KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (1)
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 DECEMBRA 1940
BR. 16277
Hazdtine Corporation, Jersey City, U.S.A.
Pokazivač ,po remećenja podešenosti.
Prijava od 14 jula 1938.	Važi od 1 marta 1940.
Naznačeno pravo prvenstva od 15 jula 1937 (U. S. A.)
Pronalazak se odnosi na uređaj za pokazivanje poremećenja u podešenosti kakvog električnog oscilacionog kola u odnosu prema frekvenci kakve oscilacije položajem kakvog vidljivog indikatora.
Za lako i tačno podešavanje kakvog podešljivog oscilacionog kola na frekven-cu ma koje proizvedene oscilacije je potrebno, da se ima kakav indikator, koji pri svakom položaju podešavanja pokazuje veličinu i pravac odstupanja frekvence. Jedan takav uređaj je naročito važan za selektivne prijemnike modulisanih oscilacija, jer već neznatne netačnosti u podešavanju imaju za posledicu delimično ugu-šenje modulacionih frekvenci i time i de-formisano reprodukovanje. Kod prijemnika sa automatskim regulisanjem pojača" nja se tačno podešavanje otežava još i time, što se izlazna snaga pri izvesnoj maloj poremećenosti samo •neprimetno menja. Stoga se veoma želi da se udesi kakav vidljivi pokazivač, koji je nezavisan od amplitude znakova. Do sada upotreblje-ni uređaji za takvo vidljivo pokazivanje omogućuju uopšte da se zapazi samo apsolutna veličina rezonance kakve oscilacije sa kakvim oscilacionim kolom prijemnika pri upravo postojećem položaju podešenosti, dok se relativna veličina poremećenja u podešenosti ne pokazuje neposredno i pokazivanje pravca (smera) poremećenja podešenosti potpuno nedostaje.
Prijavilac je stoga sebi stavio u zadatak, da ostvari jedan uređaj za pokazivanje, koji pokazuje ne sa m o jačinu rezonance kakve oscilacije sa podešenim kolom nego i veličinu i smer poremećenja
podešenosti na način, koji se -sa kretanjem naprave za podešavanje nalazi u izvesnom određenom odnosu koji se može lako zapaziti.
Ovaj se zadatak po pronalasku rešava time, što su za kretanje kakvog vidljivog indikatora u dva koordinatna pravca predviđena podesna sredstva, koja su vezana sa bar po jednim proizvođačem kakve u-pravljajuće veličine, i što su ovi proizvođači tako izvedeni i raspoređeni, da daju upravljajuće veličine sa različitim tokom u zavisnosti od poremećenja podešenosti.
Kretanje vidljivog indikatora u dva. koordinatna pravca može se izvoditi ili pomoću kakve cevi sa katodnim zračenjem, čija se svetlosna mrlja kreće po kakvom fluorescentnom zaklonu, ili pomoću kakvog magnetnog tela, koje je raspoređeno u polju dva kalema. Pločama za skretanje cevi sa katodnim zračenjem odnoisno ka-lemima magnetnog sistema za skretanje se dovode dva različita upravljajuća napona, od kojih je jedan promenljiv sa po-remećenjem podešenosti i uvek prema smeru remećenja podešenosti različan u svome polaritetu. Ovaj se napon može proizvoditi na isti način, kao regulišući napon za automatsko regulisanje podešenosti; ako u kakvom prijemniku postoji jedan takav uređaj, to se stoga za proizvođenje ovog napona za skretanje ne u-potrebljuju nikakva dopunska sredstva. Drugi gore pomenuti upravljajući napon se menja samo u svojoj amplitudi, odgovarajući poremećenju podešenosti. On može biti oduziman od demodulatora pro-
Din 25.—
izvoljnog prijemnika za modulisane noseće oscilacije.
Upravljajući naponi i ostali deilovi uređaja mogu biti tako odmereni, da svetlo-sna mrlja na zaklonu u cevi sa katodnim zračenjem opisuje u zavisnosti od pore-mećenja podešenosti kružnu putanju i da se ova kreće u istom smeru obrtanja u kojem se vrši obrtanje uređaja za podešavanje oscilacionog kola. Mogu osim toga lako biti dodata sredstva za promenu vidljivosti indikatora odgovarajući veličini poremećenosti podešavanja, pri čemu se na primer za upravljanje intenziteta zračenja dovodi kakav upravljajući napon kakve elektrode cevi sa katodnim zračenjem koji se menja sa remećenjem podešenosti.
Na sl. 1 je pokazan jedan potpuni su-perheterodinski prijemnik uobičajene vrste, koji je snabdeven uređajima po pronalasku. Na uobičajen način sadrži prijemnik jedan podešljivi viisokofrekventni pojačivač 10, čije je ulazno kolo vezano sa antenom 11 i zemljom 12, i čije je izlazno kolo vezano sa frekventnim pretvaračem 13. Visokofrekventni pojačivač 10 i frekventni pretvarač 13 mogu biti uobičajene vrste; oni sadrže podešljive kondenzatore za podešavanje, koji su označeni sa 8 i 9 i u cilju rukovanja vezani su jednim dugmetom, kao što je pokazano črtasto tačkastom linijom U. Sa frekventnim pretvaračem 13 su navedenim redom vezani međufrekventni pojačivač 16, međufre-kventni filtar 17, detektor 18, niskofre-kventni pojačivač 19 i zvučnik 20. Filtar 17 se sastoji iz spregnutih kola 21, 23 i 22, 24, koja su podešena na normalnu frekven-cu međufrekventnog nosioca. Prednapon za automatsko regulisanje pojačanja se dobija od kola 50’, 51’ opterećenja cevi 49’, koje je spregnuto sa kanalom za znake pomoću podešenih kola 45’, 46’ i 47’, 48’, i stavlja se na rešetku jedne ili više cevi pojačivača 10, frekventnog pretvarača 13 i međufrekventnog pojačivača 16, da bi se napon na detektoru 18 za izvesnu široku oblast jačine prijemnih znakova o-državao približno konstantnim.
Jasno je, da nabrojani delovi za vezivanje mogu biti uobičajene konstrukcije i načina dejstva, čije su pojedinosti stručnjaku poznate, i čije je dalje opisivanje stoga izlišno.
Ako se sad bolje posmatraju delovi u-redaja, koji realizuju pronalazak, to je u vezi sa vezivanjem međufrekventhog filtra 17 predviđena cev 14 sa katodnim zračenjem osciloskopskog tipa. Ova je cev uobičajene konstrukcije i sastoji se iz duguljastog vakuumskog suda 15, koji na svome jednom kraju ima više elektroda,
koje obrazuju elektronski top i na svom drugom kraju ima fluorescentni zaklon 25. Elektronski se top obrazuje iz katode 29, upravljajuće rešetke 26, prve anode 27 i anode 2c8 i služi za proizvođenje, ubrzanje i koncentrisanje elektronske struje u pravcu na zaklon 25. Potrebni se radni potencijali dovode elektrodama cevi od kakve baterije 30. Između elektronskog topa i zaklona su postavljena dva para skrećućih ploča 31, 32 i 33, 34. Ploče 33, 34 su spregnute sa filtrom 17 indirektno i do-bijaju napon, koji odgovara odnosu između podešene noseće frekvence i srednje rezonantne frekvence filtra 17. Ploče 31, 32 su isto tako spregnute sa filtrom 17 i dobijaju napon, koji je proporcionalan reagovanju filtra 17 na podešenu noseću frekvencu.
Uređaj za proizvođenje napona za elektrode 33, 34 sastoji se iz kola 35, 36, koje je spregnuto sa filtrom 17 i koje je pri srednjoj frekvenci filtra 17 široko rezonantno i iz kola 37, 39 koje je oštro podešeno na istu frekvencu i labavo je spregnuto sa kolom 35, 36. Priključnik namo-taja 35 je vezan sa srednjim priključkom namotaja 37. Rezonantna kola 35, 36 i 37, 39 su tako vezana, da zajedno daju podesne naizmenične napone za dlodne usmeri-vače 40 i 41, u čijim kolima opterećenja leže otpori 42, 43 i kondenzatori 55 i 56 za paralelnu vezu. Pri tome se obrazuje vezivanje, kako se ono obično upotreblju-je u superheterodinskim prijemnicima sa diskriminatorskim kolima, da bi se dobio napon za automatsko regulisanje podešavanja,-čija se veličina i polaritet menja odgovarajući stepenu poremećenosti u podešavanju i smeru poremećenosti u podešavanju.
Naizmenični naponi, koji se stavljaju na diode 40 i 41, sastoje se iz sume odnosno razlike napona proizvedenog u primarnom kolu 35, 36 i polovine napona proizvedenog u sekundarnom kolu 37, 39. Lako je uvideti, da se naponi oba kola usled njihovog različitog podešavanja pri pomeranju prijemne frekvence moraju različito menjati. Pošto su oba napona pri srednjoj re-zonatnoj frekvenci filtra 17 podešena na jednakost, to stoga razlika jednosmislenog napona menja polaritet na kolima opterećenja dioda 40 i 41, ako se prijemna frekvenca menja kroz rezonancu. Varijacije ove diference napona, koja se stavlja na ploču 33, za vreme kretanja podešavajućeg sredstva U preko frekventne širine moduli-sanog nosećeg talasa, pokazana je na krivulji a na si. 2. Podešavajuće sredstvo U se pri podešavanju prijemnika u smeru skazaljke na satu kreće od izvesne date
frekvence na izvesnu višu frekvenci! i obratno. Tada se vidi, da j,e napon na primer kod frekvenci fi i fs, koje su udaljene od rezonantne frekvence fs željenog znaka, mali. Kad je podševajućim sredstvom U prijemnik podešen na frekvencu h, napon dostiže maksimalnu pozitivnu vrednost i zatim opada na nulu, kad se prijemnik pri frekvenci fs tačno podesi na željeni znak. .Kod daljeg kretanja podešavanja ka višim frekvencama napon dostiže maksimalnu negativnu vrednost pri frekvenci U i opet opada na nulu, kad se prijemnik podešava na još višu frekvencu fs. Tok krivulje a dakle pokazuje, da napon na ploči 33 u veličini i polaritetu odgovara iznosu i sme-ru remećenja podešenosti prijemnika na tačkama u susedstvu tačnog podešavanja podešenosti. Krivuljom a pokazani napon može biti upotrebljen za kakvo automatsko regulisanje podešenosti. Ovo ie pokazano na slici vodom 53 ka frekvetnom pretvaraču 13. Da bi se za elektrode 31, 32 dobio napon, koji je zavisan od reagovanja filtra 17 na željeni nosilac znakova, izvodi se upravljajući prednapon od otpora 57 opterećenja i detektora 18 i baterije 30’. Otpor 38 i kondenzator 38’ služe tome, da niskofrekventna modulacija ne dospe na elektrode 31 i 32. Varijacija napona na elektrodama 31, 32 za vreme podešavanja prijemnika na željeni znak je predstavljena krivuljom b na si. 2. Vidi se da je napon pozitivan, kad je prijemnik podešen na frekvencu fi ispod frekvence željenog znaka i da opada na maksimalnu negativnu vrednost kad je prijemnik tačno podešen na fs i da se opet penje u pozitivnom sme-ru, kad se prijemnik podešava na frekvence, koje su više no tačna frekvenca fs.
Za objašnjenje načina dejstva cevi 14 u toku podešavanja prijemnika na željenu frekvencu, uzima se u obzir si. 3, na kojoj -25 predstavlja fluorescentni zaklon cevi 14 sa katodnim zračenjem, i elektrode 31, 32, 33, i 34 su tako ucrtane, kao da su raspoređene izvan fluo<rescentnog zaklona 25, što je pak učinjeno samo radi jasnosti. Na fluorescentnom zaklonu 25 je predviđena baždarena skala 58. Vidi se, da napon između elektroda 33 i 34 postaje nula i da se između elektroda 31 i 32 stavlja maksimalni pozitivni napon, ako se prijemnik podesi na frekvencu fi. U ovom se slučaju katodni zrak skreće u pravcu ka ploči 31, no ipak ne pomoću ploča 33 i 334. Usled toga će se svetlosna mrlja pokazati na fluorescentnom zaklonu na crtastoj liniji e na tač-ci x blizu ploče 31. Kod podešavanja na frekvencu fa elektrode 31 i 32 ne prouzro-kuju nikakvo skretanje, i svetlosna se mrlja pojavljuje na crtastoj liniji e na tačci y
blizu ploče 33. Kad se mehanizam U za podešavanje kreće u smeru skazaljke na satu i ako se približuje željenom znaku kakve niže frekvence, to se dakle svetlosna mrlja pomera u dva koordinirana pravca i kreće se po kakvoj kružnoj putanji, koja je da-ta crtastom linijom e, u smeru skazaljke na satu ka položaju z, blizu ploče 32 i pokazuje ovim položajem, da je prijemnik tačno podešen na željeni znak. Za vreme daljeg kretanja podešavajućeg mehanizma ka višim frekvencama, kreće se i svetlosna mrlja na putu e u obrtanju udesno dalje i najzad ponovo dostiže tačku x blizu elektrode 31, ako se podešenost udaljava od željenog znaka. Kretanje svetlosna mrlje je stoga zavisno od kretanja podešavajućeg uređaja U na način, koji omogućuje da se lako zapazi svagdašnje stanje podešenosti. Dalje treba istaći, da opisani uređaj u kakvom modernom superheterođinskom prijemniku stvara potrebu za samo malo dopunskih uključnih sredstava. Skala 58 može, kao što je pokazano, biti baždarena, da bi se dalo pokazivanje stepena remećenja u podešenosti u kilohercima. Prečnik kružne putanje e se menja sa ulaznom amplitudom na filtru 17, i iz ovog razloga može se želeti, da se upotrebi regulisanje pojačanja, koje održava još ravnomerniju ulaznu amplitudu ka filtru 17.no na nacrtu pokazano regulisanje.
Da bi se svetlosna mrlja pobudila, da se pojavljuje sa maksimalnom jačinom svetlosti, kad je prijemnik podešen na željeni znak, i sa minimalnom jačinom svetlosti ili i da postane nevidljiva, kad j,e prijemnik poremećen u podešenosti, može na rešetku 26 cevi 14 sa katodnim zračenjem biti stavljen kakav prednapon, koji se određuje merom remećenja u podešenosti. Ovaj se prednapon izvodi iz spregnutih rezonantnih kola 45, 46 i 47, 48. Ova su kola spregnuta sa filtrom 17 i podešena su na njegovu rezonantnu frekvencu i bar nisu manje selektivna no1 filtar 17. Dioda 49 je uključena preko' sekundarnog kola 47, 48 i sna-bdevena je otporom 50 opterećenja i pre-mošćujućim kondenzatorom 51 i razvija napon, koji se stavlja između rešetke 26 i katode 29 preko otpora 52 i jednog dela baterije 30. Na rešetci 26 javljajući se re-zultujući napon je predstavljen krivuljom c iz si. 3. Vidi se, da je ovaj napon nizak ili negativan na tačkama, koje su udaljene od frekvence željenog znaka i da dostiže maksimum pri frekvencama u susedstvu frekvence željenog znaka. Stoga se menja intenzitet katodnog zraka razvijenog čevlju 14 odgovarajući iznosu remećenja podešenosti prijemnika, i svetlosna se mrlja pojavljuje sa maksimalnom jačinom, kad je
prijemnik tačno podešen. Pozitivni deo krivulje c je označen crtastom linijom, da bi se pokazalo, da pozitivni napon na rešetci cevi sa katodnim zračenjem nije aktivan usled visokog otpora 52. Ovo zaštićuje cev 14 od prekomernih struja i prouzrokuje ravnomernu jačinu svetlosne mrlje na najvećem delu kružne putanje e. Jasno je, da su oba regulišuća kola sa odgovarajućim cevima 49 i 49’ u toliko jednaka u koliko je svako kolo široko podešeno, i u kakvom drugom obliku izvođenja može stoga jedno od kola biti izostavljeno i drugo kolo biti upotrebijeno za to, da se je-dnovremeno izvede automatsko regulisa-nje pojačanja i regulisanje na rešetci cevi sa katodnim zračenjem.
Umesto cevi sa katodnim zračenjem može takođe biti upotrebljen i kakav mehanički pokazivač. Za objašnjenje ovog oblika izvođenja pronalaska služi si. 4. Pokazni se uređaj sastoji iz jedne magnetisa-ne skazaljke 60, koja se pod uticajem magnetnih polja kalemova 62 i 63 obrće oko središta 61. Na vodove 31’, 32' i 33’, 34’ se stavljaju naponi, koji odgovaraju naponima na elektrodama 31, 32, i 33, 34 iz si. 1 i koji se mogu proizvoditi na isti način. Delovi 64 i 65 predstavljaju normalne po-jačivače, koji daju potrebne struje za ka-leme 62 i 63. Pokazivač iz si. 4 je tako u-dešen, da indeks skazaljke 60 obrazuje sličnu pokretnu tačk u, kao svetlosna mrlja cevi sa katodnim zračenjem prema sl. 1 do 3, i da se ova tačka na isti način kreće po crtastoj liniji e’ Skale i da se pojavljuje kod z’, kad je prijemnik tačno podešen.
Patentni zahtevi:
1.	Uređaj za pokazivanje poremećenja podešenosti kakvog električnog oscilacio-nog kola u odnosu prema frekvenci kakve oscilacije položajem vidljivog indikatora, naznačen time, što su za kretanje indikatora u dva koordinatna pravca predviđena podesna sredstva, koja su vezama sa bar po jednim proizvođačem kakve upravljajuće veličine, i što su ovi proizvođači tako izvedeni i raspoređeni, da daju upravljajuće veličine različitog toka u zavisnosti od remećenja podešenosti.
2.	Uređaj po zahtevu 1, naznačen time, što sadrži kakvu cev sa katodnim zračenjem, čija svetlosna mrlja obrazuje na zaklonu vidljivi indikator, i što se sredstvima za skretanje zraka dovode upravljajuće veličine koje su proizvedene iz oscilacija koje utiču na kolo.
3.	Uređaj po zahtevu 1, naznačen time, što sadrži magnetno telo, koje je postavljeno u polju dva kalema, koji su nadraže-
ni upravljajućim strujama proizvedenim iz oscilacija.
4.	Uređaj po jednom od zahteva 1 do 3, naznačen time, što ima takvo izvođenje jednoga sredstva za proizvođenje upravljaj,ućih veličina, da je odgovarajuća upra-vljajuća veličina promenljiva sa remećenjem podešenosti i različna je u svome polaritetu uvek prema smeru remećenja u podešenosti.
5.	Uređaj po zahtevu 1 i 4, naznačen time, što ima takvo izvođenje drugog sredstva za proizvođenje upravljajućih veličina, da je odgovarajuća upravljajuća veličina promenljiva sa remećenjem podešenosti i pri različitom smeru remećenja podešenosti je jednako polarizovana.
6.	Uređaj po zahtevu 1, 2, 4 i 5 naznačen time, što su kao sredstva za proizvođenje upravljajućih veličina predviđeni u-smerivači, čiji su usmereni naponi dovođeni sredstvima za skretanje radi- skretanja zraka u dva međusobno upravna pravca.
7.	Uređaj po zahtevu 1 i 3 do 5, naznačen time, što su kao sredstva za proizvođenje upravljajućih veličina predviđeni u-smerivači, čiji se usmereni naponi dovode pojačivačima, i što su izlazne struje ovih pojačivača dovođene katemima radi skretanja magnetnog tela u dva međusobno upravna pravca.
8.	Uređaj po jednom od zahteva 1 do 7 za upotrebu u kakvom prijeminom aparatu za modulisane noseće oscilacije, koji sadrži. sredstva za demodulisanje i za automatsko podešavanje, naznačen time, što se jedna upravljajuća veličina uzima- od demo-dulatora a druga od regulatora podešenosti.
9.	Uređaj po jednom od zahteva 1 do 7 za upotrebu u jednom od superheterodin-skih prijemnika, naznačen time, što su u-smerivači radi proizvođenja upravljajućih veličina priključeni sprezanjem na medu-frekventni deo preko podesnih sredstava za sprezanje.
10.	Uređaj po jednom od zahteva 1 do 9, naznačen time, što se jedna upravljajuća veličina, koja je u svome iznosu promenljiva odgovarajući remećenju podešenosti, u tom svojem iznosu dovodi kakvom, sredstvu za promenu vidljivosti indikatora.
11.	Uređaj po zahtevu 1, 2 i 10, naznačen time, što se jedna upravljajuća veličina, koja je promenljiva odgovarajući remećenju podešenosti, u svojem iznosu dovodi ka kakvoj elektrodi cevi sa katodnim zračenjem radi upravljanja jasnosti svetlosne mrlje.
12.	Uređaj po jednom od zahteva 1 do
11,	naznačen time, što su svi delovi tako odmereni, da se na svetlosnom zaklonu cevi sa katodnim zračenjem opisuje u zavisnosti od remećenja podešenosti svetlosnom mrljom kružna putanja, pri čijem prelaženju svetlosna mrlja seta u istom smeru o-brtanja, u kojem se vrši obrtanje podeša-vajućeg sredstva za oscilaciono kolo.
13.	Uređaj po jednom od zahteva 1 do
12,	naznačen time, što je jedan od usme-rivača za proizvođenje upravljajuće veličine priključen sprezanjem preko kola koje je podešeno na noseću frekvencu i daje upravljajuću veličinu koja je zavisna od remećenja podešenosti i koja je jednako
'polarizovana za različito upravljena remećenja podešenosti.
14.	Uređaj po jednom od zahteva 1 do 13, naznačen time, što je kakav drugi u-srnerivač složen iz dva usmerujuća elementa koji dobijaju dovođen sav napon jednoga na noseću frekvencu podešenog kola i u redu sa ovim polovinu napona na istu frekvencu podešenog drugog kola, i to polovinu napona za jedan usmerujući eleme-nat u istoj fazi kao i sav napon, a za drugi elemenat u suprotnoj fazi od celokup-nog napona, tako, da ovaj usmerivač daje upravljajuće veličine koje su zavisne cd remećenja podešenosti i koje su različito polarizovane za različito upravljena remećenja podešenosti.
Ad pat. br. 162 7?
47' '45
R6.4.
J
c &\
f



■' ■),


■ : {
/



1
. V'.. ' '■
'f'	.	.
,
... .
■ ,J

'v
,

,< Iv




■ -r
■■v■
r

X
.s	i
■	. f.;..


. ' ■ • >
,
-
■ ,