KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 37 (1)
INDUSTRIJSKE SVOJINE-
IZDAN 1. SEPTEMBRA 1923.
PATENTNI SPIS BR. 1279.
Ernesto Baratelli, Davos-Platz, Wilhelm Nussbaumer,, Davos-PIatz i George Zebert, Zürich.
ZGRADA.
Prijava od 30. marta 1921.	Važi od 1. decembra 1922.
Pravo prvenstva od 31. marta 1919. (Švajcarska).
Izum se odnosi na jednu novu konstruk-ciju zgrada svake vrste, koje su osobito zgodne za one pokrajine, koje trpe od če-stog potresa.
Prema izumu upotrebljavaju se za uspo-stavljanje zidova, stropova i krovova dvos-truke T-oblika, betonske grede, koje se svrhonosno polože jedna na drugu ili jedna do druge i onda se tako medjusobno spoje, da su grede medjusobno u svom položaju osigurane i da svoje jedna prema drugoj u čvrstoj vezi.
Ovaka zgrada ne samo, da je brzo gotova, i to dapače sa neuvježbanim radnicima, jer svi nosioci dobavljaju se na mjesto gradnje ti stanovitoj duljini, nego je veoma brzo suha i prema torne se može u njoj nastaniti i upotrebiti se, jer se grede na gradnju več suhe dobavljaju.
Gornji dio gradnje, koji je iz greda, raz-mjerno je lagan i odgovarajuči torne se temelji mogu jeftino uspostaviti. Ovaka zgrada, koja je iz ovakovih greda upostav-Ijena, je osobito prikladna za predjele gdje se javljaju potresi, jer se kuča teže ili pako nikako ne poruši.
U načrtu je kao primjer izvedbe izuma prikazana jedna kuča za stanovanje i ta pokazuje:
Fig. 1 jedan vertikalni prorez kroz kuču.
Fig. 2 jedan presek prema liniji A—A.
Fig. 3—17 pokazuju pojedinosti.
Zgrada pokazuje jedno podnožje ili pod-rumski sprat 1, koji je napravljen iz mate-rijala, koji odgovara ondašnjih prilikama i to iz pečenog kamena, cigle, nabijenog betona i. t. d. Na podnožju 1, stoje zidovi 2, koji su napravljeni iz betonskih greda 3 (Fig. 3). Grede 3 imaju dvostruki T-presek. One su snabdeveneželjeznim armiranjem 4. koje je tako izabrano, da grede zadrže po-trebnu čvrstoču za transport i gradnju. Prema jačini zidova izaberu se veči i manji profili greda.
Grede 3 se več u odredjenim duljinama dopreme na mjesto gradnje i polože se jedna na drugu i vežu cementnim mortom (Fi’. 7). Da se grede u svom položaju medjusobom osiguraju i da prime teret, koji leži na zidovima, služe panjevi 6 iz cement-betona (Fig. 5, 6). Ovi panjevi 6 se polože na prečku greda 3 tako, da dodju u oko-mitom sinjem jedan na drugog i služe kao noseči stubovi gradnje (Fig. 1 i 8). Prema teretu različitih klovn panjevi se u večim ili manjim raznnci na jedan od drugoga stave, ali su vjek oko.nito jedan na dru-gome postavljeni, tako da stvaraju noseče stupove. Da se uspostave zidni uglovi upo-trebljuju se uz panjeve 6, panjevi 7 (Fig.
Din. 2.—
9 i 11'). Ovi pflkazaju (dva idijeKftojr/sJj! f preipi^iieätvo, da.'ra^ink biVa prisiljen, da no-postavlfeni jedah prinn drugome u gO" i sioce sasvim tačno umetne.
koji uvjek u jednu slijedeču gredu 3 hvataju. Kraj svakog uskrštenog panja 7 je postavljen u oba zidna pravca jedan jednostavni panj 6, tako da se. poßtigne^jedna. solidna veza gredä, koje leže' jedna na drugoj i koje su spojene (Fig. 9). Na sličan način su vezane grede 3, tamo gde jedan zid na drugi udara (Fig. 10). I ovde se upotrebljavaju ukršteni panjevi 7 i jednostavni 6. Panjevi 6 i 7 dolaze takodje več gotovi na mesto gradnje i prema veličini greda '3 bivajü /gotovljeni, tako da pristaju upravo medju'pefese greda.
* Panjevi 6 i 7 osiguravaju tačan položaj greda jedne prema drugoj, a da se ne zahteva osobita pažnja radenika. Za uspostavljanje . vrata i prozora upotrebljavaju se umjeini i 'kameni 9 sa željeznim armiranjem (fig. 12 i 13). Umjetno kamenje ,9 ima U-oblik 'i' obuhvača krajeve betonskih greda. Da ^se udare prozorni kapci ili prednji prozor 18 irtia na zidovima 9 izvana jedan utor (fig. 13). Zajsek 19 treba da primi glavni; prozor , 20. Osim toga se mogu eventualno j'oš i nutarnji, prednji prozori urediti. Zidovi su spolja ukrašeni fasadnim ukrasom. S unu-tarhje strane može biti izolacija 22 jz drvela, ploča, plutnih ploča i t. d. kod^jedno-stavnih gradnja mogu se ovi opšavi vrata i prozora izostaviti, t. n. pr. kod vratnih otvo-ra 25 u unutrašnjosti kuče.
Da se uspostave stropovi u potrebe se dvo-struke T-grede 5 (fig. 4), kojih je noga 23 sira, nego glava 24. Grede 5, kod kojih je profil i armiranje ovisno od razmaka i te-reta, se postave u razmaku od cirka 30 cm. kad su postavljene grede 5, onda se najpre donja stropna ploča 13 (fig. 15) izbetonira izmedu pojedinih greda 5. Da se postigne jednoliko prenašanje tereta postave se betonirane poprečne letvice 27 (fig. 14 i 16) u razmaku od cirka 80—100 cm. U prostore, koji preostaju medu gredama 5 se umetne materijala za izoliranje 28 (troska, roj i t. d.) i to do gornjih peleša 24. Onda se napravi između peleša 23, 24 i nešto preko njih iz betona gornja pritiskajuča ploča 14 (fig. 16). Time. nastane u oba pravca napeti rebrena-sti strop sa dole betoniranim podom 14, pri čemu su prostori za stanovanje medu plafo-nom i podom ispunjeni materijalom za izoliranje 23, koji utišava zvuk. Strop nije samo veoma čvrst nego zadržava zvuk i ima to
Da se uspostavi krov, stavljaju se grede 5 tačno kao kod stropova u razmaku od cirka 30 cm. od sredine do sredine grede i onda se medusdbnö." vežu pomočil plafona, poprečnih letvica i pritiskajučih ploča. U gornju pritiskivajuču ploču 1.4' se ubetoniraju između greda 5 paralelno s ovima u razmaku od 60—90 cm. drvo 16 (fig. 17) sa prerezom, koje ima oblik lastavičinog repa. Na ovo drvo 16 se prema načinu krova pričvrsti opiata 30 fli krpe. Medu masivnom kon-strukcijom krova i pokrivenim krovom, na-staje izolirajuči zračni prostor 3. Krov može pri torne biti ili koso ili horizontalno izra-đen. U poslednjem slučaju se krovizradisa padom prema Van-' i kišnica se odvodi u vodne kanale zahodnim ciljevima.
PATENTNI ZAHTEVI:
r r *• ;	••	• / . . r:' [,
1.	) Zgrada time naznačena, da se zidovi gornjeg dela zgrade, stropovi i krov sastoje iz greda preseka dvostrukog T-oblika. Da se osigura položaj greda medusobom upotrebe se panjevi, koji hvataju u dve srede, Itoje leže jedna na drugoj i time zaprečuju pd-micanje greda.
2.	) Zgrada prema patentnem zahteve pod 1). naznačena time, da se stropovi 'zgrade sastoje iz paralelno postavljenih dvostruko T-betonskih greda 5, pri čemu se medusobno vežu gornji i donji pel-ši nosioca betonskim slojevima i prazni su prostori napunjeni izo-lirajučim materijalom.
3.	) Zgrada prema patentnim zahtevima pod 1 i 2, naznačena tima, da su postavljene medu paralelno-tekučim betonskim gredama poprečne spojke od betona i imaju svrhu, da se održi svestrano ukočeni rebrasti strop.
4.	) Zgrada prema patentnom zahtevu pod 1), naznačena time, da su uredeni za spoj ukrštavajučih se reda panjevi 17 i delovi postavljeni u 90°, i ovi oanjevi hvataju medu peleše dvaju greda, koje leže jedna na drugoj i zaprečuju pomicanje istih u položaju jedne pram druge.
5.	) Zvrada prema patentnom zahtevu pol 1), naznačeni time, da »ni panjevi 6, kiji služe za spajanje greda k že uk »mitu jedan na drugome i tak > služ kao nosivistu - jv* zgrade.
IFiq ~ E?.
Aaipatent- brof
.Jrq. J.

O
r
K
i
T
jx \
I
f
-^.9-i ^.-r IZ*JQ - 5-
Jrq. g.
—t—*	1	/^-ÄSSSffiSESEF#^
z££3-2=L JfrgJE.
’3Sq, 7. ^g-S. .
W&//V;/////ysy?/Ä
Tiq.IQ- y ioTiS. ^3 ^ 3iq.JB. m
Jrq- 9.
^ &
T//////////}///////Mfö
Jin .10.
5









.