Edinost in dialog Unity and Dialogue
75 (2020) 1: 219-249
Izvirni znanstveni članek Original scientific paper (1.01) Besedilo prejeto Received: 27. 5. 2020; Sprejeto Accepted: 1. 6. 2020
UDK UDC: 27-277 DOI: 10.34291/Edinost/75/Peric © 2020 Perič CC BY 4.0
Porfirije Peric
Pojam ^eravoia u Starom i Novom Zavetu
The Term ^eravoia in the Old and New Testament
Sažetak: U radu se razmatra i sistematski analizira pojam ^exdvoia (koji se najčešce prevodi s rečju pokajanje) i njegovo značenje u Svetom Pismu Starog i Novog Zaveta. U opštem uvo-dnom delu rada istražuje se etimološko i semantičko značenje pojma ^exdvoia u izvornom grčkom jeziku i klasičnoj grčkoj književnosti. U drugom delu rada obraduju se jevrejski biblijski pojmovi »naham« (aru) i »šub« (aw), koji su srodni pojmu metanoia, uz pregled njihovog prevodenja na grčki (LXX) i druge savremene jezike, dok se u trecem, poslednjem delu analizira upotreba pojma ^.eTavoia/^eTavoeiv u Novom Zavetu, sa posebnim naglaskom na Lukino dvotomno delo (Evandelje i Dela apostolska) u kojima se najviše koristi ovaj termin.
Ključne reči: ^.eravoia, pokajanje, preumljenje, Biblija, Septuaginta, prevod
Abstract: The paper discusses and systematically analyses the term ^.eravoia (most commonly translated with the word repentance), and the Scriptures of the Old and New Testament. The general introductory part of the article explores the etymological and semantic meaning of the term ^sravoia in the original Greek language and classical Greek literature, as well as a brief history of the translation of this term into modern languages. The second part of the paper deals with the Hebrew biblical concepts »naham« (on) and »šub« (ivv), which are related to the term metanoia, with an overview of their translation into Greek (LXX) and other modern languages, while the third, last part analyses the use of the term ^.eravoia/ ^.eTavoeiv in the New Testament, with particular emphasis on Luke's two-volume work (Gospels and Acts), which mostly uses these terms.
Key Words: ^.eravoia, repentance, change of mind, Holy Scripture, Septuagint, translation
Unity andDialogue!5 (2020) 1:219-249
220
PORFIRIJE PERIC
Uvod
U Svetom Pismu Starog i Novog Zaveta, kao i u celokupnoj tradiciji hriščan-ske Crkve, tema pokajanja - metanoie, zauzima središnje mesto, a pojam [¿eravoia (metanoia) je jedan od ključnih biblijskih pojmova.1 Od samih početaka hriščanske propovedi metanoia je, uz ispovedanje vere u Isusa Hrista kao Sina Božjeg, bila osnovni i suštinski preduslov za inicijaciju u Telo Hristovo - Crkvu. To nam najeksplicitnije potvrduju reči iz Dela Apostolskih: »pokajte se (^.stotosTts) i da se svaki krsti u ime Isusa Hrista za oproštenje grijehova i primičete dar Duha Svetoga« (2,38). Da bi neko, dakle, postao član Crkve Hristove, bilo je neophodno da svoj um kroz spoznanje promeni, a potom da se krsti u ime Svete Trojice. Hristov poziv na početku njegovog javnog delovanja nedvosmisleno svedoči da su po-kajanje i vera deo jednog istog procesa obračenja: »Pokajte se i vjerujte u jevandelje.« (Mk 1,15)
Metanoia (^sTavoia = preumljenje) kao nužan uslov za početak novog života u Hristu, sa Hristom i za Hrista, kroz koju vernik zadobija »um Hristov« (1 Kor 2,16), jeste odluka da radikalno promenimo svoj predašnji način življenja, da promenimo svoj um i način razmišljanja, i da stupimo slobod-no i dobrovoljno u zajednicu (xoivwvia) sa Isusom Hristom, Sinom Božjim i Spasiteljem. MsTavoia se nikada ne shvata kao psihološki čin žaljenja zbog učinjenih ili neučinjenih dela, niti pak kao etički princip odvračanja od nemoralnog života i povratka ka moralnom ponašanju (Dakovac 2018, 39; Dugandžič 2002, 24), nego uvek označava promenu celog čovekovog unutrašnjeg stanja, promenu celog čovekovog biča i priziv na potpuno nov način života, koji je povezan sa verom u Boga. Drugim rečima, označava promenu čovekovog uma i odnosi se na duhovnu obnovu čoveka, kao svojevrstan proces katarze, kroz koji čovek treba da prode, kako bi pro-našao »izgubljeni Raj«.2
1	Detaljnije o pojmu metanoia/metanoeo od antičkih do ranohrišcanskih vremena vidi: Bauer (1957, 513). Izvrsnu sintezu i analizu upotrebe pojmova »kajanje« i »pokajanje« u klasičnoj helenskoj, hele-nističko-jevrejskoj i ranohrišcanskoj literaturi vidi Nave (2002).
2	»MstkvosTv is properly to know after, as npovosTv to know before, and ^stkvoik afterknowledge, as npovoia foreknowledge.« (Trench 1880, 258)
(j^T) Edinost in dialog 75 (2020) 1: 219-249
pojam ^eravoia u starom i novom zavetu
221
Shodno tome, metanoia po biblijskom shvatanju, nije i ne sme da bude samo lično, psihološko spoznanje predašnjeg grešnog života, koji nam stvara osečaj krivice i tuge, pa ga treba nužno menjati, nego je pre svega blagodatni dar Božji za spoznanjem Isusa Hrista i vračanje našeg grešnog »ja« Bogu i njegovoj volji. Zato ona uvek označava pozitivnu promenu i preobražaj ljudskog uma pred Božanskom Tajnom. MsTavoia kao istinsko preumljenje jeste početak Evandelja - radosne i blage vesti, o spasenju i preobraženju čoveka u Hristu. Takvo preumljenje ne sme da bude samo povremeni i periodični gest, nego neprestano prisutno i ponavljajuče stanje u našem životu, to jest treba da postane permanentni način življenja u životu svakog hriščanina. (Peric 2018, 63)
Imajuči u vidu činjenicu da je ovaj ključni biblijski pojam veoma komple-ksan, višeznačan i višedimenzionalan i da njegova upotreba seže u daleku prošlost, neophodno je pre nego što se detaljnije osvrnemo na njegovu biblijsku upotrebu i značenje, da posvetimo pažnju izvornom značenju termina ¡¿eravoia u klasičnoj antičkoj književnosti, kao i njegovom veoma širokom etimološkom i semantičkom polju.3
1 Etimologija pojma Msxdvoia i upotreba u antičkoj književnosti
Glagol ^sTavosw i imenica ¡¿sTavoia se relativno retko pojavljuju u klasičnoj antičkoj književnosti. Prvi put ih susrečemo kod istoričara Tukidida iz Atine (460-396) u značenju: »menjati mišljenje«, ili »promenu stava« (MnsZ«vTa%o? 1980, 112-125), ali i kod Platona, Aristotela, Ksenofana, Plutarha i to u značenju »promeniti um, ili nameru« (Lidell in Scott 1894, 503). U pre biblijskoj i van biblijskoj upotrebi, imenica metanoia i glagol metanoeo nisu bili čvrsto povezani sa bilo kojim odredenim konceptom i nisu izražavali neki čvrst, ustaljen sadržaj i smisao. U prvoj fazi imenica metanoia se kod grčkih filozofa koristila uglavnom u »intelektualnom smislu«4 za naknadno zna-
3	Prema mišljenju Petera Cotterella i Maxa Turnera, postoje dva načina na koje lingvistika može pomoči u izučavanju i egzegezi biblijskih tekstova: a) kroz pružanje dodatne preciznosti značenju reči i b) kroz obogačivanje načina analize teksta. Vidi: Cotterell in Turner (1989, 27-28). O značenju i važnosti semantike i lingvistike u biblijskoj egzegezi vidi kapitalno djelo Barr (1961).
4	»In the noun, however, while the term itself is primarily intellectual, there is apparently implied in it a change of feeling.« (Thompson 1908, 10) O upotrebi ovoga pojma kod antičkih filozofa i crkvenih otaca vidi: Nave (2002); Trench (1880, 255-261).
Unity andDialoguel5 (2020) 1:219-249
222
PORFIRIJE PERIC
nje, dok su u daljem razvoju i imenica i glagol podrazumevali »promenu uma«, »kajanje«, u emocionalnom i voljnom smislu (Behm 1995, 979-980). Za grčke filozofe metanoia nikada ne sugeriše promenu u celokupnom moralnom stavu, duboku i korenitu promenu smera života, nego pre neki psihološki čin, neku vrstu promene suda, preispitivanja i korekcije pogreš-nog pogleda i shvatanja, sa konačnim ciljem da čovek postane mudriji (Behm 1995, 980).5
Etimološki gledano menica ^sTavoia proizilazi od složenog glagola »^.stotosm« (^.sTa - posle, nakon, naknadno, vosw - misliti) što u bukvalnom smislu znači »naknadno razumeti, shvatiti, spoznati« (Vine 1952, 279-280),6 i može se razumeti u dva osnovna značenja: 1) »naknadna promena mišljenja (vou?)« ili »preumljenje« (change of mind) i 2) »žaljenje« (regret) i »kajanje« (remorse) (Behm 1995, 976-978; Aop^rcapaxns 1985, 518). Etimološki gledano, helenističko voso, koje je u osnovi ^.stotosm, se u sanskrtu javlja kao gna, što znači - znati, odakle imamo osnovu yvo. U kasnijim formama y se gubi, pa tako dobijamo vos. Termin voso je, dakle, povezan sa nekom vrstom znanja, a označava mišljenje, plan, cilj, odluku. Tako ^stotošm ima značenje naknadno shvatiti, naknadno promisliti, promeniti cilj ili odluku. (Thompson 1908, 356; Bakovac 2018, 44)
S obzirom na ovakvo etimološko značenje i veoma široko semantičko polje ovog višedimenzionalnog pojma metanoia, u dugoj istoriji prevodenja Svetog Pisma na savremene jezike, sam prevod se pokazao kao veoma težak i stvarao je ne male probleme prevodiocima.7 Veliki broj biblijskih
5	Interesantno je primetiti da je Dion Hrizostom, znameniti grčki orator i filozof, u jednom od mnogih svojih diskursa zapisao da je Aristotel opisivao svoju žalost i promenu osecanja upravo ovim pojmom (Chrysostom 1893). »According to Dio Chrysostom, Aristotel displays a change of feeling regarding the resettlement of Stagira. It is clear from this passage that Dio Chrisostom understands Aristotles use of ^stkvosw as conveying more than marely an intellectual change of mind«. (Nave 2002, 51)
6	U Grčko hrvatskom rečniku Novog Zaveta, autora Rudolfa Amerla glagol ^stkvosw ima značenje: »kajati se, pokajati se, obratiti se; imati grižnju savjesti; ponovo razmisliti, promisliti, razmotriti; promije-niti način življenja, mišljenja ili djelovanja, promijeniti srce; životni put usmjeriti u drugom pravcu. Mstkvoik - kajanje, pokajanje, grizodušje, grižnja svijesti, promjena odluke; obracenje«. (Amerl 2000, 117)
7	Jedan od najznačajnijih američkih biblista i prevodilaca s početka 20. veka, Archibald Robertson u svom znamenitom delu Word Pictures of the New Testament, pri tumačenju Druge poslanice Korincanima (7,9) sa žaljenjem primecuje da se u engleskom jeziku za prevod grčke reči metanoia i dalje koristi engleska reč »repentance«, konstatujuci to kao »jezičku i teološku tragediju«. »Note the sharp difference here between 'sorrow' (^un^) which is merely another form of ^stk^s^o^ki (regret, remorse) and 'repentance' (^stkvoik) or change of mind and life. It is a linguistic and theological tragedy that we have to go on using 'repentance' for ^stkvoik.« (Robertson 2000)
OD
(j^T) Edinost in dialog 75 (2020) 1: 219-249
POJAM ^ETßVOlß U STAROM I NOVOM ZAVETU
223
naučnika i prevodilaca smatra da je nužno, zarad pravilnijeg i sveobuhva-tnijeg razumevanja, a samim tim i prevodenja ovoga pojma, pored etimologije, imati u vidu i sam kontekst njegove upotrebe, zato što etimologija može, s jedne strane, da pruži priliku za tačnije razumevanje odredenih kompleksnih pojmova, ali sa druge strane, može lako da zavede na krivi put (Bakovac 2018, 43). Ovu primedbu najjasnije je artikulisao čuveni biblista i profesor emeritus Novoga Zaveta na Trinity Evangelical Divinity School in Deerfield, Illinois, D. A. Carson, kada je upozorio da »ne možemo odgovorno zauzeti stav da je etimologija (uvek) u srodnosti sa značenjem reči« (1996, 33).
Shodno ovakvoj problematici i shvatanju, kroz veoma bogatu istoriju prevodenja, pronalazimo različite prevode ovog pojma. Blaženi Jeronim u svom prevodu Novog Zaveta na latinski - Vulgata, da bi približio znače-nje pokajanja kao žaljenja zbog greha učinjenih i ispovedenih posle kršte-nja, ali i kao čin ispaštanja, imperativ glagola y-eravoeu - ^stotosTts preveo je sa »paenitentiam agite«, dok je imenicu yjsTavoia preveo sa rečju »pae-nitentiae« (od riječi »panitere« što znači žaliti za nečim), što znači pokora, okajavanje, ispaštanje (Wilkin 1988, 12-13). Interesantno je primetiti da je više od jednog veka pre nastanka Jeronimovog prevoda Vulgate, jedan od najznačajnijih hriščanskih pisaca na Zapadu, Tertulijan (155-220), govoreči o pravilnom značenju grčke reči metanoia naglasio da u grčkom jeziku reč za pokajanje nije izvedena od priznavanja greške, nego od promene uma: »In Graeco sermone poenitenti nomen non ex delicti confessione, sed ex animi demutatione, compositurn, est.«8
Slično Tertulijanu, veliki broj biblijskih naučnika, još od vremena Erazma Roterdamskog, koji je, takode, smatrao ovaj prevod nezadovoljavajučim, pojam metanoia je razumevao ne samo kao neku vrstu psihološkog stanja kajanja ili žaljenja za nečim pogrešno učinjenim, nego ipak, kao jedno potpuno svesno shvatanje pogreške i promene uma i načina razmišljanja. Tu na prvom mestu imamo u vidu Martina Luthera, na koga je Erazmo imao veliki uticaj. Luther se nije slagao sa ovim prevodom i zato ga je razumevao
8 Tertullian, Adv. Marcion. ii. 24. Ovaj citat je preuzet iz knjige (Trench 1880, 258). Prema Trenchu: »Tertullian had right in his complaint (De Poenit. i): 'Quam autem in poenitentiae actu irrationaliter deversentur [ethnici], vel uno isto satis erit expedire, cum illam etiam in bonis actis suis adhibent. Poenitet fidei, amoris, simplicitatis, patientiae misericordiae, prout quid in ingratiam cecidit'.« Više o Tertulijanu kao teologu Crkve u Barnes (1985).
224
PORFIRIJE PERIC
više kao transformaciju unutrašnjeg stanja, nego li žaljenja za nečim. Ovde bi bilo interesantno opisati jednu vrlo zanimljivu istorijsku priču o tome kako je Martin Luther razmišljao na ovu temu i prevodio ovu reč. Naime, Luther u pismu upučenom svom prijatelju i istinskom ocu, Johnu von Staupitz-u iz 1518. godine,9 piše sledeče: »Posle toga dogodilo se da sam naučio - zahvaljujuči vrednom radu i talentu najučenijih ljudi koji nas uče grčkom i jevrejskom jeziku s tako velikom predanošču10 - da reč poeni-tentia na grčkom znači metanoia, i da potiče od prefiksa meta i imenice (sic) nous, tj. iz 'posle' i 'um' [...] Posle sam napredovao i video da metanoia može da se shvati i kao složenica ne samo od 'posle' i 'um', več i (prefiksa) 'trans' i 'um' [...] tako da metanoia može značiti transformaciju nečijeg uma i raspoloženja. Pa ipak, činilo se da izražava ne samo aktu-elnu promenu raspoloženja, več i način na koji se ta promena ostvaruje, a to jest milost Božja.« (Luther 1963, 66-67)11 Ovakvom etimološkom inter-pretacijom pojma metanoia kao transformacije, prema mišljenju Davida Lamberta, Luther pokušava da približi metanoiu Pavlovoj teologiji, s na-glaskom na ulozi božanskog delovanja u transformaciji čoveka, odbacujuči tradicionalno shvatanje ovog pojma kao pokore (2016, 177).
Danas u večini prevoda Biblije na savremene jezike, najzastupljeniji i, reklo bi se, opšteprihvačeni prevod reči ^ravoia, jeste pokajanje ili obračenje.12 Medutim, kao što smo videli, velika večina savremenih prevodilaca Novog Zaveta i biblijskih teologa, smatra da ni jedan od ponudenih prevoda ne izražava samu suštinu i smisao izvorne reči metanoia nego da je i psihološki i teološki gledajuči ova reč neuporedivo sveobuhvatnija, te da je stoga treba prevoditi sa rečju preumljenje.13
9	»To my reverend and true father, John Staupitz, Professor of Sacred Theology, vicar of the Augustinian Order, Friar Martin Luther, your pupil, sends greetings and dedicates himself«. (Luther 1963, 65)
10	Pod najučenijim ljudima Luther najviše podrazumeva Erazma Roterdamskog (Erasmus Roterodamus) koji je malo pre toga (1516.), štampao kritičko izdanje Novog Zaveta na grčkom jeziku.
11	Više o ovoj temi vidi: Lambert (2016, 177); Dirksen (1932, 73).
12	O etimologiji slovenske reči pokajanje i njenih prehrišcanskih korena i značenja vidi Skok (1971); Grkovic-Mej džor (2006, 481-491).
13	U svojoj sjajnoj studiji The Great Meaning of the Word Metanoia, štampanoj davne 1896, Treadwell Walden, naglašava: »The literal meaning of Metanoia, or rather, the nearest expression to it in English, is Change of Mind, a phrase too much worn by familiar use to be available as a rendering, but an idea capable of many equivalent variations in the English tongue. It will be more convenient, however, for our present purpose to employ the phrase as if its native force had not been thus impaired. What word is more expressive than 'Change'? What more comprehensive than 'Mind'?« (Walden 1896, 4) Prema grčko-engleskom leksikonu Novog Zaveta, značenje grčke reči metanoia jeste: »izmeniti
OD
(j^T) Edinost in dialog 75 (2020) 1: 219-249
POJAM ^ETßVOlß U STAROM I NOVOM ZAVETU
225
2 Msxdvoia u Starom Zavetu
Celokupni Stari Zavet govori o padu čoveka u greh i o strašnim konsekven-cama tog pada,14 te stoga obiluje podsticajima na istinsko pokaj anje i neprestano poziva ljude da se pokaju i obrate jedinom i istinitom Bogu (Pnz 4,30; 1 Sam 7,3). To pokajanje se opisuje jednim živim i dinamičnim odnosom izmedu Boga i izabranog naroda Izraela. Kada govorimo o poka-janju u Starom Zavetu, važno je imati u vidu dva različita vida pokajanja. S jedne strane, Biblija govori o Božjem kajanju - pokajanju (Post 6,6-7),15 dok s druge strane govori o pokajanju ili obracenju izabranog naroda Izraela ka Bogu, bilo da je reč o pojedinačnom ili o kolektivnom nivou. Kroz čitavu istoriju Starog Zaveta imamo mnoštvo primera gde Proroci pozivaju izabrani narod Božji, svaki put kada bi se on odvracao od Boga zbog svoje nevernosti, da se pokaje, da napravi radikalan zaokret u svom životu i da se od nevernosti vrati ponovo ka vernosti, od života koji je pro-tivan Božjoj volji, prema životu koji je po njegovoj volji.
U jevrejskoj Bibliji, Tanahu, ne postoji terminus tehnicus za pojam »pokajanje«, ali se srecu uglavnom dve reči koje se koriste u značenju pokajanja ipokajati se, a koje pritom imaju bazično različito etimološko značenje. Prva jevrejska reč je glagol naham (ara) i njega prevodioci Septuaginte (LXX) prevode na grčki, najčešce, sa glagolom y£Tay£'Xoy.ai (metamelomai),16 a samo ponekad sa rečju ^£Tavosw (14 puta)17 i označa-va žaljenje za nečim, te se prevodi: »žaliti«, »kajati se«, »popustiti«, »tešiti«
način života kao rezultat potpune promene misli i stava u pogledu greha i pravednosti: pokajati se (to repent), izmeniti način života, pokajanje (repentance)« (Nida in Louw 1996, 509).
14	Prema Starom Zavetu, greh leži u nastrojenju čoveka da napusti Boga i da se okrene svetu, da pre-nebregne volju Božju i da živi po svojoj volji (Manzaridis 2008, 34).
15	Bogonadahnuti autori starozavetnih knjiga su se često koristili antropomorfizmima, pripisujuci Bogu na taj način emotivne osobine svojstvene čoveku kao što su: ljubomora (Izl 20,5); gnev (Ps 77,9), kajanje (1 Sam 15,11). Čuveni biblista Adalbert Rebic napominje da veliki broj biblijskih spisa koristi antropomorfizme i antropopatizme kako bi opisali delovanje Božje na način koji je čoveku razumljiv. Vidi: Rebic (1996, 15); Višetacki (2017, 239-251).
16	O pojmu metamelomai bice više reči u drugom delu rada. U Grčko hrvatskom rečniku Novog Zaveta, autora Rudolfa Amerla ovaj glagol ima značenje: »^stk^s^o^ki - žaliti za čim, sažaljevati; kajati se, pokajati se; naknadno požaliti; promijeniti mišljenje« (2000, 117).
17	Prema mišljenju Warren Anderson Quanbeck: »The LXX translates šub by epistrephon, 'turn about' and apostrephon, 'turn back'. Naham is translated by metamelomai, 'to chnage one's mind', and by metanoeo - 'repent'. The New Testament does not follow the practice of the LXX, but uses metano-eo to render the thought-content of šub. This usage has support in other Greek translations of the Hebrew Bible and in Hellenistic Judaism«. (1962, 33)
226
PORFIRIJE PERIC
(Bromiley 1995, 136). Glagol naham u ovom kontekstu se pojavljuje 108 puta u Tanahu (Bromiley 1995, 136) i u večini slučajeva radi se o Božjem »pokajanju«, to jest da mu je nečega bilo žao i da je nekome radi milosti svoje popustio (Brown, Driver in Briggs 1977, 636-637),18 a veoma retko se radi o ljudskom kajanju (Iz 13,17; Jov 42,6; Jer 8,6; 31,19). Na četrdeset mesta u Starom Zavetu ova reč se prevodi sa »pokajati« i to se uglavnom odnosi na Boga: »Pokaja se Gospod što je stvorio čovjeka na zemlji i bi mu žao u srcu. I reče Gospod: hoču da istrijebim sa zemlje ljude, koje sam stvorio, od čovjeka do stoke i do sitne životinje i do ptica nebeskih; jer se kajem (^.sts^sA^v) što sam ih stvorio.« (Post 6,6-7) U knjizi Proroka Jone (3,8-9) se takode koristi ovaj termin u kontekstu Božjeg pokajanja, sažaljenja, i odvračanja od gnjeva. »Nego i ljudi i stoka da se pokriju kostri-ječu, i da prizivaju Boga jako, i da se vrati (¿nsoTps^av) svaki sa svoga zloga puta i od nepravde koja mu je u ruku. Ko zna, eda se povrati i raskaje Bog (si ^.sTavo^osi o 6so?), i povrati se od ljutoga gnjeva svojega, te ne izginemo. I Bog vidje djela njihova, gdje se vratiše (¿nsoTps^av) od zloga puta svojega. I raskaja se Bog (dtii^n onj'i - vejinahem elohim, ^.sTsvonosv o dsog) oda zla koje reče da im učini, i ne učini.« (Jon 3,8-10)19 Jasno je dakle, da se pojam naham odnosi na metanoia, dok se pojam šub odnosi na epistrefein/ apostrefein.
Sa druge, pak, strane ovaj glagol se koristi kako bi opisao Božje ne ka-janje.20 U knjizi Brojeva se kaže: »Bog nije čovjek da laže, ni sin čovječiji da se pokaje. Što kaže neče li učiniti, i što reče neče li izvršiti?« (Br 23,19) Na sličan način se Božje ne kajanje opisuje u Prvoj knjizi Samuela: »I doista junak Izrailjev neče slagati, niti če se raskajati (oüx änooTps^si oü5e ^sTavo^osi), jer nije čovjek da se kaje (^sTavorjaai)« (1Sam 15,29) U Psalmima Davidovim se takode na mnogo mesta naglašava da se Bog ne kaje: »Gospod se za-kleo, i neče se pokajati: ti si sveštenik dovijeka po redu Melhisedekovu!« (Ps 110,4) (Murray 1962, 1083)
18	U ovom kontekstu se pojavljuje na sledečim mestima: Post 6,6-7; Izl 32,12; Pnz 32,36; 1 Sam 15,11.35; 2 Sam 24,16; 1 Dn 21,15; Ps 90,13; 106,45; 135,14; Jer 18,8.10; 20.16; 26,3.13.19; 42,10; Joil 2,13-14; Am 7,3.6; Jon 3,9-10; 4,2: Zk 8,14.
19	Više o knjizi Proroka Jone u: Lujič (2014, 361-377; 2010, 421-434).
20	U ovom kontekstu se pojavljuje na sledečim mestima: Lev 23, 19; 1 Sam 15,29; Ps 110,4; Jr 4,28; Ez 24,14; Os 13,14.
(j^T) Edinost in dialog 75 (2020) 1: 219-249
pojam ^eravoia u starom i novom zavetu
227
Druga reč koja se odnosi na pokajanje jeste glagol šub (ni^),21 i on u Tanahu izražava menjanje ili promenu puta (Giblet im Grelot 1993, 883-894), to jest potpuni zaokret, te se stoga najčešce prevodi sa: »okre-nuti se«, »obratiti se« i »vratiti se« (Am 4,6; Mih 5,5; Is 6,10, Jr 3,14),22 a samo na tri mesta (1 Dn 8,47; Ez 14,6; 18,30) u značenju »kajati se«. Upravo zbog ovakvog značenja, prevodioci Starog Zaveta sa jevrejskog na grčki (LXX), nikada ga ne prevode sa rečju ¡¿£Tavoew (metanoeo), nego najčešce infini-tivom erciorp&^eiv (od glagola emorpe^u-o^ai ili arcoorps^M-o^ai)23.
Ovaj jevrejski glagol šub (ni^)je po mišljenju Frank J. Matere najvažniji starozavetni pojam za pokajanje (Matera 1985, 861),24 i što se tiče učesta-losti u Bibliji, on stoji na 12. mjestu sa 1050 slučajeva (Višetacki 2017, 249), od čega samo 203 puta u teološkom značenju. Iz ove reči se izvodi pojam tešubah (nni^n),25 koji se prevodi sa povratak ili odgovor. U rabinskoj literaturi ovo »okretanje« ima tri dimenzije: prema Bogu, prema zajednici i prema samom sebi. Prema A. Dakovcu to nije okretanje unazad u smislu povratka u prošlost, vec je to okretanje ka Božjem zakonu, ka buducnosti (2017, 43-44). Shodno tome, pojam šub (nw) se koristi uglavnom u tri smisla kako bi opisao: a) način na koji se Bog okrece od svog izabranog naroda Izraela zbog njegovog neverstva (Pnz 23,14),26 b) način na koji Bog
21	Glagol šub izražava pojam menjanja puta, povratka i vračanja unatrag. U religioznom kontekstu on znači odvračati se od nečega što je zlo i okretati se prema Bogu. Time je odredena suštinaa obračenja: ono uključuje promenu ponašanja, novo usmerenje celokupnog ponašanja. Ovaj glagol pronalazimo u Knjizi Brojeva 10,36, kao i u Ponovljenih zakona 30,2. Vidi: Wurthwein (1995, 980-989).
22	Prema zapažanju Williama L. Holladay-a, ovaj hebrejski termin treba definisati kao »having moved in a particular direction to move thereupon in the opposite direction, the implication being (unless there is evidence of contrary) that one will arrive again at the initial point of departure« (Holladay 1958, 53; Harris im Archer im Waltke 2003; Giblet im Grelot 1993, 884).
23	I pored toga, prema mišljenju Kittela, ove dve reči su ekvivalenti. »The linguistic material leads to the conclusion that for the Jewish Hellenistic world of the 2and cent. A.D. ^stkvosw was a common and even preferred equivalent of smorps^o^ai = (rn^) 'to turn' 'to convert'«. (Behm 1995, 990) Više o grčkom pojmu orps^w, vidi: Bertram (1995, 714-729); Legasse (1990, 40). U Grčko hrvatskom rečniku Novog zavjeta, autora Rudolfa Amerla glagol »smorps^w« se prevodi sa: povratiti se, obratiti se, okre-nuti se, preobraziti se, biti preobračen ili izmijenjen; smorpo^ - preobračenje, promjena mišljenja ili životnog stava, obračenje, konverzija (2000, 74).
24	John H. Hayes takode smatra da su pojmovi šub i ašam (biti kriv) najvažniji pojmovi (1990, 753-754).
25	David A. Lambert u svom delu o pokajanju primečuje sledeče: »We found that the defining element of theshuva and, by extension, the performance of commandments as a whole is an interior truth as given voice in the expression teshuva sheleima, literally 'complete repentance', indicating sincerity, fullness of intent. It is such intent that is the final arbiter of communal and religious status« (2016, 177).
26	»Jer Gospod Bog tvoj ide usred okola tvojega da te izbavi i da ti preda neprijatelje tvoje; zato neka je oko tvoje svet, da ne vidi u tebe nikakve nečistote, da se ne bi odvratio od tebe (kki dnoorps^si ano oou).« (Pnz 23,14) Uporedi kod Proroka Jeremije 4,8: »Zato pripašite kostrijet, plačite i ridajte jer se žestoki gnjev Gospodnji nije odvratio od nas (5ioti ouk dnsorpd^n ° Su^os Kupiou u^wv).«
Unity andDialoguel5 (2020) 1:219-249
228
PORFIRIJE PERIC
preko svojih Proroka poziva Izrael da se pokaje i vrati ka Njemu (Is 31,6)27, ali isto tako c) opisuje i način odvračanja od greha i budučeg povratka Izraela Bogu i njegovoj volji i stupanja u zajednicu sa njim (Dement 1988, 135): »Jer ču im dati srce da me poznadu da sam ja Gospod, i biče mi narod i ja ču im biti Bog, jer če se obratiti (ercioTpa^oovTai) k meni svijem srcem svojim.« (Jer 24,7)
Da se ova dva ključna starozavetna pojma razlikuju, najbolje se uočava u knjizi Proroka Joila 2,12-13, gde Prorok propoveda Božji poziv na poka-janje svojim savremenicima kao i svim ljudima. Tu se vrlo jasno vidi da se pojam šub na dva mesta prevodi sa epistrefein, i uvek se odnosi na ljude, dok se reč naham prevodi sa metanoeo i pripisuje se Bogu. Zarad jasni-jeg prikazivanja, donosimo u tabeli uporedo četiri prevoda sa jevrejskog: Septuaginte na grčki, kao i prevode Dure Daničiča na srpski,28 Slovenski standardni prevod, i Duda-Fučak na hrvatski.
LXX	Duro Daničic	Slovenski standardni prevod	Duda-Fucak
xal vuv Asyei Kupios o ©sos u^mV srciorpa^nTe (šub) npos yje ¿^ oAns t% xapJias u^wv xal Sv vnoTsia xal ¿v xAau6^.w xal sv xotcstw^ xal Jiapp^are ras xapoias u^wv xal ^ ra i^aria u^mv xal Sniorpa^nre (šub) npos Kupiov tov ©eov u^wv, o'ri SAe^wv xal oixrip^wv Sari, ^.axpo6u^.os xal noAusAeos xal f/£Tavo«v (naham) Snl rats xaxiais.	Zato još govori Gospod: obratite se (¿morpa^nT2) k meni svijem srcem svojim i posteči i plačuči i tužeči. I razderite srca svoja, a ne ha-ljine svoje, i obra-tite se ka Gospodu Bogu svojemu, jer je milostiv i žalostiv, spor na gnjev i obilan milosrdem i kaje se (^.STavoSv) oda zla.	Tudi zdaj, govori GOSPOD, se obrnite k meni z vsem svojim srcem, s postom, z jokom in žalovanjem; pretrgajte svoja srca, ne svojih oblačil. Vrnite se h GOSPODU, svojemu Bogu, kajti milostljiv je in usmiljen, počasen v jezi in bogat v dobroti in se kesa (^.STavoSv) hudega.	Al' i sada - riječ je Jahvina - vra-tite se k meni svim srcem svojim posteč, plačuč i kukajuč. Razderite srca, a ne halje svoje! Vratite se (¿TCioTpa^nT£) Jahvi, Bogu svome, jer on je nježnost sama i milosrde, spor na ljutnju, a bogat dobrotom, on se nad zlom ra-žali (^.sTavoSv).
27	»Vratite se (smarpa^nTs) k njemu, od kojega se sasvijem odvrgoste, sinovi Izrailjevi«. Takode, kod Proroka Jezekilja 18,32: »Jer mi nije mila smrt onoga koji mre, govori Gospod Gospod; obratite se (smarpa^nTs), dakle, i budite živi!« Ovi tekstovi prema mišljenju Graupnera »emphasizes the personal responsibility of each individual and offers the opportunity for return and for new life« (Graupner im Fabry 2004, 496; Rebic 1996, 208-210).
28	Više o Daničicevom prevodu vidi Kuzmic (1983).
(j^T) Edinost in dialog 75 (2020) 1: 219-249
POJAM ^ETßVOlß U STAROM I NOVOM ZAVETU
229
Na osnovu uporedivanja ova četiri prevoda možemo jasno uočiti da se svi prevodioci vrlo precizno pridržavaju izvornog smisla jevrejskih pojmova šub i naham.
3 Msxdvoia u Novom Zavetu
Novi Zavet je preuzeo sve ideje o grehu i pokajanju iz Starog Zaveta. U Novom Zavetu greh se definiše kao odbijanje čoveka da poveruje u Hrista i da prihvati njegovo Evandelje. Sveti Jovan Krstitelj kao i sam Gospod Isus Hristos pozivaju na pokajanje pretpostavljajuci grešnost čovekovu. Ljudi su grešni i zato su pozvani na pokajanje. Upravo zato u Novom Zavetu, a naročito u svetim Evandeljima, pronalazimo mnoštvo primera koji govore o metanoi i neophodnosti promene načina življenja u životu svakog Hristovog učenika i sledbenika (Witherup 1994). Ono što prvo uočava onaj koji se bavi temom pokajanja, jeste da u Svetom Pismu Novog Zaveta, pronalazimo dva veoma važna i slična pojma: metanoein (^stavoeiv) i metamelomai (^eTa^iko^ai) (Michel 1995, 626). Glagol ^eTavoi« i njegov nominalni ekvivalent imenica [¿eravoia koriste se pedeset i sedam puta (57) i gotovo uvek označavaju: »promeniti svoje mišljenje« ili »preu-mljenje« (Bauer 1957, 513), dok se glagol ¡¿eTa^iko^ai i imenica ¡¿eTa^ikeia pojavljuju samo šest puta: tri puta u Matejevom Evandelju (Mt 21,29; 21,32 i 27,3),29 dva puta u Drugoj Korincanima (7,8) i u poslanici Jevrejima (7,21; Ps 109,4), i obično se prevodi sa »raskajati se«, »promeniti mišljenje«, »žaliti za nečim«.30
29	Evandelist Matej na dva načina koristi ovoj pojam. S jedne strane, u priči o dva sina (Mt 21,29-32) evandelist nas izveštava da se drugi sin, koji je prvobitno rekao »ne« Očevoj volji, ipak pokajao i izvr-šio ono što mu je bilo naloženo. Evandelist Matej ovde za pokajanje koristi glagol metamelomai, na osnovu čega zaključujemo da se i taj glagol može odnositi na »delatno pokajanje«, to jest na istinsko pokajanje. Sa druge strane, Evandelist Matej opisujuči sam čin Judinog kajanja posle izdajstva Isusa Hrista (Mt 27,3), upotrebljava isti pojam metamelomai Medutim, Judino ^stk^s^o^ki iako se u nekim prevodima prevodi sa »pokaja se«, vidimo zapravo da to nije pravo i istinsko pokajanje i promena načina razmišljanja i života, nego predstavlja predomišljanje kao upadanje u brigu, to jest očajanje i gubitak vere u Boga. Juda se nije istinski preumio i zato je pao u očaj i u bezizlaznom stanju digao ruku na sebe.
30	I pored činjenice da se ova reč nalazi u veoma bliskoj vezi sa pojmom metanoia i da se ponekad prevodi takode sa rečju pokajanje, ipak postoji razlika medu njima, tako da ponekad, po svom smislu i kontekstualnom značenju i tumačenju, pvi pojmovi mogu biti dijametralno suprotni i različiti. Za razliku od imenice metanoia koja predstavlja pravo i istinsko pokajanje - preumljenje, kao per-manentnu kategoriju i kao drugačije opšte usmerenje uma, to jest celokupno nov način mišljenja i življenja, metamelomai znači »doživeti kajanje«, to jest predstavlja neku vrstu žaljenja i kajanja za nešto konkretno uradeno i zato se najčešče prevodi sa predomisliti se ili »raskajati se«. (Michel 1995, 626) Trench u svom delu Synonyms in New Testament navodi sledeči podatak: »It is often stated by
230
PORFIRIJE PERIC
Imenica metanoia se koristi 24 puta, dok se glagol metanoeo pojavljuje 33 puta, i oni po pravilu označavaju ne samo pokajanje nego i preumljenje, to jest promenu načina mišljenja i razmišljanja i kao potpunu i korenitu ontološku čovekovu promenu, kao preobracenje, i povratak iz robovanja grehu u slobodu Božju (KapaBHgony^oc 2007, 28). Ono što je interesantno jeste da se ovaj pojam ne pojavljuje uopšte u spisima svetog Jovana evande-liste, osim u Otkrivenju, u kojem se glagol ^ravosw pojavljuje deset puta (2,5.16.21.22; 3,3.19; 9,20.21; 16,9.11).31
3.1 Msrdvoia u Sinoptičkoj tradiciji
U Sinoptičkim Evandeljima Isusovo javno delovanje započinje njegovim krštenjem na reci Jordanu od strane Jovana Krstitelja i cilj Isusovog pro-povedanja jeste pokajanje. U svojim propovedima Isus Hristos je pozivao narod na integralnu, odnosno celovitu metanoiu. Upravo zato, sva trojica sinoptičara nas izveštavaju da su Isusove prve reči u njegovom javnom nastupu bile »^.eTavoeiTe« - pokajte se. Pojam ^sTavoia se koristi, s jedne strane, u kontekstu propovedi i poziva Jovana Krstitelja za krštenje za opra-štanje grehova (Ratzinger 2013, 32), dok ce, sa druge strane, zahtev za me-tanoiom biti jedan od osnovnih zahteva u Hristovoj propovedi sa bitnom razlikom u odnosu na Jovanovu propoved, a to je autoritativnije naglaša-vanje neophodnosti pokajanja - metanoie, ne više zbog blizine Božjeg Carstva, nego zato što je ono vec, hic et nunc, prisutno u Hristovoj ličnosti i njegovom delovanju (Mt 12,28; Lk 17,21).32 Prema R. Brownu, premda je Jovan Krstitelj insistirao na tome da ljudi prime krštenje pokajanja, Isus Hristos to nije tražio. U prva tri evandelja nigde ne nalazimo da je on nekoga krstio (2008, 279).
theologians of the Reformation period that ^sravoia and ^sra^sXsia, with their several verbs, ^sravosTv and ^sTa^sXs<70ai, are so far distinct, that where it is intended to express the mere desire that the done might be undone, accompanied with regrets or even with remorse, but with no effective change of heart, there the latter words are employed; but where a true change of heart toward God, there the former.« (1880, 255)
31	O temi pokajanja u Jovanovim spisima vidi: Croteau (2013, 97-123).
32	»Ako je Ivan Krstitelj s obzirom na prijeteci sud pozivao na obracenje, Isus je kao glasnik radosti naviještao blizinu Božje vladavine i Božju bezuvetnu volju za oproštenjem, vladavinu Božje dobrote i milosrda.« (Ratzinger 2011, 119)
OD
(j^T) Edinost in dialog 75 (2020) 1: 219-249
pojam ^eravoia u starom i novom zavetu
231
U tom smislu, poziv poslednjeg proroka na pragu Novog Zaveta, svetog Jovana Krstitelja, na pokajanje radi otpuštenja grehova (Mt 3,6),33 kao i Hristov poziv »pokajte se jer se približilo Carstvo nebesko« (Mt 4,17), predstavljaju kvintesenciju hriščanske propovedi i poziv na nadilaženje do-tadašnje grešne egzistencije i početak novog promenjenog života u Hristu (Ratzinger 2013, 33; Merklein 1987, 109-126).
3.2 Msrdvoia u Evandelju po Mateju
U Evandelju po Mateju pojam y.eTavoia./y.eTa.voeXv se pojavljuje 7 puta (3,2.8.11; 4,17; 9,13; 11,20; 12,41). Na četiri mesta ovaj pojam je vezan za Jovanov i Isusov poziv na pokajanje i krštenje, dok se druga tri odnose na Isusov poziv grešnicima na pokajanje (9,13) i govori o jevrejskom ne-verovanju i nepokajanju (11,20; 12,41). Evandelist Matej najsažetije donosi i izlaže vatreni poziv Jovana Krstitelja na novi način razmišljanja i delovanja i razlog zbog čega se treba pokajati: »Pokajte se (^stotostts) jer se približilo Carstvo nebesko!« (3, 2) Njegova, dakle, prva izgovorena reč bila je za-povest: »pokajte se«. Zahtev za pokajanjem temeljio se na činjenici da se približilo Carstvo nebesko koje je Isus Hristos kao Mesija došao da obznani i ostvari. Taj Jovanovski poziv na pokajanje kao preumljenje jeste pravi poziv na pokajanje.
Značajan odeljak za razumevanje pojma metanoia u Matejevom Evandelju jeste 3,7-9. Tu se jasno vidi da sveti Jovan Krstitelj u svojoj propovedi razlikuje samo pokajanje od plodova dostojnih pokajanja (3,8), iz razloga što je pokajanje unutrašnja promena uma, dok se plodovi pokajanja ogledaju u spoljašnjoj primeni tog preumljenja - ne samo na rečima nego i na delima, to jest na kvalitativno drugačijem životnom stilu i ponašanju u odnosu na prethodni način življenja. Pre nego što im dopusti da se krste Jovan Krstitelj poziva fariseje i sadukeje da pokažu konkretne dokaze pokajanja, to jest da donesu plod dostojan pokajanja (3,8).34 Jovanovo krštenje je,
33	»Na pragu NZ proročka pouka obračenja javlja se u svoj svojoj čistoči u propovijedanju Ivana Krstitelja, posljednjega proroka. Njegova je poruka zgusnuta u jednoj rečenici: 'obratite se, jer je blizu Kraljevstvo nebesko'. Dolazak kraljevstva otvara perspektivu nade; ali Ivan nadasve naglašava da prije mora doči Sud.« (Giblet in Grelot 1993, 890)
34	Arthur W. Pink u svom delu o pokajanju navodi šest stavki pod kojim se podrazumevaju pravi plodovi pokajanja: a) mržnja prema grehu, b) duboka tuga zbog greha, c) ispovedanje greha, d) odvračanje od greha, e) povratak ka Bogu i f) permanentnost u izvršavanju svih pet prethodnih
Unity andDialoguel5 (2020) 1:219-249
232
PORFIRIJE PERIC
dakle, bilo neraskidivo povezano sa pozivom na pokajanje i sa donoše-njem plodova dostojnih pokajanja.
Odmah posle pripovesti o Isusovom krštenju, a pre njegovog odlaska u pustinji, Matej nam donosi kratak izveštaj o početku Isusovog javnog delovanja. On nas izveštava da Hristos započinje svoju javnu službu identičnim rečima kao i Jovan Krstitelj i da upravo te reči čine osnovni sadržaj Hristove propovedi i da se u njima sažima u celosti njegova poruka: »Pokajte se (yjsTavosiTs) jer se približi Carstvo nebesko!« (4,17) (Ratzinger 2013, 79). Hristov i Jovanov poziv na pokajanje - metanoiu jeste poziv u Carstvo Božje, i poziv u radost: »Udi u radost gospodara svoga!« (Mt 25,21) Veznik »jer« (yap) pokazuje neophodnost pokajanja - treba da se pokajete, to jest, ne postoji mogučnost da to izbegnete. Carstvo Božje dolazi, blizu je, ne pre-ostaje nam ništa drugo nego da se pokajemo.
U devetoj glavi Matejevog Evandelja nailazimo, kao i kod Evandeliste Luke (Lk 5,31-32), Hristove reči da »nije došao da zove pravednike, nego grešnike na pokajanje« (aKka apapTuXoug sig psTavoiav) (9,13). Sa druge strane, u 12oj glavi Matejevog evandelja pronalazimo vrlo važnu recepciju knjige Proroka Jone od strane Isusa Hrista. U tom izveštaju navodi se da su se Ninevljani »pokajali« na propoved proroka Jone: »Ninevljani če ustati na Sud sa rodom ovim, i osudiče ga; jer se pokajaše (psTsvonoav) Joninim propovedanjem, a gle, ovdje je veči od Jone!« (oti psTsvS^cav sig to xrfpvypa'lava, xai iSov, nlsiov 'lava SSs) (Mt 12,41) Kao što možemo videti, Isus Hristos je u ovom citatu upotrebio pojam psTavoea, kako bi opisao njihov čin, iako u knjizi Proroka Jone vidimo da su Ninevljani »poverovali (evsniaTsvaav) u Boga« (Jon 3,5). Za razliku od Ninevljana koji su se pokajali zbog Jonine propovedi, fariseji i sadukeji to ne čine, iako im veči od Jone sada propoveda. Dakle, ono što Isus Hristos naziva pokajanjem »psTavoia«, knjiga Jonina opisuje rečima »poverovaše« i »obratiše se«. Iz ovoga možemo izvuči zaključak da je Isus Hristos pod pojmom psTavoeu podrazumevao i više od promene uma, i da taj pojam uključuje i okretanje i verovanje (Croteau 2013, 101-102).
stavki. Neophodnost postojanosti on objašnjava činjenicom da pokajanje nikad nije savršeno, več je to svakodnevni čin u toku našeg životnog veka (1967, 28-29). Dražen Perič takode naglašava da je pokajanje neophodno kao jedno permanentno stanje, neprestano prisutno i ponavljajuče u životu svakog čoveka Crkve Hristove (2018, 63).
(j^T) Edinost in dialog 75 (2020) 1: 219-249
pojam ^eravoia u starom i novom zavetu
233
3.3 Msrdvoia u Evandelju po Marku
U Evandelju po Marku pronalazimo samo na tri mesta pojmove ^.stotosTv i ^sTavoia (Mk 1,4; 1,15; 6,12). Za razliku od Mateja i Luke, koji narativno tematiziju pokajanje kao konstitutivni element priče o Isusu Hristu, Evandelist Marko to ne čini. Kod njega je tema pokajanja koju propoveda Joavn Krstitelj usko povezana sa pitanjem krštenja za oproštenje grehova. Upravo stoga, Marko na samom početku svog Evandelja smešta temu pokajanja u kontekst Jovanove propovedi i krštavanja kao početak i kamen graničnik Hristovog delovanja. Jovan u pustinji vrši dvojako delo: s jedne strane krštava narod, a s druge, propoveda pokajanje. Način na koji to čini Evandelist Marko, nema samo istorijski značaj, nego prvenstveno i iznad svega teološki. Jovan se prikazuje kao Prorok koji najavljuje glavnu ličnost evandelske pripovesti i kao neko ko pripravlja put iščekivanom Mesiji, ali istovremeno priprema ljude za njegov doček.35 U nekoliko uvodnih stihova saznajemo i svrhu, ali i način Jovanovog poziva na pokajanje: »pojavi se Jovan u pustinji propovedajuči krštenje pokajanja za oproštenje grehova.« (sysvsTo 'Iwavvn? ^anriZuv sv t^ ep^w xal %npuaawv Panna^a ^STavoia? si? a<£saiv a^.apTiwv; Mk 1,4)36
U Markovom Evandelju pronalazimo povezanost i meduzavisnost »verovanja« i »pokajanja«. Evandelist Marko na sledeči način, sažeto i kratko, iznosi suštinu Hristove prvobitne propovedi, odmah posle krštenja na reci Jordanu: »Ispunilo se vrijeme i približilo se Carstvo Božje; pokajte se (^.sTavosiTs) i vjerujte u jevandelje!« (Mk 1,15; Dap 20,21)37 Ova propoved, koju Marko na kraju prethodnog stiha opisuje kao radosnu vest (suayysAiov) o Carstvu Božjem, sastoji se iz najave da je stigao odlučujuči trenutak, da se
35	Smisao i značenje ovog Jovanovog poziva treba sagledavati u kontekstu nastupajuče mesijanske epohe. Naime, starozavetni Proroci često u svojim tekstovima govore o neophodnosti očiščenja naroda uoči Mesijinog dolaska (Is 44,3; Jez 36,25; Zah 12,1; Joil 2,28), te se Jovanovo krštenje smatra pripremom ljudi kako bi očiščeni dočekali Mesiju. U judaizmu novozavetne epohe bilo je raspro-stranjeno verovanje u iščekivanje jednog Proroka koji če prethoditi Mesijinom dolasku. Taj prorok u svesti rane Crkve jeste upravo Jovan i njegovo pojavljivanje i delovanje je imalo poseban teološki smisao, jer je ukazivalo na početak mesijanskih vremena. (KapaBngony^oc 2007, 22.27)
36	Prema zapažanju Pape Benedikta XVI, »Ivanovu krštenju pripada i ispovijedanje - priznavanje gri-jeha. Židovstvo je onoga vremena poznavalo više formalno i opčenito ispovijedanje grijeha, ali i posve osobnu ispovijed, u kojoj su se navodili pojedini grješni čini. Radi se doista o prevladavanju dotadašnje grješne egzistencije, o početku novoga, promijenjena života.« (Ratzinger 2013, 33)
37	»Kai ^.sywv oti nsn^pwrai o Kaipos Kai ijyyiKsv ^ Paci^.sia Tou ©sou ^stkvostts Kai morsusTS sv tw suayys^.iw«. Robert Wilkin smatra da se veznik Kai može prevesti umesto »i« sa »to jest«. Tako bi prevod po njemu glasio: »pokajte se, to jest, verujte u evandelje.« (1990, 22)
Unity andDialoguel5 (2020) 1:219-249
234
PORFIRIJE PERIC
ispunilo vreme (%atpo?) i da je došlo Carstvo Božje. Odmah posle toga sledi zahtev za pokajanjem i verovanjem u evandelje. Ovaj dvostruki imperativ za pokajanjem i verovanjem u Sinoptičkim evandeljima označava osnovu za učeništvo. (Matjaž 2017, 52) I glagoli i njihovi imenski oblici koje ovde susrečemo, veoma su frekventni u Novom Zavetu i uvek se tiču učeništva i sledovanja za Isusom. Hristov poziv da učenici veruju u evandelje, znači »ne samo intelektualno prihvatanje da je 'blaga vest' istinita, nego i odziv kroz prihvatanje i predanost« (France 2002, 94; Croteau 2013, 7-123).
Ovaj narativ je paradigmatičan za čitavo Evandelje. Svaki put kada Evandelisti opisuju Hristovo poučavanje ili propovedanje, željeni odgovor je vera i pokajanje; svaki put kad se raspravlja o Tajni Carstva, treba ga posmatrati očima pokajanja i vere (Marshall 1989, 38-39). Na primer, kad su dvanaestorica poslani da propovedaju (6,7-13), njihova služba je naznačena rečima: »i otišavši propovijedahu da se pokaju.« (Kal s|sA66vts? sx^puaaov iva ^sTavowa-iv; Mk 6,12) Njihova, dakle, suštinska poruka svima bila je da se pokaju, te i pored činjenice da se vera eksplicitno ne spominje, ona je implicitno uključena u ovaj narativ.
Prema tome, buduči da je Carstvo Božje postalo realnost več u sadašnjosti, pokajanje treba da bude čovekov neposredan odgovor na ovu projavu. Pokajanje na taj način nije preduslov za dolazak Carstva Božjeg, nego neposredni neodloživi poziv koji proističe iz činjenice da je ono došlo. Pokajanje i vera u radosnu projavu izbavljenja predstavljaju središnje elemente propovedi, ne samo Hristove, nego i kerygme ranohriščanske Crkve.
3.4 Msrdvoia u Evandelju po Luki
Sveti evandelist Luka koristi učestalije pojam ^.sTavoia/^sTavosiv u svom Evandelju i Delima apostolskim, nego bilo koji drugi novozavetni pisac, te samim tim kod njega taj pojam zadobija nešto drugačije značenje nego kod Marka i Mateja. U njegovom dvotomnom delu ovaj pojam se po-javljuje čak 25 puta: 14 puta u Evandelju, a u Delima Apostolskim 11 puta. Evandelist Luka na samom početku svog izveštaja o Jovanovom delovanju donosi specifičan govor o krštenju pokajanja za oproštenje grijehova, »Panna^a ^sTavoia? a<£saiv a^.apTiwv« (3,3), i ovo je deo uvoda ne samo u Krstiteljevo delovanje, nego i celo Evandelje. Dario Tokič ispravno zaključuje da je »Jovanovo djelovanje u istom rijetku sažeto ocrtano kroz
(j^T) Edinost in dialog 75 (2020) 1: 219-249
POJAM ^ETßVOlß U STAROM I NOVOM ZAVETU
235
tri pojma: propovijedanje, obraceničko krštenje, i s tim u vezi otpuštenje grijeha« (2006, 77). U poredenju sa ostalim sinopticima, Luka prikazuje propovedanje (xnpuoow) kao nosivi element Jovanovog delovanja, sa ciljem da poveže Jovana i Isusa, jer je za Luku važnija Jovanova delatnost od njegove osobe (78).
Opisujuci kako je prorok Jovan pozivao na pokajanje i naglašavao: »rodite, dakle, plodove dostojne pokajanja« (Lk 3,8), evandelist Luka nam donosi i konkretne odgovore proroka na pitanje mnoštva koje je bilo prisutno: »Šta nam je dakle činiti?« (Lk 3,10) Odgovor Proroka glasi: »Koji ima dvije haljine, neka dade onome koji nema. I koji ima hrane, neka čini isto tako.« (3,11) Prorok je u pogledu konkretnog vida pokajanja bio veoma jasan i u svojim savetima carinicima (3,13) i vojnicima (3,14). Medutim, kao što smo vec rekli, Jovan Krstitelj je svakako razlikovao samo pokajanje, od plodova dostojnih pokajanja, a ti plodovi su radikalno drugačije ponašanje i promena unutarašnjeg uma (Gnilka 1999, 177; Müller 1996, 44).
Reči o pokajanju u Lukinom Evandelju nedvosmisleno nam pokazu-ju da Isus Hristos u svom učenju poziva ljude na pokajanje, ali im ga ne namece, nego je ono slobodni izbor svakog čoveka.38 Sa druge strane, Hristova propoved se ne ograničava na zdrave i pravedne, nego na bolesne i grešnike: »Ne trebaju zdravi ljekara, nego bolesni. Nisam došao da pozovem pravednike nego grješnike na pokajanje.« (oüx sA^AuSa xaAsaat Jtxatou?, äAAa a^apTwAous ^ravoiav; Lk 5,31-32) Hristos je došao da bi ponudio svim ljudima spasenje, a ne samo pravednicima jer, »Sin Čovječiji dode da potraži i spase izgubljeno« (Lk 19,10) (Müller 1996, 56). Prema tome, dobrovoljno pristupanje Hristu jeste deo našeg pokajnog procesa i odnosa sa Bogom, jer naše pokajanje jeste zapravo naš povratak ka Bogu.
Interesantno je primetiti da u Evandelju po Luki na više mesta pronalazi-mo da je Hristos opominjao svoje savremenike i ukazivao im na potrebu za pokajanjem, navodeci pritom njima svakako dobro poznate primere iz Starog Zaveta. U desetoj glavi Isus Hristos uporeduje drevne neznabo-žačke gradove Tir i Sidon sa gradovima u kojima je on propovedao i čuda činio, pa ipak se nisu pokajali. »Teško tebi, Horazine! Teško tebi, Vitsaido!
38 O važnosti slobodne volje i njenoj neophodnosti vidi: Zečevic (1999, 51-67).
236
PORFIRIJE PERIC
Jer da su u Tiru i Sidonu bila čudesa što su bila u vama, davno bi se, sje-deci u kostrijeti i pepelu, pokajali (^.sTsvonaav).« (10,13) Na isti način u 13 glavi Isus govori o neophodnosti pokajanja koja nas izbavlja od propasti. »Mislite li da su ti Galilejci bili griješniji od sviju Galilejaca kad su tako postradali? Nisu, kažem vam, nego ako se ne pokajete (lav p) pTavo^Ts), svi cete tako izginuti!« (Lk 13,2-3)
U Lukinom Evandelju veoma je često čin pokajanja povezan sa radošcu. U 15. glavi pronalazimo tri nezavisne priče, koje su tematski i literarno povezane, i čija je tema pokajanje, odnosno radost zbog svakog pokajanog grešnika. Sve tri su literarno povezane tako što su ispričane jedna za dru-gom, dok su tematski povezane na taj način što sve tri govore o nečem izgubljenom (ovca, drahma, izgubljeni sin), i potom pronadenom što iza-ziva veliku radost. Na taj način, sve tri parabole kreiraju jednu ravan koja zahteva od slušaoca da kontinualno sluša (^paryTHHOBHh 2015, 59; Pagnfi 2019, 92-93). Tako, s jedne strane, u priči o izgubljenoj ovci (15,4-7) Isus kaže: »Kažem vam da ce tako biti veca radost na nebu zbog jednoga gri-ješnika koji se kaje (pTavoouvTi), negoli za devedeset i devet pravednika koji nemaju potrebe za pokajanjem (^sTavoias)« (15,7), dok sa druge strane u priči o izgubljenoj drahmi (15,8-10) Hristos izgovara: »Tako, kažem vam, biva radost pred andelima Božjim zbog jednoga griješnika koji se kaje (^.sTavoouvTi).« (Lk 15,10) Osnovna poruka ove dve priče jeste ohrabrivanje grešnika u njihovom približavanju Isusu, i da ce biti velika radost ukoli-ko budu »pronadeni«, to jest ukoliko se pokaju (ffpa^ymuHoeuh 2015, 60). Odmah u nastavku evandelist Luka nam donosi jednu od najlepših, naj-poznatijih i najdužih Isusovih priča o pokajanju, priču o izgubljenom sinu (15,11-32), čiji lik se nalazi u središtu teksta, ili priča o milostivom Ocu kako su predlagali Joachim Jeremias i drugi, jer je lik oca zapravo stvarno središte teksta.39 Na kraju, dakle, Isus Hristos zahteva od svojih slušalaca da ovu poslednju priču sagledaju u svetlu one dve prethodne.
I u priči o siromašnom Lazaru i bogatašu, pronalazimo ponovo reč metanola: »A on reče: Ne, oče Avraame, nego ako im dode neko iz mrtvih, pokajace se (^.sTavo^aouaiv).« (16, 30) Kao i u prethodnoj priči o dvojici
39 Papa Benedikt XVI smatra da bi ovu priču najprikladnije bilo nazvati parabolom o dvojici brace (Ratzinger 2013, 213). Muller smatra da bi se ova priča trebala zvati »parabolom o blagom ocu« jer je njegovo praštanje i prihvatanje mladeg sina izloženo kritici starijeg brata (1996, 135).
(j^T) Edinost in dialog 75 (2020) 1: 219-249
POJAM ^ETßVOlß U STAROM I NOVOM ZAVETU
237
sinova, i ovde pred nama stoje dva medusobno suprotstavljena lika: bogataš, koji uživa u svom udobnom životu, i siromah, koji ne može da se domogne ni mrvica.40 Evandelist nas u nastavku izveštava da posle smrti bogataš iz Ada moli Avraama da pošalje Lazara njegovom domu, kako bi se pokajali i poverovali. »Abrahamov je odgovor, kao i Isusov, na traženje znaka njegovih suvremenika izvan prispodobe, posve jasan: tko ne vjeruje riječima Pisma, taj ne če vjerovati ni nekomu koji bi došao iz onostranosti.« (Ratzinger 2013, 227) Odgovor na insistiranje bogataša za traženjem znaka kako bi se neko pokajao, evandelist Luka donosi na drugom mestu kroz Hristove reči: »Naraštaj je ovaj zao naraštaj; ište znak, i neče mu se dati znak osim znaka Jone proroka. Jer kao što Jona bi znak Ninevljanima, tako če i Sin Čovječji biti znak naraštaju ovome.« (11,29-30) Zbog toga, odmah u nastavku priče on zaključuje: »Ako ne slušaju Mojseja i proroke, ako neko i iz mrtvih vaskrsne, neče se uvjeriti.« (16,31)
Još jedna važna odlika Lukinog Evandelja jeste i poziv na opraštanje onome koji se pokaje. Uslov za oproštenje je pokajanje. Evandelist nam opisuje karakterističnu situaciju kada učenici pitaju »A ako ti sagriješi brat tvoj, prekori ga; pa ako se pokaje (^sTavo^arj) oprosti mu. I ako ti sedam puta na dan sagriješi, i sedam puta obrati se tebi (irciarps^) i reče: kajem se (^.sTavow), oprosti mu.« (Lk 17,3-4) Neophodno je dakle bratu opraštati i spremnost na opraštanje ne sme imati granica, kako bi pokajanje bilo moguče (Müller 1996, 139). Prema Conzelmannu oproštenje i obrače-nje u Lukinom evandelju su neraskidivo povezani, ali nisu poistovečeni. Pokajanje po njemu označava promenu stava i načina života, dok oprašta-njem pri krštenju započinje novi, hriščanski život u Duhu Svetom (1960, 156).41
Na samom kraju Lukinog Evandelja, u poslednjoj glavi, pri opisivanju Hristovog uzlaska na nebo, evandelist Luka nam donosi Isusove reči: »i da
40	Prema mišljenju pape Benedikta XVI »Oci su, dijelom, i ovu prispodobu uvrstili u shemu dvojice brače i primjenivali je na odnos Izraela (bogataš) i Crkve (siromašni Lazar), previdjevši time posve drukčiju tipologiju o kojoj se ovdje radi. Dok tekstovi o dvojici brače ostaju otvoreni, završavajuči kao pitanje i poziv, ovdje je opisan neopoziv svršetak i jednoga i drugoga.« (Ratzinger 2013, 223)
41	Na sličan način i I. H. Marshall govori o pokajanju u Lukinom evandelju i Delima apostolskim i naglašava jevrejsku pozadinu koju je hriščanska teologija preuzela tako da je značenje obračenja stavila u drugi plan na račun isticanja Božijeg iskupiteljskog dela u Isusu Hristu (1970). Više o temi opraštanja u Evandelju po Luki vidi sjajnu studiju Tokič (2006).
238
PORFIRIJE PERIC
se u njegovo ime propovijeda pokajanje (^Tavoiav) i oproštenje grijehova po svim narodima, počevši od Jerusalima« (Lk 24,47). Videcemo da evande-list Luka u istom duhu započinje svoje drugo delo, Dela apostolska (1,8).42
3.5 Msrdvoia u Delima apostolskim
Kao što smo rekli u Delima apostolskim glagol ¡¿stavoeiv i imenica [¿eravoia se pojavljuju 11 puta. Pet puta se pojavljuju u kontekstu Petrove misionar-ske propovedi, a drugih pet u opisivanju Pavlove misionarske delatnosti.43 Važno je odmah na početku naglasiti, da u proučavanju pojma ^ravoia u Delima apostolskim, treba krenuti od teološke perspektive Lukinog Evandelja koja se u Delima apostolskim samo nastavlja. Kako ispravno zapaža Hans Conzelmann, kao što je evandelist Luka »deeshatologizovao« pojam Carstva Božjega tako što je govorio o prisutnosti Carstva u sadašnjo-sti kroz Crkvu, tako je modifikovao i sadržaj hrišcanske životne metanoje, tako što ju je učinio jednokratnom, neponovljivom, moralizirao ju je i »deeshatologizovao« (Conzelmann 1960; Zovkic 1974, 508).
Interesantno je primetiti da od 11 mesta gde se spominju glagol metanoeo i imenica metanoia, samo četiri puta se nalazi na mestima koja su zajednič-ka Sinoptičkoj tradiciji. R. Michiels analizirajuci sva mesta treceg evandelja i Dela apostolskih gde se spominju obracenje i pokajanje, zaključuje da metanoia kod Luke nije u kontekstu poziva u eshatološko Carstvo Božje, nego u kontekstu ulaska u Crkvu. U duhu ovoga shvatanja istorije spasenja, Luka uči da je apostolskim propovedanjem metanoia ponudena svima, te da je obecano spasenj ostvareno i ispunjeno u Crkvi. Metanoia je za Luku trajna moralna dispozicija za hrišcanski život. Ona je oznaka za vreme Crkve u istoriji spasenja. (Zovkic 1974, 508)
Prva propoved jednog Hristovog sledbenika, a to beše govor apostola Petra na dan Pedesetnice,44 kada je Sveti Duh sišao na Apostole i kada se blago-dacu Duha Svetog rodila prva hrišcanska zajednica - Crkva, Petar svedoči da je Bog vaskrsao raspetog Isusa iz mrtvih, i da ga je učinio Gospodom
42	O ulozi Duha Svetoga u Delima Apostolskim vidi: Budiselic (2014, 87-97).
43	O Pavlovom portretu i teologiji u Delima Apostolskim vidi sjajnu studiju Moessner (1988, 96-104).
44	O govorima u Delima Apostolskim vidi: Kleisch (1993, 40-42).
(j^T) Edinost in dialog 75 (2020) 1: 219-249
POJAM ^ETßVOlß U STAROM I NOVOM ZAVETU
239
i Hristom (Dap 2,24.36). Taj Petrov govor, prema mišljenju R. Browna, autor Dela apostolskih čini temeljnim predstavljanjem Evandelja (Brown 2008, 278). Onima koji su tog dana došli u Jerusalim i poverovali u hristološki sadržaj propovedi, pitaju ga šta da čine? Apostol Petar im govori o posebnim zahtevima i obecanju: »Pokajte se (^sTavo^oaTs) i da se svaki od vas krsti u ime Isusa Hrista za oproštenje grijehova; i primicete dar Svetoga Duha.« (Dap 2,38) Iz ovog citata možemo uočiti tri zahteva: Prvi zahtev je da se »pokaju«, čime se ukazuje na kontinuitet izmedu početka Hristovog javnog delovanja (Jovan Krstitelj propoveda »krštenje pokajanja«: Lk 3,3) i početka Crkve, kontinuitet izmedu prvog zahteva propovedanja Carstva Božijeg i prvog zahteva apostolskog propovedanja. Drugi zahtev jeste da se krste kako bi im Bog oprostio grehe, dok je treci da se krste u ime (sni) Isusa Hrista (Brown 2008, 279-280). Posle izrečenih zahteva onima koji su poverovali u Isusa Hrista, Petar daje obecanje: »primicete dar Duha Svetoga«. Petrov poziv na »pokajanje« bio je, dakle, usko povezan sa krštenjem. Prema Mati Zovkicu, »u ovom govoru vidimo shemu prvog kršcanskog obracenja: kajanje za grijehe, vjera da je Isus uskrsnuo te da je Gospodin, krštenje za oprost grijeha. Pogani se trebaju kajati za grijehe krivoboštva te obratiti se Bogu objave, kako se to vidi iz Pavlova govora u Ateni (17,2331). Židovi se trebaju kajati zato što su Isusa izručili na smrt.« (1974, 508)
U stihu 3, 19 još se izričitije pojavljuje zahtev za pokajanjem ili prome-nom mišljenja (metanoein). Jevreji iz Jerusalima odrekli su se Isusa sluge Božijega zbog neznanja (3,17) i zato im je ponudena mogucnost da se promene. U vreme apostolskog propovedanja, medutim neznanje ne može više biti izgovor: ako žele da prihvate Isusa kao Mesiju poslanog sa neba (3,19-21), neophodno je da promene način razmišljanja, to jest srce (Brown, 2008, 284). Odnos izmedu pokajanja i verovanja koji prona-lazimo u Lukinom Evandelju, kako zapaža David Croteau, nastavlja da se razvija i u Delima apostolskim (Croteau 2013, 101-102). Na primer, dok se u 3, 19 kaže »pokajte se, dakle i obratite se (irciaTps^w), da se očistite od grijehova svojih«,45 u 11, 21 se kaže: »i velik broj ih povjerova i obrati se (¿TCiarps<£w) Gospodu«. Iz ovoga se može zaključiti da su, s jedne strane,
45 Darrell L. Bock, u svom komentaru na Dela Apostolska zaključuje: »while repentance in Acts 3:19 'stresses the need for a change in direction', turning also makes this point and highlights the process of ending up in line with God.« (2007, 175)
Unity and Dialoguéis (2020) 1:219-249 (j^)
240
PORFIRIJE PERIC
pokajanje i obračenje povezani (3,19),46 a s druge strane, verovanje i obrače-nje (11,21). Ovi stihovi (posebno 3,19) u kombinaciji sa 10,43: »da če Imenom njegovim primiti oproštenje grijeha svako ko vjeruje u njega«, po-kazuju da su pokajanje (^sTavoia), verovanje (moriš) i obračenje (erciorpo^) povezani jedni s drugima i sa opraštanjem grehova. Stoga se pokajanje shvata kao »obračenje« ili »promena« u kontekstu spasenja (Croteau 2013, 102).
U petoj glavi Dela apostolskih opisuje se dogadaj u kojem apostol Petar, zajedno sa ostalim apostolima, odgovarajuči na pitanje prvosveštenika pred Sinedrionom, odgovara da se »treba više pokoravati Bogu nego lju-dima!«, pa posle toga iznosi hristološki govor u kojem naglašava da je Bog desnicom svojom vaskrsao Isusa Hrista iz mrtvih i uzvisio ga za »Načelnika i Spasitelja, da dade Izrailju pokajanje (^.sravoiav) i oproštenje grijehova« (Dap 5,30-31). U 8,22 Simon čarobnjak videvši da Apostoli poseduju bla-godat Duha Svetoga, izražava želju da novcima kupi tu moč polaganja ru-kama, na šta mu apostol Petar odgovara: »pokaj se (^.sravonoov) od te zloče tvoje i moli se Bogu eda bi ti se oprostila pomisao srca tvojega«.
U vrlo interesantnoj epizodi opisanoj u 11oj glavi Dela apostolskih u kontekstu propovedanja reči Božje medu neznabošcima, Apostol Petar obja-šnjava: »Ako im, dakle, Bog dade jednak dar kao i nama koji povjerovasmo u Gospoda Isusa Hrista, ko bijah ja da bih mogao spriječiti Boga? A kad čuše ovo začutaše, i slavljahu Boga govoreči: Zaista i neznabošcima dade Bog pokajanje (r^v ^sravoiav) za život!« (Dap 11,17-18). »Saslušavši Petrov govor i izvještaj o obračenju prvih pogana, Crkva u Jeruzalemu biva puna divljenja što je Bog i poganima dao obračenje (metanoia) koje vodi u život« (Zovkič 1974, 508). Kao rezultat ovakvog stava prve hriščanske zajednice, dešava se da mnogi neznabošci primaju hriščanstvo: »I ruka Gospodnja bijaše s njima; i veliki broj ih povjerova i obrati se Gospodu« (Dap 11, 21).
46 Za razliku od glagola metanoein (^stkvosïv), kojim se smera na čovekov unutrašnji okret - preu-mljenje, ovaj pojam obično označava povratak čoveka iz robovanja grehu u slobodu Božju, koji za posledicu ima promenu praktičnog ponašanja. Čovek da bi se uistinu vratio, to jest obratio k Bogu, neophodno je pre toga da se pokaje, to jest da promeni svoj um i da poveruje. Ovu veoma nijansiranu razliku navodi i Anthony Hoekema, koji kaže da metanoia naglašava unutrašnju promenu koja je uključena u pokajanje, dok epistrphein naglašava promenu u spoljašnjem životu koja se primenjuje i dolazi do izražaja u unutrašnjoj promeni. Epistrephein na taj način opisuje potpunu promenu u ponašanju, preokret nečijeg životnog stila i potpuni zaokret (1989, 124-126). Prilikom istraživanja biblijskih tekstova važno je uzimati u obzir ova dva aspekta, koji se, kao što vidimo, razlikuju, ali i prisno dopunjuju. Vidi: Giblet in Grelot (1993, 884).
(j^T) Edinost in dialog 75 (2020) 1: 219-249
pojam ^eravoia u starom i novom zavetu
241
Mato Zovkič zaključuje da je »u 9,35 i 11,21 glagol epistrefo upotrjebljen za cijeli proces postajanja krščaninom« (1974, 508).
U Antiohiji Pisidijskoj apostol Pavle govori o »krštenju pokajanja«. Apostol u svom govoru navodi da Bog iz Davidova »sjemena, po obečanju, podiže Bog Izrailju Spasitelja Isusa, pošto pred njegov dolazak Jovan propovi-jedaše krštenje pokajanja (^arn-iay.a ^ravoias) svemu narodu Izrailjevu« (Dap 13,23-24). Na isti način apostol Pavle i u Efesu propoveda: »Jovan je krstio krštenjem pokajanja (^am-ia^a ^sravoiag), govoreči narodu da vje-ruju u Onoga koji za njim dolazi, to jest u Hrista Isusa.« (Dap 19,4)
U propovedi na Atinskom Areopagu, Apostol Pavle obznanjuje atinskim filosofima da Bog, ne gledajuči na vremena neznanja »sad zapovijeda svima ljudima da se pokaju (^.sTavosiv)« (Dap 17, 30). James Dunn pri-mečuje da apostol Luka u Delima apostolskim (14,15-17 i 17,22-31), nije slučajno portretirao Pavlove dve »propovedi neznabošcima«, kao isključivo posvečene propovedanju Boga, a gotovo ni malo Isusa Hrista. Čineči to, Luka jednostavno izražava logiku Jevrejina koji propoveda nejevrejima. Obračenje Bogu značilo je okretanje Bogu kog su Jevreji ispovedali (Dunn 2003, 30). Mato Zovkič takode primečuje da »pisac Djela apostolskih pone-gdje izričito spominje da su slušatelji govora ili oni koji su vidjeli znakove što ih čine u ime Isusovo prihvačali vjeru u Gospodina: 9,35.42; 11,21: 13,12.48. Taj je Gospodin za obračenike sa Židovstva uvijek uskrsli Krist, a za obračenike s poganstva Bog objave ili Krist Gospodin. Za apostolsku je zajednicu obračenje pristanak uz jednu osobu, ne prvenstveno uz neki sistem apstraktnih istina. Obračenje je prihvačanje Boga živog i osobnog te Isusa koji je svojim uskrsnučem postao Gospodin.« (1974, 508)
Da je pokajanje u Delima apostolskim usko povezano sa verom vidimo i u Pavlovom govoru upučenom efeškim crkvenim starešinama. On ih uverava da je svedočio i »Judejcima i Jelinima pokajanje (^sravoiav xal rciariv) pred Bogom i vjeru u Gospoda našega Isusa Hrista« (20, 21). Pojmovi pokajanje i verovanje su u Delima apostolskim prema mišljenju M. Zovkiča »toliko slični da bi se na mnogim mjestima mogao staviti jedan izraz mjesto dru-gog« (1974, 508). On se u svom tekstu poziva na R. Michielsa »koji smatra paralelnim izraze 'obratiti se Gospodinu' i 'povjerovati u Gospodina' u Djelima apostolskim 11,12; 16, 31; 21, 21 i 26, 18« (1974, 508).
Unity andDialoguel5 (2020) 1:219-249
242
PORFIRIJE PERIC
Na sličan način razmišlja i David Corteau koji smatra da redosled reči i način opisa u 20, 20 mogu biti od velike pomoči za bolje razumevanje ove tematike, i naglašava da bi ovaj tekst mogao da bude egzegetski pro-blematičan (2013, 102). On dalje, navodi mišljenje Daniela Wallace koji zaključuje da »spasavajuča vera uključuje pokajanje [...] Luka predvida po-kajanje kao inceptični čin, čijase celina može nazvati rciaris (vera). Dakle, za Luku obračenje/konverzija nije proces iz dva koraka, več iz jednog, a to je vera - ali ne bilo kakva vera, več ona koja uključuje pokajanje.« (1996, 289) Sa druge strane, Bock definiše pokajanje kao »skretanje u smeru [...] kako bi se svesno okrenuo ka Bogu i Božjim delima kroz Isusa Hrista« (2007, 141). Konačno, apostol Pavle opisuje svoju službu kroz propoved ljudima da »se pokaju i da se obrate Bogu (^.sTavosiv xai ¿marps^siv sni tov ©sov), čineči djela dostojna pokajanja (a|ia ^.sTavoia?)« (26, 20). Ovde bi izraz ^.sTavosiv trebalo da se sagledava kao početni čin zadobijanja vere, jer on sadrži ideju pokajanja i praktikovanja dobrih dela, koja pokazuju da je pokajanje bilo iskreno, a ne samo obična tuga, žalost, sramota ili krivica. David Corteau na kraju zaključuje da: »'Pokajanje' naglašava potrebu za promenom smera, 'obračenje' označava promenu smera kao rezultat uskladenosti s Bogom, a 'vera' je rezultat pokajanja i obračenja, odnosno pouzdanja u Boga.« (Croteau 2013, 102; Richardson 1958, 33)47
4 Msxavoia u poslanicama apostola Pavla
U poslanicama apostola Pavla imenica ^.sTavoia i glagol ^.sTavostv se veoma retko susreču, te samim tim ne igraju ključnu ulogu u njegovoj teološ-koj misli (Schnabel 2015, 159-186). Oni se u Pavlovim spisima pojavljuju svega 5 puta. Imenica ^.sTavoia se pojavljuje četiri puta (Rim 2, 4; 2 Kor 7, 9, 10; 2 Tim 2, 25), dok se glagol ^.sTavostv pojavljuje samo jednom (2 Kor 12, 21) (Merklein 1990, 416). S obzirom na ovako malu upotrebu ovog pojma, u Novozavetnoj teologiji do sada ne postoji gotovo nijedan ozbi-ljan naučni rad koji se bavi ovom tematikom.48 Štaviše, specijalizovani
47	Prema mišljenju M. Zovkiča, »kajanje, koje pretpostavlja svijet grešnosti, i obračenje, koje je pristajanje uz Boga i Gospodina Isusa, jesu nerazdvojivi elementi jednog životnog procesa. Djela apostolska ih uglavnom razlikuju, ali ponegdje i poistovječuju.« (1974, 508)
48	Najrelevantnija studija o Pavlovom shvatanju pokajanja jeste studija Stephana Hagenowa (2011, 67-246). Takode konsultovati studiju koja se bavi ovom tematikom: Schnabel (2015, 159-186).
(j^T) Edinost in dialog 75 (2020) 1: 219-249
POJAM ^ETßVOlß U STAROM I NOVOM ZAVETU
243
rečnik za Apostola Pavla i njegove poslanice (The Dictionary of Paul and his Letters) uopšte ne poseduje odrednicu »pokajanje« (Hawthorne im Martin in Reid 1993). O pokajanju u poslanicama apostola Pavla pro-nalazimo samo posredne informacije u nekim Biblijskim rečnicima. Tako na primer A. Boyd Luter u prestižnom rečniku Anchor Bible Dictionary konstatuje da Pavlove poslanice veoma retko upotrebljavaju pojam pokajanje i da je taj pojam usko povezan sa verom (nioTi?) (1992, 672-674),49 dok Warren Anderson Quanbeck u svojoj odrednici »Repentance« u Interpreter's Dictionary of the Bible, konstatuje da je »pokajanje uk-ljučeno u veru« (1962, 38). Sa druge strane, Frances Tayler Gench piše: »s obzirom da je jezik pokajanja veoma važan aspekt Pavlove misionar-ske delatnosti u Delima apostolskim, čudno je da ga retko susrečemo u njegovim ličnim poslanicama. Pavlovo razumevanje novosti života pro-uzrokovano je otkrivenjem Boga u Hristu Isusu i obavijen je njegovim konceptom 'vjere', koji on saopštava drugačijim vokabularom, kao što je 'krštenje u Hristovu smrt', koncept 'nove tvari' (xav^ xTi'ais)« (2009, 763) ili koncept zajedništva (xoivwvia) (Matjaž 2019, 190). Jürgen Goetzmann u New Interprnational Dictionary of New Testament Theology piše: »či-njenica da ovu grupu reči ne pronalazimo često u Pavlovim poslanicama, a u Jovanovim uopšte (izuzev Otkrivenja), ne znači da ideja pokajanja nije uopšte prisutna, nego da se u meduvremenu razvila mnogo speci-jalizovanija terminologija. Pavle govori o veri kao 'životu u Hristu', kao o 'umiranju i vaskrsavanju čoveka kroz Isusa Hrista', i o 'novoj tvari.'« (1986, 359) Na kraju, Helmut Merklein tumačeči poslanicu Rimljanima 2,4 i drugu Korinčanima 7,9-10 i 12,21, na isti način zaključuje: »retko koristenje pojma MsTavoia u Pavlovim spisima može se objasniti činjenicom da je taj dogadaj subvencioniran pod konceptom vera - rciari?« (1990, 416-418).
S obzirom na vrlo retku upotrebu ovog pojma, postavlja se pitanje da li je apostol Pavle u svojoj misionarskoj delatnosti koristio uopšte koncept pokajanja? Odgovor je pozitivan: da, jeste! To nam najbolje pokazuje upot-reba pojma ^sTavoia u poslanici Rimljanima (2,4). U prethodnom stihu (2,3) apostol Pavle govoreči o pravednom sudu Božjem (tO xpi^.a tou ©sou) i o dobroti Božjoj koja vodi ka pokajanju, on poručuje onima koji osuduju
49 Prema Luteru, Pavle pored tih nekoliko primera (Rim 2,4; 2 Kor 7,9-10; 2 Tim 2,25), u drugoj Korinčanima 7,8-10, veoma snažno suprotstavlja i razlikuje pojmove metanoeo i metamelomai.
244
PORFIRIJE PERIC
druge: »Ili prezireš bogatstvo njegove dobrote i krotosti i dugotrpljenja, ne znajuci da te dobrota Božija na pokajanje (ei? ¡jcsTavoiav as aysi) vodi?« (Rim 2,4). Glagol ajvosiv ukazuje da je pokajanje povezano sa promenom uma. Pavle želi da ukaže da Jevreji ne smeju da vide i osuduju samo gre-hove neznabožaca, nego i svoje i da ce ih Božja dobrota dovesti u stanje da spoznaju svoj realan status grešnosti. Prestanak ignorisanja i povratak ka Bogu jeste po njemu suština pokajanja (Merklein 1990, 418). Pavle govori o pokajanju kao nužnosti u svetlu dolazeceg suda Božjeg kada ce Bog suditi svim ljudima, bez izuzetka (2,5-11). Shodno tome, pokajanje je Božji dar koji proizlazi iz njegove dobrote (2, 4) (Schnabel 2015, 159-186).
U drugoj poslanici Korincanima (7,9-10) apostol Pavle pokazuje se i kao izuzetan poznavalac ljudske duše, jer on tu vrlo jasno razgraničava dve vrste žalosti. S jedne strane, »žalost, koja je po Bogu, rada stalno spaso-nosno pokajanje« (^ yap xara ©sov Xvny [isravoiav si? aurnpiav a^sra^s^nrov), a sa druge strane, »žalost svijeta rada smrt« (^ Ss rov x6a^ou Xunn davarov xaTspy&ZsTai) (2 Kor 7,10). Shodno ovom citatu jasno je da apostol Pavle kada govori o pokajanju pravi jasnu razliku izmedu dve vrste žalosti: žaliti za nečim ipokajati se za nešto. Interesantno je primetiti da apostol Pavle u stihu (7,8) dva puta koristi, u različitom glagolskom vremenu, takode važan termin za pokajanje - ^jsTa^ako^ai.
(j^T) Edinost in dialog 75 (2020) 1: 219-249
POJAM ^£TßV0lß U STAROM I NOVOM ZAVETU
245
Nestle Aland
OTI si xal sAurcnca u^.a? sv t^ srciaroA^, ov
si xal
ßAsrcw yap oti ^ srciaroA^ sKsivn, si Kal npo? «pav, SAunn^sv u^.a?. vuv xaipw, oüy oti sAun^S^Ts, äAA' oti sAun^S^Ts si? ^£Tavoiav sAun^S^Ts yap KaTa ©sov, iva sv pjSsvl Zn^iwS^Ts
Sinod Spc
Jer ako vas i ožalostih poslanicom, ne kajem se, ako se i kajah; jer vidim da ona poslanica, ako i za malo, ožalosti vas.
Sad
se radujem, ne što se ožalostiste, nego što se ožalostiste na pokajanje; jer se ožalostiste po Bogu, da ni u čemu ne budete oštečeni od nas.
Slovenski standardni prevod
Čeprav sem vas s pismom užalostil, mi tega ni žal ... čeprav mi je bilo hudo (vidim namreč, da vas je tisto pismo vsaj za nekaj časa užalostilo), sem zdaj vesel, pa ne zato, ker sem vas spravil v žalost, ampak zato, ker je žalost v vas sprožila spreobrnitev. Užalostili
ste se namreč v skladu z Bogom, tako da od nas niste utrpeli nobene škode.
Duda-Fucak
Doista, ako sam vas
i ožalostio onom poslanicom, nije mi žao; ako mi i bijaše žao
- vidim uistinu da vas je ta poslanica makar i načas ožalostila
sad se radujem, ne što ste se ožalostili, nego što ste se ožalostili na obracenje. Jer ožalostili ste se po Božju te zbog nas ni u čemu niste štetovali.
U drugoj poslanici Timoteju apostol Pavle kaže da Bog sa krotošču pou-čava one »koji se protive, eda bi im kako Bog dao pokajanje za poznanje istine (^.sTavoiav si? sniyvwaiv ak^fisia?)« (2 Tim 2,25). Pokajanje, dakle, vodi k poznanju istine, dok u poslanici Jevrejima 6, 1 apostol Pavle shvata pokajanje kao oslobodenje od »mrtvih dijela« zakona: »Zato, ostavivši po-četničku nauku o Hristu, pohitajmo ka savršenstvu; i nemojmo iznova postavljati temelj pokajanja (^.sTavoia?) od mrtvih djela, i vjere u Boga.« (Jev 6, 1) Odmah u nastavku kaže: »Jer nije moguče one koji su jednom prosvijetljeni, i okusili dar nebeski, i postali zajedničari Duha Svetoga, i okusili dobru riječ Božju, i sile budučega vijeka, pa kad su otpali, ponovo vračati na pokajanje (avaKaivtZsiv si? ^sTavoiav), pošto oni sa svoje strane opet raspinju i ruže Sina Božjega.« (Jev 6,4-6)
Na osnovu svega do sada rečenog možemo zaključiti da iako apostol Pavle retko upotrebljava ovaj pojam, ipak je on za njega veoma važan, jer on vodi čoveka ka spasenju (2 Kor 7,10). Osim toga, kao što smo videli kada govori o »novom čoveku«, preobraženom i preporodenom u Hristu Isusu, čoveku koji živi kao »nova tvar« u novom životu, apostol Pavle ima u vidu pokajanje kao pretpostavku.
Unity andDialogue!5 (2020) 1:219-249
246
PORFIRIJE PERIC
Zaključak
Na osnovu svega do sada rečenog videli smo da je pojam metanoia još iz antičkih vremena imao veoma širok semantički i etimološki spektar zna-čenja. U pre biblijskoj i van biblijskoj upotrebi, imenica metanoia i glagol metanoeo su u početku uglavnom bili shvačeni u »intelektualnom smislu« kao naknadno znanje, da bi docnije, u daljem razvoju podrazumevali »promenu uma«, »kajanje«, u emocionalnom i voljnom smislu. Za razliku od ovakvog izvornog antičkog, filosofskog poimanja reči y.eTavoia, u biblijskoj književnosti, ovaj pojam se nikada ne razume kao psihološki čin žaljenja zbog učinjenih ili neučinjenih dela, niti pak kao etički princip odvračanja od nemoralnog života i vračanja ka moralnom ponašanju, nego uvek označava promenu celog čovekovog unutrašnjeg stanja, promenu celog čovekovog biča i priziv na potpuno nov način života, koji je povezan s verom u Boga.
Reference
Amerl, Rudolof. 2000. Grčko-hrvatski riječnik Novoga zavjeta. Zagreb: Hrvatsko eku-mensko biblijsko društvo.
Barr, James. 1961. The Semantics of Biblical Language. London: Oxford University Press.
Barnes, T. D. 1985. Tertullian: A Historical and Literary Study. Oxford: Clarendon Press.
Bauer, Walter. 1957. A Greek-English Lexicon of the New Testament. Chicago: University of Chicago Press. Behm, John. 1995. Mzmvozw, A. Greek
Usage. Gerhard Kitell, ur. Theological Dictionary of the New Testament, 4., translated by Geoffrey W. Bromiley. Grand Rapids, Michigan: Eerdmans. Bertram, Georg. azpi^a. U: Gerhard Kitell, ur. Teological Dictionary of the New Testament, 7, 714-729; translated by Geoffrey W. Bromiley. Grand Rapids, Michigan: Eerdmans.
Bock, Darrell L. 2007. Acts (Baker Exegetical Commentary on the New Testament). Grand Rapids: Baker Academic.
Bromiley, Geoffrey W., ur. 1995. The International Standard Bible Enciclopedia, vol. 3. Michigan, Grand Rapids.
Brown, E. Raymond. 2008. Uvod u Novi zav-jet. Zagreb: Krščanska sadašnjost.
Brown, Francis, Driver, S. R. in Briggs, Charles A.
1977. A Hebrew and English Lexicon of the Old Testament. Oxford: Clarendon Press.
Budiselic, Ervin. 2014. Djela apostolska: uloga Duha Svetoga i sile u svjedoče-nju. Edinost in Dialog 69: 87-97.
Carson, David A. 1996. Exegetical Fallacies. Michigan, Grand Rapids: Baker Academic.
Conzelmann, Hans. 1960. The Theology of St Luke. London: Faber and Faber.
Cotterell, Peter in Max Turner.
1989. Linguistics and Biblical Interpretation. Illinois: Downers Grove, InterVarsity.
(j^T) Edinost in dialog 75 (2020) 1: 219-249
POJAM ^£TßV0lß U STAROM I NOVOM ZAVETU
247
Croteau, David A. 2013. Repenance found? The concept of Repentance in the Fourth Gospel. The Master's Seminary Journal 24(1): 97-123.
Dement, Byron Hoover. 1988. Repentance. The International Standard Bible Encyclopedia, vol. 4. Grand Rapids: Eerdmans Publishing Company.
Dirksen, Aloys Herman. 1932. The New Testament concept of metanoia. Washington, D. C.: Catholic University of America.
Dakovac, Aleksandar. 2018. Eshatološke dimenzije pokajanja. Zlatko Matic, ur. Pohajanje, praštanje, spasenje u savremenoj (postmodernoj) kulturi. Beograd-Požarevac: Odbor za pros-vetu I kulturu Eparhije braničevske i Institut za sistematsko bogoslovlje Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta.
Dugandžic Ivan. 2002. Pavao, svjedok i apostol Isusa Krista. Zagreb: Krščanska sadašnjost.
Dunn, James D. G. 2003. The Theology of Paul the Apostle. New York: T&T Clark.
Aop^napdxn?, novayiirn;. 1985. 'Em'ro^ov Ae|iKov r^; Ap^aia; ¿AA^VIK^; yAwou^?. A0^va.
flparyTMHOBMh, npegpar. 2015. Koju numa da pa3yMe. TeMe us CBemo^ nucMa HoBo^ 3aBema. Eeorpag: XpnmhaHCKH KyjnypHH ^HTap.
France, Robert T. 2002. The Gospel of Mark: A Commentary on the Greek Text. NIGCNT. Grand Rapids, Michigan: Eerdmans.
Gench, Frances Taylor. 2009. Repentance in New Testament. New Interpreter's Dictionary of the Bible, vol. 4: 762-764. Nashville: Abingdon.
Giblet, Jean in Pierre Grelot. 1993. Pokora/ obračenje. Xavier Leon-Dufour, ur. Rječnik biblijske teologije, 883-894. Zagreb: Krščanska sadašnjost.
Gnilka, Joachim. 1999. Teologija Novoga zav-jeta, Zagreb: Krščanska sadašnjost.
Goetzmann, Jürgen. 1986. Meravoia. New International Dictionary of New Testament Theology 1: 357-359. Grand Rapids: Zondervan.
Graupner, M. in Hainz-Josef Fabry. 2004. ®p, šub. Theological Dictionary of the Old Testament 14: 461-522, edited by Johannes Botterweck and Helmer Ringgren. Grand Rapids: Eerdmans.
Grkovic-Mejdžor, Jasmina. 2006. Semantička promena kao odraz susreta kultura (paganaski i hriščanski kulturni model kod Slovena). Susret kultura 481-491.
Hagenow, Stephan. 2011. Heilige Gemeinde - Sündige Christen. Zum Umgang mitpostkonversionaler Sünde bei Paulus und in weiteren Texten des Urchristentums. TANZ 54. Tübingen: Francke.
Harris, Laird R., Archer, Gleason L. in Waltke, Bruce K. 2003. Theological Wordbook of the Old Testament. Chicago: Moody Publishers.
Hayes, John H. 1990. Repentance. Mercer Dictionary of the Bible, ed. Watson E. Mills, Macon: Mercer University Press.
Hawthorne, Gerald F., Martin, Ralph P. in Reid, Daniel. 1993. The Dictionary of Paul and his Letters. Downers Grove: InterVarsity Press.
Hoekema, Anthony. 1989. Saved by Grace. Grand Rapids MI: Eerdmans Publishing Co.
Holladay, William L. 1958. The Root Subh in the Old Testament: With Particular Reference to its Usages in Covenantal Contexts. Leiden: Brill.
KapaBMgonyroc, JoaHMC. 2 007. JeBanfye^e no MapKy. fflnSeHHK-Eeorpag: HcTHHa, npaBocjaBHa Enapxuja gajMaTHHCKa.
Kliesch, Kalus. 1993. Djela Apostolska. Zagreb: Krščanska sadašnjost.
Kuzmič, Peter. 1983. Vuk-Daničicevo Sveto Pismo i Biblijska društva. Zagreb: Krščanska sadašnjost.
Lambert, David A. 2016. How Repentance Became Biblical: Judaism, Christianity, and the Interpretation of Scripture. Oxford: Oxford University Press.
Legasse, Simon. 1990. 'Emorpe^w, ¿morpo^. Exegetical Dictionary of the New Testament, 2, edited by H. Balz and G. Schneider, Grand Rapids: Eerdmans.
Unity and Dialogue75 (2020) 1:219-249 (j^)
248
PORFIRIJE PERIC
Lidell, Hanry George in Scot, Robert. 1894. An Intermediate Greek - English Lexicon. New York: Oxford University Press.
Lujic, Božo. 2014. Vjera u Boga uvijek novih mogucnosti. Pretpostavke za biblijsku teologiju Staroga zavjeta. Zagreb: Krščanska sadašnjost.
---. 2010. Starozavjetni proroci. Zagreb:
Krščanska sadašnjost.
Luter, A Boyd. 1992. Repentance (New
Testament). Anchor Bible Dictionary 5: 672 - 674. Ed. David Noel Freedman, New York: Doubleday.
Luther, Martin. 1963. Luther Works, Letters I, 48. edited by Helmut T. Lehmann. Philadelphia: Fortress Press.
MaH3apnflHC, Teopraje. 2008. npaBocnaBHu dyxoBHU xuBom. Eeorpag: MaHacTup XujaHgap.
Marshall, Ian Howard. 1970. Luke: Historian and Theologian. Exeter: The Paternoster Press.
Marshall, Christopher D. 1989. Faith as a Theme in Mark's Narrative. Cambridge: Cambridge University Press.
Matera, Frank J. 1985. Repentance. Harper's Bible Dictionary, ed. Paul J. Achtemeier. San Francisco: Harper.
Matjaž, Maksimilijan. 2017. Eksegeza evangelijev. Kaj pa vi pravite, kdo sem?. Ljubljana: Teološka fakulteta.
---. 2019. Občestvo kljub različnosti:
Pavlovo razumevanje koinonie v Pismu Galačanom (Gal 2,9) - Communion in spite of diversity: Paul's understanding of koinonia in the Letter to Galatians (Gal 2:9). Edinost in dialog 74: 175-193. Https://doi.org/10.34291/edinost/74/Matjaz.
MtoZottíko;, NIKÓAKO; n. 1980. 'H évvoia T^; ^eTávoia; aróv "O^npo. A0^va: AiSaKTopiK^ SiaTpiß^.
Merklein, Helmut. 1987. Die Umkehrpredigt bei Johannes dem Täufer und Jesus von Nazaret. Studien zu Jesus und Paulus. WUNT 43. Tübingen: Mohr Siebeck.
---. 1990. MeTÓvoia, ^.eTavoéw. Exegetical
Dictionary of the New Testament 2: 415-419, edited by H. Balz and G. Schneider. Grand Rapids: Eerdmans.
Michel, Otto. 1995. MeTa^Ao^ai. Gerhard Kitell, ur. Theological Dictionary of the New Testament IV, translated by Geoffrey W. Bromiley, Grand Rapids, Michigan: Eerdmans.
Moesssner, David Paul. 1988. Paul in Acts:
Preacher of Eschatological Repentance to Israel. NTS 34: 96-104.
Müller, Paul-Gerhard. 1996. Lukino Evandelje. Zagreb: Krščanska sadašnjost.
Murray, John. 1962. Repentance. The New Bible Dictionary, edited J. D. Douglas. Grand Rapids, Michigan: Eerdmans.
Nave, Guy D. Jr. 2002. The Role and Function of Repentance in Luke-Acts. Atlanta: Society of Biblical Literature.
Nida, Eugene A. in Johannes P. Louw.
1996. Greek-English Lexicon of the New Testament based on Semantic Domains, 1. New York: Introduction and Domines.
Peric, Dražen. 2018. Pokajanje - blagodatni dar ontološkog jedinstva i čoveko-ljublja Božjeg. Pokajanje, praštanje, spasenje u savremenoj (postmodernoj) kulturi. Beograd-Požarevac.
Pink, Arthur W. 1967. Repentance: What Saith the Scriptures?. Swengel, PA: Reiner Publications.
Quanbeck, Warren Anderson. 1962. Repentance. The Interpreter's Dictionary of the Bible, 4. New York: Abingdon Press.
Pagwh, flparaH. 2019. A oh ce ygaaaBame y nycTUfty u Moaame ce Eory" (.k 5, 16): JeBarijeae no .yKu o HcycoBoj mojihtbh u noBjanefty y caMohy. BudjexoM CBjem ucmuHuj HcuxmaM y xuBomy ^KBe CpncKux u noMopcKux seMa^a. HayHHu SorocjoBcKu cKyn noBogoM npocjaBe 800 roguHa ^KBe cpncKux u noMopcKux 3eMaaa u 630 roguHa MaHacTupa TyMaHe, Eeorpag - no^apeBa^ hhcthtyt 3a CucTeMaTcKo SorocjoBae nE® yE OgSop 3a npocBeTy u KyjjTypy EnE.
Ratzinger, Joseph. 2013. Isus iz Nazareta. Split: Verbum.
---. 2011. Isus iz Nazareta, od ulaska u
Jerusalim do uskrsnuca. Split: Verbum.
(j^T) Edinost in dialog 75 (2020) 1: 219-249
POJAM ^£TßV0lß U STAROM I NOVOM ZAVETU
249
Rebic, Adalbert. 1996. Središnje teme Staroga zavjeta. Biblijskoteološkipregled sta-rozavjetneporuke. Zagreb: Krščanska sadašnjost.
Richardson, Alan. 1958. An Introduction to the Theology of the New Testament. New York: Harper.
Robertson Archibald T. 2000. Word Pictures of the New Testament. Nashville: Holman Bible Publishers.
Schnabel, Eckhard J. 2015. Repentance in Paul's Letter. Novum Testamentum 57, 159-186.
Skok, Petar. 1971. Etimologijski riječnik hr-vatskoga ili srpskoga jezika. Zagreb: Jugoslovenska Akademija Znanosti i Umjetnosti.
Thompson, E. F. 1908. Meravoea and Mera^iAei in Greek Literature until 100 A.D. Historical and Linguistic Studies in Literature Related to the N. T. Chicago: University of Chicago.
Trench, Richard Chenevix. 2006. Synonyms of the New Testament. London. (Digitized by Ted Hildebrandt, Gordon College, Wenham, MA March 2006).
Tokic, Dario. 2006. Govor o Opraštanju u Evandeljupo Luki. Zagreb: KIZ.
Vine, William Edwy. 1952. Vine's Expository Dictionary of New Testament Words. Los Angeles: Fleming H. Revell Co.
Višetacki, Karlo. 2017. Bog se ljuti - Bog se kaje. Starozavjetna promišljanja o srdžbi Božjoj. Bogoslovska smotra 87(2): 239-251.
Walden, Treadwell. 1896. The Great Meaning of the Word Metanoia: An Undeveloped Chapter In The Life And Teaching Of Christ. New York: Thomass Whittaker.
Wallace, Daniel B. 1996. Greek Grammar beyond the Basics: An Exegetical Syntax of the New Testament. Grand Rapids, Michigan: Zondervan.
Wilkin, Robert N. 1990. Repentance And Salvation Part 4: New Testament Repentance: Repentance in the Gospels and Acts. Journal of the Grace Evangelical Society 3: 1.
---. 1988. The Doctrine of Repentance in
Church History. Journal of the Grace Evangelical Society 1.
Witherup, R. D. 1994. Conversion in the New Testament. Collegeville: Liturgical Press.
Zečevic, Jure. 1999. Oprost i pomirenje -naša dužnost i naša potreba?!. Tražeci svjetla obnova. Zbornik bogoslovskih tribina (1992-1998), Bakovo, 51-67.
Zovkic, Mato. 1974. Krščani kao obračeni Gospodinu. Bogoslovska smotra 44(4): 511-527.
Unity and Dialogue75 (2020) 1:219-249 (j^)