada ee Estonija i Lotiška biti pridružene Rusiji, ma koliko da rusko nemački sporazum nije to predvideo«. Tvrdi se. da je rusofilska struja u Lotiškoj mnogo pojačana. Ista vest »Timesa« javlja, da diplomatski krugovi u Moskvi očekuju, d? če smanjena Poljska država biti pod ruskim protektoratom. I mnoge druge vesti javljaju, da se poljski i ruski vojnici vrlo dobro slažu, te da sa ruskom vojskom u Poljsku dolaze naročita propagandna odeljenja, ko-ja drže zborove. Dok se tako s jedri« Strane podvlače izvesne slovenske tendencije ruskog koraka, s druge Strane se javlja da je jedan od članova ruske vlade održao na radiu govor, u kome je kazao, da ulazak u Poljsku znači takoder otvaranje pu-ta za komunističku propagandu u o-stalom svetu. Taj isti član vlade je kazao, da je još daleko od uredenja rusko-japanskih nesuglasica, te da če se Rusija i dalje boriti za nezavisnost Kine. Izvesni krugovi u Londonu boje se pak, da Rusija čeka samo zgo-dan trenutak da pode na strani Ne-mačke, ali da još niko ne može da predvidi, na koju če sfe stranu obr-nuti nova ruska ekspanzija.
*
Na rairovnoj konferenciji u Ver-saju je prezident Vilson odlučno zagovarao stvaranje Poljske države,
pa je .na osnovu toga engleski struč-njak za narodnosna pitanja, lord Curzon. predlagao, da se povuče etnografska granica izmedu Rusije i Poljske, tako da bi Grodno, Brest-Listovsk i Lavov pripali Rusiji, ^a Bjalistok, Lublin i Przemisl Poljskoj. Poljaci su se odlučno oprli tom predlogu i zahtevali su, da granica bude povučena više prema istoku, ma da u tim krajevima u velikoj večini žive Belorusi i Ukrajinci. Poljaci su se pozivali na brojna poljska nacionalna ostrva u tom području i na i-storijsko pravo, zato što su te pokrajine nekada pripadale poljskoj državi. Zbog tog neslaganja došlo je do poljsko-ruskog rata, koji je ispao na štetu sovjetske vojske, tako da su u martu, god. 1921, bile odredene granice, koje su sve do pre nekoliko-dana važile.
•X-
Američki avijatički krugovi nisu zadovoljni sa sadašnjim stanjem pre-kookeanskog avijonskog saobračaja i smatraju da su sadašnji »kliperi«, golemi avioni koji prenose po 30 i više ljudi preko Okeana, još uvek suviše maleni i ograničeni. Zbog toga se u Institutu za aeronautiku u San Frančišku prave načrti za daleko veče avione, koji bi, čim se prilike u svetu srede, morali da preuzmu saobračaj preko Okeana. Poznati a-merički graditelj aviona, ing. Klajn-haus, izradio je načrt za avion, koji bi mogao da primi 100 putnika i 40 lica posade, a posedovao bi 20 kabina, sa 1 posteljom, i 40 sa dvema posteljama. Avion bi trebao da bude dug 70 metara, a motori bi razvijali snagu od 48.000 HP i brzinu od
5.000	km na sat, tako da bi put preko okeana trajao oko 15 sati. Tvrdi se, medutim, da je to samo početak, te da se več prave načrti za još ve-
če avione, koji bi bili dugi 125 metara, sa motorima od 200.000 HP i sa kapacitetom od 500 putnika.
SOKOLSKA ŠTEDNA I KREDITNA ZADRUGA S. O. J. U SPLITU
Stanje na dan 31 avgusta 1939
Aktiva: Blagajna: primila 820.294, izdala 819.636,75, stanje 675,25. — Zaj-movi: isplačeno 196.017, ‘povračeno 45.553, stanje 150.464. — Tekuči računi:	uloženo 612.234,50, dignuto
355.486, stanje 256.748,50, kod Drž. Hip. banke 156.177, Pošt. šted. 263.50, privatni 100.308. —• Tiskanice: 4.270.
— Troškovi: 1.130,25. — Inventar: 121. — Skupa aktiva: 413.391. — Pasiva:	Ulošci na štednju:	uloženo
506.145,50, povračeno 132.554,50, stanje 373.591. — Sitna štednja: 2.916.
— Dohotci: 9.789. — Poslovni udeli: 2-1.575. — Rezervni fond: 1.260. — So-ci.ialni fond: 630. — Prosvetni fond: 630. — Skupa pasiva: 413.391. — U-kupni promet: 1,767.240,25. — Ima 272 zadrugara sa 989 poslovnih udela.
Sve školske knjige za srednje i visoke škole kao i sav pribor imade na skladištu
KN3IŽARA
ST. KUGLI
ZAGREB. ILIČA 30 CI3ENICI BADAVA
fДРЖАВНА КЛАСНА ЛУТРИЈА
Како je лутријски план протеклог 38 кола ca својим интересалтним изменама наишао на велико одобравање код купаца срећака, јер су све срећке узете од стране овлашћеиих продаваца и њихових потпродаваца скоро све распродате, то је Државна класна лутрија тај исти план оставила у важности и за наступјуће 39 коло срећака.
Срећке I класе 39 кола готове су и пуштене у продају 13 септембра ов. год. у 100.000 целих срећака са извлачењима и то :
I класа 14 октобра 1939 год.
II класа 10 новембра 1939 год.
III класа 12 децембра 1939 год.
IV класа 13 јануара 1940 год.
V класа од 10 фебруара до закључно 7 марта 1940 год.
Цена срећкама за сваку класу следећа је: једна цела Дин. 200.— једна половина Дин. 100.— и једна четвртина Дин. 50.—.
Укупна вредност добитака у 39 колу износи
Дин. 65,000.000.—
У свих пет класа има 7 премија и то : од Дин. 2,000.000/—; 1,000.000.—; 3 по 500.000.— и 2 по 300.000.—.
Поред ових премија има следећих већих добитака: 7 по 200.000.—; 16 по 100.000.—; 17 по 80.000.—; 17 по 60.000.—; 19 по 50.000.	;
17 по 40.000.—; као и велики број других већих добитака.
У најсрећнијем случају могућим спајањем премија и добитака у V класи може се добити на једној целој срећки
Дин. 3,000.000.—
За исплату добитака јамчи Држава Краљевине Југославије.
Срећке се могу добити код овлашћених продаца и њихових потпродаваца, којих има скоро у свима већим местима.	гпећака
Ближа упуства си лутријским планом и општим правилима добијају се на захтев бесплатно код свих овлашћених продаваца cpi
POGREZIVA VRATI LA
su najusavršeniji način vratila
Svi stari sistemi su nepraktični te budu uklonjeni. Usavršene sprave dobavlja specijalna
TVORNIGA GIMNASTIČKIK SPRAVA
J. 0RAŽEM
Ribnica na Dolenjskem
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M. Smiljanič, Alekse Nenadovića 6) — Ureduje redakcioni odbor (Pretsednik Dr. Vlad. Belajčić) — Odgovorni urednik Dr. Tihomir Protić.
Beograd, Prestolonaslednikov Trg 34 — Stamparija »Zora«, Kosmajska 24 — Telefon 29-920 — Beograd.