PoSiarina plaćena u goicvu
Cena Din 3
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni	prilng	„So
Lfublfana,
1 сЈесевз&Ззга 1033
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177 9 Račun poštanske štedionice broj 12.943 e Oglasi po ceniku 9 Rukopšsi se ne vraćaju
God IV Broj 48
%
K
1
m
/А1ТУА SWB t J.
15 obletnica 1 decembra, našeg državnog I sokol« skm* praznika
Bilo je 1 decembra 1918 godi-ne, kada je tadanji Regent, sadanji Kralj Jugoslavije Aleksandar I pred pretstavnieima našega naroda izrekao ove reči:
»... Uveren sam, da ovim činom ispunjavam Svoju vladarsku dužnost, jer njim samo privodim konačno u delo ono, što su najbo-iji sinovi naše krvi, sve tri vere, sva tri imena, s obe Strane Duna-va, Save i Drine počeli pripremati za vlade blažene uspomene Moga deda Kneza Aleksandra I i Kneza Mihajla, ono, što odgovara željama i pogled ima Mojega naroda, te u ime Njegovog Veličanstva Kralja Petra 1 proglašavam ujedinje-nje Srbije sa zemljama nezavisne države Slovenaca, Hrvata i Srba u jedinstveno Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca ...«
Ove godine obnavlja se naš državni praznik po petnaesti put. Kraljeve reči dale sm mu prvi sjaj, i kada smo mi Sokoli taj isti dan proglasili takoder za svoj sokolski praznik, istorijsko znaeenje toga dana Bzdiglo se je do višine, koja pripada s v emu, što je u istorijl naroda velikoga i odlučnoga za sve vekov*.
Kialjevina Jugoslavija plod je nebrojenih žrtava. O tome svedoči svaka strana naše nacionalne isto-rije. Naše sokolsko vaspitno delovanje nakon ujedSnjenja trajno je nastopalo da u tom spoznanju vas-pita sve svoje pripadnike, ravnaju-ći se po Tirševom nauku, da mo-žemo jedino u slobodi i disciplini, takmiiući se u snazi, i s uzajam-nom fjuba-vlju sve braće i sestara zajednički vaspitati pokolenje, ko-je če biti puno životne sile i čilo-sti, koje se neče hvaliti samo sla-vom svojih predaka, nego koje če takoder biti sposobno i da sledi njihove svetle primere.
Sokolstvo je pokazalo jedini pravilni put naeienalnog i ciržav-ijanskog vaspitanja, jer je naša ideja pognala sveje korenje u du-binu narodne duše i raširila se od srca dio srca svega naroda. Kada su drugi van nas rešavali državna i nacionalna pitanja metodima stra-načkih borba i lične koristi, sokolsko dižavljansko i nacionalno vas-pitanje ukaaovalo je na štetnost svih znako,va separatizma i iadivi-dualnog egoizma, te je odbijalo i ispravljalo mistifikacije istorijskih činjerdca, čuvajuči i braneči monumentalno zdanje največih duhova i junaka minulih vekova!
Nevidljiva mreža nacionalne i državne svesti rasplitala se je iz sokolskog vaspitnog rada po svim našim krajevima, da je narod ideju prihvatio kao svoju svojinu i kao svoju zsajedničku stvar, koja ga preko svakidašnjih sitnica, strana-čkih borba i neutaživog materija-lizma nosi i dlže do sve ve o. e g stepena kulture. Samosvest naroda rasla je i s nacionalnim mišljenjem dizao se je ponos Sokola cLržavlja-nina, kome je poznata Tirševa izreka, da ne pomaže ni oružje ni odu-ševljeaje, ako u otsudnom času nema sposobnih i odvažnih muževa!
Sokolsko državljansko i nacionalno vaspitanje stavlja svakog našeg pripadnika u neprekidnti služ-bu naioda i otadžbine, jer mu ono govori, da je snaga pojedinca u celini i da pojedmac može da uspeva samo u toj celini.
Sve sile naroda moraju da se odražaj« u nepatvorenom obli k u samo e silnoj, zajednici. I kako svaki pojjedinac, po načelu sokolskog bratstva i sokolske jednakosti, stavlja samoga sebe u službn naroda, time preuzima dragovoljno na sebe i s ve dužnosti, koje celina zahteva od pojedinca.
Zato je sve to, što smo danas i što dkaoas imamo za petnaest ovih godina dobra, lepa, stečena poštenim radom i skromnim životom, tečeviaa tvrdog i ustrajnog rada pojedinaca. Jer takoder i mali ljudi — a tih je u Sokolstvu ogromna večina — mogu da stvaraju velika dela, ako ih i kada ih vežu iste težnje i zajednička stremljenja.
Pa takoder i blažena uspome-na na Kneza Aleksandra I i Kneza Mihajla, koju je istorija ovekovečila, značajna je i za pojedinca i za zajednicu, jer smo tu uspomenu sa sokolskim državljanskim i nacionalnim vaspitanjem preuzeli na sebe da nam bude silan potstrek našim činima.
Mi Sokoli uvek smo nastojali da pomognemo narodu do pobede njegovih ideala. Delovali smo pozitivno i s time otstranjivali zapreke, koje su imale da narod za-državaju u njegovom razvoju. Svaki uspeh, koji su postigli pojedinci ili naša skupnost na bilo kome pod-ručju života i rada, posebice sokolskog, a javnog uopšte, prinosi-mo na korist opšte narodne dobrobiti. Tako izdašno, a posve dragovoljno, pomažemo celini, s čime narod dobija na ugledu, dobrome imenu, autoritetu, jačajući tako svoju egzistenciju i otpornost i množeči svoju odbranbenu snagu. Sokoli su štit i mač naroda! Sokoli su sok i možak otadžbine!
Svaki naš pojedinac, koji se je sokolski vaspitavao, zna, da je Sokolstvo živa tvorba htenja i volje, koja želi da bude pretstavnicom najviše mere svih dobara narod-noga zdravlja. Sve moralne i fizi-čke kreposti, koje narodu namiče sokolsko vaspitno delovanje, tre-baju da se zrcale u značaju naše nacije, na kojoj jedino počiva sva snaga i veličina države.
A kako pak u Jugoslaviji ju-goslovenski nacionalizam kroči realnim putern rada i s idejom slo-venskog sokolskog bratstva u širi-nu Slovenstva, naše je državljansko i nacionalno vaspitanje ono stvarno sredstvo, koje naš narod postavlja u isti red s ostalim bratskim slovenskim narodima. I svaka tečevina u tom pogledu naša je zajednička svojina, jer je plod naših zajedničkih napora.
Ne priznajemo privilegija, jer je naša borba uperena protiv sva-koga iskorištavanja. Hočemo da savesno vaspitno podižemo moral-nu i fizičku kakvoču pojedinca, da budemo u mogučnosti izvesti narod iz svih teškoća, zapreka i ne-volja i privesti ga lepšemu životu. Svemu zlu, koje danas tare narod, izvor je u nama samima, i zato treba da lekovita vrelca proteku takoder iz nas samih. Mi Sokoli — ako ustreba — otvoričemo i vene svoje, ako bi bilo potrebno da se narod izleči i njegova sloboda sačuva našom kr vi ju!
Nečemo dozvoliti da iko živi i radi na štetu naroda, njegove časti i njegove samostalnosti! Ko ne vrši svojih dužnosti, koje svaki mora da ima prema potrebama i zahtevima sadašnjice, taj nema prava ni na tečevine, koje dozre-vaju iz smotrenog rada na korist zajednice! »Budimo radini! Buduč-nost pripada radinom i smeonom!« Tako nas uči Tirš!
Po petnaesti put obnavlja se naš Prvi decembar. Još uvek od-jekuju kraljevske reči širom cele otadžbine. Mi Sokoli svesni smo svoga položaja u narodu i žao nam je, da nismo za tih petnaest godina stvorili još i mnogo više za opštu dobrobit, da nismo stvorili bar toliko, koliko se visoko dižu u višine plamenovi naše iskrene ljubavi prema našoj otadžbini: da bi činima još vidnije dokazali vernost svojih sokolskih duša prema svima onima, koji su nam brača po krvi i jeziku, a koji još nisu okupljeni pod našim zastavama.
Hočemo da pohrlimo, da po-radimo s podvojenim silama, da se pokažemo blagodarnima svome Kralju, koji nas je združio u Jugoslaviji, i da se mislima i činima is-kažerno svesnim, neustrašivim, po-žrtvovnim glasnicima slovenskog sokolskog bratstva!
Ljubljana, 1 decembra 1933.
E. L. GANGL
Prvi decembar
Navršuje se petnaesta godina od naše« političkog ujedinjenja. U životu jed nog a naroda ne dugi, pače jedva primetljiv rok, ali ipak dovoijno dug da se izvesnom sigurnošču može postaviti prognoza za najbližu budučnost a od ove za dalju.
Čini nam se, da smo prešli naj-pogibeljnije vreme vrenja i previranja u duši narodnoj. Nismo prebrdili sve neprilike što se na pozornici svetskog zbivanja sa raznih strana prave novo nadošlom narodu u njegovom stremljenju k jedinstvu narodnom, ali smo prešli one najpogibeljnije, to jest one, koje nalaze razlog svome postojanju u nama samima, u brazdama što ih je prošlost tudim plugom izorala na njivi narodnoj, u tradiciji tri plemena, jed-nom reči u svemu onome što nas može razdvajati. Izgleda nam, da smo povodom največeg dogadaja od Ujedinjenja na ovamo, povodom Šestjanu-arskog Manifesta, pobedili u sebi prošlost i ono što nas je po htenju i zamisli drugih imalo razdvojiti; da smo iz stanja teze i antiteze prešli u stanje sinteze, usredsredene u misao Jugo-slovenstva.
Misao jedinstva narodnog, i po prirodnoj svojoj snazi, i po pozivu što mu ga je dala Previdnost u životu naroda, iznela je pobedu nad načelom
trojstva, podobnim da za nauvek dovede u pitanje oslobođenje Južnih Slo-vena od presizanja inorodnih naroda i od služenja njihovim ciljevima. Ima-de još koji se tugaljivim okom obazi-ru na nedavnu prošlost, u želji da se vrate vremena, koja su u nepovrat pošla, kao što ima još više onih, koji u vrenju i previranju južnoslovenskih država i državica u rano m srednjem veku i u mutnim ondašnjim zbivanjima vide alfa i omega svake državničke mudrosti. Imade još takvih »žabaca tužnopojaca«, i oni se amo tamo po-javljuju kod sva tri plemena u oblicima razne vrste i prirode i red je držati ih na oko, ali je prestala pogibelj za narodno jedinstvo, koju su oni pretstav-Ijali. Prestala je pred pojavom jugo-venske narodne i državne svesti, koja je prodrla u sva naša i najzakutnija naselja. Jest, mi smo danas u našoj ogromnoj večini Jugosloveni, i nisu samo grbovi i zastave, koji nas ujedinja-vaju, nego srca i duše naše i razum naš. Uvideli smo svi i Hrvati i Slovenci i Srbi da se može biti dobar Srbin, do-bar Slovenac, dobar Hrvat a u isto vreme i dobar Jugosloven. Tezi plemenske rastrojenosti suprotstavila se je antiteza narodnog jedinstva, da da-du kao sintezu Jugoslovenstvo. U tome je naš ogroman napredak od Šestja-
nuarskog Manifesta do danas. Manifest je skupio i sredio amo tamo rastrkane, ne organizovane sastojke te sinteze, koje treba produbiti i dovesti п jedmi harmoničnu celinu. Škola, Sokolstvo i vojska kao najjači sastojci jugosloven-ske sinteze, treba da budu saradnici Jugoslovenstva. Škola, da pripremi bu-dućeg gradanina i da ga upozna sa gradanskim vrlinama; Sokolstvo, da produži tu pripremu, i2dela čoveka Ju-goslovena, spojivši zdravo telo sa zdravim duhom i da ga predade vojsci, koja ec da sve to ojača u na j plemeni-, tijoj celji odbrane Otadžbine. Ni je-| dan od ovih aktivnih sastojaka Jugoslovenstva neče pri tome rušiti, slabiti ili potcenjivati odlike tri plemena, nego će ih šta više isticati u harmoničnoj sintezi. I као što je današnji ralijanski narod zbir kad više kad manj e sjajnih podviga svih njegovih plemena kroz vekove, od njegova praoca Dantea i Đanbatiste Vika (Vico), tako neka bude i jugoslovenski narod zbir tekovi-na, što su sva tri plemena donela u jugoslovensku narodnu zajednicu, iz koje če u daljnjem svesnom izgrađiva-nju, kao krok u napredak i bolju bu-dučnost, izaći jugoslovenski narod, kao svestan član slovenskega sveta, ravno-pravni elan ljudske zajednice i ravno-pravni suradnik u kulturnom stremljenju čovečanstva!
Z d
o !
Dr. Hugo Werk, Zagreb
Naš praznik
Gledanje na 1 decembar
Petnaest godina je protekio od onog znamenitog dana, kada smo se posle dugih stradanja i mnogih borbi našli ujedinjeni.
Petnaest godina našeg zajedn-ičkog života pokazuje jedan, u svetu retko viden napredak u svima praveima. U jednom tempu punom zamaha razvile su se naše slikovite snage do najveee mere i dale rezultate kakvi se kod drugih naroda ne postižu za čitav vek.
Sačuvane i nabujale energije našega naroda, našav sc u slobodi, urodile su retkim plodom. Oslobođen od svih tudinskih stega i okvira, naš narodni duh .dao sc na jedno veliko stvaranje i podizanje. Ono što je ranije čamilo u tami ropstva, venulo i sušilo se. sad se prenulo i osvežilo, dobilo daha i uzmaha i korača napred.
Nov život poletan i snažan pro-strujao je kroz sve krajeve širom domovine, dotakao se duše svakoga i po-krenuo sve na rad i stvaranje onog boljeg i višeg za čim smo uvek težili, ali nam jo tudinska obest sputavala svaku akcij u i ubijala u klici svaki polet.
U toku naše nove istorije ovih petnaest godina pretstavljaju jedan sjajan period našeg velikog napredovanja i podizanja. I pored svih smetnji i poteškoča — jer bez njih nije ni jedan progres — koje su iskrsavale na putu našeg napredovanja, mi smo, na-viknuti na tegobe, savlađivali sve teš-
koče i otklanjali sve smetnje. Kročili smo napred stalno, vršeči svoju zada-eu, sa puno volje ispunjavajuči svoju misiju, sa puno vere sve u bolju bu-dučnost našeg naroda!
Nu ako bi neko, naviknut na stara, nepovratna vremena, i kome je sa-vest zamagljena a duša zatrovana tu-đinštinom, pokušao da negira naše jedinstvo i da priča o nekoj deobi i ne-mogučnosti zajedničkog života, ovak-vog, kakav je, mi mu dovikujemo pu-nim glasom, da je Sokolstvo demanti svih bolesnih pričanja i da su Sokoli neoborivi dokumenat koji najubedlji-vije potvrduje snagu i čvrstinu naše zajednice, da su Sokoli živi dokaz ne-pokolebljivog jedinstva!
Prvi decembar je ona visoka tačka na našem istorijskom horizontu, sa koje gledamo na ono što je bilo pre i što se dešava posle njega. On čini pre-okret u sudbini našeg naroda.
Pre njega vidimo težak i mučan život, ispunjcn patnjama, borbama i stradanj ima. Vidimo jedno đugo i pre-dugo robovanje i propadanje. Kroz ta-mu robovanja naziremo malo svetlih momenata našeg kraljevanja i careva-nja, koji su ulevalt veru u vaskrsenje i krepili nadu u spasenje! I posle dugih borbi i velikih žrtava izvojevalo sc spasenje i došao je vaskrs — 1 de-eembar.
Posle ovog dana vidimo naš čitav narod ujedinjen i slobodan kako se
razvija i napreduje, udarajuči temelje svojoj boljoj i svetlijoj budučnosti. Otuda 1 decembar ima za nas naročiti značaj, značaj velikog, sudbonosnog dana u životu našeg naroda. Zato ga proslavljamo kao istorijski dan s puno nacionalnog ponosa i radosti.
Nu, naše slavlje ne treba samo da nas ispuni osečajima pijeteta prema jednom velikom događaju, već treba da nas potstakne na razmišljanje, kako se do njega došlo. I u tom osvrtu, u toj istorijskoj analizi, videčemo, da ono što je najlepše i što izaziva naše divljenje jeste ona slavna epska borba, koju je naš narod tako dugo vodio bez predaha i odmora i koja je ispu-njena junačkim podvizima, kakve na-lazimo samo kod najslavnijih naroda sveta.
Stoga ovaj dan ne treba da bude samo zabeležen u analima i da tamo ostane 'kao grada za pisanje naše povesti, več treba da se upiše u srca cc log naroda i s njim zajedno večno da živi, predavan od pokolenja pokolenju. kao onaj besmrtni epos kosovski, koji je kroz vekove bio uteha i potstrek da se živi i bori u nadi, da će svanuti dan vaskrsa. I kad narodna duša upije u sebe ovaj dogadaj i kad ga narod svo-jom bujnom maštom pretvori u legen-du, kao što je guslar učinio s Vidov-danom, davši mu svu draž narodnog mitosa, onda če on večno živeti i pot-sečati buduča pokolenja, da se do' njega došlo samo borbom i žrtvama. I ta-da če ec naš praznik slaviti još odu-ševljenije i prisnije. jer: »Sve če sjaj nij i čudesnij u vjekove bivat dublje«
On če biti simbol naših uspeha i triumf naših pobeda.
Đura Brzaković, Beograd.
Govor za prvi decembar 1933
Šta mi činimo i kako sc vladamo u obična i »sretna« vremena? Ono što je uravnoteženim propisom odredeno
—	i što nas u stvari malo staje. Dode
li	iznenada redak i neodložan slučaj izazivanja, mi reagiramo i izvan i iznad propisa. Ako to što je retko postane iz nevolje pravilom, onda su vremena nova i neobična. Ako su vremena neobična i traže od živih ljudi i drugačije i više, onda moramo i mi da činimo i drugačije i više. Svi pro-pisi imaju uvek neku širinu između minimuma i maksimuma. To je več priznanje artificijelnosti, koja se na životu samo okušava. Postoji zaista nešto i izvan propisa, naročito onda ako jc u pitanju opšte i zajedničko. Opštc i zajedničko bitno je okarekte-risano partikularnim sa dve Strane: sve cestice zajedno stvaraju i sačinja-vaju ono što je zajedničko, bez cestice nema i ne može biti niti zajedničkog; a drugo je, da je svaka čestica uvek i samo neizdcljen deo u celom i da sve što celo snosi, pa bilo u kome smislu, pa da se i razdeljuje i odnosi i na svaki deo, hteo on ili ne hteo.
Ravnoteža moralnog i matcrijal-nog traženja i davanja izmedu dela i zajednice je jedina osnova mira i mo-gučnosti onoga što se zove sreča i blagostanje. Traži li se drugačije i više, t. j. treba li više i drugačije mora se i davati drugačije i više! To više što se traži u stvari taj manjak, on nastaje ili jačim nemanjem usled gubitka ima-noga bez ičije neposredne krivice, ;li smanjenjem imanja, usled novog i stal-noga oduzimanja, bilo to voljno ili nevoljno, sada, juče ili danas, ili napokon usled smanjenog, presečenog ili stran-guliranog normalnog prihoda. Ako ja to jedanputa generalno diagnosticirano, t. j. da se traži drugačije i više, onda ostaje da se nade i odredi: šta je to što treba više dati, odaklc i ka-
ko? I način davanja i materijal davanja i povišica davanja može da bude regulisano više putem neke sile, bilo svesno od neke visoke i jake ličnosti ili neke grupe, bilo čistim nasiljem ili u mešanoj tinkturi, a može da bude regulisano sporazumom pojedinaca, koji su i ispod proseka, koji dakle nisu neke naročite i visoke ličnosti, sporazumom i saglasnošču u man j im ili večim gomilama između sebe, ili čisto pojedinačno u slozi dubokoga raspolo-ženja samoga sebe i svoga uverenja. Problem današnjeg života je u tome manjku s jedne, a višku moralnog i materijalnog traženja i davanja s druge strane. To davanje biva od imanja i čuvanja, i od nemanja i trpljenja. — Osnovno je i duhovno novo kod ce-loga. da u tom osobitom procesu življenja, nema, ne može niti sme biti izuzetaka. Zato je prvi zadatak i nc-izbežan zahtev: raspodela i razrez, toga viška. Prirodno je da to mora iči u prvom redu po i prema onome što sc ima, po onome što se nalazi na gomili i na zalihi, po onome što sc zaista može. Sa raspodelom ide u isto vreme i organizacija i tehnika toga ce-log zajedničkog narodnog pasla. Od-mah treba konstatovati, da su svi dc-lovi svake grupe kao i svi delovi naroda i iednako blizu i jednako vredni za celinu. Respektabilnim načinom mora se pronači pojedini deo, ili intuicijom, ili dogovorom ili eksperimentom ili po raspoloženjti ili šilom. — to je svejed-no. Kada je to gotovo, onda treba pro-n-ači gde je toga, što na jednom mestu nema, na drugoinc u suvišku ima ili sakriveno u tajnom suvišku ili nala-zeči se u jednostavnoj moči, da se otr-pi i da se podnese bez veiike muke uporedno i pravedno oduzimanje. A katla je to gotovo onda valja prencti dobra sa jednog mesta na drugo. K£id-god kažemo dobra onda uvek misli-
mo i na materijalna i na moralna do bra. Pretpostavimo da neka iznenadna i tajanstvena sila sve to vodi. Pretpostavimo da neka iznenadna i tajanstvena sila sve to vodi. Pretpostavimo da se stvori novi prepis za novo uravnoteženje života. Je li mo g uče da bi svesni i slobodni ljudi ostali pri tome tro-mi, mrtvi i apatični, pa bilo da dode do te sile ili da ne dode? Ima li uopšte i da li je mogu če da bude takve sile na svetu, da satre i da uništi svu svest i slobodu duha čovečjeg, i da ga stvori po podofciju mašine ili mašin-skega dela, koji se samo mehanički i u fizikalnom sklopu može i hoče da okreče i da vrti, i da tu nađe cilj i svr-hu, i da onda zadovoljno živi? Ne bude li momentano iz budi kakovih razloga fizičko mehanieke sile na raspo-loženju, pa da centralno i u velikom obujmu stavi u pogon nova pokreta-nja i nove zakone, — još uvek preostaje rezervni bezbroj malih sila, i u mesto jednog ognja mogu da se zapalc mnogobrojni sitni plamenovi. U oba slučaja dešava se sasvim isto. Zla je zabuna isticati odmah sumnju u uspeh, prognosticirati odmah sigurnu slabost i rascepkanost snaga, gristi se slikama lošega iskustva, i priželjkivati neka simpatičnu tiraniju kao jedini lek, — isto tako kao što jc več prevazišlo sve granice trpeljivosti zdravoga razuma, kada se još neprestano traže beskraj-na i jalova dogovaranja i glasanja^ o svemu tome. Situacija dana kao opšta slika mnogo liči uproštenom slučaju, gde je neko baš tu p»red nas pao u nevolju. Sami smo mi taj pojeditiac što nije pao u nevolju i taj što jc zaista u nevolji. Sa moralnega gledišta najjače je stvar neodložna. Valja pružiti ruku pomoči i pojedinačno, individualno, partikularno i lično. Zato treba neka prostodušna čula. Treba prvo videti nevolju. Danas nije dosta da sc u si-toj šetnji slučajno nade ili izbegne tu-da nevolja. Nego treba tražiti nevolju, iči nevolji na noge, krenuti se na put, ne odmah kao spasitelj, nego kao obi-
čan i dobar čovek. I onda osef'ti duž-nosf, neku svoju dužnost, malu, nezilS-tnu, sitnu i izdeljenu. U tome aktiv-nora traženju dobroga dela skromno i lično, leži zadaća današnjeg pravoga morala. To aktivno, ncbirano i neposredno u delu, to je glavno. Kolikogod to bilo ili izgledalo sitno i malo, ne treba padati u vučje jame bojazni, ko-jih je čisti razum prepun. Treba pomnožiti sitnu stvar sa milijonom, pa če se drugo videti i drugo saznati. Narodni život tetina nije prosta pijača, ali i ovde veča potreba i veča potražnja izaziva i podiže i cenu i vrednost po-trebnoga. Preti epasnost, da taj narodni život ostane zaista pukim tržištem taština, ako j ovde ne dođe do realne a dobrovoljne izmene moralnih i ma-terijalnih dobara izmedu jakih i slabih. U potrošnji leži regulator i proizvodnje. A u zanimanju, u vežbi, ',u praktici pomagačkog posla razvija se snaga stvaranja boljega na obe strane.
Mobilizacija i gotovost pojedinaene dobrovoljačke snage, i moralno i mate-rjjalno, jeste ogroman i živi izvor, po-red koga mi danas žedni stojimo. Za opšte imanje nema opstanka bez da-vanja! Za uzimanje nema ništa bez štednje! Za žetvu nema uspeha bez sejanja! Nevolja je konačni i vrhovni zakonodavac za sva naša junaštva i sve naše vrline. Varali smo se i uvek se varamo kadgod pomislimo da se odmaramo, da posao prevarimo, da predemo lako u uživanje. Naše stvarala-čko delo je sa oslobodenjem i ujedi-njenjem tek započeto. Više garancija imaju da se upregnu u mučan i težak zadatak prvo da to razumu i da sve-sno uvide, da če budučim naslednici-ma našim moči biti lepše, ugodni je i sigurnije samo tako, ako mi danas stisnemo zube i održimo i otrpimo naše življenje bez neposrednog ličnog uživanja! Moralni problem toga uživanja i njegova opšta determinacija to je
glavno. Partikularna individua ima svoje pravo i za opstanak, a ne kamo H za uživanje tek onda, ako je u neprc-kinutoj vezi sa precima i potomcima našla svoj pravi zadatak. Ako je ta veza integralna i duboka, onda nastaje vedrina i blagost duševnoga raspolo-ženja ma da su vremena teška. Ta i takova vremena baš jesu ono, što o_če-lieava i što odabira! Samo u nevolji i u muci stvaraju se i postaju države i narodi da mogu da opstanu. Teško nama ako samo radimo prema plati i prema propisima. U svetoj godini da-leke uspomene na Raspetoga, mi imamo njegov božanski lik tu pred nama i u bližini. To je taj naš narod u njegovim slabijim delovima, koji se danas nalaze u nuždi.
Malo je neprestano pisati i govoriti lepe reči, nego treba raditj dobra dela! Ja ne znam ni jedan sokolski zakon, koji bi bio izuzetan od zakona morala! Ja ne znam ni jedan sokolski
rad, koji bi smeo biti sit, dokon, luk-suzan i zališan. Ja ne znam ni jednu sokolska radost, koja bi mogla biti veča od radosti da se slabom i neu-kom pomogne. Ja ne znam ništa u so-kolskoj organizaciji da bi smetalo i zabranjivalo pojedinačan plemeniti po-stupak! Ja ne znam ni jednu telesnu vežbu, da bi ista vredila bez duševne i duhovne vežbe! Ja ne znam ni jednu grupu narodne snage, koja bi u času pitanja osnove i podloge života naroda, smela da se sakrije za neku svetost svojih naročitih i dogmatičkih od-redenja! Ja ne znam ni jednu živu sna-gu, koja ne bi umela da se odrnah prilagodi potrebama. Ja ne znam ni jedan sokolski slet, koji bi bio vred-niji od podizanja eestitoga zdenea ili od gradenja jedne zdrave kuče na selu! — Treba uči u život eve ono što je živo. Uči u život i za Sokolstvo zna-či ispuniti život odgovarajučim radom, pomiriti se sa sudbinom, i zagrejati se
potrebnom ljuba vi. Zato je dobro delo i sokolsko delo! Jaki moraju pomoči slabima, da zajednica na jednakosti duha i tela bude jaka! Nema logike, koja ikome živome opravdano dozvo-Ijava da postavi nevolju u tudi delu-krug. Nema morala, koji bi ikada bra-nio i prečio pomoč bližnjemu. Nema razumno« razloga za junački stid, ako bi po prirodi stvari dana pomoč bila ili izgledala neznatna i mala. Nije bilo, nema i neče nikada biti dovoljno mrtvih lanaca propisa i zakona za jedino živi i sada težak život naš! Zato je dobro delo i pravo sokolsko delo. Nikada nije dockan kad priznamo, da nismo dobro razumeli promisao. Ču-desno je to sve za nas, i mi to ne mo-žemo saznati, nego sc samo sa rado-šču pokoriti. U to ime svoj brači i svim sestrama: Zdravo!
Dr. Laza Popovič, Zagreb.
Sokolska petnaesigodlšnjica 1 decembra
v
Џ v. i Ц K
Rad Mikara br. Sfevana Aleksandrovlta L|ISaka, Dardeaavac
IDEJA SLIKE
Jaki j neoborivi stav Jugoslovenskog Sokola na našoj zemlji uz obalu mora. Vedar ali junačan i spreman pogled preko mora, odakle se nastojj da ugrezi naša snaga. Sokola je desnim krilom zakrilio Beli orao. Iz daljine sa nase Strane— iz naše zemlje — doleću u 3 reda (sokolska disciplina prikazana) bezbrojni Sokoli u pomoč personi-ficiranoj sokolskoj snazl na moru (mladiču). Na zastavi se vidi geslo: »N a braniku i pomoči rodu svoml«
—	Uz obalu Dubrovnik.
Neko je kazao, da je umiranje više od života. U plamenu požrtvovnosti sagoreti za nebotične ciljcve zajednice, njezine elobodo i razviča, znači isto što i roditi sc i krstiti za večan život. Pa osveštana istina našla je presjajno ovapločenje u orijaškim žrtvama sago-relim na oltaru našeg k nebu uzdignu-tog života. Ona je našla utelovljenje u paljenicama sagorelim na obrani otadžbinc i večitih njenih zamisli i ideja.
Umni Hajne rckao je jednom: »Svuda tamo, gde veliki duh izriče svoju misao — tamo dolazi do Golgote«. Bez umiranja nema ni uskrsnuča. Ni-kad mi ne bi jugoelovensku zavetnu i misao u delo ostvarili sa 1 decembrom, j da nismo u bliskoj i drevnoj prošlosti ( imali pred očima jednostavan ali čeli-čan aksiom: Ili doneti rodu slobodu — ili izginuti. Sveobuhvatni i velesrdni narodni duh stiskao se vekovima u svojoj larvi. Badava je uragan stoleči-ma naletao da ga satre. Tek sa 1 decembrom 1918 etekao je taj duh snažna krila za sjajni mu i neodoljivi zvezdam let.
Stoga je za nas Prvi decembar kao kakova vrata nebeška davno i davno priželjkivanog života. On je meta i zvezda vodilja čitave plejade velikih naših boraca i trudbenika, umetnika i naučenjaka.
Prvi decembar je krvni izažetak najboljih nada, želja i težnja brače, ota-ca nam i starih dedova. On je u teš-kom stradaju ostvareno snažno i sjaj-no muško delo. U njemu je oličena kruna stvaranja naše čestite, herojske i pravdoljubive rase. Sa Prvim decembrom sazreli smo za odlučne, najmu-drije i najodsudnije stvari naše opstoj-nosti.
Taj dan treba da svaki Jugosloven
—	a u prvom redu svaki Soko — pro-vede u značenju duše na otsjaju bez-brojnih oreola svetaca i mučenika, ko-jino svisnuše za plamenu ljubav i misao prema naciji i rodenoj zemlji. Jer, Prvi decembar došao nam je kao velebna kula svetionioka, na kraju mračnog, te-gotnog, krvlju i kostima obeleženog pu-ta. Do toga datuma istorije došli smo zaslugom milijuna neimara največc i ve-Iclepne zgrade naše slobode. Taj dan smo zaslužili, jer smo uzidali, obeležili i učvrstili temelje i granicc Jugoslavije cementom debelih vrutaka krvi i suza za večna vremena.
Providnost Božja izražava ec u vidu trokuta s okom na sredini. Takav pak trokut divan obeležen je i s 1 XII 1918 na ovom delu zemlje. U tom tro-uglu jednokrvne brače počiva sveizmir-no oko Božje i ravna ovim istorodnim svetom.
Pre petnaest godina, na današnji dan pojavilo se praskozorje velikog našeg svanuča. I mi sad razdragano gledamo, kako se našim nebom penje sun-
cc velike slobode i jedinstva, sunce mira, napretka i pobede.
Petnaest leta je prošlo otkako preko naših njiva i gajeva bruji veličan-stvena himna beloj zori. Bruji i odjeku je majestetska simfonija herojske ove rase ponosa i bola. Ravno podrug dekade mi troimeni, a jednokrvni, sta-pamo se i slevamo u jedno zdravo i uz-nosno srce jugoslovansko.
I na ovu značajnu godišnjicu, u polovim druge dekade našeg snažnog dr-žavnog života, lete naše sokolske mu-njevite misli na krilima duha širom cele Jugoslavije — te divne kristalizacione tačke najboljih nam snova. Gromoglasnim pozdravom zahvalnosti pozdravljamo mi Sokoli sve znane i neznane, žive i pomrle borce, što imenu svome steko-še večni spomen, ukazujuči svojim bes-
mrtnim delima, kao putokazom, staže do Prvi decembra i svih njegovih ema-nacija.
Prvi naš pozdrav zahvalnosti hrli pred prestolje sokolskog Kralja Aleksandra I, Jugoslovena, koji je uz velikog svog Oca, Kralja Petra Oslobodio-ca sa Prvim decembrom destilovao i realizovao suštinsku misao sokolskog evandelja. Kralj naš, leteči pred so-
kolskim jatom u sunčanom visu, pravi je i srečni kompozitor jugoslovenskog državljanstva i nacionalnosti. On je naš kondifikator, koji odreduje pra-vae našeg života za decenije, za ve-kove. Kraljevič pak Petar, starešina i Prestolonaslednik naš, mirisni je pupo-ljak ruže jerihonske u zemlji jugoslo-venskoj. On je osmejak zore sokolske i naveštaj još beljega i sunčanijeg nam dana.
I pored položenog snažnog temelja državnog, te obezbedenih granica prc-mnogom krvlju iskupljene zemlje — ipak je još naša otadžbina u tami, i mnogi putovi po njoj neosvetljeni su i neoznačeni. Mnogi vode putovi v propast i ukrivo. Svaki pravi Soko neka bude pouzdani putokaz po dobrim pu-tovima, što če voditi rod naš do veličine i slave.
Soko neka bude umni i najkorie-niji radnik u narodu. Neka je kao po-Ijubac, što ga zvezde zemlji daruju za sivu svakdašnjicu života. Dobar Soko pun je ideala, jer su jedino oni spa-sonosni antisklerozin, koji čuva od ži-votne učmalosti. Sokolski pak ideali ostvarljivi su i praktični, jer su čisti i pravi. Ti ideali ne mogu da budu od-više nerealni, bazirani na emotivnosti, što prelazi u sentimentalnost. Mi smo protiv svakog oduševljenja bez aktivnosti. Jer Sloveni, več po svojoj biti, često zapadaju u bolečivo, opasno i ie-prazno čuvstvovanje. Dobro nas zato uči pretsednik bratske i sokolske drža> ve brat Toma Masarik kada kaže: »Ja ne potcenjujem ni idealističko slovensko oduševljenje — ali mi je ipak dra-žc — mnogo draže Slovenstvo snažnih mišica«. Slovenstvo mišica zdravih i ustreptalih sa isto takvim idealima —• to je taj kratak i jasan zadatak Tirše-vog Sokolstva.
Svaki bojovnik naše vojske ima da »odbaci dela tamna, i svi neka se obu-ku i naoružaju s oružjem videla«, da tako oslobodimo otadžbinu od duhov-nog ropetva.
Bratstvo naših sa zemlje uzvinje-nih krila neka osvoji nebo, smatrajiiči ga za svoju drugu zemlju. 1 duša da nam se napuni sa svetlim i goručim zvezdama, koje če raspršavati mrak. Krilima sokolskim pak da uklanjamo oblake ea tih zvezda, da nam svod duše bude čist i nepomučen, vodeči nas obasjan u regione napretka.
Od svakog drveta do koga dode-mo naeinimo strelu, e kojom čemo goniti oblake sa sokolskog svoda. Osnujmo naše carstvo svetlosti, i vinimo se u čiste regione sokolske zlatne vatre. Sunčane zrake udevajmo u iglu, (kao devojka u priči), i vezimo na postavu narodnog života, koji potrebuje ognjene vode od jake volje i delatnosti.
Petnaestgodišnjici Prvo g decembra trokratni: Zdravo!
Franjo Piha, Sušine-Đurđenovac.
Akcija i forma
Mož d a nije zgodno da se baš danas o tome govori. Možda svečanost dana traži sveeanije raspoložcnjc. Možda ova pitanja valja ostaviti za naše radne isokolske dane. m	Ne! Baš danas je momenat da so
činjenicama otvoreno pogleda u oči. Danas se kroz cco naš duhovni organi-zam prelamaju misli svih naših nacionalnih tragedija iz prošlosti; danas mi osečamo slast oslobodenja i gorčinu moralne i materijalne krize naše" sadaš-njice; danas upiremo pogled u buduč-nost; danas, o Prvom decembru, naj-značajnijem danu, što ga je ikada naš narod imao u svojoj istoriji!
Danas smo mi dužni da pogledamo duž svojih sokolskih redova. Na dvanaest miliona Jugoslovena, imamo svega oko tri stotine hiljada sokolskih pripadnika. Na ogromnoj teritoriji od Ključa na Dunavu pa, do Kvarnera imamo oko dve hiljade sokolskih je-dinica.
A nije lačno da nas ne bi moglo biti više. Nije istina da omladina i starjji ljudi ne bi hteli postati Soko-
lima. Čitava masa naroda je još uvek samo u stavu mirnog posmatranja. Ona dode na naše sletove, posečuje naše akademije i naša sela. U duši svojoj oseča isto ono što i mi; upravo ceo narod je uz Sokolstvo, oni su jedno i u ‘pogledima, i u željama i u nadama svojim. Sadržina je tu — nedostaju akcija i forma. Neko če možda reči: Pa to nije ni važno!
Ali, baš to je od presudne važnosti. Baš tu leži težina stvari, tu u akciji i formi.
Neka ne žmurimo pred poukama iz stare i nove istorije.
Grči nisu ostavljali na volju rodi-teljima kako če vaspitati svoju decu, nisu ona pripadala samo ocu i majci, več celom narodu. Mi nečemo da pod-vrgnemo decu crnom hlebu niti spar-tanskom načinu vaspitanja, ali u interesu zdravlja i sreče budučih generacija imamo puno raspoloženja da ulo-žilo sav trud, da nijedno jugosloven-sko dete ne ostane van sokolane, to jest van stvaranja progresivnih narodnih jedinica.
Stari Rimljani su i pokorenim na-rodima stavljali šlem na glavu i našli načina da svaki od njih s ponosom izgovara: Civis romanus sum! Mi ni drugima ni svojima ne ežlimo stavljati šlemove na glavu, ali u ime bratstva medu ljudima, u ime jednakosti medu gradanima, u ime slobode našega naroda i drugih naroda na svetu, s puno prava tražimo da svaki naš omladinac s ponosom nosi iznad čela sokolsko pero. Podvesti čitav narod pod šlem, znači krv i rat svima ostalim narodi-ma; podvesti narod pod sokolsko pero, znači slobodu, bratstvo i mir medu ljudima celoga sveta.
Kada su fašisti preduzeli pohod na Rim, bila je to neznatna šafca ljudi. A posle, u Rimu, oko Rima, u celoj Italiji crna košulja jc preplavila i grad, i selo, i polje. Akcijom je naturena ideja narodu, formom je prevaren da jc to njegova sopst vena ideja. Nama nisu potrebni nikakvi pohodi, naša čr-vena pošulja ne žudi ni za kakvom vlašču, i baš zato mi i imamo pravo da sokolsku misao usadimo u dusu svakog Jugoslovena. I narod če je pri-miti kao svoju, ne samo po lepoti forme, več po lepoti njene plemenite sa-držine, primiče je, jer je ta misao i
potekla iz dubine slovenske narodne duše.
Moderna Germanija danas navla-či svome narodu teške čizme na noge a na uniforme jurišnih bataljona stav-lja krst sekire kao znak revanša za »uniženu čast Rajha«. A taj krst vi-dao se u Nemačkoj pre nekoliko godina samo ovde onde. Prezrena rulja su bili oni što su na svojim odorama nosili taj znak. Sada, pod tim znakom, kleči cela Nemačka, verujuči, da če jednom ceo svet pod tim znakom po-kleknuti. Uticajem akcije i forme narod je jednodušno pošao napred, pa makar i u propast.
Daleko smo od toga da slične recepte harangiranja, osvajanja i vreda-nja primenimo u svojoj sokolskoj akciji i formi. Ali nešto se mora učiniti. Naš narod je osvojio sebi zemlju, stvo-rio jo sebi državu, povratio je sebi sta-ru slobodu. I sada je u-previranju, u zamahu novih materijalnih i duhovnih stvaranja, u naletu, od čijeg pravca zavisi celokupna njegova budučnost. Koliko je Sokolstvo doprinelo za stva-ranje jedne opšte jugoslovenske ori-jentacije nije važno ispitivati. Važna je pri tome previranju dalja sokolska akcija. Onako isto kao što je narod
osvojio državu, mora Sokolstvo osvojiti narod, to jest podignuti sve narodne kreposti do vidne manifestacije jedno-dušnosti svih Jugoslovena. Svojim sja-jem, kristalnom čistočom i etičkom snagom, sokolska misao je ušla i u naše kraljevske dvore. Tu ima i da ostane i da na močnim krilima svojim si-de s gradskih kupola u najmanje ze-munice, u najzabitnije kutiče slobodne jugoslovenske zemlje — da osvoji sva-čije srce, da postane dragocena narodna svojina, da snažno uspravi i gospo-dina, i radnika i Seljaka.
Kako ostvariti to? Čime?
Ne znamo i ne može se to u jed-noj reči kazati, i ne spada u kompe-tea-eiju pojedinaca izradivanje programa za jodnu zamašnu akciju. Najviše sokolske instancije moraju pružiti no-vu dinamiku, moraju organizovati akciju za pohod u narod. Za pohod, ne radi vlasti, radi sitnih dnevnih potreba, radi krize dana, radi nekakve puste ambicije ili imitacije drugih. Ne! Akcija treba da ustalasa masu do kulta, do one sokolske revolucije u Če-skoj devedesetih godina prošloga veka. Akcijom se čitav narod mora dovesti do vežbaone, duhovne i telesne,
Str. 4
a tormom se mora pridobiti i zadržati u sokolskom stroju.
Na terenu, u sokolskoj akciji se oseča neka sapetost. To dobro znaju i osečaju oni koji je vode. Valja ras-kinuti sve ustave, sve brane, i pustiti vodu da pokulja i da razbije ustajali talog kroz ostrice svoga hrapavo« korita. Msnoga društva slave pedesetgo-dišnjicu svoga postojanja, a još nema-ju svoga doma! Zašto ga nemaju? Zašto da nemaju svoju tvrdu kulu. koja bi u isto vreme bila kula opštih narodnih ideala! Postoje društva sa po nekoliko stotina članova, a nemaju ni d esetak sokolskih odora! Zašto ih nemaju? Zašto je odbačena forma, kad je u psihologiji mase da ona to hoče!
Postoje jake sokolske organizacije u gradovima, gde vri od srednjoškolske ©mladine. A samo dvadesetak njih jeu sokolskom naraštaju! Zašto tako malo? U univerzitetskim centrima, stude-nata Sokola skoro — ni malo!
Teška borba za opstanak ne bi smela da smeta našoj sokolskoj akciji. Naprotiv i pojedinac i ceo narod mora ju se naoružati sokolskom snagom za tešku životnu bitku. I kad bi svaki bio Soko, kad bi svaki imao gvozdenu saku i prekaljeno srce da uradi sve i da otrpi sve •— onda bismo »oprali očni vid i bili bi zbilja k’o bogovi lepi!«.
Prof. M. St. Stanojevič, Vel.
Bečkerek.
Naši cilfevi i naši plevi
Sokolstvo I fašlzam
Posvečeno bratu Engelberiu Ganglu, povodom njegove šezd eselgodišn jice
Veliki je ideal sokolski, i uzvišeni su ciljevi naši: stvoriti novu cru čove-čanstvu, preporoditi narode, da bi se moglo iči normalnim tempom u raz-vitku civilizacije, da. bi sa moglo sve više i sve potpunije približavati harmoniji života.
Harmonija u svetu i harmonija u životu naš je veliki ideal, a večiti na-predak, večiti pokret u pozitivnem smislu je osnovni metod delatnosti sokolske.
Mi hočemo napretkom svih sposobnosti čovekovih posti zanje harmonije ličnosti; mi hočemo demokratskim, sokolskim stanovištem postizanje harmonije izmedu pojedinaca i društvene celine; mi hočemo medusefcnim pomaganjem i koordiniranjem snaga slovenskih naroda, a kasnije i drugih, postizanje svetske harmonije: hočemo svetski mir ne kao definitivni cilj, več kao pogodnost za nalaženje stvaralač-kog ritma životne energije narodnih vitalnih snaga, za razvitak privredne, ekonomske i kulturne delavnosti sva-koga čoveka i svih naroda.
Nisu, dakle, ni naši ciljevi ni naši. putevi isti kakvi su ciljevi i putevi fašizma.
Ciljevi naši nisu uski, niti vezani za naš svakodnevni život; mi ne želimo da sami sebi budemo idol, i da stvaramo sebi iluzije o izuzetnoj ulozi svoga naroda. Fašizam st vara ne preporod no autosugestiju i specijalnu psihozu: on vodi samouverenosti i sa-moidolatriji; u torne se do jedne mere mogu prohuditi uspavane narodne sposobnosti, ali ti refleksi nisu dugovečni. Naprotiv,. mi želimo racionalno gledanje u život, a idealni polet k onome što je uzvišeno. Naša shvatanja nacio-nalistička nisu isklj učiva ni ograde n a nepremostivim jazom od ostalih pojava socijalnoga života. Naša naciona-listička shvatanja idu u jedan širi kadar, ona su u saglasnosti s onim što je i biološki i sociološki nerazdeljivo: jedinka — porodiea — zavičaj — narod i narodna država — rasna zajedni-ca, a to je slovenstvo — harmonija naroda i država, a to je saradnja i po^ zitivan rad svega čovečanstva. Mi ne želimo stvarati narod svoj večim no što _su drugi, več stvarati ga prosto i holjim i večim, želeči da i svi drugi narodi idu tim putem.
Mi isto tako ne želimo poteinja-vanje ni opštoj kolektivno} volji, ni volji kakvog nadahnutog »vode«, koji sebe naziva imenom duee ili Fiihrer, i pored koga individua gubi svoj značaj, svoja prava, dugujuči celini samo svoje dužnosti. Usposfavljan je ideal-nog odnosa izmedu dužnosti i prava naš je veliki smer: stvaranje harmonije izmedu jedinkc i celine naš je sveti zadatak. Nama treba jedinka od vrednosti, koja sebe ceni r koju celina ceni; jedinka koja če imati dužnosti prema celini i pozitivne vrednosti u razvitku celinc, ali koja če isto tako imati i svojih prava i koristi od orga-nizovane celine. Taj demokratski odnos saradnje jedinke i celine prestavlja onaj idealni lanac veza, po našoj devizi »Svi za jednoga, jedan za sve!«
Metodi sokolski, prema torne, op-rečni su metodama fašističkim. Ne: tlisciplina hcz. razmišljanja i disciplina poverenja onome koji se nameče za »vodu« u smislu fašističkom i hitle-rovskom, več: disciplina bez razmiš-Ijenja ali dobrovoljna. disciplina prema onima koje sami uzimamo za svoje vode, disciplina slobodnog poverenja, pokoravanje samima sebi — t. j. iza-
branima od nas samih, onima na koje prenesimo pravo vodenja, onima koje osečamo u duši kao vode.
Sloboda, bratstvo, jednakost naši su osnovni principi, koji osvetljavaju naše puteve, puteve novog, integralno, stvarnog i nepotvorenog demokratizma. — Mi hočemo slobodnog čoveka u slobodnoj državi, i slobodne države u duhovno oslobodenom eovečanstvu. Mi hočemo bratstvo u iskrenosti i za-jedničkoj saradnji. Mi hočemo jednakost u uslovima za razvitak i za rad, jednakost u pravima i dužnostima.
Ipak ima nešto što čini sličnost, iako samo spoljašnju, izmedu našeg sokolskog pokreta i pokreta fašističko-hitlerovskih. To je: snaga i organizo-vanost. Bez organizacije ne može biti uspeha u radu, a bez snage ne može se zamisliti životna energija ni pojedinaca ni organizacija. — Mi moramo stajati u čvrstim, zbijenim redovima, moramo imati takvu organizaeiju koja pokazuje u svima pravcima savršeno i potpuno delanje i u kojoj sc pojedini ogranci pravilno dopunjavaju. Mi isto tako moramo biti snažni i nedeljivi radi potpunogai efekta našega uspeha.
— Ali, naša organizacija nije vezana za ličnosti i za generacije. To nije pokret sugestije ni psihologije pojedinih generacija; to je pokret odmeren prema širokim razmerama i dalekim cilje-vima, a zasnovan na neizmenjivim principima napretka, opšte evolucije. Snaga naša, pak, nije samo u dečjim, omladinskim i članskim »četama«, več u onoj moralnoj vrednosti koiu svaki Soko treba da nosi u sebi, i koja se pretvara u nepobedivu živu silu. Ta moralna snaga leži u svesti o velikoj zadači sokolskog delanja; u osečanju ponosa da svaki Soko saraduje, poste-peno i realno, na velikom delu napretka nacije, Slovenstva i čovečanstva; u neodoljivoj sili pravog i,iskre-nog demokratizma, kakav jedino ima da garantuje uspeh u tome velikom delu.
Naš pokret ne ide za trenutnim i za brzim uspesima; on vodi laganom, ali sigurnom i postepenom postizanju uspeha. Naš pokret ne sme nabujati, pa splasnuti; on mora stalno, iz dana u dan, rasti i razvijati se. Otuda i mi ne delamo propagandom u običnom smislu, niti samo povečanjem članstva,
— več vasprtrvanjem, unošemjem pravog sokolskog dtiha u naše redove. Pre nego što budemo nazreli novo doba, treba da imamo one koji će znati ka-mo idu, i koji če umeti shvatiti i za-datke i ciljeve, puteve i metode našega dela, — dela večito savremenog ritma razvitka čovečanstva.
Sokolsko shvatanje života i život-nih problema je daleko &rre nego shvatanje fašističko. Otuda je Sokolstvo pokret opšti, pokret ne samo slovenski nego i čovečanski; pokret za večitim usavršavanjem i večitim napretkom; pokret za opštom harmonijom u rit-mičkoj evoluciji. U razumevanju ove istine je naša prava snaga, a u čistoti sokolske misli osnovna i ogromna razlika našega pokreta prema pokretima fašističkog tipa, sa kojima Sokolstvo nema idejno ničega zajedničkog.
Ove misli neka budu posvečene dragom bratu Ganglu, koji bdi nad čistotom sokolske misli i vodi pravim putem naš Sokolski savez punih deset godina, koga osečamo u svojim dušama jednim od pravih voda sokolskog pokreta.
Dr. Milivoj Povlovič, Skoplje.
Sokolski značaj
Nikomur hlapec — svakemu brat, nikomur sužnja •— vsakemu sestra!
E. G angl.
Slavna je is torij a. Sokolstva, osobito onoga Sokolstva, koje se je borilo s dvoglavim austrijskinx*orlom, kao i onoga, koje je odbijalo napadaje ne-
zasitnog hakatizma. Svršilo je veliko, strašno doba svetskoga rata, iz kojega je i Sokolstvo izišlo ovenčano slavom — iako njegov venac nije bio spleten iz lovora, več.iz trnja. Trnov je bio put Sokola — jugoslovenskih dobrovo-Ijaca, puna trpnja bila je anabaza So-kola-češkoslovačkih legionara, koji su
iza sloma ruskog fronta, radi toga što boljševici nisu mogli da shvate sokolske ideale, morali da traže put za slobodu svoga naroda na bojištima širom ledene Sibirije. Vodilo ih je sve
— i borce protiv dvoglavog orla i branitelje svete poljske zemlje protiv hakatizma i naše dobrovoljce i češkoslo-vaeke legionare — geslo: Nikome sluga!
Pa i sestre Sokolice odvažno su podnosile teške kušnje, kojih je pre-puno bilo u to ratno doba, ne imajuči da se na ikoga oslone, jer im je ratni vihar odneo na bojne poljane muževe, braču, verenike i sinove. I tako su i one morale da se osamostale, uzevši na sebe mnogo, možda največi deo onoga rada, koji su u predratno doba vršila brača Sokoli. Ako za porodicu važi ona, da »žena drži tri ugla kuče«, u vreme rata pokazalo se je da to važi i za Sokolstvo. Predratno doba ih je učvrščivalo, a ratno ih je pozvalo u bojne redove: ne s oružjem, več s »uma svetlim mačem«. Osobito su se iskazale češke Sokolice; one su bile, -— kada nije bilo tajnika, blagajnika, starosta, — i tajnice i blagajničarke, pa čak i — staroste, te su mnogim i mnogim sokolskim društvima sačuvale kroz sve doba svetskog klanja ne samo sav imetak i arhiv, več takoder i sav pred-ratni sokolski elan. One su bile kao majka Jugoviča — tvrdog srca, bez su-ze u očima. Pa i otpor su orgamzovale
— što je najbolje dokazalo »Češko srce« sa sestrom Renatom Tirševom na čelu: Nikome sužnje!
Doba političke samostalnosti Če-škoslovačke, obnovljene Poljske, pove-čanog Pijemonta Srbije — Jugoslavije
— sačuvalo je tradicij u u sokolskom uzgoju: Nikome sluga, nikome sužanj
— ni tudinu, koji još gazi Slovena svo-jom barbarskom petom, a također ni svomc, koji bi hteo da na ovaj ili onaj način sputa narodni duh u spone ta-me i ropstva. Treba ujedno da sokolski značaj bude što više obeležen drugim načelom: Svakome brat, svakome sestra!
Ideja bratstva, humaniteta, ljubavi prema bližnjemu nije nova. Nju su is-ticali antički grčki filozofi, nju je na-učavao Isus Hrist, nju su posvedoea-vali hriščani u katakombama. Surovi srednji vek ju skoro nije poznavao •— samo u srednjevekovnom universaliz-mu r.alazimo joj traga. Racionalizam ju jc opet obnovio, nemački klasični hu-manizam fHerder, Gete) svesno joj je pokazao put. Sokolstvo je tu ide ju pri-
lagodilo za Slovene, davši joj sloven-skoj duši prikladan oblik.
Naše doba nas živo zove da počnemo ova gesla unositi u život, da po njima delujemo pre svega u vlastitim, sokolskim redovima. Naša jugosloven-ska sokolska organizacija još uvek nema socijalnih otseka, naši sokolski li-stovi1 još uvek nemaju »radne burze«. Sokolima i Sokolicama poslodavcima još uvek je nažalost svejedno da li su oni, koje primaju na rad, Sokoli ili ne; i možda zaposluju i zagrižene protiv-nike i protivniee Sokolstva, dok su brača Sokoli i sestre Sokolice besposle-ne. Istina je »svakome brat, svakome sestra«, ali u prvom redu brat bratu Sokolu, sestra sestri Sokolici!
Geslo »svakomu brat, svakomu sestra« moralo bi nas opominjati, da mi Sokoli imamo dužnosti i u humanitarnim društvima: u Crvenom krstu, u Protituberkuloznoj ligi, u Kolu jugoslovenskih (srpskih) sestara, u raznim potpornim . društvima, dačkim kuhinjama i t. d. Ako .nas do toga ne dovada samo ljudski osečaj, da bi se smatrali pozvanima saradivati u tim društvima, morali bi u njima da preuzimamo funkcije barem iz zgolj praktičnih razloga. Razne potpore koje dele ta društva, morale bi da pripadnu i budu od koristi sokolskim pripadnicima, ako bi se za to zauzeli na pravilan način.
Konačno bi nas to geslo moralo dovadati i do toga, da bi pokazivali razumevanje i za težnje Društva naroda, za pokret razoružanja. za rota-rijanski pokret i slično. Na svaki način treba pokazivati takoder i na gra-nice, koje ma kako one u svomu na-stojanju težile u smeru k čovečanstvu, ne smemo prekoračiti, več jedino po-stavljajuči uslove, da bi mogli preko njih, naime: najpre da se razoružaju veliki narodi, najpre da narodi moč-niji od slovenskih dadu Slovenima puna nacionalna, politička i čovečja prava i mogučnost svestranog razvoja i da napuste sve imperijalističke težnje, tek tada nam ne bi trebalo stajati na straži Slovenstva i brižno čuvati svoje, jer bi tada i tudin i tudinka mogli da budu Slovenu »svakomu brat, svakomu sestra«.
A dotle pak:
»Trd bodi, neizprosen, mož jeklen, kadar braniti je časti in pravde Narodu in jeziku svojemu.«
(J. Jurčič).
M. Kovačič, Ptuj.
Žena i Sokolstvo
Spremam se da pišem. Ali od ne-kud provalila sečanja i kao bujica me uhvatila, napunila srcc naročitom ra-došču. Obuzelo me neko milinje. Ka-kve to drage slike lete ispred očiju, kao u filmu, pa se smeše na me? Ja bi da ih zaustavim, da malko stanu, da ih bolje zagledam. Več ih raspozna-jem. To su moje sestre, sokolske sa-radnice iz naših društava i četa. Sve su tu: Vera, Perica, Olga, Draginja, Milka, Marija, Ruža, Pavka, Polda, Anka, Adela i još mnogo, mnogo drugih. Sve ih dobro poznam. Koliko časova smo proveli razgovarajuči o našim sokolskim poslovima! Koliko napisale pisarna! Koliko puta smo se jedna dru-goj požalile! Bilo je katkada i suza ... Ali bilo je i smeha gromkog, srdačnog, onog smeha od koga i bolesnik ozdrav-Ijuje.
Preda mnom je nekoliko pisarna razne boje i raznih oblika. Ali ja poznam svako. Znam do u najmanju sit-nicu šta u njima piše. Vidim sestra
D.	sedi u svojoj skromnoj učiteljskoj sobici, u jednom malom selu, stvara plan za rad u svojoj četi, oduševljena piše i ideališe u pismu. Sestra M. spre-ma za 1 deccmbar, traži upute, stvara program, ona bi rada nešto osobito. Sestra A. bi rado reorganizirala svoju jedinicu. Divne duše to su! Ko ih ne bi voleo? Život im je pun, bogat, a srcc gori u želji da dadu nešto svom narodu i svojoj otadžbini.
I nehotice dode mi na pamet jedan razgovor, u kome sam učestvova-Ia ovih dana. Govorilo se o nekoj ne-srečnoj ženi. kojoj je omrznuo život, koju ubija dosada, koja je bolesna, a isto tako i neke njene drugarice. Sve bezvoljni stvorovi, koje više ništa ne veseli. Čak ni poslednji modni žurnal, ni najnoviji recepti o njezi kože i kose; nema više ništa što ih može odu-ševiti. Svega su site. To me boli. Boli što su Jugoslovenke.
Uporedujem. Kolike li razlike! — Onima prvima nedostaje vremena. Iz-miče im brzo, a one bi rado mnogo štošta učiniti. Ovima drugima je do-sadno, ne znadu što če. Jedne sede kod petrolejske svetiljke i prave velike programe, sanjaju kako če preporoditi svoje selo, a druge u zagušljivim kafa-nama u svetlu hleštavih lustera traže leka svojoj praznoj i bolesnoj duši. — Dok mnoge naše sestre prekrojavaju i popravljaju poklonjene odore za pod-mladak i pri tome se radu ju što če razveseliti siromašnu sokolsku decu, do-
tlc daleko veči broj naših žena jc sa-svim pasivan za Sokolstvo i za sve što je dobro i lepo, plemenito i korisno. Otadžbina' i njezina budučnost ih se baš ništa ne tiče.
A u Sokolstvu je tako potrebno sestara — saradnica. U poslednje vreme sve se više o tome govori, i to je postao gotovo naš sokolski problem. Sokolstvo je proširilo svoj program rada. Ono je sebi stavilo u zadaču da unese novi duh u naš narod. Ono hoče da bude lekar svim teškim bolestima, koje prete da unište naš organizam. Sokolstvo hoče da izgradi novi tip Ju-goslovena, čestita i radina čoveka, koji jc sposoban da vrši svoju dužnost i da odgovara za svoje čine. Ono hoče da vaspita generacije svoje, koje če imati zdrav pogled na život i na svet oko sebe. To je složen posao, koji traži mnogo ustrajnosti i čvrste volje.
Samo se po sebi nameče, da -su pored brače pozvane i sestre da uzmu što jačeg učešča u tom radu. A one mogu učiniti mnogo katkada i više nego brača. Držimo, da nema više niko-ga ko bi osporavao sestrama pravo na saradnju. To bi značilo raditi protiv života. Život ide svojim tokom, on nas nosi i mi se moramo znati u njemu snači. A znati se snači, to znači umeti uskladiti svoje biče sa tim novim životom. Nama je potrebna takva žena-saradnica, ona koja je zadržala svoje intimno, duboko žensko obeležje i to spojila sa potrebama današnjeg života.
Takva žena če doneti u sokolanu svoju toplu, žensku dušu, svoje čisto sestrinsko srcc i svoj zdravi pogled na život, da sve to dade sestrama koje če tamo nači, koje na nju čekaju i koje ju trebaju. Dobra vežbačica če voditi svoju kategoriju i vaspitati je u sokolskom duhu. Sestre mogu uvek ja-če duhovno uplivati od brače. To je radi same muške prirode: ponosne, ok-biljne, odredene samo za »velike« stva^-ri. Žena poseduje naročite sposobnosti, ono nešto intimno, toplo žensko, instinkt majke, koji nosi u sebi i koji je goni da na sve pazi i da svakom pomaže. Ako žena to svoje unutrašnje bogatstvo spoji sa sokolskim principima, onda če ona prva pomoči ostva-renju sokolskih ideala.
Ženski uticaj na moralno vaspi-tanje omladine, pa i odraslih ljudi, cesto jc presudan. A mi danas više nego ikada moramo paziti baš na tu stra-nu vaspitanja.
_ Ženi je poverena najkrupnija za-daca, ona obnavlja život. O n jo j ovisi budučnost naroda. Zbog toga moramo pre svega nju za taj posao spremi-И, a onda joj prepustiti da vaspita bu-duce majke.
Koliku moč ima sestra prcdnjačica znade svako ko je prošao kroz sokola* nu' alco je sam bio prednjak. Pre neki dan reče mi jedna gospoda: »Ne znam što one sestre rade od one dece u sokolani; moja mala žuri se samo ua ne zakasni i stalno priča o svojoj sestri prednjačici«...
Meni se dogodilo ne jedanput da sam pri susretu s kojim sokolskim detetom i pozdravivši se s njim sa »Zdravo!« morala uzeti ga u zaštitu pred maminim ukorom kako se usuduje reči »Zdravo«, a ne »ljubim ruke«. Tada zajedno tumačimo mamici, zašto se mi pozdravljamo sa: »Zdravo«. Mi smo Sokolice. Nikada ni jedno dete ne prode, a da ne reče »Zdravo«. Idu s druge strane ulice i odanle viču: »Zdravo«. A kad se istom ude li sokolanu?
Sve ori. To se njima dopada.
Mi se moramo uživeti u ovu malu dečju dušu. Koliki je to za nju doživljaj! U dečjoj glavici stvara se posekan, svoj svet, i mi ga moramo upo-znati, ako hočemo da u tom svetu igramo kakovu ulogu. Sestre, koje to znadu, mogu čuda stvoriti.
Ona sestra koja ne vežba, može na koji drugi način saradivati. Neka uzme učešča u prosvetnom, socijalnom ili zabavnom odbora ili otseku. Koliko je tu posla. Pojedinac nije u Sokolu ništa; tek onda kada se svi ti sitni i krupni poslovi slože daju jednu celinu.
Zamislimo ovu sliku: U sokolanu su došle naše krojačice, naučnice, na-mešteniee, radnice, kučanice — žene i devojke, koje su zauzete celog dana radom, borbom, surovom borbom za život. One su prisiljene voditi same sebe, nemaju nikoga svoga, a u njima ipak živi mladost, njih mami život. —
Ima li za njih lepšega i boljeg mesta od sokolane? Tamo če naci svoje sestre intelektualke, kojo če ih dočekati iskreno, dati im sve svoje znanje i se-.strinsku ljubav. One če ih polagano, neopazice vaspitati, diskutujuči s njima o svim važnijim pitanjima koja ih mogu zanimati. Tako če im pražiti zdrav pogled na život. Osim toga, po-služiče im savetom u njihovim važnijim easovima života. Uvek se rado posluša onaj, koji je na malo višem položaju. Takvi su ljudi. To čak i godi ta-štini ljudskoj, a te taštine poseduje svako po malo. Dejstvo je još jače, ako se taj sestrinski odnos prenese i u život van sokolane. Zamislimo se malo dublje u dušu čovekovu, koja je jako složena pa čemo odmah uočiti, od kolike je moralne vrednosti ako jedna sestra, školovana, na našoj javnoj priredbi, ugledavši svoje sestre Sokolice, pride k njima i ostavi drugo društvo koje je »više« od njih. Dakle, osim telesnog vaspitanja koje jača i razvija pravilno njihovo telo, one su našle tamo još nešto, — što još dublje zadire u dušu, što sc nikad ne zaboravlja i ne ostavlja — našle su drugi dom, sestre, istinske sestre!
Tako če se obogatiti njezin unu-tarnji život, u njemu če sinuti svetlost i toplina, a ona če to preneti u svoje društvo, pa u svoju porodicu. I ona koja vaspitava i ona koju vaspitamo, obadve če se životu radovati, obadve če steči smisao za život, za sreču i le-potu. Tako če se u Sokolstvu vaspitati prave, istinske žene, iskrene prama sebi, prama svima oko sebe, koje znadu da one same nisu ništa, da ne može biti sve po njihovoj volji, vaspitače se žene kakove trebaju Jugoslaviji, a nc lutke, koje nemaju nikakva smisla nego da udovoljavaju svojim bolesnim prohtevima i da tako unesrečavaju i sebe i druge i degenerišu svoj rod.
Kad gledamo kolika je njiva sokolska i kako se na njo j mogu svi upo-sliti, onda se zaista moramo stideti, kako to da je tako malo saradnika?
A ovamo na svakom koraku sretamo ljude koji se hvale svojim nacionalizmom, socijalnim stvaranjem, svojim »velikim« radom. Bila sam na jednoj * pretstavi: »Kralj na Betajnovi« od Can-kara. Videla sam, kako pljeskaju ljudi onoj siroti ženi što u licc kantoni sipa njegove grehe i traži svoje — ljudsko pravo. Medu njima je bilo i pozna tih žena. Sme jala sam se. Te iste žene ne mogu podneti da im jedna rad-nica kaže na ulici »Zdravo«. One nemaju nikakvog razumevanja za sokolsko bratstvo. Uvek traže ono društvo koje njima »dolikuje«. Što to znači? e Znači, da mi lažemo. Govorimo jedno, a radimo drugo. Od toga i jest zbrka u svem našem radu, javnom i privat-nom.
Poznam toliko dobrih žena. plemenitih duša. One su i članice Sokola.
Samo neke čudne predrasude krive su, što aktivnije ne saraduju u Sokolu. — Ukoliko ne mogu da ih se otresu, mi im moramo pomagati. Raditi za sokolsku misao ie Iako, jer je ona lepa i privlačna. Nikada se žene, koje^ aktivno saraduju u Sokolu, nisu tužile na život i na dosadu. One če tamo nači hranu svojoj duši. Osim toga, učiniče
Čiiafte i širite soltolsl&u šiampui
velike usluge svome narodu i otadž-bini. Ne smemo zaboraviti na to, da će sokolska misao potpuno pobediti tek onda kad ju naše žene — sestre, majkc — ponesu u svoje porodice.
Ako je to tako, onda svi moramo nul iti na torne da što više žena d ode u sokolanu. Mislimo na to i pronadi-mo zfiodan način, svako prema svojim prilikama, kako temo to provesti. Svake neka počne u svom društvu, medu svojim poznanicima, pa kad se svi slo-žimo, onda moramo uspeti.
A naše sestre ne smeju čekati da ih se moli i šilom vuče. One treba da pokažu, da jugoslovenska žena zna ceniti napore učinjene za stvaranje ove države. To če najbolje pokazati tako, ako sada u svojoj slobodnoj otadžbini svoju snagu i sposobnost pokloni vas-pitanju omladine. i napredivanju našeg unutrašnjeg života. Mesto gde se to najuspešnije provodi je — sokola-
na. Tamđ če u čini ti sretnima druge i samu sebe.
Da je to tako, posvedočiče sve one sestre u našem sokolskom životu, koje rasejane svuda, predano saraduiu sa bračom. Njihov rad se možda ne ?&-paža u prvi čas, ali je dragocen i va-žan, jer bez tih svih malih poslova ne bi bilo Sokolstva. Ja im se divim i pozdravljam ih. Oko mene kruže lica, mojih dragih poznatih sestara-sarad-nica. Dok sam ovo pisala, one su bile stalno uza me, i kazivale mi u pero, što da napišem. Bez njih sve ovo bilo bi prazna reč. Ako ove reči odjeknu u našoj brači i sestrama, ako od toga bude ikakove koristi, onda sva zasluga za to pripada našim znanim i neznanim sestrama, koje su najbolji dokaz da žena može Sokolstvu mnogo koristiti.
Zorka TrkuljWojnović, Karlovae.
Inteligentna omladtna i problem sela
Čovek ne sme da se žali na svoju sudbinu, jer je ona samo posledica ne-čega što je prethodilo izvesnom sreč-nom ili nesrečnom dogodaju. Š tog o d danas imamo, treba da zahvalimo tim vrednim ljudima koji su se pobrinuli za našu udobnu sadašnjieu.
Ali ipak, premda našu državu sa-činjava 80% seosko stanovništvo, da-kle 4A> celokupnog broja žiteljstva u našoj zemlji, ta pretežna masa našeg naroda, naročito u pasivnim krajevi-ma, živi u dosta primitivnoj kulturi. I ako se kroz sva vremena naše burne istorije svaki i največi teret svaljivao na leda našeg vrednog seljaka, i ako je on doprineo najviše našoj novoj epohi narodnoga života, on se danas, posle petnaest godina slobodnoga i sa-mostalnoga života, još uvele nalazi u dosta bednom duhovnom stanju. Ko je kriv tome? Seljak, ili mi — omladina? Svakako mi... Mi smo krivci za ovak-vo njegovo stanje, mi smo to dopustili i stvorih, čim smo pokazali svoje ne-interesovanje za selo i seljaka. Ne samo to, nego srno postajali sve opasniji i nepristupačniji za ove slojeve, u koliko smo žudeli za višim naukama. Ovo je dosta žalosna pojava, kad sa: mo pomislimo da nam danas sve ško-le, počevši od osnovne pa do univerzi-teta, pohada ogromna večina seljačke dece. kad pomislimo da največi broj fakultetski obrazovanih ljudi izlazi baš iz tih najširih slojeva našeg naroda. Zašto je svaki takav roditelj spremio svoga sina na školovanje? Ako se taj fakultetlija ne bi nijednom obazreo na svoje selo i u nevolji mu priskočio u pomoč, onda bi mnogo bolje bilo, i veču bi korist bedni otac od sina video, da ga je ostavio kod kuče.
U čemu, dakle, leži ta tragedija našeg seljaka? Leži u načinu obrazova-nja, života i rada seljačkih sinova, leži u školi i društvu, koji iz temelja pre-obraze tu omladinu.
Neču da duljim, ukratko ču preči na istorijat njihova odgoja i rada.
Mali seljačič je svršio osnovnu školu u svome selu, dohvativši vrlo malo znanja o svome rodnom kraju i uputio se, po očevoj želji, u grad na dalje školovanje. U gradu je život sa-svim drukčiji nego na selu, tu su i ljudi drukčiji, tu je i društvo drukčije. Sasvim drugu brigu briži ovaj svet, nego onaj na selu.
Uslecl toga i seljačič baca druge poglede na svet i život, on se poste-peno prilagodava ovome gradskom pri-mamljivom životu i njegovi nazori o svemu poklapaju se s varoškim svetom. Malo po malo, podajuči sc neiz-bežnom uticaju gradskoga života, mladič konaeno izgubi iz vida sliku svoga sela, one šumice, u kojoj je toliko^ pre-bivao, ne čuje više u ušima ono žuborenje bistroga potoka i svega ostalo-ga, što mu je prvih dana u glavi bilo tako sveže i prijatno.
S jedne Strane gradski život, a sa druge škola, počeli su polagano u njemu ubijati volju i osečanje za njegovo malo selo, počeli su ga otudivati od njegove rodno grude. U srednjoj školi počima on da proučava stare narode, njihovu slavu, sjaj i veličinu, tako da sve to obuzme meku dušu mladičevu i njemu kasnije postaje ideal Aleksan-dar Veliki, Cezar, Napoleon... To duševno stanje mališana se učvrščuje ili bolje reči, ono se i dalje razvija u tom praveu. On če sve to naučiti: stare narode, njihovu kulturu, klasike i filoso-fiju, pa onda evropske narode, njihove kolonije i drugo, sve to pre, nego je o svome narodu, a najmanje o svo-mc selu, još išta čuo i naučio. Pa, eto, vidite, u najlepšem delu svoga dušev-nog života, kada se u svest najdublje urezu ju slike i doživljaji, kada se stva-ra grada za budučeg javnog radnika, u tim godinama se ne obrati pažnja školske omladine na selo, ne probudi čak ni eventualno vlastito opažanje in-teligentnijih pojedinaca.
Naš gradski živalj, koji misli da je mnogo kuiturniji od seljaka, a sa
predrasudama gotovo istim kao i na selu, nema i ne pokazuje nikakve lju-bavi prema selu i’ seljaku. Onako je iz kolibe došao, nije travu pasao — kako se to obično kaže. Seljak je za va-rošanina »seljo«, »grmalj«, ismejava njegov život i običaje, ruga se njego-voj nespretnosti u društvu, rado se koristi njegovim neznanjem i bez srca ga privredno iskoriščuje. Razume se onda, da ni u dnevnoj štampi ne može biti ništa o selu i seljaku, ili več ako što i bude, to je večinom nepo-voljno, jer iznosi najgore Strane, poli-eajnu i kriminalnu kromku sela.
Eto vam, gde selo sprema svoga izabranika. Posle niza godina, koje kao dak provede u gradu, njemu selo postaje prijavo, dosadno i tude. On ode svome ocu na selo samo po nuždi prilika ili tek reda radi.
Istom kasnije, velika škola i vele-gradski život potpuno če ga udaljiti od njegovoga »pustoga i mračnoga sela«. Tu če mu tek zavrteti mozgom soci-jalni problemi grada i gradskoga sta-novništva. Preko njegove volje i ne-hotiee naturi mu dnevna lektira, novi-ne, časopisi, knjige, da barem zasma-tra, ako neče da se bavi tim problemom. Naročito strana literatura koja je bogata razglabanjem. proučavanjem i rešavanjem toga zadatka. iznosi mu ga dnevno pred nos, a njemu ne preostaje ništa drugo, nego da pogne gla-vu i posrče svu mudrost iz te literature.
Na taj se način od maloga seo-skog izabranika isteše najednom poli-tičar, pa socijalista ili komunista. On radi za dobro grada i nastoji da oslo-bodi gradskog radnika od ekonomskog ropstva, da ga izbavi smrdljiivh radio-nica i mračnih podzemnih prebivališta i da ga privede prosvefci i kulturi. A njegov brat na selu, sav oznojan od mučnog i napornog rada, sa brašneni-eom suha hleba u torbi, češče pomisli da ima negde u gradu školovana brata, koji če se iz bratske ljubavi zauzeti za n j i stvoriti mu lepšu budučnost.
Kako sam napomenuo, uzrok svemu tome jest metod vaspitanja naše srednje škole, koja postepeno razdvaja seljačkog sina od sela, umrtvi prema rodenoj grudi njegov svaki osečaj, a koji mu velika škola kasnije do temelja dotuče. I baš u ono vreme, kada je on najpotrebniji svome narodu, t. j. svome selu, kada taj omladinac stupa u javni život i rad, kao radnik u punoj svojoj snazi, on ne samo što ne poznaje svoje selo, nego uopšte ne mari za nj!
*
Danas, kad nam je draga država znatno koraknula napred i zatrla put svim razmiricama koje su posejali raz-ličiti partizani, još se gotovo sva naša srcdnjoškolska, a dobar deo i visoko-školske omladine nalazi na takvom stupnju interesovanja za naše selo. Sve je za nju preče i »savremenije«, nego pitanje opstanka seljaka na kome nam danas i daleko u budučnosti još sve počiva. Zar smemo zapostaviti tog seljaka, u kome se nalazi fizički i moralno zdrav, a nacionalno čist ele-menat? Mi bi na taj način samo objavili rat svome rodenom bratu i pret-skazali mu loše izglede na njegov dalji razvoj. To je bio program rada bivše Austro-Ugarske Monarhije. Ona je videla da se sa kulturnim jugosloven-skim seljakom neče moči iz%~esti njezin plan, pa zato nije imala interesa da privodi kulturi naše selo. Šta bi onda bilo po nju da je dala prosvetiti i kul-tivisati našeg seljaka? Zar bi se jedan prosvečen i kulturan narod dao na me-dusobno gloženje i cepanje, zar bi se on dao razgoniti na sve strane kao slama na vetru? Ne, sigurno ne! Medu-tim, danas?... Danas mi, naprotiv, trebamo i imamo najviše računa da podižemo i kultivišemo svoje selo i svoga seljaka. U tom smislu, treba da se podiže što veči broj državnih institucija, gde bi se mogla seoska omladina specijalno posvetiti proučavanju i
rešenju problema našega sela. Odatle bi izlazio godišnje izvestan broj za to obrazovanih mladiča, čiji bi rad medu našim bistrim seljacima brzo urodio dobrim plodom. Naš seljak nije glup, to mu je dar prirode da brzo shvati i razume sve što mu se tumači.
Pa kad imamo tako plodno tlo, gde bi bacili svoje seme, zašto, draga omladino, ne bi iskoristili taj mrtvi kapital, te tako otkopali izvor našeg največeg blaga i bogatstva.
Mi smo čisto agrarna zemlja i bi-čemo kao takva još dugo vremena — sve dok nam pretežna masa naroda bude sa sela. Zato sav naš teoretski1 i praktični rad u obrazovanju našeg naroda mora se kretati u pravcu što če-stitijeg odgoja našeg seljaka. Tako če samo naši školanci koristiti svome selu, razviti više ljubavi i razumevanja kod seljančeta za njegov buduči život i rad tim pre, što največi deo te seo-ske dece, po svršenoj osnovnoj školi, pa čak i sa nizom gimnazijom, ostaje na selu.
Cilj srednje nastave je da dade svestrano, a ne stručno obrazovanje jednom zrdom čoveku, da ga osposo-bi za dalje učenje na visokoj školi. Medutim, srednja škola bi trebala nekim vanrednim časovima da probudi veče interesovanje i volju za naše selo, da iznese sve kako zbil ja i jeste na selu; da se istakne velika privredna i socijalna važnost sela za našu državu, te tim putem ulije što više razumevanja i ljubavi prema selu i seljaku, kod naših srednjoškolaca. S tom dopunom obrazovanja srednje škole, naši omla-dinci na velikim školama sasvim bi drukčije gledali na naše selo i posvetili bi, nesumnjivo, mnogo više pažnje svome selu i seljaku, kako je to prak-tikovala naša predratna omladina.
Sokolstvo je započelo jednu vrlo tešku, ali i zahvalnu misiju na polju unapredenja i čestitog odgoja naše se-oske omladine. Kroz vrlo kratko vreme opažaju se vidni uspesi i jedna radikalna preorientacija u kulturnom životu seljaka. Selo se rapidrtb podiže i bogati kako materijalno tako i duhovno. Iz dana u dan naši sokolski redovi bivaju brojniji' sa seoskim elementom. To sc vrlo lepo opaža na našim herce-govačkim selima, gde je najpre i pala ta srečna misao na plodno tlo. Seljaci uporno mole da se njihovo selo ne bi zaboravilo u tom pogledu. Uopšte, zavladalo je u ovim krajevima duboko uverenje u neophodnost organizacije sokolskih četa, da sami seljaci smatra-ju velikim nazatkom i sramotom svaki akt, koji bi bio uporen protiv Sokolstva i njegove delatnosti na selu.
Podi tim putem i veruj u lepu budučnost* svoga naroda i domovine, ju-goslovenska omladino! Vrati dug svo-me rodnom kraju, koji te s mukom odgaji i načini čovekom!
Đorđe Salatič, Mostar.
Velike pripreme za slet u Sarajevu
Sokolska župa Sarajevo, kao domačin pokrajinskog sleta, koji se odr-žava u Sarajevu na Vidovdan 1934, živo radi na pripremama za slet. Odbor za ovaj slet razdelio se u 14 sekcija, koje vrše pripreme za slet. Slet če se održati na velikom stadionu Sportskog kluba »Slavije«, koji če za ovu svrhu biti naročito preudešen, tako da če na njemu moči vežbati preko 3000 vežba-ča. Izdati su i sletski plakati; jedan opšti, a jedan za sokolske čete, koje su izradili naši umetnici gg. Petrovič, Mi-jič i Sumerekcr.
Sokolska župa Sarajevo slavi ovim sletom 25-godišnjicu svog osnivanja, a celo nacionalno Sarajevo osim toga i 20-godišnjicu početka borbi za oslo-bodenje, čiji je prvi metak pao baš u istorijskom Sarajevu. Što daje ovom sletu naročito veliku važnost to je, što če taj slet biti prva velika manifestacija snage našeg seoskog Sokolstva, čija je kolevka baš u ovim krajevima i koje je največu životnu snagu i največe rezultate dalo baš u području župa koje prireduju slet: mostarske, sarajevske, banjalučke, užičke, cetinjske i kragu-jevačke. Prema naglom razvoju seoskog Sokolstva u poslednje vreme u tim krajevima, izgleda, da če dogodiš-nji slet biti sav u znaku sela.
Na slet su pozvani Sokoli iz Če-škoslovačke i Poljske i br. Sokolske župe u Americi. Očekuje se, da če slet posetiti rckordan broj Sokola, za čiji su smeštaj več sada osigurane prosto-rije.
U okviru sleta održače se i izložba. na kojoj če se prikazati istorijat i sadašnje stanje Sokolstva u župama koje prireduju slet. Tom prilikom iz-dače se i naročita spomenica, koja če u prvom svom delu biti posvečena So-kolima-herojima, koji su podneli pat-nje po kazamatima i zatvorima. Pri-rediče se i izleti u bližu i daljnju oko-linu Sarajeva, koja je po lepoti i po svom položaju pretstavlja pravi tu-ristički centar jugoistoka naše otadž-bine.
Čltajte sokolske listove!
Kupujte sokolske knjige i
Širile sokolsku štampii!
Bračo I sestre!
Važnost štampe za kulturni, pa i ekonomski i politički razvitak naroda danas je svakomc i suviše dobro^ poznata. Štampa je u jednom uspelom upoređenju nazvana »sedma velevlast« i tako svrstana u rang velikih sila koje upravljaju i odlučuju sudbinom naroda. Minuli svetski rat to je potvrdio. Dok su na bojnim poljanama grmili topovi i klokotali mitraljezi, u svet-skoj štampi vodila se uporedo, iz dana u dan, isto tako ogorčena borba s mastilom i s perom: da se pred sa vešču čovečanstva sopstvena stvar prikaže pravednom i ratnim uništavanji-ma i grozotama dade etička osnova; da se rodeni moral podigne, a protiv-nički uništi, da se moralnom pobedom pripremi i osigura pobeda fizička.
I u borbi koju vodi Sokolstvo za svoje ideale najmočnije oružje jeste naša sokolska štampa. Kao ptica lako-krila raznosi ona našu sokolsku reč u sve krajeve naše otadžbine. Kao vrid-ni sejač baca ona seme sokolske misli u moždane vijuge i brazde našeg naroda. Kao neumorni, strpljivi i blagi učitelj širi ona sokolska znanja, oba veštava neupućene, otvara oči slepima, teši i hrabri malaksale, uvečava snagu jakima, duhovno vezuje delove u celinu, i kao buktinja osvetljava da-leki cilj i put do pobede.
I zato nam nikakva žrtva za nju ne sme biti teška, zato nam svaka pomoč i potpora, koju joj pružimo mora iči lako i od srca. Širenjem i pomaganjem sokolske štampe mi najneposred-nije radimo na širenju i pomaganju sokolske ideje, jer sa svakim novim prodatim brojem »Sokolskog glasnika«, mi smo pustili medu narod novog agi-tatora i propagatora naše sokolske stvari; svaki novi prodati broj »Soko-liča« pretstavlja novog vesnika sokolske misli našem naraštaju; svaki novi prodati broj »Naše radosti« znači no-vu radost za našu decu.
Bračo i sestre!
Napredak naše sokolske Štampe, a time i našeg sokolskog pokreta, za-visi samo od nas. Svake nedelje met-nite na stranu po 1 dinar, i vi imate »Sokolski glasnik« s mesečnim prilo-gom »Sokolsko selo«. Svake godine smanjite vaše izlišne izdatke sa 20 Din i vi imate »Sokolsku prosvetu«. Sva-kog meseca uštedite po dva dinara i vi imate »Sokoliča«. Svake godine ot-kinite od svojih izlišnih izdataka 10 dinara, i vi imate »Našu radost«. Za 30 dinara godišnje sokolski prednjači do-bivaju svoj mesečni stručni list »Soko«, Za tri dinara vaša je sveščica Sokolske knjižnice naše J ugoslovenske sokolske matice, puna raznovrsnog štiva, i du-hovnog blaga sokolskoga.
Pretplačujte se na sokolske listove, kupujte i čitajte sokolske knjige! Širite sokolsku štampu, jer sireči nju vi širite i sokolsku ideju.
Zdravo!
Na sokolske listove: »Sokolski glasnik«, »Soko«. »Sokolič« i »Našu radost« možete se pretplatiti ili preko uprave sokolskog društva ili neposredno kod »Administracije sokolskih listova« u Ljubljani (Učiteljska tiskara. Frančiškanska ulica 6), a ne »Sokolsku prosvetu« preko Prosvetnog odbora Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, Novi Sad.
Sokolske knjige možete kupiti ili neposredno kod Jugosloven-ske sokolske matice u Ljubljani, žetim kod Prosvetnog odbora Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije u Novom Sadu, ili preko svog sokolskog društva odnosno bilo koje knjižare.
Spisak knjiga dače vam uprava vašeg sokolskog društva.
	
Jc&iG li poslali u Novi l 20 dinara sta preiplalu »SoUolsRu prosvetu«*^ (Pošt. čete 58.105) £	Sađ na prosvetnog retplati na
IPročitafte raspis SavGS.nog ođbora bro1 U o obavexnof p »SoKol&lku prosveiu«i	
	
Sokolska zdravstvena zadruga
Ovih dana kod sarajevskog suda registrovana je prva zdravstvena zadruga u tamošnjim krajevima, »Sokolska zdravstvena zadruga« na Palama. Zadrugu je osnovalo Sokolsko društvo na Paiama sa svoje 4 sokolske čete: Mokro, Podvitez, Bulozi i Dovliči. Sokoli u ovom junačkom kraju ispod Romani je, radeči živo na podizanju naroda putem Sokolstva, ustanovili su da je higijenska zaostalost naroda u tom kraju najteža i da ima najstrašni-je posledice. Odlučeno je da Sokolstvo uloži sav svoj ogromni autoritet koji uživa u tom kraju da se tom teškom zlu što pre doskoči. Stoga je i prišlo osnivanju Zdravstvene zadruge pa je za nju vršena nekoliko meseci po četama živa propaganda. Zadruga je sada registrovana i počeče uskoro sa svojim blagotvornim radom. te če od nje i narod i Sokolstvo tih krajeva imati mnogo koristi.
Učešče češkoslovačkog Sokolstva na pokraiinskom sletu u Zagrebu
Načelništvo češkoslovačkog Sokolstva več sada sprema veliko i brojno sudelovanje za jubilarni slet 1934 god. u Zagrebu. U tu svrhu ono se je obra-tilo na Sokolsku župu Zagreb za upute
o	sletu, za tehničke i druge podatke i
najavilo je mnogobrojno sudelovanje na sletskim svečanostima od 3 do 6 avgusta 1934. Veoma je značajna namera češkoslovačkog Sokolstva da povede i nekoliko hiljada svojih članova na zajedničko taborovanje na naše Primorje.
Taj ogromni sokolski tabor održa* vao bi so posle sleta u trajanju od mc-sec i više dana. Sokoli če boraviti u ša-torima, organizovani potpunoma po redu taborovanja kakav je uveden u sokolskim jedinicama.
Češkoslovački Sokoli več su sada, 10 mcseci -re sleta pristupili organizaciji, pripremama i propagandi, da bi njihovo sudelovanje na sletu što bolje uspelo.
Zagrcbačka župa i sletski odbor poslali su u Ceškoslovačku sve potrebne podatke, a isto tako poradilo se da se za to veliko taborovanje nade što zgodnije mesto na Primorju pa su pozvane i Sokolske župe Sušak-Rijeka, Šibenik-Zadar, Split, Mostar i Cetinje da predlože mesta na morskoj obali i da pristupc saradnji za taj pohod če-škoslovačkog Sokolstva, koji če biti od velike važnosti za medusobno bratsko upoznavanje, za sokolsku stvar i za turističku propagandu.
Na sletu u Zagrebu pokazaće če brača Čehoslovaci sve sjajne rezultate svojeg naprednog telovežbenog rada i nastupiče u velikom broju u posebnim tačkama.
"Pretplačufie se na sokolske listove ž
Жериј/е solcofslce Јси/Јце,
____i^đ&n/a	Prosvetnog	ođbora	Savesa	SKJ	i	Jugoslovanske	solcolslce	malica!
/LoVEN/Ko
/0K0L/TKO
Koliko je ove godme bilo slušača u školama Č6S
Iako su troškovi oko uzdržavanja prednjačkih škola vrlo veliki, ipak ih čitavo oeškoslovačko Sokolstvo požr-tvovno snaša, jer je svesno, da od veliko« kadra dobrih prednjaka ovisi uspeh čitavog rada. Prema zadnjem iz-veštaju, polazilo je ove godine školu ČOS 602 slušača i slušačica, medu kojima je bilo i nekoliko Rusa i bugar-skih Junaka. U Tijševom domu bilo je više vrsta škola. Škole su posebno za muškarce a posebno za ženske. Ove škole nisu namenjene samo uzgoju op-štih prednjaka, več se vrše naročiti te-čajevi i za vodnike omladinskih ode-Ijenja, za razne smučarske grane i za druge speeijalne struke. Zivotna dob tečajaca kreče se izmedu 18 i 30 go-dine; školu uspešno završi više od polovice slušača, koji pripadaju raznim zvanjima, od manuelnih radnika do poznatih intelektualaca.
Dnevni izvešiaji Tiskovnog olseka ČOS
Češkoslovačka obee sokolska več je davno uvidela, od kolike je važnosti za organizaeiju kad je povezana s dnevnim listovima. Stoga je več pred nekoliko godina počela da izdaje naročite informativne biltene o svakom važnijem dogadaju u Sokolstvu, a koji bi mogao da zanima i širu javnost. U vezi s time nikle su u češkoslovaekoj štampi, sklonoj Sokolstvu, redovite sokolske rubrike, koje imaju vrlo dobre saradnike u redovima Sokolstva, pa i izvan njega. Ispočetka davalo je izve-štaje dnevnoj štampi tajništvo ČOS, ali je taj rad kasnije poveren stalnom informativnom otseku, koji je dobio naziv »Tiskovni otsek ČOS«. Dok je još pred nekoliko godina bilo dovolj no tla se nedeljno izda samo jedan bilten, u zadnje se je vreme taj rad tako pro-širio, da je sredinom novembra počeo da izlazi taj bilten dnevno, i to pod naslovom »Vesti tiskovnog otseka ČOS«. Odgovorno uredništvo ovog biltena preuzela je poznata sokolska novinarka s. Božena Stiblova, dok na tom jedinom sokolskom dnevniku, koji za-pravo izlazi samo za redakcije drugih listova, saraduje još čitav niz druge brače.
Naše Sokolstvo ima svoju Sokol-sku ageneiju, koja se u glavnom bavi istim radom kao i češkoslovački Tiskovni otsek.
Savetovanja o sokolskom radu u Slovačkoj
S%’ojevremeno smo izvestili, da je pretsedništvo ČOS sazvalo posebnu anketu, da se na osnovu referata i rasprava utvrdi što se je sve do sada učinilo u Slovačkoj i kako bi trebalo, na osnovi dosadanjih rezultata, da se tamo razvija sokolski rad u buduče. Pozvan je bio čitav niz poznavalaca slovačkih sokolskih i drugih prilika da pismeno podadu svoje mišljenje o do-sadanjinn uspesima. Pretsedništvu ČOS stigla su 43 pismena referata, našto je bila sazvana sednica pretsedništva, obi-ju naoelništava i prosvetnog odbora da zajednički prcispitaju odnosne referate brače Paulina, Štefanika, Toda i Červinka, koje su sastavili na osnovi poslatih pismenih izveštaja. Iza dužeg raspravljanja utvrdeno je sledeče: sokolski rad u Slovačkoj za zadnjih 15 godina vršen je sa svom požrtvov-nošču od velikog broja brače i sestara, koji su unatoč teškim prilikama i velikim zaprekama izvršili svoju zadaču u težnji da postignu što veči uspeh. Kod toga pak opazile su se i nekoje greške, koje su izvršene u dobroj nameri. Naročito je utvrdeno, da se treba klonuti svakog uplitanja u narodna i verska pitanja. Istaknuta je potreba jaeeg bratstva i uzajamne ljubavi, ustrajnog, savesnog i aktivnog rada,
demokratskog mišljenja i stvaranja, postenog i dubokog nacionalizma. Naročito je škola dužna da uzgaja narod u nacionalnoj svesti, i da budi ljubav prema državi i narodu u srcima i dušama mlade generacije.
Ceškoslovačka obee sokolska pod-vrgnuče ove zaključke još i daljnjem proučavanju, a nato če poduzeti potrebne korake da se sokolski rad u Slovačkoj čim više probudi i proširi.
Jesenje zasedanje muškog prednjačkog zbora ČOS
Kako smo več javili, održavana su u novembru zasedanja najviših teh-ničkih instanca češkoslovačkog Sokolstva. Kako je vodstvo ČOS u tehnič-kom pogledu potpuno odeljeno na mu-ško i žensko, tako se i sva savetovanja i sednice održavaju zasebno. Jesenja sednica muškog prednjačkog zbora ČOS, kojoj prisustuju svi članovi na-čelništva i svi načelnici župa, bila je sazvana za 11 i 12 novembra. Sednicu, kojoj su prisustvovali župski načelnici u punom broju, vodio je načelnik brat dr. Miroslav Klinger. Prisutan je bio takoder i starosta ČOS brat dr. Stani-, slav Bukovski, potstarosta dr. Flajš-man, tajnik dr. Keler, načelnica sestra Provaznikova, i mnogi drugi poznati sokolski radenici i sokolski veterani.
Izmedu zaključaka, koji su na ovoj sodnici doneti, naveščemo pre svega taj, da če se i u buduče vršiti nagli, po mogučnosti također i tajni zborovi po-jedinih župa i manjih organizacijskih jedinica. U tom pogledu izdače se svi-ma župama naročite upute, ali če im se prepustiti potpunu slobodu u detalj-nom izvodenju ovih priredaba. Mnogo se je raspravljalo i o pripravnom obranbenom radu, koji je čvrsto povezan s taborovanjem, a koje također potpada pod uzgojni program. Načel-ništvo če poduzeti sve, da se ovc go-dine priredi uzorna škola za taborenje.
, Naredne godine učestovače muška tak-mičarska vrsta na medunarodnim tak-mičenjima u Budimpešti, ali se je u tom pogledu zahtevalo, da se naredna takmičenja 1928 god. održe u Pragu prilikom X svesokolskog sleta. Isto se tako radi na pripremama kako bi če-škoslovačko Sokolstvo moglo da uče-stvuje na sletovima u Varšavi 1935 i na pokrajinskim sletovima jugosloven-skog Sokolstva u Zagrebu i Sarajevu 1934. U stručni savet ČOS biran je na ponovnim izborima još i brat Pecl-bauer, dok je br. František Zednik iza-bran za časnog člana prednjačkog zbora za svoje zasluge, što je toliko vremena saradivao u načclništvu ČOS i vodio dečji otsek. Raspravljalo se je još o pregovorima s pojedinim sport-skim savezima, te se je i u tom pogledu utvrdio lep napredak. Zanimanje za hokej sve više raste. Naročito je bila važna rasprava o takmičarskom redu ČOS. U tom je pogledu zabeležen lep napredak. Na to je br. Štcrc referisao
0 novom takmičarskom redu, koji povezuje u jednu celinu sva takmičenja, koja su do sada bila vrlo različita. O tome smo več izvestJli. Nadalje sc je prorešetao sav takmičarski načrt do narednog svesokolskog sleta, te' je od-lučeno, da se naredne godine prirede opšta takmičenja u višem i srednjem odeljenju, u deseteroboju, u posebnim takmičenjima, hazeni, odbojci, košarci
1 tenisu, smučanju, klizanju, plivanju, streljanju s puškom i s lukovima, u ja-šenju i maeevanju.
Lekarskl podmladak i rad u češkoslovačkom Sokolstvu
Iza oslobodenja vladao je u redovima akademske omladine u Pragu velik interes za Sokolstvo. Taj je interes naskoro počeo da jenjava i tek je u zadnje vreme nešto počeo da se opet pojačava. Kod toga se opaža ta pro-mena, da se omladina sada mnogo oz-biljnije zanima za sokolski rad i da
pokušava da saraduje svuda gde može, da sa svojim stručnim znanjem potpomogne sokolski rad. Tako se je ustanovio pod okriljem ČOS U Pragu krug lekarskog podmlatka akademi-čara medicinara, koji je prošle nedelje održao u Tirševom domu zborovanje. Buduče lekare pozdravio je starosta ČOS br. dr. Bukovski. Prisutni medici-nari osnovali su 3 otseka sa sledečom zadačom: otsek najmladih dodeljen je pomočnom zboru ČOS, koji vodi brat dr. Hrom, druga sekcija pomaže u zdravstvenom otseku ČOS, kome je na čelu brat dr. Keler, dok je trečemu otseku pod vodstvom docenta dr. Krala dodeljen znanstveni rad. Taj otsek vrši preispitivanja i merenja dece u Praškom Sokolu i preraduje sav materija! na tom polju. Zborovanju sokolskih medicinara prisustvovalo je 84 mladih oduševljenih radnika i radnica iz studentskih redova. Također 1 pro-fesori praškog medicinskog fakulteta pokazali su veliku naklonost znanstve-nom radu akademičara u sokolskim redovima.
Ne bi bilo na odmet, kad bi se i naša brača medicinari iz Beograda, Zagreba i Ljubljane ugledali u svoju prašku braču.
Zasedanje ženskog prednjačkog zbora ČOS
Nedelju dana kasnije iza zasedanja prednjačkog zbora sastao se je 18 i 19 novembra u svoje jesenje zasedanje također i ženski prednjački zbor ČOS. Ovome zboru pretsedavala je sestra načelnica Prvaznikova, u prisu-stvu zastupnika pretsedništva, članova načelništva,-i prosvetnog odbora ČOS. Raspravljalo se je o ovogodišnjim po-hodima u Ameriku, Jugoslavijo, Polj-sku, i o nastupti u Nitri. Nadalje se je obratilo mnogo pažnje ispitu znanja, koje se vrši pri ženskim kategorijama več nekoliko godina. Kako se je čitav sastav opčenito posrečio, bilo je potrebno, da se kod dece nešto uma-nji broj razreda. Kao što su članovi, tako su i članice posvetili mnogo pozornosti takmičenjima i takmičarskom redu. Kod toga se je, iza podužeg raspravljanja, zaključilo, da se u buduče napusti takmičenje ženske dece i to iz zdravstvenih i uzgojnih obzira. Iza kako je bio odobren načrt rada- za na-rednu godinu, raspravljalo se je o pitanju kako treba omogučiti što inten-zivniji rad u malenim društvima, i kako bi se najlakše došio do dovoljnog broja prednjačica za razne telesno-uzgojne grane. Naredne godine održa-vače se u ženskim odeljenjima takmičenja u opštem odeljenju u srednjem i višem stepenu, kao i kod muških ode-ljenja, nadalje u lakoj atlotici u peteroboju, zatim u igrama po pokrajinama. Proste vežbe za članice za 1934 god. bile su jednoglasno odobrene, dok se je moralo za naraštaj i decu izabirati vežbe izmedu tri poslata predloga. Od-lučilo se je da se predloži Viboru ČOS da se odašalje u Budimpeštu također i ženska takmičarska vrsta. Pitanje o izmeni telovežbačkog kroja naraštajki i svečanog kroja članica odgodeno je za proletno zasedanje ženskog prednjačkog zbora. U vezi sa zborovanjem bilo je također i nekoliko praktičnih veža-ba. Pre svega nastupila je pred sabra-nim župskim načelnicama uzorna vrsta ČOS, koja je učestvovala na ovogodiš-njem II svesokolskom slctu u Americi, nadalje su bile izabrane vežbe članica za pokrajinski slet u Zagrebu, kao i proste vežbe članica, naraštajki i ženske dece za nastupe u narednoj godim.
Sitne vesli iz češkoslovačkog Sokolstva
Za zajedničke proste vežbe članova za 1934 god. primilo je načelništvo ČOS 5 predloga, za naraštajce 6 predloga, za decu 4, koje je komisija vra-tila, jer ne odgovaraju svojoj svrsi.
Žensko načelništvo prireduje i ove godine u Tirševom domu u Pragu naročiti tečaj za najbolje vežbačice na spravama. Tečaj je započeo 22 novembra.
Iz Fignerovog fonda za obnemogle sokolske radnike podeljeno je ove godine ukupno 45 potpora u iznosu od oko 20.000 Kč.
Lep dokaz sokolske bratske pomoči postignut je s ervenim staklenim sr-
cima, o kojima smo izvestili u zadnjem broju našeg lista. Odaziv u sokolskim redovima za kupovanje ovih srca tako je velik, da ih besposlehi staklari ispod Krkonoša jedva smognu da izraduju.
^Sednica prosvetnog odbora ČOS održana je prošle nedelje.
Za god. 1934 bile su raspisane i proste vežbe za sva ženska odeljenja. Stigla su svega 3 predloga za žensku decu i 3 za ženski naraštaj, o kojima se je raspravljalo na sednici ženskog prednjačkog zbora ČOS.
Jesam H poslao pirelplalu za sokolske lislove *
Prva sokolska slrelfažka sekcija si Sokolskoj župl Sarajevo
Sokolsko društvo na Palama osnovalo je svoju Streljačku sekeiju i po oaobrenju Ministarstva vojske i mornarice dobilo je sve one povlastice, koje imaju i Streljačke družine. Time je otpočet rad na osnivanju streljačkih sekcija po društvima i četama, čime če se postiči mnoge koristi: omogućiće se gajenje streljačkog športa u okviru sokolskih jedinica i sprečiče se cepa-nje snaga privatne inieijative u mesti-ma u kojima več postoje sokolske je-dinice.
1 ■■
Biografski otsek Saveza SKJ
U upravi Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije osnovan je biografski otsek, koji ima zadatak da uredi kartoteku svih sokolskih radenika, pa i onih naj-skromnijih, koji sc ipak izdižu svojim radom iznad prosečnosti. Potrebne, objektivne, podatke za ovaj otsek posla-če Savezu sve bratske župe.
Akcija za pođfgn&će spomenika Voždo Karaclordu
Svim bratskim župama!
Društvo za kulturno-privrednu ak-ciju, čija je pravila odobrilo Ministar-stvo unutrašnjih poslova, rešilo je da zajedno sa svekolikim jugoslovenskim narodom podigne spomenik neumrlom Voždu Karadordu, duhovnom ocu i tvorcu naše današnje velike i močne ctadžbine, i time oduži dug narodne zahvalnosti ovom našem legendarnom junaku.
Da ovo lakše i lepše izvede, ovo društvo izdalo je značajnu istorijsko-nacionalnu sliku: »Ustanak Vožda Ka-radorda u Orašcu«, čijii je prodaju i rasturanje u narodu odobrilo Ministar-stA^o prosvete — Otsek za umetnost i književnost — rešenjem P. broj 48,528 od 6 XII 1932 godine.
Navedeno društvo zamolilo nas je da ga u toj akciji podupremo, i zato uprava Saveza SKJ sa svoje strane pre-poručuje, da sve naše bratske jedinice uzmu učešča u ovoj opšte narodnoj akciji i da otkupljujuči ovu sliku, do-prinesu, da se ova akcija što lakše i što lepše ostvari.
Cena je ovoj slici velikog formata Din 50'—, a malog Din 10’-— po komadu, te je izuzetno smanjena za Sokole kao i za vojnike.
Za dopisne karte: »Ustanak Vožda Karadorda«, čija je prodajna cena Din 1'— po komadu, društvo je za Sokole cenu snizilo na Din 075.
Slike se poručuju kod: »Društva za kulturno-privrednu akciju« — Beograd — Kralja Milana 8.
Zdravo!
Tajnik:	II.	zam.starešine:
A. Brozovič, s. r. Đ. Paunkovič, s. r.
Protiv točenja alkoholnih pica u sokolskim domovima i prosiorijama uopče
Svim bratskim župama!
Izvršni je odbor Saveza SKJ na nekoliko svojih sednica pretresao, povodom nekih učestalih slučajeva, i pitanje točenja alkoholnih piča u sokolskim domovima, pa se je odbor jednoglasno složio u tome, da takva .praksa nije u harmoniji s ciljevima Sokolstva i sokolskih društava, pogotovo i s razloga, što u našim sokolskim društvima postoje i trezvenjački otseci, koji, u duhu Sokolstva i trezvenosti, ostva-ruju naše ideale.
Toga radi umoljavaju se bratske župe, da u buduče, pri odobravanju planova za zidanje sokolskih domova,
izrično zabranjuju predvidanje prosto-rija, gde bi se prodavala alkoholna piča. Sokoli, koji u celoj zemlji prirc-duju '»trezvenjačke nedelje«, u cilju propagande ideje protiv alkohola, ne bi smeli da padaju u takve greške, koje bi značile oprovrgavati samoga sebe. Neka naši sokolski domovi budu samo »naše male kučice«, ali i »naše slobodice«, u kojima čemo neokovani alkoholom, slobodno, propovedati sve svoje ideale. Naša reč treba da bude uvek i naše delo!
Zdravo!
Tajnik:	II-	zam. starešine:
A. Brozovič, s. r. Đ. Paunkovič, s. r.
Vlil sednica Ezvršnog odbora
Saveza SKJ,
održana dne 24 aevembra 1933
u Beograda
Brat Gangl seča se toplim rečima netom preminulog člana sokolske organizacije brata Petra Graselia, poslednjega od one čete, koja je pred 70 godina osnovala prvo sokolsko društvo na teritoriji današnje države. I-stiče sve vrline pokojnikove, njegov nacionalni rad i velike simpatije, koje je i u dubokoj starosti, pa i pred sarmi smrt gajio za Sokolstvo živo interu-sujuči se za njegov rad i' napredak. Spomcnu tako odličnog i zaslužnog brata kliče: Slava! — Ovom pokliku priključuju se svi prisutni s trokrat-nim »Slava!«
Nakon toga se brat Gangl zahvaljuje svima prisutnima na čestitkama, koje su mu bile upučene povodom njegove 60-godišnjice. S ove sednice upu-euje zahvalnost i celokupnom jugoslo-venskom Sokolstvu, svima bez razlike, koji su ga uvelike obradovali svojim naročitim čestitkama. Ma da je to sve i preko njegove volje bilo upućeno njemu, on smatra, da se je tom zgo-dom divno manifestovala sokolska ideja, jer u svemu tome kraj našega Sokolstva uzelo je učešča i celokupno slovensko Sokolstvo. — Reči zahvale brata potstarešinc svi prisutni popra-čuju poklikom: Živeo!
Nadalje pretsedavajuči referiše, da. je učinio posetu Ministru za fizičko vaspitanje naroda bratu dr. Hanžeku, pa ga u vezi sa zaključkom poslednjeg sokolskog zborovanja, odnosno pose-tom kod g. pretsednika vlade zapitao, kako stoji s izmenom zakona o osnutku Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Brat Ministar ga je izvestio, da je novi projekt zakona g. pretsednik vlade izneo pred Ministarski savet i da je večina ministara za to, da se Sokolstvu vrati pravo .slobodnoga izbora. Nastala je tek zakačica na dvema tačkama, u kojima se traže izvesne pramene, a za koje če Ministar fizičkog vaspitanja naroda zatražiti prethodno mišljenje i izveštaj od strane Izvršnog odbora Saveza. — Prima se do znanja.
Načelnik brat Miroslav Ambrožič podnosi izveštaj o radu načelništva i tehničkog odbora Saveza. U svome referatu napominje, da je dovršen načrt za savezne prednjačke tečajeve, pa da je sada vreme da se pristupi njihovoj
nafte vibaift
SOKOLSKI GLASNIK, te&niU, szvanično glasilo Savesza SKJ, s mesečnim prilogom SOKOLSKO $Ш£0 — gođišnfa preiplaia Шп 50*—
SOKOLSKA 'PUOSVETA, mesečnik Prosvetnog odbora Savesza SKJ — gođišnja preiplaia Din 20"—
SOKO, mesečnžU Savesza SKJ sza sokolske pređnfaUe — gođišnfa preiplaia Шп 30*— SOKOLIĆ, mesečnik Savesza SKJ sza sok. naraštaj — gomšnfa preiplaia Din 20*— NAŠA ‘RADOST, mesečnih: Savesza SKJ sza sok. decu — godišnfa preiplaia Din lO—
SoKolsivo mora đa pomaže sipo ju, soKolsRu štampu!
realizaciji. Načeiništvo i tehnički odbor Saveza mišljenja su, da se održi Sita v niz specijainih stručnih tečajeva. Prvi pokušaj ovakovc vrsti bio je uči-njen s tečajem za najbolje vežbače našega Saveza. Sam tečaj bio je ure-den na strogo internatsko] bazi i pokazalo se, da ovakav način organizacije tečajeva znatno podiže u tečajei-ma sokolski duh. Zato če i svi buduči tečajevi, koje ec Savež prirediti, biti organizovani samo na ovakovoj osnovi. Za buduče misli se održati naročite tečajeve za vode naraštaja, za vode deee, za vode sokolskih četa, za pliva-nje, za vode smueara, za laku atletiku, za borilačke vežbe, igre, najbolje vežbače, sudije, taborenje i' župske pred-njake. Ali za provedbu ovih tečajeva potrebno je da načeiništvo Saveza ras-polaže s unapred osiguranim kreditom. Nema li raspoloživih sredstava prema ovom proračunu, bilo bi nemoguče da se održe ovi tečajevi.
Ekonom brat Živkovie izjavljuje, da za ovu svrhu ima raspoloživih ma-terijalnih sredstava i da se svi potrebni krediti prema proračunu naeelni-štva Saveza istom stavljaju na raspo-laganje.
Nakon ove izjave ekonoma donosi se zaključak, da se održe svi tečajevi prema predlogu brata načelnika. Prvenstveno imadu se održati oni tečajevi koji su predvideni za mesece januar, februar i mart.
Zatim načelnik brat Ambrožič po-tiče pitanje putujučih župskih pred-njaka. Njegovo je mišljenje, da ti pu-tujuči prednjači budu lica, koja če postavljati bratske župe, ali u sporazumu s načelnikom Saveza. U delokrugu svo-ga rada sva ta lica imadu biti potpuno podredena župskim načelništvima. Da se i ta osnova može provesti, potrebno je da se sada raspolaže sa sumom, koja bi dostajala za uzdržavanje ovih prednjaka do narednog budžeta.
Nakon provedene debate zaključuje se, da se svim sokolskim župama dade paušalno svakoj po Din 20.000'— pomoči, a time, da od te sume imadu izdržavati u vremenu od 1 novembra
o. g. do 31 oktobra 1934 po jednoga svoga stalnoga prednjaka. Nema li koja župa takovoga prednjaka ili ga za buduče ne može nači, onda je ona duž-na da za ovu sumu održi jedan župski tečaj za prednjake. Putujuči prednjači imadu se postaviti u sporazumu s načelništvom Saveza, a jednako i u pitanju održanja župskih prednjačkih tečajeva ima se postiči sporazum s načelništvom Saveza, dok se suma za utrošak u tečajeve ima pravdati Izvrš-nom odboru Saveza. Budu li prilike po-voljnije, to če se u narednom budžetu dati daljnja pomoč župama za name-štenje drugoga prednjaka, a po predlogu načelništva Saveza.
Za prosvetni odbor podnosi izveštaj pretsednik brat dr. Vlado Belaj-čič, koji referiše o ovogodišnjoj proslavi 1 decembra, a za koju su več posebnim raspisima izdane sve upute di-rekeno poj edinim sokolskim jedinica-ma. Kao novum u 1 - decembarskoj proslavi ove godine uvedeno je, da se proslava deee drži odvojeno od proslave članstva.
Jednako je spremljena potpuna organizacija propagandne nedelje sokolske štampe, pa su i u tom pogledu izdane sve potrebne upute.
Pretplata za »Sokolsku prosvetu« kao samostalni list, lepo napreduje, pa se več sada vidi, da je listu osiguran minimalni broj pretpiatnika, kako ga je to predvideo prosvetni odbor. Dakič, osigurano je nesmetano samostal-no izlaženje, jer če se list moči izdržavati sam od sebe.
Sokolska propaganda putem radia provada se tačno po programu i ove zimske sezone, pa su več danas sva tri ciklusa predavanja zauzeta s pre-davačima. U daljnjim ciklusima zamišlja sc jedan* koji če biti posvečen Polj-skoj i poljskom Sokolstvu.
Velika se pažnja posvečuje pozo-rišnim otsecima, za koje je izraden ta-čan pravilnik, kojim se regulišu mnoga pitanja odnosa izmedu društvenih uprava i samih otseka. Prcdlaže, da se taj pravilnik odobri i da se objavi u »Sokolskom glasniku«.
Sto se tiče propagande s filmom, to su nabavljeni aparati za razvijanje, pa je time dobivena velika uštednja na tom polju propagande. Filmovima mnogo sc služe na župskim prosvetnim tečajevima. Za buduče još se pomišlja na propagandu s diapozitivima_, a u koju su svrhu takoder nabavljeni potrebni aparati.
Prosvetni tečajevi župa održavaju se sve više i pokazuju lepe rezultate. Predlaže, da se u saveznom pro-svetnom odboru osnuje depo otkup-ljenih knjiga i da se knjige poklanjaju pojedinim sokolskim knjižnicama po predlogu prosvetnoga odbora. — Izve-štaj u celosti prima se do znanja, a svi po bratu dr. Belajčiču izneseni predloži usvajaju se.
Brat Gangl izveštava, da je primio poziv od Saveza slovcnskog Sokolstva za sednicu uprave ovog Saveza, koja če se održavati u Pragu 10 decembra
o.	g. Kao prvi zamenik starešine ovog Saveza mora da prisustvuje ovoj sed-nici. No istovremeno održava se u Pragu i skupština ČOS, pa bi on tom zgodom na istoj zastupao i naš Savez.
—	Odobrava se da brat Gangl zastu-pa upravu Saveza na ovim sednicama.
Zatim podnosi izveštaj ekonom Saveza brat Branko Živkovie.
Na poziv Saveza slovensko Sokolstvo zaključuje se da se ima istome is-platiti članarina za godinu 1932, 1933 i 1934 u iznosu Kč 3.992‘67.
Odobrava se proračun održavanja tečaja za obuku vojnika za vode sokolskih četa za vreme od 1 novembra o. g. do 31 marta 1934 godine.
Brat Momir Ko runo vić detaljno referiše o svom putu na kome je pre-gledao i obišao domove u Jajcu, Viso-kom, Zenici i Užicama. — Izveštaj prima se do znanja.
Brat Drago Živanovič podnosi izveštaj po predmetima fonda za pozaj-micu sokolskim društvima za nabavu sprava.
Molbama sokolskih četa za pode-lenje pozajmica ne može se udovoljiti, jer čete nisu predvidene u potpornom fondu.
Molbama sokolskih društava za podeljenje pozajmice ne može se udovoljiti dotle, dok dotična društva ne regulišu svoje obaveze prema Savezu. Do tog uređenja molbe se zadržaju u evidenciji.
Po tome brat Živanovič podnosi izveštaj o svome učestvovanju kao delegat Saveza na osvečenju doma i zastave društva Beli Manastir. — Izveštaj prima se do znanja.
Tajnik brat Brozovič referiše o te-kučim poslovima, kao i o predmetima organizacionc prirode, pa se dona-šaju zaključci: pretstavka Sokolskog društva Zagreb I, da se prozove »Sokolsko društvo Zagreb I - matica« ne uvažuje se, jer se to protivi organiza-cionim propisima Saveza.
Gledom na pisanje B. Jovanoviča
Spomenik Lamartenu u Beogradu.
Mi smo več doneli noticu o stogodiš-njici rodenja čuvenog francuskog pesnika i putopisca Alfonsa de Lamartena, te u toj ©otici i spomenuli, da je taj veliki sin Francuske proputovao i kroz Beograd i Srbiju, što je opisao onda u knjiži »Put na Istok«. Da bi i naša zemlja dostojno proslavila stogodišnji-cu rodenja ovog velikog genija prija-teljskog nam francuskog naroda, Društvo prijatelja Francuske dne 26 novembra o. g. otkrilo je svečano njegov spomenik u Beogradu, i to u Ka-radordevom parku, a istog dana posle podne svečano je otkriven u Zemunu, gde je Lamarten boravio na svom putu oko 10 dana i napisao svoje utiske s puta po Srbiji, spomen-stub, dar Nj. Vel. Kralja. Bistu za spomenik u Beogradu izradio je poznati kipar Dolinar. Na predveče u subotu 25. novembra održana bila je u velikoj sali Novog univerziteta svečana akademija, na ko-
u sportskoj rubrici beogradske »Poli; tike« od 8 novembra o. g., a u kojoj je prikriveno iznesen tendenciozni napad na Sokolstvo, ima se zatražiti mišljenje organizacijono-pravnoga otseka.
Uprava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije sa zadovoljstvom prima _dc znanja predlog starešine Sokolske župe Cetinje br. Gavre Miloševiča, da se oglasi Lovčen za nacionalni hram. Sokolstvo če rado pozdraviti svaki zaključak u smislu tog n j egovog pred loga.
Prima se do znanja saopštenje Po krajinskog saveza ruskog Sokolstva u Jugoslaviji, da če na proleče naredne godine proslaviti 10-obletnicu postoja-nja ruskog Sokolstva u našoj državi. Bratskom pozivu odazvače se naš Sa-vez i uzeti učešča na njihovoj proslavi.
joj je održao predavanje o Lamartenu član Francuske akademije, čuveni fran-cuski književnik Abel Bonar, koji je u tu svrhu doputovao iz Pariza.
Proslava 1 decembra u Češkoslova-čkoj. Jednako, kao što sc i kod nas u svim večim mestima proslavlja svake godine češkoslovački narodni praznik 28 oktobra, tako i braća Čehoslovaci svake godine proslave dan našeg uje-dinjenja 1 decembra. Po vestima skoro svih vodečih češkoslovaških listova; ovogodišnji naš 1 decembra, kao 15 praznik našeg ujedinjenja, biče u Če-škoslovačkoj ove godine naročito svečano proslavljen. U itu svrhu udružili su se Češkoslovačko-jugoslovenska liga, Češkoslovenska obec sokolska, Slovenski institut, Masarikov institut za vaspitanje naroda, Centralna matica udruženja diletanata, češkoslovački pe-vački savez i još neka druga kulturna društva. Pored proslava u svim večim krajevima, održače se takoder i predavanja po svim školama i vojnim jedi-nicama bratske republike o značenju ovog našeg blagdana.
Jugoslovenska nedelja u Pardubi-cama. U centru istočne Češke, lepom gradu Pardubicama, prtredena jeupro-
Oglašujte u Solcolslcom glasniku,
/er /e to lisi, Koji dopire u sve Urafeve naše semite! Jer je to list, 2co/i čiiafu svi slofevi nošega naroda! — Trašite oglasne cenilce!
Ante Brozovič (Beograd):
Jedan prilog Isloriji fizičkog vaspiianja u Jugoslaviji
Prvi počefci sistemalskog glmnastičkog rada u Srbiji0
(Nastavak)
Do sada u oertavanju prvog gim-nastičkog rada u Srbiji služili smo se jedino vernim p od ac ima, koje smo cr-pili iz sačuvanih zapisnika prvog srp-skog gimnastičkog društva. Iako su to sve bili suhoparni podaci, koji su obič-nom formom, kako se to več pišu za-pisnici, prikazali nam razvitak gimna-stičkog rada, pružili su nam- zanimivu sliku shvatanja telovežbe u izvesnom krugu javnih radnika tadanje kraljevine Srbije.
No, razpoloženje svih slojeva naroda bilo je apatično protiv cele ove akcije. Iako se radilo, agitiralo i podu-zimalo sve, nikako se nije moglo postiči večih i javnih uspeha. K tome do-lazila je i neimaština društva, pa su pokretači cele akcije započeli več sum-njati da če se od več postignutog kro-čiti dalje. Sustati se ipak nije smelo, pa je odlučeno da se 30 novembra 1882 godine u narodnom pozorištu aranžira jedna priredba večeg stila, kako bi se najšire krugove Beogradana zainte-resovalo za samu stvar. Da se spoji ugodno sa zabavnim, odlučeno je, da spiritus agens celog tog gimnastičkog pokreta Vladan Dordevič uvodno u samu priredbu održi jedno predavanje »o gimnastici«. Vladan Dordevič rado se odazvao tom pozivu i spremio je jednu koreviju »Gimnastika«, koja nam se sačuvala, a koja nam na lep i lagan način prikazuje kako se onda radilo na polju gimnastike i kakovo je bilo shvatanje u širim slojevima.
Vredno je da se s njome upoznaju i današnje generacije, pa je donašamo u cclosti, Vladan nam priča ovako:
»Kada je uprava beogradskog društva za gimnastiku i borenje odlučila da priredi u narodnom pozorištu jedno selo s koncertom u korist svoje, pre teranim borcnjem malaksale kaše, i kada je valjalo sastaviti program, koji bi ne samo naknadio našem mladom društvu mnogo utrošene životne snage, nego koji bi učinio da publika došavši na naše selo, ne zažali što nam je uči-
* Vidi »Sokolski glasnik« br.: 26, 30, 31, 32, 41,
nila tu ljubav i čast, onda smo svi bili ubedeni, da če naši dragi umctnici na-rodnog pozorišta, da čc sva pevačka društva i njihovi kompozitori i dirigenti drage volje pomoči našem mladom društvu u njegovoj borbi za op-stanak, da čc svojim sudelovanjem sastaviti glavni ukras našeg sela, i u tom uzdanju nismo se prevarili. Ali sastav-ljajuči taj program, valjalo je na svaki način da naše tiruštvo, kao prire-divač, kao domačim toga sela učestvu-je aktivno u tome programu. Kad bi naše društvo več imalo svoju sopstve-nu vežbaonicu, pa bi sc u njoj priredilo ovo selo, onda bi to bilo vrlo Iako. Celo bi društvo izvršilo jedno svečano vežbanje: u pojedinačnim i vrstačnim figurama, u elobodnoj švedskoj gimnastici, sa spravama i bez sprava; naši prvaci u podizanju velikih tereta, skakanju i voltežiranju pokazali bi svoje najlepše remeke, zatim bi celo društvo ukrstilo mačeve, i najzad bi pro-šlo svojim paradnim, gimnastičkim korakom, od koga se zemlja trese ... — Istina, ta bi radnja u gdekojim partijama opasno ličila na ono što se do skora radilo u onoj velikoj daščari na velikoj pijači, u toliko pre, što i u našem društvu ima po gde-koji šiško, koji svojom gracioznošću u gimnastici i svojim tragičnim stenjanjem i protiv svoje volje izaziva olimpijsko smejanje — ali bi barem publika videla na-šu dobru volju i videla bi koliko smo naučili za ovo desetak meseci otkako naše društvo postoji... Ali ko bi se smeo usuditi predložiti strogome intendantu našeg narodnog pozorišta da sc u hramu Melpomene, uzvišene muze tragedije, daje svečano gimnastičko vežbanje? Zar on, koji s gnušanjem pomišlja i na sami balet i ako draže-sna prestavnica igranja Terpsihora zaseda ravnodušno s ostalim muzama na Olimpu, zar on da dopusti gimnastički korak na daskama, koje svet znače? Ne, to ne ide. Valjalo je na svaki način nači drugo nešto čime bi društvo zahvalilo publici na njenoj ljuba vi.
Ne znam ko iznese tu nesrečnu misao, da jedan od nas drži kakvo predavanje ili da govori besedu, ali tek ta misao za dobi većinu, i sto je najgo-
re za slušaoce, izabraše mene da čitam to predavanje ili da govorim tu besedu. Znajuči da je poslušnost glavni uslov ne samo za osnivanje država nego i za održanje gimnastičkih družina
i.	kao ustavno vaspitan čovek, ja sam se pokorio ovoj odluci večine, otišao sam kuči, pokupio sam sve knjige, u kojima ima po nešto o gimnastici, ne bi li napabirčio toliko koliko mi treba za jedno predavanje o gimnastici, i sa svim ozbiljno bio sam počeo da pišem ovakvo predavanje:
»Gospode i Gospodo!
Gimnastička su vežbanja ona kre-tanja, koja vršimo pomoču mišica, što se pokoravaju našoj volji, — jer vi znate da u nama ima i takvih mišica koji rade i ne pitajuči nas da li treba da rade, što je u ostalom velika sreča za nas, jer jedan od takvih mišica zove se srce.
Zadatak je sviju gimnastičkih kre-tanja da podjednako razvija celokup-nu muskulaturu našega tela, time da unaprede celokupnu našu telesnu sna-gu, a posredno da osveže naš duh ener-gijom volje, hrabrošču, prisebnošču u opasnostima, izdržljivošču u napreza-njima.
Prema torne gimnastika je za zdrave ljude sredstvo za vaspitanje i raz-viče. Škola je to davno osetila, za to je i pohitala da od gimnastike načini redovan školski predmet, koji se deli na gimnastiku za dečake i na gimnastiku za devojčice, jer se te dve grane suštastveno razlikuju u metodi i u ob-licima raznih vežbanja. Osim škole, gimnastika sc u celom obrazovanom svetu radi u mnogobrojnim družinama odraslih ljudi za gimnastiku. Zatim ima naročitih društvenih poziva, u kojima se radi gimnastika da bi se stekla naročita veština u izvesnim radnjama. — Ovatno spada vojna gimnastika i gim-rvastička vežbanja požarničkih družina. Najzad ima jedna vrsta gimnastike, koja se tiče samo bolesnika i ova se deli na dve grane, na dijetetsku gimnastiku, kojom se vojuje protiv ka-kve opštc slabosti, koja bi inaee otela maha, i na ortopedsku gimnastiku, koja sc upotrebljava za lečenje i isprav-Ijenje zgrčenih ruku i nogu, iskrivlje-noga kičmonoga stuba i t. d.«
S ovim sam bio doterao do dna prve strane. Dok se ona sušila, ja sam je čitao, i užđsnuo sam se kad sam video kako je dosadna. Ta to nije samo proza, več je suva kao proja. Ko bi to smeo citati, još u pozorištu?
Šta da se radi? Grickao bi pero, ali na žalost je gvozdeno ...
Kako bi bilo da počnem s istori-iorn gimnastike? Tu bi bila lepa prilika da se opširno govori o gladiatorskim borbama u Rimljana, o srednjo-vckovnim turnirima, o onoj svetini u Rimu, koja se neprestano derala »Pa-nem et circenses«, o onim plavokosim lepoticama, što su iz svojih loža gledale viteške turnire oduševljavajuči jednim osmehom svojih rumenih usa-na besne ritere da jedan drugome krhaj u vrat, i što su pobedioce nagradi-vale sopstveno ručno sašivenim i izvezenim lentama? Pa onda moglo bi se govoriti i o karuselima. Istina u njima nije bilo mnogo gimnastike, više ja-hačkih marifetluka, ali to bi bila zgodna prilika za opisivanje živopisnog siednjovekovnog odela ritera i t. d. — Jest, ali takvo predavanje ne može se' početi iz sredine, valja početi ispočet-ka, valja biti sistematičan. Ja sam se zgrozio kad pomislih, da bi to predavanje ovako izgledalo:
Glava prva. Gimnastika i borenje u starih Grka.
Glava druga. To isto u Rimljana.
Glava treča. To isto u srednjem veku.
Glava čet vrta. Vaskrs prave gimnastike u Šveda i Gcrmanaca.
Glava peta. Gimnastica u Srba.
Ali sve groženje i užasavanje ne pomagaše ništa. Predavanje je valjalo napisati po što po to.
Što sam znao črniti, nego bacim onaj započeti tabak, uzmem drugi i počnem ovako:
»Poštovani zbore.
Prve početke gimnastike nalazimo u sviju starih i novih naroda, ali pravilno uredena bila je samo u starih Grka. Još u Homerovom eposu nalazimo gde- svako helensko pleme radi gimnastiku, dokle varvari nemaju ni pojma u njoj. U herojsko doba gimnastika nije bila niti politička ustanova, niti školski predmet, nego slobod-no izabrana igračka živih snaga, koje su čvrščale i kušale se u veseloj borbi. Od gimnastičkih vežbanja Homer je znao za utrkivanje peške i na konjima, za skakanje, bacanje diska, za igru s prstenovima, za pesničanje i borenje sa strelom ili kopljem. Likurg je prvi umeo da se koristi gimnastikom za vaspitanje svojih Špartanaca, i u vreme Solonovo več su po celoj Hcla-di postojali naročiti zavodi za gimnastiku. Ali pravo savršenstvo dostigla je gimnastika tek posle perzijskih ra-tova. Kako su ovi srečni ratovj Hela-de podigli samopouzdanje sviju Grka tako su doneli nova života u sve vežba-onice gimnastičke. koje su sc zvale
gimnazije i palestre. Učitelji gimnastike, koji su se zvali pedotrivi. gimna-sti i alajpti utrkivali su sc u celishod-nim reformama pojedinih vežbanja, i za čas se odeliše pelivanska ili atletska posla od prave gimnastike. Medu te reforme spada što su se gimnasti-čari sve manje i manjc oblačili, najzad su radili vežbanja samo u sopstvenoj koži, koju su mazali uljem i posipali peskom, što je sigurno za transpiraci-ju kože bilo vrlo korisno. Skulptori onoga vremena koristiše se gimnasti-čarskim odek>m starih Grka da u gimnazijama na tenahni proučavaju bes-platno modele ljudskoga tela za svoje statue, koje su na sreču bile toliko isto obučene ... Svaka iole veča helenska varoš imala je naročite svoje gimna zije, i naročite revi zore tih škola, koji su se zvali sofronisti. gimnazijarsi i kozmetici. Što se tiče faktičnog stanja gimnastike u vremenu oko 60-te Olimpijade ...«
Srečom bcjah doterao do na dno prve strane, pročitah početak moje nove besede, i nadoh da je, budi Bog s nama! Šta se tiče ljudi, koji su do-šli u pozorište na koncerat, da prijat-no provedu veče, kako su se zvale te škole starih Grka i njihovi učitelji i nadzornici, naročito kad su im imena takva da čovek izgovarajuči ih može uganiti jezik.
Bešc več očevidno, da če svi moji pokušaj i da izradim nešto vrlo naučno, vrlo temeljno, ostati bez ikakva uspeha, i ja se bejah več rešio da položim primljeni mandat s molbom, da se društvena uprava obrati za besedu našem specijalisti, za besede pri svirna bakljadama, banketima i ostalim svečanim prilikama.
Srečom jedna praktična misao sinu kroz moju glavu koja beše postala
prazna kao kakva vežbaonica za borenje kad nema časa.   ___________________
Evo te misli. * -г-тпг—г-т^
U ono dobro staro vreme, kada su se Srbi prepirali samo oko jote i debelog jera, kada je svaka filološka broširica bila važnija od najakutuije ministarske krize, u to davno prošlo vreme, ja sam uživao nekakvu basno-slovnu rcputaciju kao da sam nekakav pripovedač. Šta je negda bik) — pomislih — za što ne bi moglo opet biti, naročito kad nam je iz meteorologije poznato da ima i babinog proleča, t. j. da kašto duboko pod jesen, a bogme i u sred zime, može da bude koji lep dan kao da je proleče. I tako se ja re-ših da umesto besede ili predavanja napišem jednu malu pripovetku. Ona sc zove:
Str. 8
KOSIJA - FONSIER • DRUŠTVO ZA OSIGIRANJE I REOSIGURANJE • BEOGRAD
slavu 15 godišnjice naše slobode u danima od 19 do 26 novembra jugoslo-venska nedelja, u okviru koje je prire-dena i velika jugoslovenska izložba u palati Industrijskog muzeja. U program ove jugoslovenske nedelje bila su uvr-štena predavanja o našo j istoriji, o borbama za oslobođenje, o lepotama naših krajeva i o značenju saradnje Čehoslo-vaka i Jugoslovena, o čemu je govorio protektor ove nedelje naš poslanik u Pragu dr. Grizogono. Od Jugoslovena održao je predavanje o saradnji Jugo-slovena i Čehoslovaka u italijanskim legijama naš narodni poslanik i stari sokolski borac brat dr. Pivko, koji se baš sada nalazi kao predavač na več drugoj ovogodišnoj turneji u bratskoj zemlji.
češkoslovačk a slavi svoje umetnike, Dva istaknuta češka umetnika, rektor umetničke akademije i slikar brat Makso Švabinski te rektor muzičke akademije i čuveni komponista br. Josip Suk ovc godine navršili su svoju 60 godišnjicu, o čemu smo več i javili. Ovaj značajni jubilej čitava češkoslovaška javnost i štampa več kroz nekoliko meseci prati velikom pozorno-šču. U proslavu njihove 60-godišnjicc prireden je niz izložaba slika profesora Švabinskog, autora i mnogih sokolskih plakata, a razna muzička udruženja s Praškom filharmonijom na čelu priredila su niz koncerata s isključivo Su-kovim kompozicijama, pri čemu je bio na programu i čuveni marš »U novi život«. Sada javljaju češki listovi, da je profesorski kolegij Masarikove univerze u Brnu saglasno zaključio da podeli začasni doktorat filozofije obojici umetnika u znak najvišeg priznanja za njihov ogromni kulturni i nacionalni rad. Ovu odluku je potvrdio i nadležni ministar prosvete, pa če oba velika umetnika biti skoro promovirana za doktore filozofije.
100 godišnjica rođenja Alfreda Nobela. Na dan 27 novembra set^le su se novine sviju kulturnih naroda 38 godišnjice smrti velikog izumitelja i osni-vača Nobelovih nagrada, koje podeljuje Švedska akademija nauka i umetnosti i Nobelovo društvo svake godine za najbolja dela iz fizike, literature i za rad oko svetskog mira. Pri tome su
se setili i 100 godišnjice njegovog ro-denja, koja je pala 23 oktobra o. g. Alfred Nobel bio je sin bogatog predu-zimača i industrijalca, i rodio se u pre-stonici Švedske u Štokholmu. Posvetio se študiju kemije. On je izumitelj dinamita i nitroglicerina, ovih jakih eksploziva, pa je i osnovao svoju vlastitu tvornicu eksploziva, koja mu je donela* ogromne sume. Umro je u San Remu, kamo se je bio povukao u starijim go-ddnama. 1 ovaj čovek, koji je izradivao ovakva strašna sredstva, koja su ne samo služila tehnici, nego i grozotama rata, bio je osvedočen protivnik sva-kog rata, pa je u svoj oj oporuci, poreci nagrada za literate, kemičare i fi-zičare, predvideo i nagrade za one, koji bi stekli največih zasluga za učvr-ščenje mira medu narodima.
Poljsko-jugoslovensko udruženje u Vilni. U cilju što boljeg medusobnog upoznavanja i što tesni jeg zbliženja medu slovenskim narodima osnivaju se naročito u novije vreme razna dru-
štva, lige i udruženja. U tome pravcu naročito uspešno deluju jugoslovensko-češkoslovačke lige u našoj zemlji i če-škoslovačko-jugoslovenske lige u Če-škoslovačkoj, a u istom cilju i polj-sko-jugoslovenska udruženja u Polj-skoj. Do sada več postoječim ovim udruženjima u Poljskoj pridružilo se i novo ovakvo udruženje u Vilni, koje je osnovano na dan 12 novembra o. g. Skupština ovog udruženja održana je u domu, u kojem je boravio kao študent maršal Pilsudski, a vodio ju je g. Valek Valevski. narodni poslanik i veliki prijatelj našeg naroda. U odbor udruženja izabrani su: kao pretsed-nik g. dr. Viktor Maleševski, načelnik grada Vilne, za potpretsednika narodni poslanik g. dr. Stevan Brokovski, a za sekretara novinar g. Budris Budre-vič. Našeg poslanika zastupao je naš ataše za štampu g. Mareš, koji je tom zgodom i održao značajno predavanje
o	poljsko-jugoslovenskim odnosima u prošlosti i sadašnjosti i uzajamnim zadacima u budučnosti.
Iz telovežbačJcog sveta
MODERNI GRADSKI STADION U DIŽONU
Zadnjih godina počeli su takoder i francuski gradovi da podižu moderne stadione za lokalne potrebe telesnog uzgoja. Tako se je odlučilo i mesto Di-žon da podigne usred parka na prostoru koji obuhvata preko 140.000 m2 krasan stadion, a za koji je utrošilo svotu od oko 5,000.000 franaka. Stadion ima veliko igralište, okruženo s tribinama, trkalište široko 8 m, igralište za ragbi, nogometni prostor, 8 igra-lišta za tenis, prostrana dečja igrali-šta i trkalište. Tribine su iz betona, is-pod kojih se nalaze garderobe i kupa-onice. Stadion ima također i prostorije za gostionico i kavane, a i sva ostala društva imaju tamo svoje društvene prostorije. Na ovom stadionu vršiče se naredne godine slet Unije francuskih gimnasta, koji če biti povezan sa sve-čanošču otvorenja ove velike gradevi-ne.
STRUČNA OCENA O ZADNJEM SLETU FRANCUSKIH GIMNASTA
Ovogodišnji slet francuskih gimnasta održavao se je u Angulemu, koji pak nije bio tako posečen kao što bi se moglo pretpostavljati za ovako ve-liku organizaciju. U jednom od zadnjih brojeva »Le Žimnasta«, službenog glasila Unije francuskih gimnasta, izi-šao je stručan sud o samom sletu. Prema tom sudu. bilo je učešče gimnasta vrlo maleno, jer je na sletu učestvova-
lo	od 2000 društava, koliko ih broji Unija, samo nešto preko 250 jedinica, iako ih je bilo prijavljeno preko 500. Ali več iz samih prijava se vidi, da % društava nisu pokazala niti najmanjeg zanimanja za slet. To je, kako se misli, posledica toga što Unija prireduje svake godine svoj slet, što svakako lose upliva na uspeh samog sleta. Pojedini struenjaci misle, da bi trebalo sle-tove skratiti za koji dan, jer po njiho-vom mišljenju traju previše, što u sa-danjoj gospodarskoj krizi onemoguču-je veče učešče. Razume se, da je bio i sav ostali sletski rad podvrgnut kritici, naročito pak vežbalište, takmičište i
drugo, Opčenito se opaža, da stručnja-čki krugovi zastupaju mišljenje, da bi trebalo priredivati sletovc Unije u razmaku od nekoliko godina, a na kojima bi učestvovale sve jedinice organizacije pod^ tehničkim vodstvom saveznog načelništvrf, što se je i ove godine pokazalo kao najbolje.
NAJVEĆA SPORTSKA ARENA NA SVETU
U Velikoj Britaniji, domovini športa, nameravaju da podignu u Londonu, odnosno u Vembliju u bližini Londona, ogromnu sportsku arenu, koja bi imala velike natkrovljene dvorane, da bi se mogao šport izvoditi i zimi. Načrt obuhvata prostorije za pli-vanje, pcsaiičenje, hokej na ledu i kli-zanje. Na tribinama je predvideno mesta za 50.000 gledalaca. Za plivanje po-dignuče se naročita dvorana, koja če u sredini imati dugaeki bazen od 61 m, dok če unaokolo biti podignute tribine za gledaoce sa 8.000 mesta. Troškovi oko izgradnje predvideni su na dva-naest milijona franaka.
ČEŠKOSLOVAČKO ORLOVSTVO U BROJEVIMA
Prema statistici od 1 januara o. g. bilo je češkoslovačko Orlovstvo udru-ženo u 28 župa. koje su brojile 1196 društava i 120.385 pripadnika t. j. članstva i omladine zajedno. Od toga ot-pada na omladinska odeljenja i to: 20.436 na dečake i 20.766 na devojčice t. j. 41.202 na orlovsku decu, 6.693 na naraštajce i 6.523 na naraštajke ili sve-ga 13.216 na naraštaj. Članstvo broji: muško 37.322, žensko 28645. Največe i najjače su župe u Moravskoj, dok se orlovski pokret u Češkoj i Slovačkoj nije uza svu veliku propagandu toliko podigao kao u Moravskoj. Srcdište i sedište orlovske organizacije nije u Pragu več u Brnu.
SMUČARSKA TAKMIČENJA ZA
SLOVENSKO PRVENSTVO
Kako javljaju sportski listovi, odr-žavače se ovogodišnja smučarska tak-mičenja za slovensko prvenstvo u Zakopanima u Poljskoj, i to od 8 do 11 rebruara 1934, To če biti, razume se,
sportska 'takmičenja, koja prireduju odnosni sportski smučarski savezi, a na kojima po svoj prilici, Sokolstvo neče učestvovati, jer če i ove godine kao i prošlih održavati svoja vlastita smučarska takmičenja. Drži se, da če prisustvovati ovim takmičenjima i pretsednik Poljske Republike g. Mo-sčicki. Na takmičenjima če učestvovati Cehoslovaci, Bugari. Jugosloveni i, razume se, Poljaci.
II	S VESLO VENSKE ZIMSKE IGRE U VARŠAVI 1934
Prošle godine po prvi put su pri-redene u Moravskoj Ostravi sveslo-venske zimske igre, koje su tako lepo uspele, da se je odlučilo na održavanje daljnjih sličnih priredaba. Naredne sveslovenske zimske igre održavače se naredne godine u Varšavi od 2 do 4 fe-bruara uz učestvovanje svih Slovena. Uz Bugare, Čehoslovake, Jugoslovene, Poljake učestvovače i ruski emigranti, što če ovim igrama dati zaista pravi slovenski izraz. Takmičenja če se održavati na vežbalištu maršala Pilsudsko-ga. Igre priređuje varšavski Zimski sportski savez u proslavu 40-godišnjice svoga opstanka.
E.	L. GANGL: MOJA POT
Nakladom i tiskom Učiteljske ti-skare u Ljubljani, baš o 60-godišnjici autora, — ovog našeg jednog od po-najboljih omladinskih pisaca, pogoto-vo u slovenačkoj književnosti — izišlo je iz štampe pod gornjim naslovom 5 knjiga, dok če daljnjih 5 izidi početkom 1934 god. tvoreči tako jednu celinu, delom odabranih pripovedaka i priča za omladinu, delom manjih igara za pozor-nieu, a delom pesama. To su u stvari »Odabrana dela za omladinu« (»Zbrani spisi za mladino«), koja su počela izla-ziti več 1909 god., a koja su bila dosa-da potpuno rasprodana. Stoga je i vrlo srečna bila namisao nakladnika, da za 60-godišnjicu autora ponovno izda ova
V propagandnom tednu solcolslce štampe ne&a svaUi brat i svalca sestra izvrši dužnost prema svojoj, solcolslcoj štampi!
»Beogradska gimnastika ili »plehana furuna.««
Bese to lane jednog lepog dana, t. j. upravo nije bio vrlo lep, jer se prvi veliki sneg beše rastopio tako, da su se ljudi na raskršču kod »Ruekog eara« i kod »Kolarca« morali na čam-cima prevoziti; ele toga dana izjutra, dvestotine Beogradana bez razlike vere, stanja i zanimanja, pa čak i bez razlike partijskih poliitičkih načela, do-biše poštom jedno isto pismo bez kuverta. Pismo je spolja izgledalo kao da je najneviniji poziv na svadbu s onim stereotipnim »iči če se na koli-ma«, ali njegova sadržina i potpis na njemu behu vrlo neobični. Sadržina beše za to neobična što nije imala apso-lutno nikakve veze ni s jednim od onih koja su lane u ovo doba zanimala beo-gradske duhove, što govoraše o nečem tako heterogenom kao kad bi ja sad počeo da govorim o odnošajima Bra-mc na spram Višnu. Pomislite samo tih dvesta egzemplara toga jednog pisma govorahu o gimnastici! Pa još kakvim tonom beše napisano to pismo.
Završetak ovoga pisma kazivaše ko je obečao pomoči ostvaranju ove ideje, javljaše da su več i statuti za novo društvo izradeni, i pozivaše na sastanak za konstatuisanje društva koji je imao biti 20-tog decembra prošle godine u dvoranama hotela kod »Srp-ske krune«.
Još neobičnije i od same sadržine pisma, behu imena koja su bila potpi-sana na tome pismu. Kad se pomisli, da je lane u ovo doba borba naših po-litičkih partija bila strašnija od borbe izmedu Montekija i Kapuletija, besnija no izmedu Orzina i Kolona, razdraže-nija no izmedu Velfa i Gibelina, onda če se lako pojmiti da je mnogim čita-ocima onoga pisma bilo ne samo neo-bično več i čudnovato kad su videli da su na njemu potpisani prvaci sviju partija bez razlike. Ljudi, koji su go-dinama tvrdili da im se načela razliku-ju kao nebo i zemlja, koji su se u no-vinama, skupštinama, zborovima, knjigama i brošurima borili na život i na smrt, koji su se zbog te borbe možda i mrzili, i ako se u životu nisu sastali i razgovarali, a možda baš i s toga, jer bi se inače možda sporazumevali, ti po-litički antipodi behu našli jedno parče štampane hartije, na koje su mogli da stave svoja istorijska imena, sasvim miroljubivo jedan do drugoga! Takav fakt u vreme kada je smatrano kao izdajstvo političkih načela ako čovek na sokaku skine kapu pred kakvim uvaženim čovekom iz protivničkog lo-gora, beše doista interesantan. Oni du-boki političari, koji u svakoj i najma-
njoj sitnici znaju nači njen ogromni politički smisao, od mah su uzviknuli.
U ovome je gimnastika samo maska! Ovo se sprema nekakva ogromna fuzija, da li zbog velike skupštine ili da se načini front prema... to čemo videti! Ova intriga nije loše zamišljena. Hm, hm! —
Drugi je sigurno držao ovakov monolog.
•— Moram otiči na taj miting. Isti-na, meni je sasvim svejedno, hoče li se ustanoviti to komedijaško društvo ili ne, ali hoču da vidim kako če g. Iks sa g. Ipsilonom da seda jedan pored drugoga, da 'li če da se razgovaraju? ..
O	ta to če da bude lepše od svakog pozorišta! —
Ele blagodareči nešto faktičnom interesovanju za gimnastiku i nešto pikantnosti u potpisima sazivača, 20 decembra pr. g. behu obe dvorane na I-om spratu »Srpsike krune« punc go-stiju, i to kakvih gostiju! Redak je kod nas zbor na kome .ima tako mnogo odličnih ljudi kao što ih beše na tome mitingu za osnivanje gimnastičarske družine. Tu beše ministara, aktivnih, bivših i budučih, pravih oprobanih državnika, a beše i gdekoji veličanstven začetak budučih državnika, tu beše državnih savetnika i učitelja osnovne škole, bogatih trgovaca i siromašnih naučnika, članova najviših zemaljskih sudova, a pored njih beše i velikih ne-prijatelja sviju pisanih zakona, profesora velike škole koji grade nauku, i žurnalista koji je na malo krčme, tu beše činovnika koji su milionima de-lovodnih numera preturili preko glave, a pored njih i onih ljudi, koji drže da je činovnička kasta u ljudskome društvu ne samo nepotrebna več i najštet-nija; tu beše oprobanih policajaca i onih koji drže da je policija jedna smetnja ljudskome progresu; ko bi ih sve izredao, sve te odlične inžinjere, lekare, hemičare, advokate, umetnike, zanatlije, mehandžije, kefedžije, trgo-vačke agente i t. d.
Prema ovako sastavljenom zboru, bili su i razgovori koji su se u poj edinim grupama vodili vrlo različni, ali svi su se tičali gimnastike. Čudnovato beše pogledati kako i gdekoji ljudi, koji do onoga poziva nisu nikad ni pomišljali na gimnastiku, sada znadoše da je ocene s vrlo mnogo strana.
—	Mi smo se svi, reče jedan go-spodin vrlo dostojanstvenog držanja u kaputu od finog kamgarna s multi--kolornom rozetom u rupici prvog dug-meta, — mi smo se svi pre desetak godina zaprepastUi kad videsmo kako od malene Pruske tako reči za čas posta-de ogromna nemačka carevina, mi ni-
smo mogli da verujemo svojim očima kad pogledasmo kartu od Evrope, kakav dar-mar beše od nje učinio onaj mali pomCranski junker, koji se danas zove knez Bismark. A znate li ko je dao državniku snage da za tako kratko vreme izvrši takvu revoluciju u sred-njoj Evropi, u korist svoga naroda? —
— Znamo, reče jedan žurnalista, dali su mu je pruski podoficiri, i pruski učitelji osnovnih škola! —
— Molim vas, da ne govorimo u figurama! — reče dostojanstveni gospodki.
Ta vi valja ne čete dokazivati da je gimnastika vrskrsla sveto rimsko-nemačko carstvo? — odgovori žurnalista malo srdito.
Ta misao nije tako apsurdna kao što vam izgleda —- nastavi prvi. — Ne-mački narod poerpeo je svoju ogromnu snagu s kojom danas raspolaže, i s kojom je čak iz Berlina mogao da re-šava hoče li srpska vojska ostati u Trnu i na Kosovu ili ne — j edino iz svog harmoničnog obrazovanja, iz toga što je od prošloga veka na ovamo savršeno podjednaku brigu vodio kako o svom umnom tako i o svom te-lesnom razvitku. Svaka od onih seksen sekiz državica, u koje je taj narod bio podeljen, pa makar ona mala bila kao naš Topčider, imala je svoj rodeni univerzitet, svoje škole, svoja pozorišta, svoje pevačke, streljačke i gimna-stičke družine, svoja društva za pliva^ nje, i veslanje, klizanje po ledu i t. d. škole su učinile da je obrazovanost, polazeči iz mnogo centara, postala ne samo intenzivna, več i ekstenzivna, ona je prodirala u masu naroda, a sve ostale ustanove za telesno razvite, koje su doterale do toga da nanas broje stotinama hiljada članova, učinile su da telesna snaga i izdržljivost naroda nije zaostajala iza umne. Sve to skupa, harmonično razviče tela i duše, učinilo je da kada danas pogledate jedan bataljon nemačke vojske vi ne znate čemu više da se divite, da li džinovskom uzrastu i snazi svakoga vojnika ili nje-govom znanju. Ja se sečam jednoga fakta iz velikog nemačkog rata, koji je vrlo karakterističen za ovo poslednje; bilo je po više redova u vrstama nemačkog landvera, koji su posle svake bitke, u kojoj su se tukli kao lavo-vi, iz sred bivaka pisali dopise svojim novinama i to na sanskritskom jeziku.
— Ono znate, uplete se u razgovor jedan pedagog, što se tiče narodne prosvete, ja sc nadam, da nam niko ne može predbacivati da za ovo 50 do 60 godina od kako na novo imamo svoju državu, nismo uradili za prosve-tu sve što smo mogli. Mi smo istina
polako, ali smo trajno išli napred. Pro-cenat pismenih ljudi u narodu več je priličan i s godine u godinu silno raste, naša književnost može bez zazora za se uporedi s književnošču sviju onih naroda, koji su imali s nama jednaku političku ^udbinu. a naš javni politički život uzima sve življe i veče razmere.
— Što se p-olitike tiče, umeša se jedan strašan partizan u razgovor, to imate pravo. Gledajte samo kako g. Iks p ali g. Ipsilonu cigaru, kako se lepo razgovaraju!... Mi se ovamo zbog njih pokrvismo, a oni komotno puše zajedno kao dva najbolja prijatelja! —
— Ko god očekuje, odgovori jedan gospodin s multiklornom ružicoin, od g. Iksa jednu klasu za to, što je možda i bezrazložno napadao g. Ipsi-lona, taj se naravno ne može radovati kad vidi da se njih dvojica tako lepo razgovaraju, ali svima drugim pametnim ljudima mora biti prijatno kad vidi da politički protivnici žive u odnosima obrazovanih ljudi. Al vi nas pre-kidoste u vrlo zanimljivom razgovoru. Dakle, g. pedagože, ja priznajem da se u Srbiji prilično radilo na narodnoj prosveti, iako možda ne onako i ono-liko koliko se moglo i koliko je trebalo. Ali recimo da je onako kao što vi kažete. Pa to je tek pOlovina onog harmoničnog narodnog obrazovanja o kome ja govorah. To je samo bilo staranje za umni razvitak, a jesmo li ne toliko isto, ali bar nešto uradili za telesni razvitak?
— Pa jesmo, reče pedagog, koji poče dolaziti u vatru, ima skoro dva-deset godina kako je gimnastika uvedena kao redovan predmet u naše srednje škole.
— Jeste, ali samo na hartiji. Recite mi koliko ste za tih 20 godina u svima srednjim školama imali učitelja gimnastike? Mogli bi ih izbrojati na prste, pa i to ne behu stručnjaci, več ljudi koji su se za nevolju primali toga posla, kao i mnogi drugi nastavni-ci srednjih škola, koji su se recimo spremali za filologiju, a moraju da p_re-daju geografiju ili prirodne nauke. Šta mislite s kakvom su voljom ti učitelji gimnastike mogli raditi svoj posao, bez naročitih sprava, a što je još gore, bez ikakvih vežbaonica za zimu? Da li je iko pomišljao na to da spremi naj pre izvestan broj dobrih učitelja gimnastike? A bez toga se no može, ni pomišljati na zavodenje gimnastike u svima školama države, a bez toga se ne može ni misliti na harmonično obrazova-nje našega naroda! —
Jedan lekar, koji je do sada čuteči slušao ovaj razgovor, i kome se po
celom držanju poznavalo da je skoro svukao uniformu, uze također reč.
Ko god je, gospodo, razmišljao o sadašnjem zdravstvenom stanju našega naroda, taj se morao zabrinuti za njegovu budučnost. Verujte meni kao lekaru, koji sam desetak godina bio u svima regrutacijama za stajaeu vojsku, naša rasa opada rastom i telesnom sna-gom, ona kržljavi, ona ide nazad!
—	Naravno, osmehnu se jedan optimista, ako vi danas tražite Homero-ve heroje ili gorostasn.s junake naših narodnih pesama, koji po tri srca imaju u grudima, onda ih ne čete nači! —
Ah, ne tražim ja njih, dragi go-spodine, — nastavi lekar, ja sam tako skroman da danas ne tražim ni one kršno ljude koji su sastavljali naše ustaške vojske u početku ovoga veka, ali čete mi dopustiti da je ono što mogu reči suviše žalosno. Hočete li dokaza, evo ga gde prolazi kao naru-čen, pogledajte na prozor! —
U taj mah začu se doboš na ulici. Jedan bataljon stajače vojske prolaža-še ulicom. Svi pohitaše na prozorc.
Taj bataljon, gospodo, nastavi lekar, sastavljen je, kao i naša cela sta-jača vojska, od dvadesetgodišnjih mladiča iz cele Srbije, iz sviju krajeva naše države. Prema tome naša stajača vojska može poslužiti kao srednije merilo za telesni razvitak celoga našeg naroda. Odbijte sve što im je kasarna i dresura dala držanja i izgleda, pa mi recite, kako vam izgledaju po svome uzrastu?... Ta to -su odrasli ljudi!...
Večina ih izgleda kao da su još deca! — morade priznati čak i optimista.
Eto vidite, nastavi lekar, upitajte koga prvog sretnete vojnog lekara pa če vam kazati da je u tom obziru sa svakom regrutaeijom što dalje sve gore, da je broj onih koji se zbog apso-lutnog malog rasta, slabih grudi, slabe konstrukcije u opšte, moraju vratiti kučama kao »nesposobni za vojsku«, a to če približno reči i »nesposoban za život«, da je broj tako nesposobnih svake godine sve veči! —
Pa nije samo u vojsci i samo s muškarcima tako, reče jedan stari praktičan lekar, koji se takoder beše pridružio ovoj grupi, nego je tako i u gradanstvu i kod ženskinja. Dok sam ja još bio dače, sečam se da su devoj-kc udavače bile ne samo lepe več i visoke i krupne: ja sam ih docnije po-smatrao kao udate žene. Svaka je imala punu kueu dece, i što su više dece l-adale i na svojim grudima odgajiva-le, to behu zdravije i lepše. Kad sam ja bio momče za ženidbu, devojke več behu manje rastošali još zdrave, i kad su se poudavale svaka je rodila po
lepa delca, sada u novom izdanju lično opremljena od samog autora, a čiju vrednost u novom izdanju uvećaju i vrlo uspele ilustracije brata prof. Saše Šantla.
Ovim delima, u kojima autor iznosi zanimljive dogadaje i opažanja iz siovenačkog, belokrajinskog kraja (odakle je i autor). njegova života i njegovih 'ljudi, začinjajuči ih mnogim lepim mislima i refleksijama, proveja-va topia i neodoljiva ljubav prema rod noj grudi i baš ta velika ljubav pre-nela je ta j siromašni ali živopisni i lepi kraj, njegove male i priproste ali česti-te ljude i njihove sitne dnevne dogadaje na papir tako uverljivo, snažno i živo, da nam se ta delca eitajuei ih priljubljuju uz dušu. Pored toga, od-ličan jezik, te laki, urodeni plastični pripovedalački stil autora čine ova delca još privlačnijima i daje im naročitu vrednost. Omladina - slovenačka i ona koja vlada slovanačkim, a i mnogi odrasli — u ovih pet knjiga »Moja pot« nači če neosporno mnogo knji-ževnog užitka pri odabiranju i čitanju lepe književnosti, kojoj su ova delca, zaista lep i bogat prilog.
Knjige se naručuju kod Učiteljske tiskare, Ljubljana, uz cenu za svili 5 knjiga u tvrdom, elegantnom povezu od Din 160'—, a svih 10 stajače Din 320'—. Mogu se dobiti i na mesečnu otplatu po Din 32'—.	č.—
STJEPAN ROCA:
ISTINA POBJEDJUJE
Dramatska slika u jeanom činu za
sokolske pozornice. Split 1933.
Naš poznati radnik na polju pučke prosvete i Sokolstva br. Stjepan Roca, prosvetar Sokolske župe Split, posle prvog svog nadasve uspelog pozoriš-nog komada »Duh Sokolstva«, evo nas je i opet obdario jednom lepom dra-matskom slikom za sokolske pozornice, koja je napisana povodom poznate poslanice protiv našega Sokolstva.
Radnja u ovoj slici prilično je dobro obradena. Razvija se s mnogo dra-matske živosti, koja če prikazivanjem na pozornici zastalno polučiti pun uspeh, a pogotovo budu li ju igrati izradcni diletanti, koji če, naročito u dijalozima koji se redaju u sredini slike medu dvojicom pretstavnika su-protnih mišljenja, morati mimikom i dikcijom podati taj dijalog tako uverljivo, da če gledaoce održati u stalnom interesu i budnoj pažnji. Možda se u
ovome delu dijaloga slike oseča neka kadenca, ali dobrom glumom može da se baš i taj deo izvršno iznese i oseti poanta dela.
U glavnem, ova je dramatska slika posvema uspela; ona je dobra i ko-risna ne samo sa sokolskog več i s op-če narodnog i objektivnog verskog gledišta, i geladoci če ju primiti s naj-večim zadovoljstvom. Slika je i puna jakih efekata, koji joj naročito izdižu vrednost. Nadati se je, medutim, da če u buduče autora, nastavi li u pravcu pisanja ovog žanra, poči za rukom da savlada i još neke nedostatke, koje na pisca postavlja teška in komplikovana dramatska tehnika.
Molitvu sokolskog podmlatka u slici komponovao je poznati naš kom-pozitor Mo. I. Parač iz Splita.
Na koncu knjige ove dramatske slike dodane su i slike Strosmajera, biskupa dra Frane Učelinija, pok. brata don Vekoslava Spinčiča i don Frane Ivaniševiča, uz njihove krasne i značajne prigodne misli i reči o značenju i ulozi Sokolstva u našem narodu, kao i divna pesma »Sokolu« od Silvija Strahimira Kranjčeviča, da bi se delu što jače podvukla njegova tendenca, a što je i vrlo srečno pogodeno.
Preporučamo najtoplije za sve sokolske pozornice.	č.—
KALENDARIĆ SOKOLSKE OMLADINE ZA 1934 G. UREDIO E. L. GANGL
U nakladi Jugoslovenske sokolske matice, u vrlo ukusnoj opremi, izišao je kalendarič za naše najmlađe Soko-liče i Sokoličicc, koji, pored ostalih slika, na prvoj strani krasi odlično uspela slika starešine Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije Njegovog Visočanstva Prestolonaslednika Petra u sokolskoj odori. Kalendarič je vrlo lepo a i praktično opremljen na način da če osobito korisno poslužiti našoj dragoj sokolskoj deci. Ukrasne vinjete u kalenda-riču izradio je naš poznati umetnik br. Oton Gaspari. Tisak Učiteljske tiskare, Ljubljana.
Cena kalendariču je Din 2.— po komadu.
»DEČJE TELESNO VASPITANJE«
Izašao je 1 i 2 broj novoga lista »Dečje telesno vaspitanje«, namenjen našem učiteljstvu osnovnih škola kao uputstvo i vodič za sprovodenje fi-
zičkog obrazovanja dece u svojim školama. Kako list izlazi svakog meseca, donosi teorijska znanja o tom predmetu i metodičku razradu za njegovo praktično sprovođenje, rasporedenu za svaki mesec i svaki razred po propi-sanom nastavnom planu. — U programu lista i pokreta koji je s njim vezan: da unutar učiteljskoga stališa stvori organizacijo u kojoj če se učiteljstvo stručno upoznati s principima i meto-dikom fizičkog vaspitanja dece po me-todima jugosl. škole rada, te u tom smislu i sami saradivati na takovoj Izgradnji dečjeg telesnog vaspitanja, — list če se baviti i radom učiteljstva na tom polju i van škole; naročito u Sokolstvu, pošto se telesno vaspitanje dece u našim narodnim školama osni-va jednako na Tirševom teiovežbenom sistemu. — Na taj način dobiva naše učiteljstvo specijalan mesečni list, koji če se stručno baviti telesnim vaspi-tanjem dece u našim osnovnim školama, te če u mnogome doprineti teh-ničkom obrazovanju našeg učiteljstva, koje je več po svojoj dužnosti zvano da toj grani narodnog vaspitanja udo-
IZ UREDNIŠTVA
MOLIMO SVE BRATSKE JEDI-NICE NA NAM O D M A H PO-ŠALJU SVOJE IZVEŠTAJE O PROSLAVI 1 DECEMBRA, KOJI TREBA DA BUDU — OBZIROM NA VE-OMA OGRANIČENI PROSTOR U LISTU — ŠTO MOGUĆE KRAČI I S A Ž E T I J I , JER IH INAČE NEĆEMO MOČI OBJAVITI. ZASTARELE IZVEŠTAJE UOPĆE NE-ĆEMO OBJAVITI.
DOPISI NEKA SE UVEK ŠALJU PISANI JASNO, NAJBOLJE STROJEM, NA JEDNOJ STRANI I U RAZMAKNUTIM RETCIMA.
SLIKE IZ DRUŠTAVA I ČETA, ZA IZVESNO VREME, NE MOŽE-MO OBJAVUIVATI.
*
Svim bratskim jedinicama!
ZA PROPAGANDNU NEDELJU SOKOLSKE ŠTAMPE RASPOSLANI SU POSEBNO SVIM BRATSKIM JEDINICAMA PROPAGANDNI LET-CI O SOKOLSKIM LISTOVIMA I KNJIGAMA.
volji, — a time če — kako su učitelji i onako pioniri nacionalne i sokolske misli u celoj našoj državi — doprineti da i Sokolstvo u našim selima i pokrajinama dobije i valjane i stručno izobražene, ne samo prosvetne, nego i tehničke radenike; i to tamo gde su nam takovi baš i najpotrebniji.
1 i 2 ovaj broj donosi: Pokret i organizacija fizičkog vaspitanja medu učiteljstvom jugoslovenske škole. — Nastavni plan i program i telesne vež-bc po sokolskom sistemu u osnovnoj školi. —- Pravilnik otseka za fizičko vaspitanje u sreskim učiteljskim organizacijama. — Praktična metodika: rad u mesecu septembru, oktobru i novembru od I—IV razreda. — Sokolstvo i škola. — Šport. — Skautizam.
—	Razvitak dečje gimnastike kod drugih naroda. — Literatura za školske priredbe. — Razno.
List ureduje brat Dušan M. Bo-gunovič. — Godišnja pretplata iznosi 30 Din, a šalje se izravno na urednika »Dečjeg telesnog vaspitanja« Zagreb, Bogovičeva ul. 7. — Toplo ga prepo-1 ručamo. — S. G.
Ž.upa Beograd
SOKOLSKO DRUŠTVO BEOGRAD VII
Ovo mlado društvo priredilo je 4 novembra o. g. »Zmaj-Jovino veče« u svojoj vežbaonici u domu »Privredni-ka«. Pored večeg broja recitacija Zmaj-Jovinih pesmica bilo je više to-čaka vežbica i na kraju je izveden po-zorišni komad; »Šaran«.
Vežbanjc je bilo s malim izuzetci-ma vrlo dobro.
Posle programa bilo je veselje, za koje je vreme svirao orkestar Sokolskog društva Beograd VIII.
Prisustvovao je veči broj Sokola i ostaloga gradanstva.	M,	J.
SOKOLSKO DRUŠTVO RUMA
Sokolsko društvo Ruma održalo je društveni prednjački tečaj od 27 septembra do 14 oktobra. Voda tečaja i
CIKORIJA
Naš pravi domači Izdelek
519-11
glavni predavač bio je župski putujuči prednjak brat Feodor Gopurenko, a predavala su još i sledeča brača: dr. Petar Jovič, Miloš Vorkapič i dr. Stc-van Suvajčič. Ukupno je bilo 68 časo-va. a redovnih slušalaea 20 r to: članova 15, a članica 5.
Istovremeno održavan je i tečaj s naraštajem, gde su predavači bili ista lica. Održano je ukupno 34 časa s 9 naraštajaca i 6 naraštajki. Oba su tečaja potpuno uspela.
Na završetku tečaja vršeno je is-pitivanje slušalaea, da bi se videlo stc-čeno znanje. Posle toga bila je mala zakuska i posclo.
iupa Celje
SOKOLSKO DRUŠTVO HRASTNIK
Prosvetni odsek je priredil v preteklem mesecu spominsko obletnico
ШШк \Ш/Шк
Naša so&olska štampa /e naše nafuspešnife propagandno i vaspitno sredstvo, ona /e i naše nafmočnife oruš/e u odbrani £
troje, četvoro dece ... Kako koja generacija devojaka dalje, ona je sve sitnija rastom, sve slabija telesnom snagom i izdržljivošču, a sve bogatija osetljivim živcima, histerijom i svima drugim nesrečama tako z vame »gracilne konstitucije«. Kada po neki put odem na ples ili na selo, ja bi čisto piakao gledajuči kolišni su devojčiči danas na polici, kakve sc liliputanke danas zovu udavače!
Ceo auditorijum staroga doktora prsnu u smeh.
Nije to ništa smešno, nastavi sta-rac ozbiljno, naprotiv za mene je vrlo žalosno. Ja sam za trideset godina moje lekarske prakse u Beogradu imao prilike da zavirim u skoro svaku kuču, i hočete li mi verovati da danas u celoj našoj prestonici nema više nego tri, i slovom velim tri žene, koje su rodile i odhranile po dvanaestoro dece i ostale žive zdrave, a to ie pre 30 do 40 godina bio vrlo običan fakat. Naprotiv mogao bi vam navesti stotinu primera iz poslednjih desetak godina moje prakse, gde su mlade i lepe de-vojke čim su se udale, odmah posle prvog deteta počele venuti, kašljucati, i za godinu dve dana bednoga života-renja, otišle pod zemlju ...
Da, da, to kašljucanje, prihvati onaj mladi lekar, ta nesrečna suva bolest za koju naši dedovi skoro nisu .ni znali, ona počinje nemilostivo satirati odrasle, kao što nam nepametno od-gajivanje dece u društvu sa prilepči-vim bolestima konabi narodni podmladek! —
Budi Bog s nama ljudi!, reče jedan trgovac staroga kova, koji je ta'kođer slušao ovaj razgovor — ama zar vi odista mislite da i ženskinja treba da radi gimnastiku? —
To isto pitanje, odgovori stari praktičan lekar, stavljeno je zvanično pre 17 godina berlinskom medicinskom društvu. Ako mi dopustite ja ču vam pročitati odgovor toga lekarskog društva od 17 februara 1867 godine, koji sam naročito poneo na današnji sasta-nak! —
Čitajte, čitajte. povikaše sa sviju strana, i grupa slušalaea postade još veča.
Evo šta je berlinsko lekarsko dru-štvo_ odgovorilo na pitanje da li žen-skinji treba gimnastika:
»Opšte poznata je i iskustvom dokazana stvar da naša ženska omladina, naročito varoška, izvanredno mnogo boluje, daleko više nego što srazmerno boluje muška omladina. Taj je fakat u toliko žalosniji, što to bolovanje ženske omladine ne krnji život samo do-tičnim ličjaostima več čini da i pokole-
nja, koja niču iz tafcvog zemljišta, noše u sebi klicu boležljivosti. Poznato je da devojka deset puta više boluje no mladiči od ovih bolesti: opšte slabosti mišiča i živaca sviju vrsta nevral-gija, malokrvnosti i’ lajkemije, kržlja-vosti, uzanih i tesnih prsiju, raznih is-krivljcnosti kičmenoga stuba. Uzrok za ovo češče bolovanje ženske omladine nije u tomc, što bi organizacija žen-skoga tela bila slabija od one u mu-škinja, več u torne što se u vaspitanju ženskinja prenebregava suštastveni fi-zički elemenat, naročito u vremenu koje je najvažnije, upravo sudbonosno za njegovo telesno razviče, a to je od 6—15 godina života. Dokle je dečaci-ma slobodno, ako nemaju redovitih ča-sova gimnastike, da tree, skaču, puža-ju. u opšte da se slobodno kreču, te tako im telo u inetinktivnim igrama jača, dotle devojčice ne uživaju bla-godati tih slobodnih kretanja, bilo s neznanja, bilo zbog naopako shvačene pristojnosti. Ženska deca i devojčiči mahom ovako provode pomenuto doba života: Pola dana provode u škol-skim slušaonicama, koje su građene bez ikakvog obzira na higijenske uslo-ve, na skamlijama koje su tako rđave i tako prepune, da celo to vreme mo-raju pogrešno sedeti; kad dodu kuči onda im valja i onu drugu polovinu dana otsedeti, jer sad valja pisati školske zadatke, plesti, šiti, učiti strane )C-zike, muziku i črtanje. Protivu sviju ovih škodljivosti za zdravlje nema r.:-kakve pomoči, jedino se vežbaju, šta ‘više preko mere naprežu, umne sposobnosti, i gdekoji ručni ženski rad, a celokupno telesno razviče, ono se m-milosrdno zabataljuje.
Mi kao lekari glasno protestujemo protiv ovog vaspitanja ženske omla-dinc, i oglaša varno da nas jedino metodična gimnastika ženskinja u društvu s igranjem u slobodnom vazduhu, plivanjem i t. d. može spasti od strašnih posledica zanemarcnoga telesnog razviča. —
Gimnastika jača cco mišični sistem, popravlja držanje tela osloboda-va disanje, daje svima pokretima tela čvrstoče i lepote, i unapreduje pravilno, snažno i harmonično razviče celo-ga organizma. Što su jači živci za pa-kretanjc mišiča, to su mirniji živci za osečanje, to manje preterane osetlji-vosti i razmaženosti u njima Moralna snaga postaje sve jača, a s pjome i otpor i izdržljivost protivu mater'jal-nih i moralnih upliva, koji docniji život žene i suviše iako mogu da štete.
Nežniji sastav, fini ji kostur, slabi ji mišični sistem žensk oga tela. ne prave nikakvu smetnju gimnastici žen-
skinja, samo naravno valja o svemu tome voditi računa u metodi po kojoj valja ženskinju predavati gimnastiku. Vežbanja sc moraju udesiti prema faktičnoj telesnoj snazi, razumevanju i godinama učenica. Slobodna, vrstač-na vežbanja i gimnastičke igre moraju doči rna prvo mesto. Od vežbanja na spravama valja izostaviti ona, koja izi-skuju velika telesna naprezanja, koja su opasna, ili koja vredaju žensku stid-ljivost. Učitelj treba da zna da devoj-ke ne mogu uvek imati pred očima krajnji cilj gimnasti,kovanja, te da za ljubav tog cilja ne može od njih tra-žrti konzekventan rad, več on mora čestom promenom figura, veseljem i šalom održavati u svojih učenica voiju za ovaj posao. Os im toga on mora paziti da svaki njihov pokret bude pri-stojan i dopadljiv.
Mi smo godinama posmatrali rezultate ženskog gimnastikovanja po ovim načelima u ono nekoliko, na žalost još malobrojnih privatnih vežbao-nica, i možemo reči, da su ti rezultati prosto sjajni. Bleda slabunjava stvo-renja, koja su se sama od sebe snebi-vala, tako im gadno beše držanje, po-stadoše rumene, krepke i okretne de-vojke ponositog hoda i držanja, da ih je milina pogledati.
Mi se, dakle, iz dubine duše pridružujemo predlogu da se zavede oba-vezna gimnastika za sve ženskinjc od 6—15-te godine«.
I do 25 i do 45-te i celoga života dodao bih ja!, viknu onaj mladi lekar.
Sve je to lepo i krasno, reče onaj gradanin staroga kova, ama zar ja da pustim moju Ženu ili kčerku da se, onako u suknjama ...
Izvinite molim, upade mu u reč stari doktor, ženskinje rade gimnasti-ku svagda u naročitom odelu, prostra-nom i do kolena dugačkom kaputu i u šalvarama ...
To, to, šal vare, reče gradanin, znam ja njih još dok je cco dorčol bio pun Turaka — ek, aja! — i on ode dalje.
U taj mah jedan od sazivača ovo-ga zbora zazvoni i oglasi da jc sasta-nak otvoren. Cela vreva prestade, svaki je gledao da nade nekako mestance gde može sesti da sluša.
Miting najzad izabra sebi pretsed-nika i to u licu onoga poštovanog doajena naših umetnika, kt>ji je ne samo prvi počeo u Beogradu mteresovati ljude za živopis, skulptura, umetničku muziku i notno pevanje, nego koji je ujedno još pre dvadeset i pet godina osnovao prvu privatnu družinu za gimnastiku u Srbiji.
Zatim je jedan od sazivača govo-rio besedu o važnosti gimnastike. U prvoj polovini te besede behu više ib manje one iste misli koje smo culi gde sc pretresahu pre nego što je miting otvoren, za to možemo preskočiti taj deo besede.
Pošto je oertao dosta črnim bojama sadašnje stanje zdravi ja u našeg naroda, besednik je ovako nastavio:
»Ovde lije mesto da govorimo o uzrocima tih pojava. Ja sam na dru-gom mestu pokušao da iznesem nekoliko higijenskih uzroka njihovih; ovde ču samo napomenuti jedan od najglav-nijih, a to je užasna nesrazmerica iz-medu rada telesnog i ‘hrane kod seo-skog stanovništva. i grozna zabatalje-nost telesnog razviča kod varoškog stanovništva. Istina ovog poslednjeg ima dosta i u zemljoradnika. jer oranje, kopanje i ostali težački poslovi mogu biti vrlo teška telesna naprezanja, ali ona ne razvijaju sve grupe mišiča, i samim tim što su naprezanja, satiru i one mišiče koje zanima ju; ali na po-sletku težaci mahom rade svoje poslo-ve na čistom vazduhu, koji izgladi mnogu posledicu pogrešnog načina života: ali varoško stanovništvo, koje se odaje mahom trgovini, zanatima, nauči i umetnostima, ono tako nemilosrd-no zabataljuje svoje telesno razviče za ljubav umnoga, ili za ljubav svoga zanimanja da se očigkdno upropaščuje. Trgovac, činovnik, naučnik, književnik, krojač, obučar, i vrlo mnoge druge za-natlije provode više od % celokupnog vremena koje su budni — sedeči. Ta-kav im je posao. U tome položaju ti ljudi vrlo površno dišu, preko 400 mišiča leži bez rada i upotrebe, krv se manje oksidiše, kvarc se pluča, jer se dovoljno ne šire pa s toga naročito u vrbovima dobijaju tuberkule, kvari se svarivanje jer nema dovoljno slobod-nog kretanja u drobu trbušnom, usled pokvarenog varenja i krv se loše fa-brikuje, usled nepomičnog sedenja i ta lošija krv slabije cirkuliše, mestimice se zajazi te načini brojanice od vena koje se docnije provaljuju i t. d. Mogli bi redom proči kroza sve radnje kojima se ljudi bave pa bi svugda našli da nema ravnoteže izmedu kretanja i odmaranja i svuda bi mogla nači izvor po jedne od onih bolesti koje naš narod satiru.
Kako da se pomognemo? Kako da postignemo onu za zdravlje tako nuž-nu ravnotežu između umnog i telesnog rada, koje nemarno. Kako da opet po-dignemo srednji *mvo telesne snage, koja je prvi uslov za proizvodan rad, za ekonomski napredak jednog naroda?
Ima mnogo načina, i naše je zako-nodavstvo uradilo u tome pravcu više nego što je uradeno u gdekojoj na prednijoj državi; ali ako se svi obra zovani i prosvečeni ljudi u našem narodu ne zauzmu svojski za izvršenje zakona o čuvanju i unapredivanju na-rodnoga zdravija, onda če i ti zakoni ostati mrtvo slovo na harttji, kao što videsmo da je ostala i odredba po kojoj se u našim školama imala zavesti gimnastika.
Mi držimo da bi ponajpre došli do cilja, kada bi uprava narodne prosvete pohitala da što skorije vaspita šp> veči broj učitelja gimnastike, šiljuči pi-tomce za tu struku u strane zemlje, predavajuči za vreme školskog raspu sta gimnastiku svima učiteljima osnovnih škola, koji se i onako skupljaju na zborove radi drugih pedagoških kur-seva, a poglavito nastojavajuči da sc gimnastika sistematično i najozbiljni-je radi u onim školama, iz kojih do bijamo sveštenrke, učitelje i učiteljke, a to su bogoslovija, učiteljska i viša ženska škola. Svaki pitomac ili pitomi-ca tih škola valjalo bi da iz njih izlaze i kao potpuno spremni učitelji gimnastike. Radeči tako energično, uprava narodne prosvete postigla bi za relativno kratko vreme da se u svima školama u Srbiji poklanja toliko isto paž-nje telesnom razvitku narodnog pod mladka, koliko i umnom.
Ali na taj način postigla bi se samo jedna polovina zadatka. Za ostalo, ako hočemo da gimnastika postane op-šta narodna ustanova, da i nama učini onaku ogrommi narodnu uslugu, kao što je učinila u Nemačkoj i Svajcar-skoj, valja sami gradani da se zauzmu za osnivanje i razgranjavanje gimna-stičarskih družina.
To je glavna pobuda za sazivanje ovog zbora.
Gdekoji od starih ljudi kojima je govoreno da bi valjalo otpočeti s osni-vanjem gimnastičarske družine u Beogradu, prekrstio se od čuda:
Bog s tobom, zar ja ovako mator da se počnem prevrtati?
Na to pitanje je najlepše odgovo-rio profesor Mantegaca:
»Nije zadatak modemoj higijen-skoj gimnastici da nas uči vratolomnim Skokovima i veštačkom prevrtanju nego da osnaži svestrano i pravilno sve mišiče; navikavajuči ih da uvek budu verni izvršioci naše volje, poeti-zava i to, da nam cula budu oštrija i pouzdanija, Vešt gimnastičar u onim mnogim opasnostima, koje svakog od nas može zadesiti u životu, skoro se uvek izbavi, jer raspolaže večotn snagom i večom odvažnoču; jer mu je oko brže, a oku vešta ruka u pomoč
koroškega plebiscita. 16. t. m. pa Ganglov večer.
Proslavo je otvoril brat starosta Groznik ter prečital brzojavko, ki je namenjena slavljencu. Slavnostno besedo je imel prosvetar br. Mahkota, nakar so sledile recitacije Ganglovih pesmi in odlomka iz njegovih brošur. (Sodelovali s. Paternoster, br. Čauder in Vola.) Nato je Glasbeno društvo pelo Adamičevo »Barčico«, končno pa moški zbor prav lepo in ubrano »Venček narodnih«. Vodil je in harmonizi-ral br. Čauder.
Skromna, pa lepa proslava, a odziv članstva škandalozen! Izgleda, da nekateri namenoma bojkotirajo svojo stvar. Več zavednosti in discipline, bratje, pa manj godrnjanja. Za vzgled nam naj bodo nasprotniki. Ti čislajo svoje velmože!
Ž.upa Cfubljana
LJUBLJANSKI SOKOL
Lutkovno gledališče Ljubljanskega Sokola priredi v petek I. dec. v Narodnem domu (vhod z Bleiweisove ceste) proslavo narodnega praznika za mladino. Na sporedu, nagovor br. staroste, deklamacije naraščaja, alegorična igra »Prebujenje« v 3 dejanjih. Začetek točno ob 16. uri. Vabljeni vse!
*
Miklavžev nastop Ljubljanskega Sokola se bo vršil 5. dec. v Narodnem domu ob 16. uri za otroke, ob 20. uri pa za odrasle. Za zvečer je članstvo pripravilo popolnoma nov nastop Miklavža pri katerem nastopijo telovadci in telovadke z simboličnimi vajami hudičev in angeljev. Preprodaja vstopnic za članstvo samo do 4. XII. v pisarni Ljubljanskega Sokola.
SOKOLSKO DRUŠTVO SODRAŽICA
Naše Sokolsko društvo je priredilo dne 12. nov. svečano proslavo 60-letnice br. Gangla, I. zam. staroste SKJ, ki je odlično uspela. V lepo okrašeni dvorani je poleg br. staroste Obcrstarja, ki je imel tej redki slavnosti posvečeno lepo predavanje, nastopila naša sokolska mladina z izbranimi deklamacijami, pesnitev br. Gangla, nakar so sledile telovadne točke ter nastop moškega zbora. Za svečanost je vladalo med članstvom veliko zanimanje, poleg tega pa tudi med
ostalimi občani, tako da je bilo prisotnih do 300 ljudi.
Dne 19. t. m. je gostoval na našem odru Dramski odsek Sokola iz Ribnice z igro »Maškerada«, ki so jo naši vrli Ribničanje zelo odlično izvedli, saj smo tudi videli same preizkušene in starejše diletante, tako da smo bili prav zadovoljni.
SOKOLSKO DRUŠTVO GROSUPLJE
Naš Sokol je kot prvo predstavo letošnje gledališke sezone vprizoril 19. nov. Meškovo dramo: »Mati«, katere uspeh je bil prav zadovoljiv, tako v moralnem, kakor tudi v gmotnem oziru.
Igralci so se v svoje vloge poglobili. Uspeh drame je bil tako velik, da je mnogo ljudi posetilo predstavo kar dvakrat.
Žujja Maribor
SOKOLSKO DRUŠTVO HOČE
Naš dramatski odsek je uprizoril v nedeljo, dne 12. nov. t. 1. Nikodemi-jevo trodejanko »Učiteljica«. Režijo je oskrbela s. Apihova. Igra je potekla od začetka do konca gladko, vse vloge so bile dobro zasedene in izborno izvedene. Glavno vlogo učiteljice je odigral^ sama in to tako dovršeno, da je sledil vsakemu dejanju od navzočega občinstva buren aplavz. Ker odide s. Apihova v kratkem na novo službeno mesto v Ljutomer, je to bila pri nas zadnja predstava, pri kateri je ona sodelovala. Zato je bil obisk neobičajno, številen ter je občinstvo pokazalo, kako je bila ona pri nas vsestransko priljubljena.
Spomenica I pokrajinskog slela Saveza SKJ u Ljubljani
Upozoravamo sve bratske jedinice, pa i braču i sestre, da krajnji rok za pretplatu na Sletsku spomenicu ovogo-dišnjeg I pokrajinskog sleta Saveza SKJ u Ljubljani ističe 5 decembra o. g. Od broja prijava zavisi, da li če se ova Spomenica uopšte izdati, jer je do sada broj prijava još minimalan!
Ljubljanski Sokol
Župa OsifeU
ŽUPSKI PREDNJAČKI ISPITI
Župski prednjački ispit položili su dana 11 i 12 novembra 1933 brača Ru-i dolf Ladenhauzer iz Županje, Stevan Makiš iz Erdevika, Marin Bučkalovič iz Vinkovaca i sestre Josipa Bukvič iz Osijeka g. g. i Kajka Tomič iz Osijeka d. g. Ispitmoj komisiji je pretsedavao br. M. Vojinovič iz Beograda.
SOKOLSKO DRUŠTVO VALPOVO Pred otvorenjem sokolskog doma
Naše je društvo lane proslavilo 25-godišnjicu svog osnutka razvičem nove zastave, a eto ove godine dolazi i do svog doma! Četvrt stoleča je trebalo, dok je sokolska misao u ovom kraju uhvatila toliko korena, da se mogla ostvariti misao osiguranja krova nad glavom, nesmetane upotrebe vežbno-nice, nezavisne sokolske radionice — ostvarenja vlastitog Sokolskog doma!
Kada je 1907 godine osnovan u Valpovu »Hrvatski Sokol«, radilo se u iznajmljenim privatnim prostorijama, u sobama, koje su malo uvečane uklanjanjem kojeg zida, a leti na Toplicama i u privatnom dvorištu. Društvo se za vreme od jedva 2-godišnjeg rada do 2 puta selilo, dok nije 1909 godine svaki rad i zamro, jer nije bilo nikoga, koji bi tehnički vodio društvo. To je društvo imalo efemeran značaj, ali — svaki je početak težak!
Posle prevrata 1920 godine nasto-janjem brače Šarčeviea (sada u Vare-šu) i Červenke (sada u Virovitici) skupljene su s raznih tavana i koje-kakvih šupa sve sprave i delovi dru-štvenog inventara, društvo je obnovljeno i reorganizovano prema odredbama novosadskog sokolskog sabora. Počelo se vežbati leti vani na Toplicama, a zimi dozvolom tadanje zemalj-ske vlade u školskoj sobi u Peljačevi-čevoj ulici. Na upravu društva prido-lazi pomalo novo pokolenje — mladi, koji ga vode napred — jugoslovenskim pravcem. Nabavlja se fanfara, koja ima da služi izvorom materijalnih sredstava za gradnju doma — u bu-dučnosti. Ali taj je račun bio loš — fanfara je bila što dalje to manje aktivna i sve veči teret društva.
Doskora započeše protivnici jugo-slovenstva bacati društvu klipove pod noge. Vlasnik Toplica otkazuje nam pravo vežbanja na Toplicama, a u opčinskom odboru čuju se sve češči i
nasrtljiviji glasovi, da nas se izbaci iz škole. Položaj postaje opasan! I kada je hajka dosegla vrhunac, društvo je u svakidanjem neprekidnom radu ipak toliko ustaljeno i u borbi več toliko očeličeno, da pokazuje največi ot-por: 1928 godine nekoliko svesnih članova daruje društvu prve veče svote potrebne za otkup parčeta zemlje — i društvo kupuje na periferiji mesta za 10.000 Din zemljište s nekim starim podrumom u nameri, da tamo uredi letnje vežbalište i kasnije podigne svoj dom. Kako se doskora pokazalo, da je to mesto veoma nepodesno za tu svr-hu, zemljište je izvanredno povoljno prodano, a unovčena svota i ostali sa-kupljeni novae uloženi u štedionicu.
U takvom stanju ulazi celokupno društvo u Soko Kraljevine Jugoslavije. Vežba se, doduše, i dalje nesmetano u sve nepodesnijoj školskoj sobi, a leti na uskom i nezgodnom školskom dvorištu, ali novim vremenom razmahani rad traži svoje! 1931 godine kupuje društvo dosta povoljno kuču i potkuč-nicu od jednog svog člana u Štrosma-jerovoj ulici, nedaleko središta mesta, van dosega drumske prašine, medu samim vrtovima. Doskora se dvorište i bašta pretvara u prostrano' letnje vežbalište, a kuča se adaptira za društvene svrhe: ureduje se svlačionica, soba za sednice, stan čuvara i t. d. U šte-dionici je još ostala polovina uložene glavnice, koja nije dostajala za podig-nuče same sokolske dvorane. U dobar čas prilazi nam u pomoč opčinski odbor, koji .svestan važnosti i blagotvor-nosti sokolskog odgoja za napredak omladine votira kroz 2 godišnja proračuna po 20.000 Din za gradnju Sokolskog doma. Ta je pomoč omogučila da se započne gradnjom sokolske dvorane. Kada je početkom leta 1932 demontiran lovački dvorac Jelengrad kod Petrijevaca, nabavljen je odande vrlo povoljno veči deo gradevnog materi-jala, a vagon kreča podari nam brat Franjo Dlouhy. arhitekt iz Osijeka.
I tako započe s jeseni gradnja, koja bi pred zimu stavljena pod krov. Tečajem ove godine udešavana je pomalo unutrašnjost same dvorane, izvršeni su stolarski, staklarski i ličila-čki radovi. Ove jeseni počastio je naš nedovršeni dom svojim posetom ban Savske banovine brat dr. Ivo Perovič, koji je doznakom pripomoči iz banovinskih sredstava omogučio, da se ta dvorana može več ove zime upotreblja-vati za sokolske svrhe.
Dvorana je iznutra 18 m đuga, 9 m široka i 5 m visoka, parketirana, danje svetlo dobiva kroz 7 visokih prozora i 2_staklena vrata, ima ugradenu poro,--nicu^ispod koje je prostrana j zračna svlačionica. U domu se nalazi još ure-dovndca, zbornica za sednice. stan čuvara, pretsoblje i malo stubište. Do sada je za dom izdano oko J6U.000 Din Sam dom još uvek nije posvema go tov, nedostaju mu higijenski uredaji vanjsko žbukanje, fasada i još dosta toga! Ali pošto su iscrpljena sva nov-čana sredstva, ne možemo još za sada pristuniti potpunom dovršenju doma. No, kako je sama dvorana več sada u tom stanju upotrebiva za svagdanji rad i za održavanje priredaba, to če društvo na sam sokolski praznik 1 decembra na svečani .način o tvoriti taj svoj dom.	Fd.
SOKOLSKA ČETA BROD BRDO
Sokolska četa Brod Brdo proslavila je stodvadesetgodišnjicu rodenja ve-* likoga vladike i pesnika Petra P. Njegoša, svečanom proslavom. Starešina
Sokoli - skljašl
požurife dok zaliha iragef
Najbolje i najjef-tinije kupite sve potrepštine za
zimski spori 1 alpinistiku
kod .*
LJUBLJANA
Tvrševa cesta 7
S R i J e
od Bin 88*-dalje
Sokolima dajemo 524-i	5°/0 p opusi a
^aiiLievafte cenik!
V našo! soRolsRof štetmpi ogleda se naša soRolsRa snaga i u nfof se sz reali naša soRolsRa, nacionalna i slovensRa svesiž
pritekne. Koliko se puta dogodi, da neko nije u stanju priteči u pomoč svome prijatelju, svom rodenom detetu, prosto s toga, što glasu srca ne od-govara jačina i veština muskula. Osim toga, kome može biti još nepoznato, da je čovek, u kog je telo snažno i razvijeno, baš zbog toga i čvršče volje, jačeg karaktera.
Najzgodnije doba kad treba dete da se počne telesno vežbati, to je iz-medu 6—8 godine. U mladim godina-ma gimnastika je lek i moralnost; ona je hleb i so života, jer spreči prenaglo razvijanje pubertete. Jedan od naj-slavnijih pisaca o gimnastičkoj veštini, uverava nas, da je u jednom zavodu za siročad nestalo najstrašnije kuge mla-dalačkih godina, čim je zavedeno telesno vežbanje.
O	vi, očevi i majke, koji ljubite svoje sinove, ako imate u kuči mladiča izmedu 15 i 18 godina, koji je večito bled i otegao se kao trska, kom poda-zrivo plavetilo okružuje oči, koji je uvek sumoran i zamišljen, kom su ruke hladne, a dah pokvaren, koji je po-grbavljen i kad ide i kad sedi, ne oklevajte, šaljite ga odmah u školu gimnastike, izbavičete ga od poroka, od propasti, od ludila, spaščete mu život. I vi. roditelji, koji ste srečniji od pome-nutih te imate u sinu nekog mladog genija, koji zna vrlo dobro nemački i francuski, koji uči i danju i noču, te dobija u školi sve nagrade, ne oklevajte, šaljite ga odmah u školu gimnastike. Neka muskuli zaustave malo grozničavi rad mozga, kako ovaj ne bi svu životnu snagu sebi prisvojio, a na posletku i život mu ugasio.
Vi pak, očevi i majke, kojima su, po nesreči deca rahitična, škrofulozna Hi naklonjena suvoj bolesti, posave-tujte se odmah s kakvim lekarom, koji više veruje u hladnu vodu i telesno vežbanje, nego li u svemogučnost apoteke, pa odmah pošljite vašu dccu u školu gimnastike. Setite se, da je mnogo bolje ostavitii svojoj deci sto dukata manje, a sto grama zdravlja više, jer če se ovo pretvoriti u sto hiljada sahata zdravlja, radosti i sreče.
Nema doba starosti, u kom bi se morala sa svim zabraniti gimnastika. U Grčkoj su posečivali gimnaziju i starci i mladiči, a Pompije je išao na Marsovo Polje u svojoj 51 godini, pa ga u gimnastičkoj veštini nije nadmašio ni jedan vojnik njegove vojske.
Svi oni, koji su u mladim godina-ma radili teške zanate i poslove, kad u starijim godinama ostave rad, treba da sc telesno vežbaju, imače, zbog nagle promene života, izlažu se velikim opasnostima. Sctimo se, da svi oni srečni starci, koji dostignu sto godina
starosti, pripadaju po najviše onoj klasi ljudi, koji mnogo rade muskulama, a to su vojnici, mornari i zemljorad-nici. Kad bismo hteli svu higijenu sve-sti na jedno pravilo, ono bi glasilo: Krečite se mnogo na čistom vazduhu.
Na ovome svetu, gde ima toliko beda i nevolja, vrlo mnogi ljudi bude u nama sažaljenje. A zaslužuju saža-ljenja oni, koji ne jedu dovoljno, kao i oni, koji se prejedu; žene bez lepote i ljudi bez duha; slavoljupci bez pameti i pametni bez ikakvog' slavoljub-lja; očevi bez dece i deca bez očeva; oni koji plaču; oni, koji celog veka traže znanje i t. d. Svi ti jadnici zaslužuju velikog sažaljenja. Ali ima nekog kog treba još mnogo više sažalje-vati. Taj neko, to je onaj, koji nikada u svojem veku nije osetio nasladu i uživanje umora.
Ima na svetu fakira, i drugih ljudi kojima je lenjstvovanje religija. Ali to je fanatizam, ludilo, ili ljudi nemaju zdrava mozga. Ali ko ima glavu na svom mestu, taj ne može težiti za tim, da živi bez posla, da nikad ne oseti umor.
Odmaranje je ideal vrlo mnogo ljudi, ali oni treba da znaju, da se do odmaranja može samo umorom doči.
Čovek, koji ne oseča ni častoljub-lja ni ljubavi, koji nema ni želja ni na-da, to je kip, lešina, ali izvesno nije čovek. Potrebe, koje osečamo one su same radosti, pošto ih namirimo.
Kad bismo mogli skupiti ove sve, koji su uvek sumorni, kojima sve služi na dosadu, te večito zevaju, izlečili bismo ih odmah čim bi nam ispalo za rukom da ih umorimo. Kad bi ih samo oblio sveti znoj rada, oni bi drugi život u sebi osetili, sve bi im svet druk-čije pred očima izgledao.
Kako je sladak odmor posle poštena rada! Seljo, koji peva prevrčuči ralom zemlju; koji zviždanjem prati udarec čekiča i škripu točkova; put-nik, koji svoje korake proprača raznim razmišljanjem, svi oni žudno če-kaju čas odmora. Znaju, da če u tome nači pravo uživanje i nagradu za svoj trud.
Umor je prsten, koji vezuje naslade rada s nasladama odmora. U odmoru može nači uživanje samo onaj, koji se je radom umorio. Priroda nikad ne dopusta, da joj se zakoni tlače bez kazne. Ni jedna biljka ne donese svoj plod pre no što drugom borbom s eiementima ne steče pravo na cvet, ni jedna mati ne daje na svet dete bez bola. Ko hoče da se odmara, a neče da radi, taj hoče plod bez borbe i cveta; priroda mu se smeje i žestoko ga kazni večitim neraspoloženjem i hilja-dama vnanjih i večih bolesti.
Život je kretanje, život je rad; s toga ko hoče da mnogo živi, treba mnogo da radi«.
Posle ove besede nastala je vrlo interesantna debata o tome da li treba osnivati gimnastičko i boračko društvo u Beogradu ili ne. Jedan je bio protiv s toga što je to zapadnjačka ustanova, koja se ne može »na juriš« presaditi u srpski narod, a drugi mu je odgovo-rio da ni ustav, ni ideja o ukidanju telesne kazne nisu ponikle na Balkanskem Poluostrvu, več su i one došlc sa Zapada. Jedan govoraše da bi se moglo pokušati, ali sudeči po života-renju streljačke družine biče i ovde »mrka kapa zla prilika«, a drugi mu stade citirati pevačka društva, kojih u samom Beogradu ima skoro desetak, a i po celoj Srbiji se umnožavaju. Jest, odgovara prvi, druga je stvar pevati uz čašu vina ili piva, a drugo znojiti se u praznoj »ludoj sobi«. Na to mu drugi stadoše citirati društva Crveno-ga krsta, čitaonice, ženska društva, u kojima se ne radi uz čašu piva ili vina. Jedan pristaje da se ustanovi ta nova družina, ali da bude »narodska«, da se u n j oj baea kamen s ramena, džilita-nje, da sc zavede obrtaljka, ljuljaška i t. d. Drugi mu odgovara da u dosad skupljenoj gradi za etnografiju srpsko-ga naroda ima vrlo mnogo narodnih dečijih igara, koje su vrlo podesne da udu u sistem higijenske gimnastike, samo treba da ih stručnjak prouči i pro-bere i to če se najbolje postiči ako se ova družina osnuje. Zatim je gdekoji oduševljeni idealista, za koga je naj-lakša stvar na svetu svaku dobru ide-ju ostvariti, stao črtati, kako če to lepo biti kada beogradska družina za gimnastiku i borenje bude svake godine spremila po nekoliko dobrih učitelja gimnastike, koji če na sve Strane po Srbiji osnivati gimnastičarske bo-račke družine, tako, da če za nekoliko godina cela naša zemlja biti prekrilje-na tako korisnim društvima i t. d. On je več svojom živom uobraziljom gle-dao kubeta i kule na palati beograd-skog gimnastičarskog društva, več je priredivao sjajne igranke u dvoranama toga vazdušnog zamka, i Bog zna šta bi mu se u njegovom oduševlje-njem prividelo, da pretsednik mitinga nije našao da je dosta bilo razgovora »u opštc«, te pozva da se prede na pretres društvene uredbe, koja beše pod-nesena. Ali miting beše več za danas umoran, te izabra naročiti odbor koji če proučiti predloženu uredbu, r refe-risati o njo j drugome zboru Beogra-dana. Šest dana docnije bio je i taj drugi zbor za osnivanje gimnastičar-sko-boračkog društva, i na njemu je prodebatovana i usvojena društvena
uredba, izabrana je uprava i otpočela je radnja. I taj miting bio je dobro po-sečen, ali onog oduševljenog idealistu teknu nešto u srce kad je video da ne beše došlo više od polovine onih ljudi koji behu na prvome zboru. »Pleha-na furuna« več beše počela da se hladi— Ali on je, kao i svaki idealista umeo brzo da se uteši. »Ta za Boga, drugi je dan Božiča, ljudi idu da česti-taju praznik svojim prijateljima. Ko je to još video na tako velik praznik sazi-vati miting?« Još kad je video da je jedan od osnivača i to trgovac, umesto običnog članskog uloga zapisao sto di-nara, kada je čuo da je g. ministar unu-trašnjih dela stavio u bdužet jedne od poverenih mu struka čitavu hiljadu dukata za gimnastičarsku zgradu, onda se pred njegovim radosnim očima opet za-blista u vazduhu sjajna budučnost ovo-ga društva. Ali ni najokoreliji pesimista nije mogao u početku mnogo sum-njati u napredak ove družine, jer za prvi mesec njegovoga rada beše se upisalo 269 članova osnivača, pomagača i redovnih, i sami njihovi ulozi osi-guravali su društvu godišnji prihod od 3589 dinara. Isprva je tako mnogo članova dolazilo na vežbanja da su se morali podeliti u nekoliko grupa. Za docnije morale su se uzeti dve vežbao-nice. Osim toga otvoren je naročiti kurs za gimnastikovanje male dece, a docnije naročita predavanja gimnastike za ženskinje ... Uprava društva živo je radila da dobije jedno od državnih gradilišta za društvenu zgradu, i ne sumnjajuči da če ga dobiti, kao i onu hiljadu dukata, koja joj je bila namenjena budžetom sanitetskog fonda, tražila je zadrugare u ostalim društvima beogradskim koja još nemaju svoga doma, te da Beograd dobije ne samo jednu novu več i lepu i korisnu javnu gradevinu, i t. d. i t. d.
Od toga doba prošlo je, evo, je-danaest meseci. Šta se ostvarilo od sjajnih očekivanja onoga idealiste — gimnastičara? 80 upisanih članova raznih kategorija nije ni do danas pla-tilo svoje uloge, to znači da nam je prvi godišnji prihod bio manji skoro za hiljadu dinara, a troškovi, koji su pri osnivanju svake nove družine največi, bili su tako veliki da bi naše društvo bilo prinudeno na prvoj svojoj godišnjici obustaviti svoja plačanja ... Nade za gradilište, za onu hiljadu dukata i t. d. danas su same lepe nade i ako s malo više izgleda na osnivanje... Predavanja ženskinju morala su prestati, jer od petnaest upisanih članica nije više dolazilo na časovc od 4 do 5. Od onih članova, koji su isprva počeli raditi gimnastiku, istrajala je do danas jedna trečina... U osnivanju
podružina po Srbiji, uspelo je samo toliko, da se još jedno gimnastičarsko društvo osnovalo, i to u Šapcu...
Ovaj spisak razorenih vazdušnih kula mogao bi lasno biti duži, ali ovde je i ovoliko dovoljno.
Šta je moral i »naravoučenije« naše pripovetke, jer svaka pripovetka mora da ima svoje naravoučenije.
Moral je vrlo prost i glasi ovako: »Plehane furune« se istina brzo ugreju, ali još brže ohlade...
Što naše društvo za gimnastiku i borenje jošte živi, što se uzda ne samo da če se odriati, nego i napredovati, da če s vremenom biti u stanju prineti zdravlju našega naroda više vajde .no sve apoteke na svetu, pa čak i za to, što je doživelo tu čast da na svom današnjem selu dočeka tako odlične goste, za sve to imače da se bla-godari jronajviše uzvišenoj zaštiti, ko-joj sva naša humanitarna i kulturna udruženja blagodare za svoj opstanak i unapredenje, i koja je i naše još ne-jako društvo uzela pod svoje okrilje.
Ako, pored ove uzvišene zaštite, imademo sreču da se beogradsko sta-novništvo življc zainteresuje za korisnu metu našega društva, ako bar oni roditelji, koji imaju slabunjavu decu, htednu samo pokušati upliv gimnastike i borenje na telesno i moralno zdravlje, onda če budučnost našega udruženja i našega razgranjavanja po celoj Srbiji biti osigurana, i onda če ono moči uzeti sebi devizu: f>xcelsior!
Mi smo tako duboko ubedeni o koristi koju bi popularnost gimnastike i borenja mogla doneti našem narodu, da bi najradije počeli iznova da govorimo o važnosti gimnastike.
Ali neka se niko ne plaši da čemo podleči tom iskušenju. Nema ništa gore nego kad besednik ne zna »posvi-rati pa za pojas zadenuti«. On govori, govori, ili čita i čita. zanesen svojim predmetom, a i ne vidi kako je pred njim sve manje, sve manje slušalaca, ne vidi da pred njim stoji samo jedini čovek s ključem u rupici, koji najzad ne moguči dočekati kraja toj besedi, pristupa očajnom koraku da kaže besedniku: »Molim vas, gospodine, kad svršite vašu besedu imajte dobrotu pogasiti sveče i zaključati dvoranu. Laku noč!«
Širite soko!$ku štampu
„Sokolski Glasnik" „Soko" „Sokolič" i Našu Radost
čete, brat Luka Miletič pozdravio je prisutne i govorio o svrsi proslave. Tamburaški zbor čete otsvirao je pes-mu »Oj Sloveni!« Zatim je prosvetar čete, sestra Ivana Kikerez, održala predavanje o Petru P. Njegošu. Da se može bolje shvatiti život velikoga vladike i dela velikoga pesnika, sestra je prikazala i sredinu iz koje je nikao i u kojoj je živio — Crnu Goru i Črnogorce. Govorila je i o naj večer« delu Njegoševu o »Gorškom vijencu«, koje ga jc učinilo besmrtnim. a biser je ju-goslovenskc 'književnosti. Posle predavanja deklamovane su ovc pesme: Petru P. Njegošu, Nepobcdeni, Lov-čen, Crnogorac Črnogorki, Jugosloven, U Sokole, Otadžbini, Črnogorcev po-vratak, Domovina i Kolo.
Na koncu prikazana jc živa slika »U slozi je spas«. Proslava je završila državnom himnom. Prigodom proslave sakupljen je doprinos za spomenik Petru P. Njegošu.
SOKOLSKA ČETA MARKUŠICA
5 nov. posetio je naše selo odnosno ovomesnu Sokolsku četu veči broj Sokola-konjanika vinkovačkog So-kolskog društva. — Svrha ove posete temeljila se je u glavnom u tomu, da se iz redova članstva ove čete osnuje i otsek Sokola-konjanika.
Još na par dana pred samu pose-tu, osečala se i primečivala medu celokupnim stanovništvom užurbanost oko pripreme za što lepši i impozant-niji doček brače Sokola, a na sam dan posete, s obzirom što u sastav sela Markušice spada i pet večih kolonija, koje su takoder za Sokolstvo odušev-ljenc, i pokraj rdavog i kišnog dana, skupila se je pred opštinskom zgradom i pevačkim domom, po.red članstva Sokolske čete još i masa od svojih 1000 osoba, očekujuči oduševljeno dolazak brače Sokola.
U susret gostima izaslan je veči broj konjanika omladinaca članova ove Sokolske čete, a sam je dolazak gostiju, prema utvrđenom programu, najavljen pucanjem prangija.
Goste je uz klicanje sveta pozdravio s dobrodošlicom pretsednik opšti-ne i starešina Sokolske čete br. Dušan Babič, ističuči u svom pozdravnom govoru uzvišenost sokolske ideje i sokolske misli. Posle toga razišli su se gosti Po kučama p rij edinih članova Sokolske čete, a po podne u dva sata uz pri-sutnost mnoštva sveta, otpočelo je da-vanje sokolskih vežbi, što je trajalo sve do 5 sati. Posle toga gosti su uz pratnju članstva otputovali u Vinkov-ee, dok prisutni zagrejani i oduševljeni za Sokolstvo vršili su upis novih članova.
Žtфа Srsšals. - Rf/efca
SOK. DRUŠTVO KRALJEVIČA
Naše se je društvo na najdostojni-ji način setilo tužnog Rapala u nedelj u dne 12 novembra kako i dolikuje društvu na granici. Program je bio obilat i lepo izveden. Komemoraeiju jc otvo-rio br. prosvetar H. Kaponi, koji je is-taknuo značaj sečanja na tužni Rapa-
lo.	Zatim je govorio br. Modrušan, koji je naglasio kako spominjemo tek 13 Rapalo, a naš je narod u prošlosti spominjao decenije i stotine^ godina tužni Vidovdan dok napokon nije osvanuo veseli Vidovdan i to daje naj-boljeg jamstva da ne treba klonuti, več nadati se i verovati u vaskrs mukotrpne brače!
Sokolana je bila puna, što služi na čast Kraljeviči. Naročito je bilo mnogo sokolske dece. Deca su izvadala peva-nje »Jugoslovenski Sokoli«, »Himnu Istri«, zatim deklamacije »Nad Uč-kom«, »Vjekoslavu Gortanu« i »Pod Učkom«, čakavsku pesmicu Drage Gervaisa poznatu toplu i nežnu pesmu ko ju je jedna Sokoličica morala da a'va puta ponovi.
Simboiička igra Vilinsko kolo bila ic odlično izvedena.
Kako istoga dana pada i 60-godiš-njica brata prvog zamenika starešine Gangla održao jc krasno predavanje
o	njegovu životu, radu i delovanju br. Hanibal Kaponi na sokolskom selu u subotu 11, koje je bilo neobično dobro posečeno i kada se jc dugo klicalo bratu Ganglu. — A. M,
SOKOLSKO DRUŠTVO KRK
Dne 11 nov. uveče proslavilo je
ovo^ društvo rođendan brata Gangla svečanom sednicom, kojoj su prisu-stvovala deca i naraštaj i ponešto članovi. O životu i radu brata starešine < >'angla i značenju njegovih jubileja govorio je brat prof. Stjepim Gruber.
Društvo je več ranije poslalo za ovu piibku lepo izradenu diplomu i brzo-javnu cestitku. Brat Gsngl jc lično kuinovao i razvio zastavu ovo?a društva 1931 god.
Sutradan 12 o. m. pre podne odr-zao je opet brat Stjepan Gruber is-erpno predavanje o značenju rapal-skog ugovora, prikazavši uzroke, koji su dovcli do zaključcnja takvog ugovora i principe koji su tim ugovorom pogaženi, sprečivši naše potpuno narodno ujedinjenje i pravo narodnog suvcrcnitcta.^ — Posle predavanja ot-pevao je dački mešoviti zbor istarsku nimnu »Predobri Bože« pod vodstvom predavača.
1’osle toga Sokolsko društvo pri-sustvovalo je polaganju terneljnog kamena za novi ženski dački internat.
SOKOLSKO DRUŠTVO KRK f Cecilija Kaponi
Ovde je 17 nov. umrla naša članica sestra Cecilija Kaponi, učiteljica osnovne škole i supruga profesora Josipa Kaponi. Kako je sestra Cecilija rouena otočanka i celo vreme svoga službovanja sprovela na otoku, a uz to marljiva i vredna učiteljica, bila je op-če poznata i cenjena nastavnica. — Na sprovodu je pored svih škola učestvo-valo i celo Sokolsko društvo, koje je svoj oj članici položilo na dar i lep ve-nac s drž. trakom. Prevezena je i pokopana u svom rodnom mestu Dobri-nju. Mir pepelu njezinu! — S. G.
NOVO SOKOLSKO DRUŠTVO MALINSKA
Svojevremeno postojalo je u Ma-linjskoj sokolsko društvo. Radi ise-Ijenja mnogih izvršujučih članova, a pegotovo radi nedostatka sposobnog
i	spremnog prednjaka, društvo je god. 1925 moralo da obustavi rad, dok su mnogi članovi prešli u članstvo So-kolskog društva Omišalj. Njegovi os-nivači nisu nikada gubili veru, da če doči vreme, kada če Soko u malenoj, ali naprednoj i rodoljubnoj Malinskoj uskrsnuti na novi život. Nastojanjcm starih osnivača i agilnim radom mladih, vodenih po br. mesnom cariniku Lanzratihu i učitelju Jerončiču to se nedelj u, dne 5 nov. i dogodilo. Toga dana održana je ustanovna skupština Sokola u prostrano j i lepo j dvorani hotela »Draga«. Na skupštinu je do-šao delegat župc Sušak-Rijeka br. Fr. Katarinič iz Baške, iz Krka br. Uravič
i	br. Žuklič, a iz Baške br. Dujmovič, a i drugi gosti. U dvorani sakupilo se sve, što u Malinskoj patriotski oseča uz veliki broj mladeži.
Skupštinu je otvorio i s n j orne ravnao do izbora starosta Ačim Tončič. On je u isorpivom i lepom govoru ocrtao rad i plemenite ciljeve Sokolstva i na koncu pozvao sumeštane, a na prvomc mestu omladinu, da stupe u Soko, prikazujuči im koristi, koje če od toga crpsti.
Delegat župe br. Katarinič, ocrtao je ideju. Sokolstva i njenu uzvišenost1, a iza njega učinio je to br. Žuklič. Oba govora ostavila su na skupštinare duboki dojam. Br. Uravič irazjasnio je. na to skupštinarima tehničko medenje Sokola i razvio metodu rada u njemu, ako hoče da napreduje. Nato sc je prešlo na upisivanje članova. Uspeh je krasan: upisalo se 65 članova, od kojih 15 vežbača, a sledečeg dana daljnih 15, svega 80 i četrdesetak članova podmlatka.
Iza upisivanja prešlo se na izbor uprave, u koju su izabrani naši naj-svesniji ljudi, i to: starosta br. Rudolf Tončič, koji se je zahvalio skup-štiini, za sebe i druge na izboru i iska-zanom mu poverenju. — Razvija program rada i obečaje. da če s drugovi-ma u upravi uložiti sve sile da podignu ideju Sokolstva u ovomc kraju.
Br. M. Radič pozdravio je delegate i druge goste, zahvalio im, što su svojom prisutnošču uveličali ovu našu slavu.
Starosta predlaže, a tajnik br. Lanzrath čita telegrame Nj. Vel. Kralju, ministru pretsedniku, ministru za fizičko vaspkanje naroda, banu dru Peroviču, Savezu SKJ i župi Sušak-Rijeka, što skupština burnim poklici-ma prihvača, a osobito telegram Nj. Vel. Kralju.
Na to starosta Tončič zahvaljuje još jednom svima, pozdravlja sve i zaključuje skupštinu.
SOKOLSKO DRUŠTVO RAB
Sokolsko društvo u Rabu kao i svake godine točno na godišnjicu ra-palskog ugovora 12 novembra održava u svojem Sokolskom domu rapalski dan. Ove godine u velikoj dvorani pred sakupljenim članstvom i ostalim rne-štanima održala je lepo predavanje sestra Ljudmila Marčič. U svojem govoru istakla je, kako je došlo do rapal-skog ugovora, pa patnje i muke naše porabljene brače. Naglasila je na koncu, da svake godine na rapalski dan dademo i najmanji oboi za Jugo-slovensku maticu.
Na dane pak od 13 do 15 nov. održan je sokolski tečaj za novo članstvo koje čc 1 decembra na sokolski praznik položiti sokolsku zakletvu. Na ovovn sokolskom tečaju održana su ova predavanja: br. dr. Tomašič: O histeriji Sokolstva i o Sokolskoj organizaciji; — brat Opatič: O sokolskoj ideologiji i prosvetnom radu u Sokolu;
—	s. Marinovič: O ulozi Sokolstva u naeionalnom životu; — br. Dominis:
O	potrebi telesnog uzgoja žena. Tečaj je polazilo pored obveznika još i ostalo članstvo.
SOKOLSKO DRUŠTVO SUŠAK-RIJEKA
U nedelju dne 11 nov. naše je Sokolsko društvo održalo u 11 sati u jutro u prostorijama »Jadran-Ton-ki-na« svoju svečanu sednicu prilikom jubileja prvog saveznog potstarešine brata Engelbcrta Gangla, Pred ogromnim brojem sokolskog članstva i gra-danstva, starešina brat Bogomir Gr-kinič otvorio je svečanu sednicu upravnog odbora i održao poduži go-
vor o životu i radu omiljenog sokolskog trudbenika, jubilarca br. Gangla. Govornik je kratkim ioštirim potezima ocrtao jubilarčev rad, njegove velike zasluge za zbliženje Južnih Slo vena, njegove zasluge za učiteljstvo, a napo-se za Sokolstvo. On je spomenuo Ganglovu ljubav za našu iz gubi jenu grudu (baš je istog dana pala i godiš-nijica tragičnog Rapala), pa njegova pesnička dela. Na koncu pročitao je brzojavnu čestitku, ikoju je društvo poslalo svečaru. S poklikom Zdravo!
i	najlepšim željama Ijubljenom starešini završio je ovu svečanu sednicu.
Prisutni su oduševljeno prihvatili taj poklik i spontanim aplauzom nagradili govornika.
NOVO SOKOLSKO DRUŠTVO VRATA
12	oktobra o. g. održana je u našem mestu konstituirajuča skupština Sokolskog društva Vrata. Time stupa
i	naše mesto u red onih mesta, u ko-jima se blagotvonrno radi na korist Kralja i Otadžbine, a po načelima ve-likog Sokola Tirša.
Skupština je bila brojno poseče-na tako, da je školska učionica bila gotovo pretesna. Sa strane bratske župe Sušak-Rijeka prisustvovao je kao župski izaslanik brat Marijan Boras, župski načelnik.
Samo društvo nastalo je na taj način, da su članovi Sokolskog društva Fužine-Vrata, koji su nastanjeni u Vratima, osnovali Sokolsko društvo Vrata, jer — uočiv klimatske prilike našeg kraja naroeitio u zimi — je bio otežan sokolski rad članovima Vratar-cima, radi udaljenosti mesta Vrata od matice u Fužinama.
Župat ŠibeniU - Zadar
SOKOLSKO DRUŠTVO BIOGRAD N/M
Na trinaestu obletmicu Rapala, u nedelju 12 nov. t. g. održalo je ovo društvo komemoraeiju toga dana. Komemoracija je održana u 10 sati u jutro u društvenom domu. Bilo jc pri-sutno 50 članova. Komemorativno slovo- održao je brat Ivo Mihovilovič, a nakon toga jc jedan naraštajac reci-tovao deklamaciju »Istarskoj brači«. Na koncu, uz poklike neoslobodenoj brači, završena je komemoracija i prisutni su se mirno razisli.
SOKOLSKO DRUŠTVO STAN-KOVCI
Dne 12 nov. osnovana je Sokolska četa u Banjeveima, koja pripada Sokolskom društvu u Stankovcima.
Starešina brat Miletič s bratom načelnikom i 20 članova društva s 24 dccc pod zastiavom, krcnuli su u Ba-njevce, gde ih je dočekao lep broj mladiča i stari jih banjevčana. U škol-skoj dvorani, koja je bila dupkom puna, rastumačio je brat Ivo Pavlakovič, učitelj, prisutnima, koji je cilj i ideja Sokolstva. Zatim je brat starešina Miletič obrazložio prisutnima, koji pri-stupaju u četu, koje su im dužnosti, napominjajuči, da če se kao pravi .Sokoli najbolje pokazati, ako prionu du-šom i telom pozitivnom radu, koji se zahteva od svakog člana.
Potom je izabran upravni odbor: starešina Pavlakovič Ivo, načelnik Tro-skot Božo, prosvetar Pavlakovič Ivo, učitelj, tajnik Brkovič Božo i blagajnik Sfivič Joso. U nadzorni odbor izabrani su sledeči: Polegubič Ive, Savič Ive
i	Krpina Jakov.
Na posletku je otposlan pozdravni telegram župi Šibenik.
Skupština je zaključena u najbo-ljem raspoloženju uz klicanje starešini Sokola Kraljevine Jugoslavije, Kralju i Otadžbini
Kupujte	kod
1L NEŠKUDLA
Ljubljana, Pražakova ul. 8
51.4—25
Ž.upa Tuzla
SOKOLSKA ČETA OSJEČANI-DOBOJ
Na 18 novembra o. g. održala je Sokolska četa svoju prvu zabavu ove sezone, koja je uspela kako u materi-jalnom tako i u moralnom pogledu.
Program je bio sledeči: »Pozdravna reč«, govorio je brat starešina Božo Blcsičv koji je na koncu pozdravio Nj. Vel. Kralja, Nj. Vis. Prestolonaslednika i ceo Kraljevski dom. što je poprg,-ćeno oduševljenim klicajcm. 2) Deklamacije: »Bog i Otadžbina«, od Vojislava Iliča mladcg. 3) »Venčiči«, izvela ženska deca. 4.) Sistematske proste vežbe i vežbe skupina, muška deca. 5) Proste vežbe članova za pokrajin. slet u Sarajevu. 6) »Novi učitelj«, šala, izvodila deca i 7) »Beograd nekad
i	sad«, pozorišni komad od Branislava Nušiča, odigrali članovi i članice.
Sve su točke izvedene lepo i precizno. a osobito sc je istakla vežba »Venčiči«, jer su devojčice bile naročito obučene, a to je davalo divnu sli-ku. -— Zabava je protekla u najuzorni-jem redu i narod se je razišao s veli-kom željom, da četa što skorijc priredi opet zabavu.
t
RADIO
I SENZACIJA 1933-34
i HIS MASTES’S VOICE" l APARAT R 28 P
= Ovaj nov superheterodin radio-aparat za primanje EVROPE I AMERIKE A	radi	na dva područja valova i to:
|	100 — 214 m	200	—	550	m
(1400 — 2800 KC.)	(540 — 1500 KC.)
Izmjenična struja 220 V.
j S ovim aparatom mogu se primati iamaterske emisionestanice kratkihvalova Aparat je snabdjeven s najnovijim dinamičkim zvučnikom
| NEDOKUČIVA SELEKTIVNOST 1 NEDOKUČIV U TONU | NEDOKUČIV U CIJENI
g Uz gotovo
| Din 32©0."
( Na otpiatu
| Din 3500-
| Kapara Din 1400*— ostatak u )AA | 7 mjesečnih obroka po Din i#VVi |
g Dobije se u svim stručnim trgovinama te kod generalnog zastupstva Ш
I THE GBAMOPHONE C0MPANY LTD. I
M. MAJSTOROVlC - ZAGREB, RAČKOGA ULICA 2
400-1,
Župa Zagreb
ŽUPSKI TEČAJ I KONFERENCI J A
Župski prosvetni odbor priredio je u Zagrebu od 5 do 12 novembra o. g. osmodnevni večernji tečaj za prosvetne radnike zagrebačkih sokolskih dru-štava. U mesecu decembru prirediče tečaj za članove jedinica van Zagreba. U večernjem tečaju održano je20 predavanja. Na koncu tečaja sudelovali su svi tečajnici 12 novembra na priredbi društva »Istra« povodom godiš-njice Rapala.
U tečaju je svaki slušač izradio dva pismena zadatka i obradio jednu idejnu temu. U tečaj jc došlo 45, a za-vršilo ga je sa barem 60 pošto pohada-nja i izrade svih zadača, 37 tečajaca, i to iz društva Zagreb I 7, iz Zagreb II 8, iz Zagreb III 20, iz Zagreb IV 2, medu njima 8 članica.
Po zanimanju tečajnici su bili: študenti visokih škola 11, nastavnici 4, gradski ili državni činovnici 7, privatni činovnici 3, inžiniri 2, apsolventi fakulteta 3, srednjoškolei 3, obrtnici 2, privatnici 2. Najmlađem tcčajcu bilo 18, a najstarijem 52 godine. Večinom su bili vežbači, a njih 13 prednjači.
Polazak predavanja je zadovolja-vao; od redovitih bilo je prisutno poprečno 34.2 na satu, uz 3—4 vanred-na. Tečajnicima je ŽPO podelio mnogo brošura, tiskanica i potrebnih spisa. Vladanje kao i raspoloženje u tečaju bilo je bratsko i sokolsko, uspeh vrlo dobar, a volja za rad odlična. Tečaju je bila prva zadača da zagrebačkim društvima spremi dovoljno radnika za prošireni i upotpunjeni prosvetni rad. U torne je polučen pun uspeh.
Prosvetna konfercncija održana je 22 novembra o. g. u Zagrebu, sazvana za zagrebačka društva, konferenciji je grebačkim vežbama. Usled ružnog vremena nisu došla okolna društva iako prisustvovalo 8 članova ŽPO, pretsednik župskog lekarskog otseka, a od društava: 5 iz Zagreb I. 5 iz Zagreb II, 17 iz Zagreb III, 3 iz Zagreb IV, 1 iz Zagreb VI; svega 40, od toga 8 članica. Na konferenciji je raspravljano- o sa-radnji ŽPO i zagrebačkih društava (iz-vestilac br. H. Macanovič), o staranju za novo članstvo i o 1 decembru (iz-vestilac br. Mirko Sagrak), zatim s sokolskoj štampi (izvestilac br Konstantin Buia) i o tečaju o govorništvu (izvestilac br. II. Macanovič). — H. M.
SOK. DRUŠTVO LASINJSKI SJENIČAK
Dana 29 X t. g. prireden je javni nastup ovog društva. Sudelovala je sokolska fanfara bratskog Sokolskog društva Karlovac. Deca muška i ženska, naraštaj muški i ženski, te muško članstvo nastupali su s prostim vežbama za slet u Zagrebu 1934. Savršeno jc vežbao ženski naraštaj pod vodstvom sestre načelnice Dragice Roler. Vrlo dobro su se pokazali i članovi, a najlepši utisak učinio je nastup 50 muške
i	ženske dece sa lepim i vedrim za-su s velikim veseljem obečala da če doči. Nastupilo jc također nekoliko članova i muškoa naraštaja bratskih Sokolskih četa Slavsko Polje i Prkos. Odlično je vežbao naraštaj Slavskog Polja proste vežbe od Josipa Flaka. Moralni uspeh odličan, što jc i bila svrha nastupu, dok materijalni vrlo slab.
SOKOLSKO DRUŠTVO PAKRAC
Sokolsko društvo Pak rac održalo je desetodnevni tečaj za predvodnike sokolskih četa. Tečaj je slušalo 12 slu-šača iz četa: Grahovljani, Rogolji, Su-bocka. Gaj i Kukunjevac, svi iz okruž-ja pakračkog. Na tečaju se predavalo 10 predmeta.
Radi slabog interesa same uprave, tečaju nije prisustvovao nijedan član iz društva Čaglič i čete Jagma, iako su u prvi mah prijavili lep broj slušača.
Tečajnici su pokazali vrlo dobar uspeh u svim predmetima, iako je rad bio suviše naporan. Naročito je velik interes vladao za tehnički rad, koji su najbolje i savladali.
Tečaj je posetio pretsednik Župskog odbora iz Zagreba brat Hrvoje Macanovič, koji sc jc najpovoljnije iz-razio o samoj organizaciji tečaja. Tom prilikom održana jc sednica prosvet-nog odbora, na kojoj su pretresana aktuelna sokolska prosvetna pitanja, kao i dogovor za okružnu prosvetnu konfcrenciju, koja če se održati u toku meseca dccembra u Pakracu.
SOKOLSKO DRUŠTVO SISAK
Zmaj Jovina proslava, priredena
12	novembra u sokolani, pokazala je da je sokolska dvorana premalena. Sokolske su priredbe privukle pažnju i van sokolskih redova. Priredbe posta-ju sve posečenije, a Sokol biva sredi-šte prosvetnih i narodnih prirediaba. Zmajeva je proslava počela deklamaci-jom »Stogodišnjica Zmaja Jovana Jovanoviča« (Maca Vladič), a nato su sledile razne recitacijo dece. Naročito je lepo bilo izvedeno »Dečje kolo«. Na glasoviru je lepo i skladno otsvi-rala »Majčin ples i kotač« Sokolica Jevtovič, učenica osnovne škole. Pri-kazivan je igrokaz »Šaran« i više deklamacija. Zabava jo završena s prostim vežbama muškog i ženskog naraštaja nižeg. Posle toga je sledila animirana igranka.
OSNUTAK SOKOL. ČETE U JOŠAVICI
Inicijativom Lj. Čakare, učiteljice iz Jošavice, sazvan je 12 nov. sasta-nak Stanovnika zbdg osnutka sokol, čete. Sastanak je održan u osnov, ško-
li,	kome su prisustvovali i članovi So-,kol. društva Blinja. Brača Kordič i Kovjanie upoznali su prLsutne sa za-datkom i ciljem, veličinom i lepotom sokolske ideje.
Prešlo se na upis članova i izbor uprave. Za starešinu je jednoglasno izabran Mrazovac .lova.
Str. 12
God. IV
Trgovina delikatesa, kolonijalija, likera i vina
Josip Smerdel
Sušak, Telefon 85
Kavana i slastičarna
Albin Kauzlarić
Sušak
Jelačičev trg
—-  —	504-1
Eiektrotehničko-trgovačko j pocluzeće
Bačič i Sorta Sušak
Masarykovo šetalište 317 Telefon 317
Radio Foto
Ski
509—1
KlIillE
vlefim&tjio
naj$6tidmjše>
KUlUN&nDEU
ццвџјама вд^ашгноулИ
518—47
Tko oglašuje,
taj napreduje!
i Iv. Brunčič
S pleskar in ličar
S se toplo priporoča vsem S cenj. naročnikom. — Delo J solidno! — Cene zmerne 1 J	TELEFON	it.	3476	7
Ljubljana s S Kolodvorska ulka 33
Cvijetarna
/. SMOKVINA, Sušak
Izbor svježeg i umjetnog cviječa. Primaju se narudzbe za svalcovrsne 508-i svečanosti, pogrebe i natpise trakova.
ejURO SlKIĆ, SUŠAK
Tvorničko skladište papira, pisaće i risaće robe TVORN1CA PAPIRNATIH VREČICA
Tvr^tk« osnovana 1905 god. Brzojavi: Sikic-Sušak - Telefon: br. 73 interurban - Pošt. m Rret 70 - Poslovnica i skladište: Ružičeva ulica 9 - Tvornica.' S Set. prestol. Petra br. 14 a - Račun kod Poštanske štedioniee J. br. 35023 - Tekuči račun: Prve hrvat štedioniee Fil. Sušak
Sokoli
Kod svih sportova, prije j poslije traininga i utakmica, obligatno je masiranje tijela, pogotovo onih mišica, koje kod pojedinih sportova dolaze najviše u obzir. Za masažu upotrebljavajte isključivo ALGU, jer je ALGA do sada dala, u svim utakmicama, najbolje rezultate. ALGA jača mišice, daje im elastičnost, gipkost, otpornost i snagu. Priječi su-višno znojenje. Iza napora regenerira snagu
506-1
TVORNICA TELOVEŽBENIH I SPORTSKIH SPRAVA
%
J
Osnovana godlne 1881
Dobavljač Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Izradjuje sve sokolske vežbaće sprave, opreme čitavih vežbaona sokolskih domova, škole, vojske i mornarice, letnjiti vežbališta i kupališta, potrepštine za laku atletiku, sprave za kućnu gimnastiku i baSte. Obnavlja stare, sprave. — Izrada najsolidnija. — Cene umerene. — Tražite posebne ponude. — Najboija priznanja prilikom opreme sokolskog stadiona za svesokolski slet u Beogradu. —
">11-10
Najnovije patentirane mehaničke karike dobavlja:
ANDREJ
GODLER
VAREŠ-MAJDAN
Zatražite ponudul
   	498—5
»Spomen - Klince«
===. Iksere ----------=r:
30 osvečenje sokolske zastave najbolje i jev lino izradjuje MiStKO &MAT. graver Beograd, 2 e raz ij e 1 523- 47
I
Prva susacka praona i glacaona rublja i čistiona odijela
IVKA MOŽE - SUŠAK
KOSOVSKA ULICA 1
Prima na pranje i čiščenje sve vrste odijela i rublja. / / Na zahtj ev se rublje odvaža i donaša u kuču
510—2
шм »milim ицтш
LJUBLJANA, PREŠERNOVA ULICA ŠT. 3 je največja regulativna hranilnica v Jugoslaviji
Ima vlog nad 420,000.000’- Din, rezervnih zakladov
pa nad 11 mil. dinarjev	514—6
Za pupilarne naložbe ima sodno depozitni oddelek, za varčevanje mladine izdaja domače hranilnike, za pošiljanje denarja po pošti so strankam na razpolago položnice. Za vse vloge jamči mestna občina z vsem svojim premoženjem in davčno močjo.
Telefon štev. 2016 in 2616. Poštno čekovni račun št. 10,533
Uradne ure za stranke so od 8. do 12Vaur«
Рожог SoUoli!
Sokolske svečane i vjezbačke potrepštine. Najjevtinije prodaje: G. Horvaiek,
dobavljač Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije
Zagreb, FranlcopansUa ul. 9
522-12
Telefon interurban 23 Pošt. pretlnac broj 134-
= Tekuči račun: = Hrvatska banka d. d.
Trgovina željeza i željezne robe
Milan Fiirst • Sušak
Telefon broj 50
Brzojavi: Fiirst
501-2
MILAN A. BAČIĆ
SUŠAK, MASARYKOVO ŠETALIŠTE 3
Brzojavi: BAČIĆ-SUŠAK	Telefon	10
509-1
VELETRGOVINA vina, rakije, iikera i ostalih žestokih pica te vodnih sokova: limonade, narančade itd.
Posluje po vsej Jugoslaviji. — Ustanovljena leta 1913.
»JUGOSLAVIJA«
SPLOŠNA ZAVAROVALNA DRUŽBA
Ravnateljstvo za Dravsko banovino v Ljubljani
SKLEPA: 1. požarna zavarovanja, 2. življenjska zavarovani, 3. nezgodna in jamstvena zavarovanja, 4. zavarovanja proti škod m vsled tatinskega vloma, 5. transportna zavarovanja, 6. zavarovanja proti škodam vsled razbitja stekla. — Največji tu delujoči zavod. — Družba je prevzela od „Graške vzajemne zavarovalnice* in od zavarovalnih družb „Feniks*4 (pozami oddelek) in „Franko-Hongroise“ ves njih kupcijski obstoj v naši državi, — Najnižje tarife.— Takojšnja izplačila škod. — Po naredbi ministrstva za vojsko in mor na r i c o nadomeščajo police splošne zavarovalne družbe „Jugoslavije" ženitvene kavcije za častnike.
Telefon 2571 Џ Pisarna: TVRŠEVA CESTA 15 Џ Telefon 2571
500-3
Vse tiskovine za sokolska društva, potrebne knjige za sokolske knjižnice, vabila, letake, lepake za sokolske prireditve Vam izdela Učiteljska tiskarna. Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige, časopise, revije, vizitke, bloke, račune, jedilne liste, posmrtnice in mladinske liste. Ilustrira knjige v eno- in večbarvnem tisku. / Lastna tvornica šolskih zvezkov. Knjigoveznica. Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA
V LJUBLJANI PODRUŽNICA
V MARIBORU
Tyrševa ulica štev. 44
UČITELJSKA
TISKARNA
I
V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA 6
ИНДУСТРИЈА СОКОЈ1СКИХ ПОТРЕПШТИН4
БРАНКО ПАЛЧИЋ • ЗАГРЕБ
MIHIHНИИИМИДИИИИИИНИИИМИВИВНВаВ Краљице Марије 6 Добављач Савеза Сокола краљевине Југославнје Брзојавни наслов: „Трикотажа" Загреб ® Телефон иитср. 26-77
Израђујем све врсти соколских потрспштина за јавни и излетнн нлстун свих катсгорија нашега чланства и то тачио према пропису Саиеза СКЈ. Сликс у оригиналним бојама прописних одела налазе сс у књизи „Организација Савсза СКЈ", — Захтевајте цснике п проспсктс. •— Цене врло умерене, а за точну и солидну израдбу јамчим.
Филнјала: Београд Балканскл ул. бр. 24 Паллта Хотел Праг 'Г е л с ф о 11 2-61-01
516—30
jg MEDJUNARODNA ŠPEDICIJA §§
I GUSTAV BRELIĆ I
ц POMORSKA AGENTURA |
Цј	Brzojavi: B R E <3	§§
1 SUŠAK, MASARYKOVO ŠETALIŠTE 5/1. Ц
SOSCOII! Nabavljajte Vaše Skife (smučke) izravno od producenta kod
domače Industrije
M. DRUCKER
ZAGREB, ILIČA 30
V'5kš»o»i Kr. dvorski liferant Zatražite Specialne ponude!
S17—46
JADRANSKA PLOVIDBA
D. D. SUŠAK
BRZOJAVI: JADROPLOV
DIREKCIJA
NA SUŠAKU
Podržava sa 55 pruga redovitu parobrodsku službu uzduž čitave istočne obale Jadranskog Mora, za sva kupališna i liječilišna mjesta jugoslovenskog primorja. Brze pruge iz Sušaka za Dalmaciju. — Sedmična turistička putovanja uzduž jugoslovenskog primorja uključiv krevet i hranu na brodu. 6 dnevno putovanje. Redovite pruge iz Trsta i Venecije za Dalmaciju. — Redovita služba za prevoz putnika i robe iz Sušaka Trsta i Venecije za Dalmaciju, Albaniju i Grčku do Smirne. — Vozne redove i upute mogu se dobiti kod svih važnijih putničkih ureda u tu- i inozemstvu
Svako sokolsko treba da nabavi
I. sveska:
II.
UL
IV.
V.
VI.
VII.
VIII. VLIL a
IX.
X. X.a
»
ff
ff
ff
ff
ff
ff
ff
ff
ff
ff
Širite sokolska štampu!
društvo, svaki član i svaka članica
Sokolsku knjižnica
E. Gangl: 0 sokolski ideji.
Ing. Lado Bevc: Sok6lsko prosvetno delo. Dr. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer i cilj. Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen.
Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
Jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyrš.
Jan Kren: Cilj sokolskih teženj.
E. Gangl: Tyrševo Sokolstvo. (Slovan.
Isto. (brpsko-hrvatski tekst)
Dr. Niko Mrvoš: Pogledi i misli dr. M. Tyrša. E. Gangl: Tyrševo poslanstvo. (Slov. tekst) Isto. (Srpsko - hrvatski tekst)
Svaka sveska stoji 3 Din
PUTEVI I CILJEV!
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Mačus: ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin:	Praktički	udžbenik	češkog	jezika.
U kartonu 15 Din
Dr. Viktor Novak: SVESLOVENSKA MISAO
U kartonu 9 Din Miroslav Ambrožič: METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
Franjo Malin:	ČEHOSLOVACI	I	ČEH0SL0VAČKA
U kartonu 15 Din
^Jugoslovenska Sokolska Matica
Jbjubljana, Narodni dom	520—17
Celeron 25-43 I Stačun ooštanske štedioniee jEjubljana 13.831
521-4
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Celar • Ureduje Redakcijski otsek• Tiska Učiteljska tiskarna (pretstavnik France Štrukelj); svi u Ljubljani