Svoje pravice bodo uveljavili železničarji le z združeno močjo. Zavedajte se tega, trpini in organizirajte se vsi v USŽ.
Revizija socijalne zakonodaje in delavstvo.
Od strani podjetnikov je neprestan klic po reviziji obstoječe socijalne zakonodaje. Ta akcija je že tako napredovala, da izgleda, da stojimo v resnici pred revizijo. Stališče delodajalcev je itak znano. Največ se sklicujejo na razne gospodarske krize itd.
Ali je revizija nujno potrebna?
Centralno tajništvo delavskih zbornic je izdalo skupno s strokovnimi organizacijami že znano spomenico na predsednika vlade in ministrstvo za socijalno politiko, v kateri so z dobro podprtimi dejstvi docela ovrgle trditev industrijcev, da so sedanja socijalna bremena vzrok gospodarske krize.
Delavstvo tudi ni povsem zadovoljno s sedanjo socijalno zakonodajo, vendar je pa mnenja, da ni nujno potrebna revizija naše socijalne zakonodaje, zlasti ker se določila posameznih zakonov še niso izvedla. Bolje bi bilo, da se ti zakoni popolnoma izvedejo in le tam, kjer bi se pokazala neobhodna potreba po zboljšanju, popravijo v cilju napredka.
Potrebno je povdariti še to, da ne izvirajo zahteve delodajalcev po reviziji sedanje socijalne zakonodaje iz ljubezni po njenem zboljšanju, am-P3k Iz želje, da se taista v splošnem poslabša. To dokazuje že cela desetletna zgodovina. Skozi celih deset let je moralo delavstvo sistematično braniti zakonitost, dočim so podjetniki sabotirali zaščitne zakone In organe, ki bazirajo v teh zaščitnih zakonih.
Revizija v smislu zahtev delodajalcev ni potrebna tudi, ako ocenjujemo položaj iz drugega stališča.
Dolgoletna izkušnja nazorno uči. da pokazuje socijalno zakonodajstvo relativno najboljše rezultate, pa naj se vzame v poštev zaščita .najemnikov, zavarovanje delavcev, delovanje delavskih zbornic, inšpekcij dela. borz dela ali pa vpliv delovanja teh ustanov na unificiranje državne administracije.
Kakšen bodi cilj revizije?
Revizija ne sme iti pod nobenim pogojem, v smislu zahtev delodajalcev, to je, da se zavarovanje in zaščita delavcev poslabša, ampak, da se obstoječa socijalna zakonodaja in njene ustanove obdrže, da se še dalje izoblikuje v tem pravcu in da se razširi še na ona polja, katera spadajo po svojem bistvu v področje socijalne zakonodaje, pa kljub temu še niso vdelana v ta sklop. V kratkem: Delavstvo je za to, da se sedanja socijalna zakonodaja razširi in izpopolni.
Materija revizije.
a) Unifikacija socijalne zakonodaje.
Tendenca gotovih grup je, da se delavska zaščita in delavsko zavarovanje razbije, da se vstvarijo za posamezne gospodarske panoge posebni predpisi. Razvoj modernega gozdarstva in delavskega stanu pa 2?hteva, da naj veljajo splošni prin-c,Pi delavske zaščite, delavskega za-^arovanja, inšpekcij dela, borz dela k^akonjeni v splošnih zakonih za vse
'Zrije delavcev in nameščencev . 2a vsa podjetja. Specijalni zako-" ?ko bi bili potrebni, naj bi te
hfboUšev^-^ne *e izPopo,n3eva,{ m
. }z Z6*1 razlogov bi moralo biti ministrstvo za socijalno politiko centralni državni vrhovni organ celokupne javne . zaščite delavcev in
uradnikov vseh kategorij; pristojnost drugih ministrstev bi pa morala biti v tem pogledu brezpogojno ukinjena. To načelo bi moralo veljati v prvi vrsti za rudarje in železničarje, ki so danes izven območja ministrstva za socijalno politiko.
V	čem naj bo zboljšanje obstoječe socijalne zakonodaje?
V	svrho zaščite delavcev so potrebni posebni zakoni ali pa odredbe v sledečih vprašanjih:
1.	O vajencih radi njihove osebne zaščite; radi zasiguranja njihove izobrazbe, določitve števila vajencev v posameznih obratih itd.
2.	O kolektivnih pogodbah, njihovi registraciji in pravnem svojstvu.
3.	O posredovanju v slučaju sporov, ki izvirajo iz delovnega razmerja.
4.	O obrtnem sodstvu.
Zakon o zaščiti delavcev.
Kar se tiče sedanjega zakona o zaščiti delavcev, je v načelu sprejemljiv, vendar naj bi se pa še dopolnil. Predvsem bi bilo treba odpraviti nejasnost v pogledu zabra-nitve nočnega dela v pekarnah.
Izkušnje so pokazale, da niso dovoljne sankcije, ki naj bi zabranile prekršitev osemurnika. Tudi v tem oziru je potrebna remedura. Dalje bi bile potrebne ostrejše odredbe, da bi zidala podjetja zdrava delavska stanovanja in dečja zavetišča. Potom zakona o zaščiti delavcev bi se morali tudi zasigurati plačani dopusti delavcev in nameščencev na podlagi službenih let v posameznem podjetju.
Po dosedanjih določilih niso skoraj nič zaščiteni obratni delavski zaupniki. Z novo odredbo bi se moral ta nedostatek odpraviti. Zlasti bi se morali zaščititi za slučaj redukcij in odpustov delavstva.
Borze dela.
Zakon o zaščiti delavcev predvideva sicer državne borze dela. Razvoj borz dela je pa šel v drugačnem pravcu. Sedanje stanje naj bi se ne spreminjalo, radi tega bi ta oddelek lahko izpadel iz zakona. Borze dela naj bi ostale samostojne, samoupravna telesa, ki naj bi ne bila pri opravljanju svojih poslov vezana niti na delavsko zavarovanje niti na delavske zbornice. Da bi mogle svoje naloge čim uspešneje vršiti, bi morala država in samoupravne oblasti določiti v svojih proračunih posebne postavke za podporo borz dela. Isto-tako je potrebno, da plačujejo prispevke za borze dela rudarji in železničarji.
Inspekcije dela.
Sedanji zakon o inšpekcijah dela je v splošnem dober. Nesreča je v tem, da nimajo inšpekcije dela dovolj materijelnih sredstev in da je premalo inšpekcij dela. Nujno bi bile potrebne inspekcije dela za mornarje, rudarje in železničarje.
V	svrho čim uspešnejšega izvajanja zakona o zaščiti delavcev bi se moral delokrog in materijelna oblast inšpektorjev povečati, zlasti naj bi imeli pravico izvršiti prepoved obratovanja podjetjem, ki stalno in sistematično kršijo določbe zakona. Vsako novo podjetje bi moralo svoje načrte predložiti tudi pristojnim inšpekcijam dela. Zelo važna je tudi popolna neodvisnost inšpektorjev. Radi tega bi se jim moralo zasigurati stalnost s činom višjih državnih uradnikov.
Zavarovanje za slučaj starosti, onemoglosti in smrti.
Celokupno delavstvo je pozdravilo odločitev vlade, da izvede zavarovanje za slučaj starosti, onemoglosti in smrti. To zavarovanje ni potrebno le za okoli 700.000 delavcev in nameščencev, ki so zavarovani pri Osrednjem uradu za zavarovanje delavcev in drugih posebnih zavodih, ampak je še bolj potrebno za naše narodno gospodarstvo in za vso državo. Na izvedbi tega zavarovanja je namreč zainteresiranih nad 2 milijona delavcev in njihovih družin.
Izvedba tega zavarovanja bi imela poleg moralne vrednosti, ker bi bil zasiguran eksistenčni obstanek milijonom državljanom! še sledeče materijelne vrednosti:	Zmanjšanje
brezposelnosti. Stari in onemogli bi namreč odstopili svoja mesta mlajšim.
Sanacija bolniškega zavarovanja
bi bila lažje izvedljiva. Kajti v breme današnjemu zavarovanju za slučaj bolezni pade velik procent takih zavarovancev, ki pravzaprav niso bolni, ampak stari ali pa onemogli.
Ker se je pojavila v javnosti misel, da je mogoča izvedba tega za-
V	predzadnji številki smo obširno poročali o položaju in usodi »Podpornega društva železniških delavcev in uslužbencev v Mariboru«, katero je veliki župan tik pred občnim zborom dne 10. majnika t. 1. razpustil. Dne 10. julija je odbor društva vložil zoper ta razpust obširno pritožbo na ministra notranjih del.
V	tej pritožbi je odbor predvsem opozarjal na velikansko nevarnost, ki preti društvu, oziroma njegovim
varovanja brez državne subvencije in ne da bi bili obremenjeni delavci ter podjetniki, s prihranki že sedaj obstoječega zavarovanja vseh panog, moramo pripomniti, da ne tvori ta zamisel niti zdrave podlage, niti poti, ki naj bi vedla do izvedbe starostnega zavarovanja.
Ne bomo tajili, da je mogoča reorganizacija obstoječega zavarovanja, toda veseli bi morali biti, če bi imela ta reorganizacija za posledico prihranke, ki bi omogočili kritje kroničnih deficitov že obstoječega zavarovanja in ustvaritev rezervnih fondov, iz katerih naj bi se krili nepredvideni izdatki. Na drugi strani bi pa bili taki prihranki tako malenkostni, da bi krili v najboljšem slučaju komaj desetino kapitala, ki je potreben za izvedbo zdravega starostnega zavarovanja. Radi tega je izključena izvedba tega zavarovanja brez novih bremen. Delavstvo je pripravljeno z ozirom na naravnost eksistenčno važnost tega zavarovanja na pametne žrtve.
Delavstvo je prepričano, da je mogoča revizija le v tem smislu, ker bi bila drugače brez pomena in bi vodila do neizogibnih bojev.
tisočerim članom, če se bo zadeva še dalje zavlačevala in ne pride do skorajšnje ureditve. Ker gre za u-sodo 13.000 članov železničarjev, ki so si z ogromnimi žrtvami in res s svojimi žulji tekom let prihranili v društvu več milijonsko premoženje, da si oskrbijo pomoč za starost in slučaj smrti, je vsak upal, da se bo zadeva res čimbolj pospešila ter čim hitreje rešila. Z milijoni revežev je vendar treba čim previdnejše o-
U zaštitu otpuštenih radnika.
U dioba svestranog privrednog života, u kojem ključa rad, jedini su željeznički radnici, koje se otpušta i baca na ulicu. JSa njima se to čini u sred' ljeta, (kada bi trebao rad da bude najintezivniji i kada je besposli-čarenju najmanje mjesta. I željeznica je u dobrom dijelu sezonski posao. Sekcijski radnici imadu svoje glavno uposlenje od proljeća, preko ljeta i kroz jesen, dočim u zimi, ako nema večih snegova, oni su kodl kuće. Radi toga valja u ljetnim mjesecima izbjegavati sve, što može redovnom posvršavanju radova da naudi. Me-djutim, ne čini se tako. Željezničke radnike u sred ljeta, i ako ima svestranog uposlenja, šalje se na besplatne dopuste, koji po negdje znače i definitivni otpust. Čini se to sa izgovorom, da nema kredita. Medjutim, i laiku neće biti teško utvrditi, da je to samo jedan izgovor za jedno loše gospodarstvo. Pomanjkanje kredita u vrijeme, kad! treba svršavati poslove, nije ništa drugo, već jedno slabo gospodarstvo, koje se, jer poslovi nisu na vreme svršeni, ljuto sveti.
Da bi se prerana nevolja besposlice od željezničkih radnika otklonila, obratili smo se slijedećom predstavkom izravno na gosp. Ministra 'Saobraćaja:
»Radnici, uposleni na održavanju pruge kod Sekcije u Bjelovaru, kod Sekcije u Splitu i još nekim mjestima, javljaju nam, da ih se pojedince i u grupama otpušta sa radia. Negdje su ti otpusti definitivni, bez izgleda na ponovno vraćanje na dužnost, negdje su privremeni, a negdje traju od 15 do 20 dana u mjesecu.
U nekoliko -slučajeva obratili smo se nadležnoj Direkciji u Zagrebu sa molbom, da se ta otpuštanja ne čine, a već otpuštene da se povrati ma posao i uposli stalno, ali nismo uspjeli. U slučaju otpuštanja
kod Sekcije u Bjelovaru, primili smo od Direkcije u Zagrebu, sai dlanom 22. jula 1929 br, 29779-29. V. slijedeći odgovor:
»Obavještavamo naslov, da je sekcija za odjržavamje pruge u Bjelovaru u Vašem podnesku navedene radnike zbog pomanjkanja kredita morala otpustiti.
Pošto uema izgleda da bi Ministar. Saobraćaja ovoj Direkciji odobrio naknadne kredite, mogu si otpušteni radnici mirne duše tražiti privatna zaposlenja.«
Iz ovog odgovora Direkcije u Zagrebu slijedi, da uzroci otpuštanja radnika leže u tome, što Ministarstvo Saobraćaja ne odobrava potrebne naknadne kredite za održavanje pruga, a time i za uposlenje tu zaposlenih radnika.
Radi toga slobodni smo, Gospodine Ministre, obratiti se ovime izravno na Vas, sa zamolbom, da poduzme te i odredite shodno, da se potrebni krediti za održanje pruga kod Direkcije Zagreb namaknu, te da se stalno i privremeno otpuštene radnike na posao povrati.
Ovo molimo u glavnom s razloga, jer su svi stalno i privremena otpušteni radnici, radi nikakve ili pak samo djelomične zarade, zapali u vrlo težak položaj. I ako im se preporuća, da si potraže druga na-mještenja, oni se vrlo teško mogu na to odlučiti: jedno zato, jer su u poslu željeznice proveli već dulje vrijeme, a drugo zato, jer za mnogoga traženje privatnog zaposlenja znači odlazak iz mjesta dosa-danjeg obitavališta i selen je, koje je skopčano sia troškovima, i treće zato-, jer se svaki ,sa najvećim opravdanjem nada, da će mogućnost za povratak na dosadanji mu posao ipak i skoro uslijediti.
Osim ovih, vrlo važni razlozi podnošenju ove predstavke su i u slijedećem: rad tih radnika željeznici potreban je. I ako radnici sada ne rade, željeznica od toga nikakve koristi nema, jer će, kad se šteta uslijed sadanjeg nerada nagomila, morati uzeti u posao možda i brojniju i skuplje plaćenu radnu silu. Ta skuplje i brojnije uposlena radna sila koštati će više, nego li bi iznosili izdatci oko uposlenja -otpuštenih.
Radi svih navedenih razloga molimo Vas, Gospodine Ministre, da bi ovoj predstavci poklonili Vašu pažnju i u njoj iz-njetoj molbi izvoljeli izaći u susret.«
Kaj je s „Podpornim društvom železniških delavcev in uslužbencev“ v Mariboru.
skrbe in to baš pri železničarjih, ki si dandanes pač ne morejo ničesar več prihraniti za hude čase.
Toda od vložitve pritožbe pri tukajšnjem velikem županu bosta potekla skoro dva meseca, a pritožba še ni niti šla iz Maribora v Beograd, ampak leži akt pri policijskem ko-misarijatu. Železničarji, ki nas neprestano vprašujejo o poteku zadeve in pritožbe, morajo torej pričakovati, da končne rešitve še ne bo tako kmalu, ker mora akt poprej sploh oditi iz Maribora v Beograd, kjer pa ga bodo seveda tudi temeljito preštudirali.
Kaj je s premoženjem »Društva vlakospremnikov« ?
Kako komplicirano je vprašanje razpuščenega »Podpornega društva« in kake neugodne posledice bo lahko imel eventuelni definitivni razpust, če ga bo ministrstvo notranjih del odobrilo, pa je razvidno še iz razmerja bivšega » Društva vlakospremnikov« napram »Podpornemu društvu«, s katerim se je ono združilo leta 1925,
»Društvo vlakospremnikov« se je po prevratu ločilo od centrale na Dunaju in se osamosvojilo v Mariboru. Vršilo je tri važne naloge v korist svojih članov, katerim je nudilo za mesečno članarino pravno varstvo, bolniško podporo in pa starostno podporo, oziroma posmrtnino. Ker pa vseh treh obveznosti za dalje časa ne bi moglo vršiti, se je »Društvo vlakospremnikov« pogodilo s »Podpornim društvom« na ta način, da se združi s »Podpornim društvom«. Slednje je prevzelo vso imovino likvidiranega »Društva vlakospremnikov«, ki je znesla sama v gotovino Din 73.999.—, kar je bilo za leto 1925 ogromna vsota, in tudi inventar društva, pisalni stroj, pohištvo itd. »Podporno* društvo« je prevzelo napram članom »Vlakospremnikov«, ki jih je prevzelo okrog 500, obvezo, da jim izplača ob vstopu v pokoj ali v slučaju smrti znesek Din 4000.—, vlakospremniki pa plačujejo »Podpornemu društvu« naprej članarino mesečnih Din 7.—.
Varčevanje v državni upravi. Finančno ministrstvo je poslalo vsem ministrstvom okrožnico, v kateri zahteva, da se izvaja že v tekočem proračunu naj večje varčevanje, in sicer: 1. naj se najmanj 10%_ že odobrenih kreditov ne angažira, torej naj se po možnosti tekoči proračun zmanjša za 10%, 2. prošnje za prekoračenje rednih kreditov sploh ne bodo v nobenem slučaju ugodno rešene in 3. nobeno prazno mesto, čeprav se po proračunu predvideva, naj se ne spopolni, število uradništva naj se postopoma zmanjšuje.
(V resoru ministrstva saobraćaja pa že po sedanjem obračunu primanjkuje kredita v nekaterih železniških delavnicah kar za cel mesec, v območju zagrebške direkcije pa se že danes odpušča progovne delavce, odnosno jih pošilja kar za 15 dni na mesec na brezplačen dopust. — Cim bi se v železniškem ministrstvu gornja okrožnica izvajala, bi to značilo propast železnic ter upamo, da se ne bo sedaj nadaljevalo z brezglavo politiko, ki se je vodila v letih 1926—1928, ampak, da se bodo za železnice odobrili naknadni krediti.)
Komercijalizacija železnic. Sedaj se je zopet načelo vprašanje sanacije naših železnic ter je po poročilih beograjskih listov dal novi železniški minister nalog, da se mu predloži ves svoječasno že zbran materijal o komercijalizaciji železnic. Zadnje dni pa prinašajo časopisi vesti,, da se pogaja »Francosko-amerikansko-švlcarski kartel« za to, da bi prevzel vse drž_avne železnice v svojo eksploatacijo za 75 let^ ter bi za to plačal državi več milijard odškodni- • ne. Naše železnice so že več let visoko i pasivne, zato se za komercijalizacijo ogre- j vajo iz gospodarskih interesov, proti ko- : •mercijalizaciji pa zopet nastopajo oni, ki povdarjajo strategične interese. Na vprašanju komercijalizacije je predvsem zainteresirano vse osobje, ki se danes brez izjem (izvzemši par onih, ki bi morali zapustiti lepe položaje) izjavlja za belgijski ali avstrijski sistem.
Stalnost. V prvi polovici avgusta 1929 je bila ukinjena stalnost za vse državne nameščence.
Novi delavski pravilnik je sedaj zopet v izdelavi. V načrtu so poleg osnovnih plač tudi neke vrste »plače po oceni«, v katerih se bo napredovalo ne oziraje se na službena leta, ampak po »sposobnosti«. '
K delavskemu pravilniku pripominjamo, da je dolžnost ministrstva saobraćaja, da izdela delavski pravilnik in določi plače še preje, preden bo fiksiran novi budžet, ker drugače grozi opasnost, da bodo zopet določbe novega pravilnika ostale na papirju radi »pomanjkanja kredita«. Na nadaljnjo redukcijo delavstva in ostalega osobja ^ni misliti, ker vsaka redukcija in brezplačni
Prejšnja dobrota pravnega varstva in bolniške podpore pa je odpadla.
Od leta 1925 se je torej premoženje »Društva vlakospremnikov« popolnoma združilo s »Podpornim društvom« in tudi članarina teh 500 članov je tekla v blagajno »Podpornega društva«.
če pa bi se »Podporno društvo« razpustilo, zgube tudi člani bivšega »Društva vlakospremnikov« vse gornje pravice in bi jim ostal le delež, ki odpade od likvidacije na vsakega izmed 13.000 članov in še to je vprašanje, v kakšni višini napram ostalim članom »Podpornega društva«. Ako se to zgodi, zadene 500 vlakospremnikov uprav nečuvena in krivična katastrofa. 500 rodbin ubogih železničarjev, ki so si odtrgovali od ust mesečno članarino, da dobe na stara leta par tisočakov, bo čez noč ob to starostno oskrbo in nihče ne bo vedel, čemu? Kdo bo zagovarjal to nesrečo, kako bodo nosili odgovornost pred temi 500 reveži oni, ki so povzročili razpust z neresničnimi denuncijacijami? Kajti novo društvo, ki se bo eventuelno ustanovilo in bo vsaj na videz naslednik »Podpornega društva«, ne bo noben dedič razpuščenega društva, in ne bi imelo nobenih obvez napram že razpuščenemu »Društvu vlakospremnikov« in njegovim članom. Ti so leta 1925 slepo zaupali svoje premoženje »Podpornemu društvu«, a sedaj stojijo pred gornjimi dejstvi.
In še premoženje »Tovariške zveze«!
S »Podpornim društvom« se je nadalje že kmalu po prevratu združilo tudi humanitarno društvo železničarjev »Tovarška zveza« v Mariboru. Tudi to je prešlo brez vsake posebne pogodbe in zavarovanja z vsem svojim premoženjem in člani v »Podporno društvo železniških delavcev in uslužbencev«. Tudi člane tega društva čaka ista usoda v slučaju odobritve razpusta, kakor vla-kospremnike.
Nadzorno oblast opozarjamo na vse to in pričakujemo čimprešnje u-reditve.
dopusti morejo imeti za posledico le propadanje prometa. Za novi budžet so morale direkcije že avgusta meseca predložiti predlog za novi budžet, ter so predlogi zlasti za delavske plače izdelani na podlagi sedanjega stanja in sedanjih plač.
Kako skrbijo nemške državne železnice za vsoje uslužbence.
iNemška železniška uprava je u-redila oddajo pijač in jedil ob izredni •vročini ali pa ob hudem mrazu kakor sledi:
I.	Pijače.
a Poleti: 14 litra bele kave, M litra čaja, 1 steklenica mineralne vode, limonada, vse ipo volji. Predpogoj za oddajo je vročina od .23 stopinj; C v senci ob 10. uri dopoldne.
bj Po zimi: /4 litra bele kave, 14 litra čaja, krožnik goveje juhe, krožnik kake druge goste juhe, vse po volji. Predpogoj iza oddajo je mraz od najmanje — 10 istopinj C ali pa •mrzlo in vlažno vreme.
Te pijače ne dobiva samo ekse-kutivno osobje, temveč vsi oni, ki so podvrženi napornemu delu po leti pod pekočim' solncem (lali ob ognjih, n. pr. v delavnicah kovači itd.), po izimi pa ob hudem mrazu.
II.	Jedila.
Navadno toplo jedilo ali pa namazan kruh ter eno zgoraj navedenih 'pijač. Predpogoji:
a)	Prekoračenje rednega dela zä najmanje 3 ure (velja samo za vozno osobje).
b)	Izredno huda zima čez — 20 stopinj C (velja za vozno osobje ter za premikalno osobje na postajah s težkim premikom).
c)	Naporno delo ob izrednih dogodkih (velja siamo za one, ki so pri teh delih zaposleni).
Tako v Nemčiji a pri nas? Vsak zna, da so pri nas plače dosti nižje ter da so življenski pogoji dosti slabši, vendar se nam bo treba mendla še dolgo bojevati, predno bomo vsaj deloma dosegli te ugodnosti, ki jih uživajo danes nemški železničarji.
V premišljevanje.
Interesantno je doznati podatke o izdatkih nemških državnih železnic za svoje osobje. V proračunu za leto 1929 se nahaja postavka plače osobju (progovno in delavniško osob-je tudi že všteto) v iznosu 2.952.7 milijonov mark (41.338 milijonov dinarjev). Ta vsota predstavlja 55% vseh dohodkov železnic. Izdatki za osobje na železnicah Združenih držav Amerike iso znašali v letu 1927 samo 4614 vseh dohodkov. Stanje osobja pri nemških železnicah ni večje kot leta 1913, medtem ko so se izdatki za personal več kot po-
A. Pokret za povišicu plaća tokarskih radnika zagrebačke radionice.
Tokarski radnici zagrebačke radionice nalaze se u pokretu. Motiv pokreta su niske plaće, koje ne stoje u skladu ni sa' životnim potrebama radnika, a niti sa platama, koje primaju tokarski radnici u privatnim poduzečima. Plate tokarskih radnika u toj radionici su za oko 25 % manje nego li plate istih radnika u pri-vatmim. poduzečima. Ova razlika stvara tim radnicima ne samo težak položaj izvan radionice, kod kuće i u familiji, gdje se jedva životari, već i u samoj radionici, jer se, radi odlaska iz radionice sve većeg broja radnika, stavljaju na preostale sve teži zahtjevi i režim prema njima je sve gori i gori. Ti odnosi čine sve veći jaz izimedju uprave i radnika. Radnici znadu uzroke tome i postavili su ih otvoreno na dnevni red: treba da se otkloni nezadovoljstvo sa malim plaćama!
Svijesni si svojeg položaja, tokarski radnici zagrebačke radionice održali su, po pitanju povišice 'svojih plaća, nekoliko sastanaka, na kojima su svoju situaciju svestrano i temeljito pretresli. U nedelju, dine 18. augusta održali su vanredno posjećen zbor u prostoriji Radničke Komore, nia kojem se zaključili, da se ispred Oblasnog Sekretarijata USŽJ podnese g, ing. Jurmanu, upravniku radionice, slijedeća
Predstavka:
U imie svih kovino-tokarskih radnika radionice čast nam je zamoliti Vas, da izvolite odrediti, da se satnine tih radnika regulišu i •povise u smislu odredba Naredbe M. S. br. 6705-23 . a istovremeno, da se izvrši novo regulisanje premijskih cijena na jednoj boljoj osnovi, koja će im zagaranto-vati veću i pravedniju zaradu od dosadašnje.
Ovu našu (predstavku obrazlažemo slijedećim:
Satna plata tokarskih radnika ove radionice ne stoji u skladu sa bazom, koja •treba da služi za ođredjivianje njezine visine, a to je plata isto takvih radlnika u drugim — privatnim radionicama. Dok je početna plaća 'Vanjskog tokarsikoig radnika (mislimo boljeg i onakvog kakove radionica potražuje) Din 6.50 do 7,50 na sat, u ovoj radionici je Din 5.—, a samo izuzetno •do Din 6.—, plata vanjskog srednje starijeg radnika Din 9.— do 11.— na sat, u radionici je Din 7.50 do 8.50, a vanjska plata najboljih in najstarijih radnika Din 12.— do 14.—■ na sat, u ovoj radionici je Din 9.75. Pridodavši tome i bolje zarad jenu tzv, premiju (zarada koja je nestalna i nesigurna), to ukupna zarada tokarskih radnika ove radionice još uvijek zaostaje za onom vanjskih za oko 20 do 25%, a to je vrlo mnogo,
1 jer ta razlika smjela hi hiti najveća za oke i 5% u smislu citiranog Naredjenja M. S.,
I na osnovu kojeg je utvrdjen princip, po ko-I jem se radničke plaće uopće, pa tako i j tokarskih radnika, imaju odredjivatl.
Ovo je kratki i formalni razlog ove naše predstavke. Stvarni je slijedeći:
Uslijed manje plaće i manje zarade, tokarski radnicii ove radionice nalaze se u napovoljnijem i težem položaju, nego li njihove kolege u drugim poduzečima. .Manja plaća čini im život gorim, te (stradaju oni i njihove familije. Po uvjerenju sviju radnika, ovakav njihov položaj jest jedna nepravednost, koja nebi smjela da postoji. Težnje radnika idu za time, da se ta •nepravednost (Ukloni, te time njihov život poboljša.
Ovo nepovoljno materijalno stanje tokarskih radnika nije bez odjeka i na tzv. njihov radni moral ili volju za radom. Ono jako utiče, da se količina rada smanjuje, a sam rad i kvalitativno trpi. Kad bi se ova fakta naučno i matematski ispitala, naše je uvjerenje, da bi ise bez teškoća utvrdilo, •da ta kvalitativna i kvantitativna dekadencija u radu čini isto najmanje od 20 do 25%. Utvrdilo bi se istovremeno, da i radionica, time što svojim radnicima daje manje plaće, ništa ne dobiva, već naprotiv •osjetno gubi.
Štetne posljedice slabijeg položaja ovo-radniioničkih tokarskih radnika dolaze do
! dvojili. Po ustanovitvi družbe nera-
I ških drž. žel. leta 1924 so se izdatki
•	za osobje pomnožili za 800 milijonov
•	mark (11.200 milijonov dinarjev, to
•	je sikoraj celi naš državni proračun).
Razumljivo je, da ni te povečane izdatke od 800 milijonov mark dala železnica svojim uslužbencem prostovoljno. Ta vsota nam jasno slika •ogromno sindikalno delo, katerega je izvršil Savez nemških železničarjev, ki se nahaja v vsakem oziru na višini.
Posnemajmo, jačajmo naš Savez — pojdimo boljši bodočnosti nasproti!
izražaja i u slijedećem: najbolji medju njima bave se mišlju, da radionicu napuste i potraže si bolje plaćena mjesta. Istovremeno bolje kvalifikovani radnici iz vana, koji su ujedno i bolje plaćeni vani, neće u radionicu da dolaze. U dokaz tome napomi-njemo samo činjenicu, da je naslov u više navrata podnosio molbe za dozvolu upos-lenja stranim radnicima,, motivšući iste, da lje domaća radna snaga slaba i da joj ,se ne može »poveriti teže tokarske poslove«, što medjutim ne stoji, već je fakat, da radi manje plaće i gorih uslova rada neće tokarski radnici, bez veće nužde, da se u ovoj radionici uposluju.
Poboljšanjem plata tokarskim radnicima ovo hi se stanje brzo popravilo. Porasao bi tzv. radni moral i intenzivnost rada kod radnika koji su već na radu, a sama radionica postala bi privlačnom tačkom ne za najslabiju radnu snagu, već za najbolju i to onu, koju naslov toliko dugo potražuje, a ne može je dobiti. Prema tome, povišice plata tokarskim radnicima nebi značila samo poboljšanje iglediajuć na istu sa stanovišta interesa radnika, već i poboljšanje sa stanovišta interesa radionice.
Radi toga ponavljamo uvodnu našu molbu; izvolite uvažiti hitnu potrebu regu-lisanja satnih plaća svim tokarskim radnicima u pravcu, da ih se dovede u sklad! sa platama istih radnika u privatnim poduzećima'. To regulisanje neka izvrši komisija, sastavljena na način, predvidjen Naredbom G. D. 7355-23. od 20. augusta 1923. time, da predstavnika komisije ispred radnika izaberu radnici sami.
Polazeći sa stanovišta, da za isti rad valja dati i istu nagradu, smatramo, da •osnovna plaća {satnima) tokarskih radnika ove radionice nebi smjela biti manja nego li ije plata isto takvih radnika u privatnim preduzečima. Time želimo naglasiti, da onaj dio plaće, koji radnici primaju s naslova uštede na vremenu (premije), ima da bude sasma izvan i povrh okvira redovne i normalne plaće. U toj premiji trebao bi 'biti •sadržan dodatak, kojeg radnik ove racl.io-nd’Ce zaslužuje onim svojim dijelom radu, koji se ispoljavia 'ili u povećanoj intenzivnosti ili pak u .poboljšanoj kvaliteti.
Smatranje premijskog dijela zarade sastavnim dijelom satnine, štetno je za obostrane interese. Ono izaziva nezadovoljstvo kod sviju onih radnika, koji na premijama ne zarade ni svoju normalnu nadnicu i dok je ne zarade, u sa druge strane, pod ovakvim usiovima naplate rada mora da trpi i sam rad: njegova kvalitativna vrednost pada. Tome u dokaz služi i činjenica, da naslov ima najveću potražnju radne snage, za »teže tokarske poslove«. Radi toga u od-redjivaniu premijskih cijena valja veću pažnju posvetiti boljem nagradjivanju kva-litativnosti, nego li kvantitativnostr rada i to tako, da će svima radnicima biti omogućeno, da se bez šutiranja potpuno posvete radu i da dm neka veća zarada radi toga bude zaista zagarantovana.
Ovime želimo argumentisati našu uvodnu molbu, da se izvrši novo regulisanje kao •sistema premija, tako i premijskih cijena, •ovo regiulisalnje, molimo, da se izvrši na toj osnovi i objektivno, a to bi se najsigurnije i zadovoljavajuće postiglo, ako bi se izvršilo na način predvidjen Pravilnikom o 'nagradama za povećanu produkciju i uz •saslušanje samih tokarskih radnika. Sve nedostatke u tom pogledu najtočnije su u-očili sami radnici i oni su spremni, da Vam ih u tančine izlože. Ovo poslednje ujedno molimo, da se shvati kao žalba zbog manje uračunatog radnog vremena u smislu čl. 15 spomenutog Pravilnika.
Ova predstavka predana je g. ing. Jurmanu, upravniku radionice, lično po predsjedniku oblasnog odbora Saveza u Zagrebu drugu Ko-reneju dne 21. augusta, te sumeno pojašnjena po posebnoj delegaciji, koju su sačinjarvali drugovi: Stanko, glavni tajnik Saveza iz Ljubljane, Kmet, tajnik obi. odbora u Zagrebu, te Stich, Žulj i Mužina, po tokarskim radnicima izabrani predstavnici. U skoro dvasatnom razgovoru ova delegacija izložila je g- upravniku stanje tokarskih radnika naglašujući, da su u (predsta.vci izneseni zahtjevi opravdani, kojima valja izaći u susret radi 'Obostranih interesa: radionice i radnika,
G. Jurman nije osporio opravdanost stava tokarskih radnika i same predstavke, mu i kod najbolje volje, da se izadje u susret, nailazi se na
Zanimivosti za železničarje i
Vijesti obi. sekretarijata Zagreb
zapreku u nedovoljnim kreditima,
koje radionica nesmije prekoračiti. Nedovoljni krediti su iprepreka kao opravdanom zahtjevu, isto tako dobroj volji, da se izadje u susret. Ta zaprijeka je tolika, da od nje ne stradaju samo interesi uposlenih radnika, već i same željeznice, jer se poslovi ne svršavaju na vrijeme ili se pak svršavaju u nedovoljnoj mjeri.
•SS
Nakon duge i stručne rasprave, te dokazivanja potrebe, da se radnicima izadje u cjelosti u susret, g. Jurman dao je delegaciji slijedeća
obećanja: 1, Da će svima mladim tokarskim radnicima, koji imaju manju satnu plaću od Din 6.—, istu povisiti na Din 6—, koja će od sada važiti kao poćetna satnina, 2. Starijim tokarskim radnicima poboljšat će se plaće postepeno i to tako, da će svakog mjeseca povišicu dobiti po desetorica. 3, Vremenike će preispitati posebna komisija i ispraviti ih onamo, da ne budu oštećeni radnici a ni radionica, t. j., da će svakom radniku i po svakom predmetu biti zagarantovana akordna zarada. Pored ovoga g. upravnik je obećao, da će radničke povjerenike i nadalje primati i sa njima saradjivati po svima pitanjima, koja se odnose na potrebe radnika i radionice.
Dopisi podružnica.
Jasenovac.
Sa izvještajem o našim prilikama ne želimo ni ovoga pufa izostati. Mnoga zla isu putem naše organiza-cije već uklonjena, nu ima još stvari, kojima tek moramo stati na kraj. Medju njim, velike neprilike nam se čini sa zaračunavanjem prekovremenih satova. Često se dešava, da nas više radi prekovremeno, nu prekovremene satove nam se ne zaračunava sa 50% više, već nas se za toliko sati, koliko smio radili prekovremeno, šalje ranije kući narednog dana. Iako na oko izgleda', da je takav postupak pravedan, ipak, svaki radnik, koji prekovremeno radi i
mjesto naplate toga rada hude za toliko sati ranije poslan kući, zna, da takvim postupkom mnogo gubi. Prekovremeni rad nije isto što i normalan rad. Raditi prekovremeno znači uložiti više truda i muke, više se iscrpiti, radi čega je radniku potrebna i veća zarada, dočim ranije slanje kući i skračivanje normalnog radnog dana znaći u stvari smanjivanje zarade, a to je nepravednost za radnika, koju treba ukloniti.
Naplati prekovremenog rada najviše se opire Šepović A., predrad-nik .On nam uvijek čini smetnje, da dodjemo do naših prava. Budući da svi radnici sami nastoje, da na radu budu savjesni i marljivi, to nema potrebe, da budu vrijedjani i mrko gledani, pa ni sa strane toga predradni-ka. Mi molimo pretpostavljene, da ga upute, da se bolje ponaša.
Skupštine i sastanci.
Sunja.
U nedelja, dne li. o, m. održali sn vrlo dobro po«jećeniu iskupštinu članova Sunje in Majura. Dnevni red je bio, da s porazigiovorimo o mašim lokalnim 'prilikam Pored ostalih drugova, o našem poli žaju opširno i stvarno govorio je drug prec sjednik podružnice. Iznesene su žalbe r postupak sa sekcijskim radnicima, kojim se na molbu za povišicu plaće nikako i izlazi u susret. Iako je radnicima povišic plaća obećana, ista se ne daje, a nadigle* nik, koji bi trebao povišicu da provede život, _ izgovora se, da stvar sa povišico: će biti riješena, kad se šef sekcije sa dopusl vrati. To je neozbiljan i žalostan izgovo Sto se time njihov život zagorčuje i ubi u njima svalka volja za radom, o tome s Je vodi briga. Sve ovo su radnici sa najvi vim negovanjem utvrdili i zaključili, da K ?taju i dalje nepokolebivi kod zahtjeva, e 1,1 se povise plaće.
k Dalje je bilo mnogo raspravi o pril u našem bolesničkom fondu, a nart kod nas u Sunji. Iako imamo liječmil a^,e' naš liječnik je u Jasenovcu. Istoga i ko?a 'k,od kuće, ili pak postupa na naći: u A®*® sili, da neiđemo k njemu. Pogotorv žimo v?1 slučajevima prisiljeni smo, da trs bječniv ^n*čiku pomoć ovdašnjeg privatne koji naa' a ^me 1 ba se izvrgavamo trošk već ie "u nbko ne vraća. 0 svemu ovom ne miće	fond obavješten, ali s
željezničara di se' ld!a * :tu niema l0,siiećaia * Svije PatnikaL
m.a	uzroka svim ovim nedaći
«vbei^- t'Sm° jednodušno, da ćemo j, našpđ ćarZ V.0'Vnil'e Poraditi ma dizan štitnik Veza',,t'0,'edine naše uzdanice d z tatnika u najtežim vremenima.
njem dalmatinskih željezničara o naše redove sve ovo je bjelodano otkriveno. Tek isada se vidi silna pustoš, koju šovenske organizacije, povlačeći se iz njihovih redova, iza sebe ostavljaju: svestrano bespravlje, bijeda i nevolja.
Medju onima, koji željezničare i brodare dalmatinslke nastoji prikratiti gdje kod može, nalazi se Bolesnički Fond u Zagrebli. Žalba na njegovo poslovanje i davanje ima mnogo i vrlo teških. Na brojne žalbe fond o-staje slijep i gluh. Potrebno je, da ga se prodrma sa viših instanca, te ga upozori na izvršavanje dužnosti prema članovima. :§a tom isvrhom pod-njela je Radnička Komora u Splitu slijedeću predstavku Generalnoj Direkciji Željeznica u Beogradu:
»Na mnogobrojne pritužbe željezničkih namještenika i radnika iz Splita i neposredne okolice protiv rada i 'postupka Oblasnog Bolesni-
danii’je- ucx v	u. iu iijiiiu vii_wijj uz.ua u v a.-	!	±	^ i.	•
lja i u Novoj Gradišci raditi. U organizaciji I čkog i Potpornog Fonda za zeljezni-se moTa ostati čvrst i nepokiolobiv. Bolje čare u Zagrebu, potpisanoj Komori
Nova Gradiška.
U medalju, dne 11. augusta o, g. održali smo vamredmo posjećenu skupštinu u prostorijama gostione Ivaniševič. Već dugo se naši 'drugovi nisu našli na tako brojno na okupu, kad ovoga putai
Sastanak se je bavio u glavnom aktu-elnim radom Saveza, koji je u tančine izvje-istio .drug Kmet, 'delegat iz Zagreba. Sa mnogo pažnje saslušana su razlaganja 'O radu ankete u Beogradu, te zaključcima, koje je ista donijela. Iz tih zaključaka se najbolje vidi, koliko je rad Saveza ikoristan za sve nas. Da nema Saveza i njegovih akcija, svima nama bilo bi još gore.
Dalje se je 'govornik zadržao na tumačenju važnosti organizacije, te ciljeva, kojima organizacija služi. Smisao organizacije jest, da si njezinim zauzimanjem i snagom popravljamo i podižemo naš nepovoljan položaj. Složni i čvrsto medjusobno povezani možemo to mnogo lakše, nego li vsaki pojedinac sam. Svaki pojedinac sam je slab i jednoga po jednoga poslodavac lahko savladava, a ako iza pojedinaca stojimo svi, onda će to biti teško. Za uzor, ikako treba organizaciju «hvatati i u organizaciji raditi, govornik spominje podružnicu Jasenovac, koja se može obrojiti medju najbolje mjesne organizacije Saveza. Po njihovom uzoru va-
Član „Cankarjeve družbe“
bo vsak organizirani sodrag in Sodražica. Zaupniki, ki ste dobili bloke, ali jih imate že izpolnjene? Pišite po druge. — Cankarjev spomenik postavimo velik — zato bodite vsi člani.
je i ne ići u organizaciju, nego li 'organizaciju nakon par mjeseci napustiti.
jPloisle Ijepog razlaganja druga Kmeta, započela je diskusija o raznim lokalnim pitanjima. Medju ovim, iznjeli so drugovi mnoge žalbe na nesusretljivost uprave sekcije, na grubosti ipružnih nadglednika, na Bolesnički Fond 'itd. Zaključeno je, da se nekolikim pitanjima izvrše intervencije, kako bi na nepravde i mjerodavni bili upozoreni. Posle rasprave o lokalnim prilikama prišlo se izboru novog odbora podružnice, pa su jednoglasno izabrani:	Ilič Dimitar, pred-
sjednik, Lulić Petar, tajnik, Borčič Stevo, blagajnik, te odbornici Tiča Branko, Horvat Petar, Dozet Gjuro i Radeka Gjuro, te kontrola Kos Vid i Jokič Nikola.
Time je ova uspjela skupština bila i zaključena. Agilnost novih odbornika kao i odločna volja članova, da -se kao organizacija konačno učvrste i ne dopuste više svoje razbijanje, garancija je, da če ova podružnica u svojem dalnj.em životu ići na-pred.	P. L.
Brod.
U srijedo, dne 14. augusta održali smo željezničarski sastanak u gostioni »Zvezda«. Obzirom na teške prilike, u kojima dižemo naš pokret ovdje, sastanak je bio zadovoljavajuće posjećen. Prisustvovalo je vlako-pratno i radioničko osoblje.
Po dnevnem redu govorio je drug Br-lić, delegat iz Zagreba. Podnio je iscrpiv i stručan izvještaj o djelatnosti Saveza u pravcu, da izvojuje novi ,Pravilnik za radničko 'Osoblje, te da izmjene, koje se u Zakonu spremaju, budu čim povoljnije. Predloge za radnički Pravilnik izradili su u glavnom sami radnici, pa isto tako nastoji-mo, da i predloge za Zakon izradi samo osoblje, na koje sa Zakon odnosi. Time u vezi održavaju se ovog i narednog mjeseca konferencije strojnog osoblja, staničnog, pružnog, vlakopratnog i radioničkog, na kojima za vsa pitanja vlada velik interes. Isti taj interes treba da pokaže i osoblje u Brodu. Dužnost funkcijonera podružnice jest, da sve željezničare obavjeste o svemu što Savez za njih radi i pozove ih, da svojom živom saradnjom nastojanja Saveza pomognu. Dok nas je malo, teško ćemo nešto postići, ali kad će nas biti na ukupu mnogo, lakše ćemo uspijevati.
Posle govora druga Brlića razvila se slobodna rasprava o tome, na koji način, da se pokret željezničara u Brodu jače oživi. Konstatovano je, da je umrtvjelosti, koja ■se sada još uvijek održava, veliki krivac prijašnji funkcijoner Dekanić, koji svoje dužnosti nije shvatio kako ih valjan čovjek treba da shvati. Zalkljućemo je, da se istoga pozove javno na točno polaganje računa o njegovom radu, što će na povjerenje prema 'Organizaciji povoljno uticati, jer će članovi i ostali željezničari vidjeti, da organizacija nije isto što i nevaljao čovjek.
Sastanak je zaključen time, da se ima živo poraditi na sazivu jedne nove skupštine ,na kojoj će se smisao organizacije i djelatnost Saveza opširnije izložiti. Pored toga ima se raditi na isticanju čim većeg broja novog članstva.
U zaštitu dalmatinskih željezničara i brodara.
čast je uglednom naslovu svratiti pažnju na to i zamoliti ga za shodnu intervencijo kod rečenog bolesničkog fonda.
U Splitu Bolesnički fond željezničara iz Zagreba, kome pripada i osoblje Direkcije Pomorskog Saobraćaja, ima oko 640 članova, što ®a članovima porodica dosiže broj 1500. Na taj broj članovia Ijekar u Splitu dobio je kredit za bolničko' i sanatorijsko liječenje te za nabavku medikamenata u trajanju od 8 mjeseci t. j, od 1. augusta 1929. do 31. marta 1930. g. ukupnu od 25.600 dinara.
Kada se ta suma podijeli na broj članova onda mjesečno jedva dolazi na svakog člana po 5 dinara, što niukome slučaju nije dovoljno ni iza nabavu najpotrebnijih medikamenata i ipri čemu ne mogu bolničko i sanatorijsko liječenje nikako doći ni u obzir.
Bilo je već slučajeva, da se oboljele nije moglo slati u bolnicu, te dia su članovi sami morali snositi troškove bolnica. Za poslednje 4 godine samo su diva člana po 15 dana1 bila liječena isanatorijski, što je takodjer ravno ničemu.
Nia vozovima nema ni najnužnijih medikamenata i 'zavoja za pružanje prve pomoći. Ambulanta u Splitu vrlo je loše uredjena.
To sve uporedjeno se stanjem u-stanova za zakonsko osiguranje radnika koje stoje u sastavu Središnjeg Ureda ZOR predstavlja strašnu za-puštenost, i radnici odnosno namještenici članovi željezničkog i potpornog fonda s pravom se žale na stanje u njihovom osiguranju i zavide ostalom radništvu, koje u organima Središnjeg Ured* ima uzorno 'Osiguranje.
Da bi se opravdanom zahtjevu željezničara u Splitu izašlo u susret i dalo ono što ih po zakonu pripada, bilo bi potrebno finansiranje ogranai-ka Oblasnog Bolesničkog Fonda cen-tralizovati i umjesto propisanog »budžeta «od 25.600 dinara za osam mjeseci davati članovima sve ono što im po Zakonu pripada i što uživa radništvo' u svome osiguranju.
Na osnovu prednjeg Komora moli ugledni naslov za shodnu intervenciju.«
Radničke nadnice valfa isplatiti.
Pred 1. augusta o. g. bilo je, putem policijskih vlasti, svestrano objavljeno, da radnici toga dana imaju neizostavno raditi i naredjeno je poslodavcima, da policajnim vlastima jave svakog radnika, koji toga dana nebi došao na rad. Zašto je tako po-stupljeno, nije nam poznato. Znamo tek toliko, da je tog dana u svima poduzećima rad bio normalan, radnici su došli na posao, a to bi učinili i bez policajne objave.
Dok je objava policije glasila, da se rad toga dana ima isvestrano obavljati, dotle je ta ista objava na radnike zagrebačke radionice primijenjena sasma oibmuto': njih se je 31, jula, kao i 1. augusta sa rada istjeralo silom: vojskom sa nataknutim bodovima. ]Svatko, tko bi se odstranjenju sa rada 'opirao, imao se smatrati buntovnikom i prema njemu imale su se upotrebiti najoštrije mjere. Zašto i na osnovu čega, opet nam nije poznato.
Radnici, videči pred sobom silu, povukli su se u miru svojim kućama. Cijeli dogodjaj dali bi i zaboravu, da se nije zbilo nešto, što je apsolutno nepravedno i što radnike vrlo teško pogadja: za oba ta dana zakinute su im i nadnice. Svi radnici smatraju, da se to nije smjelo učiniti i da ih nadnice pripadaju. U tome smislu upućena je na zahtjev oštećenih radnika, putem sekretarijata Saveza u Zagrebu, slijedeće predstavka upravi radionice:
»Potpisanom sekretarijatu je čast za-
vi radionice:
moliti naslov, da svima radnicima, koji su 'dne 31. jula i 1. augusta o. g. odredbom naslova i višom silom bili sprejećeni u nastupu na redovan rad, ne 'odbija satnine za ta dva dana, već da im se isplate kao za normalni radni dan, pnoboravljen na radu.
Ovu našu molbu podlkrepljujemio slijedećim:
Oba naznačena dana radnici su, na osnovu radioničikog reda, utvrdjenog po naslovu, došli u radionicu u 14 sati, da nastave radom u drugoj šihti. Bez ikakvog predbodnog obavještenja i bez navoda razloga ove iste radnike odstranilo se sa rada i iz radionice silom, onemogućivši ih tako, da započnu i nastave radom, na koji su došli. Dakle je odstranjenje radnika sa rada uslijedilo potpuno protivno volji radnika, koji su učinili sve, da udovolje obavezi radioničkog reda.
Pored ovoga, radnici su oba ta dana svoj život i svoje kretanje podesili kao i inače svakog radnog dana, sa radom tih dana su računali, pa i sa naplatom istoga unapred ekionomisali, kao sa svršenim faktom, Što pak faktično nisu radili, nije na njima ni malo krivice, pa je otuda nepravedno i za dobre najamno-radne odnose samo štetno, ako bi radnici za ta dva dana bili lišeni svoje normalne zarade. Isto tako nepravideno bilo bi, ako hi im se ta dva dana prebijali na prava zagarantovanih godišnjih odmora, ili pak na prekovremene satove.
Radi svega ovog imolimo, da naslov svim radnicima, koji su na dan: 3. jula i 1, augusta o. g. bez svoje krivice normalne zarade lišeni, t. j. nisu mogli rad nastupiti, za te dane zaračuna normalnu nadnicu, te im je sa redovnom isplatom zarade za juli-august o. g. na isplatu doznaci.«
Predstavka Radničke Komore u Splitu,
Dok dalmatinski željezničari nisu bili organizovani u našim redovima i dok su ispred njih nastupala razna nacijonalističko-šoviništičika udruženja, ni slutiti se nije moglo, pod kakvim teškim prilikama žive i pod koliko nepovoljnim uslovima vrše svoju tešku službu. Od nacijonalisti-čkib fraza se ne živi, niti si široke mase mogu njima isvioje stanje poboljšati. Naprotiv, posljedice za široke mase su sasma obrnute:	one
padnu u još dublje ropstvo onih tipova, kojima šovinizam služi samo plaštem za uže i kapitalističke interese. Tako je bilo i kod drugova Dalmatinaca — željezničara in brodara; nekoliko tipova, koji su bili na ćelu njihovih šovenskih organizacija, dobilo je Ijepa i onosna mjesta, a raja je ostala i bez ono malo prava, koja je prije posjedovala. Sa organizova-
Iz obi. sekretarijata Beograd.
Beograd,
Gosp. Joža Simončič, sekretar Nacionalnih u Beogradu, kleveta naše članove za vreme kancelarijskih časova, da se nalaze u komunističkoj organizaciji. Na žalbe naših članova izjavljamo sledeče:
Naša organizacija radi na osnovu pravila, koja su potvrdjena od ministarstva unutrašnjih poslova pod brojem U. br. 52.051 z dne 12. januara 1928, Ona1 je članica amsterdamske internacij onale (I. T. F.), a ne moskovske. (To1 bi morao jedan funk-cijonar sindikalne organizacije već dla zna.) Dakler mi se nalazimo u istoj internacijonali, u kojoj su i ra-denici Engleske, čijih vodja je priznati Macdonald. (Dali je i on komunista?) Sa komunistima nalazimo se u borbi. Jer je posle 6. januara o.
I g. komunistima zabranjen otvoren } rad, razbegli su se oni u nacijonalne i organizacije. Znana jeste i suviše i činjenica, da saradjiviaju komunisti u svima zemljama stalno sa nacijona-listima i šovinistima.
Sve gore nabrojano ite dejstvo, da je naša organizacija produžila sa radom i posle 6. januara 1929. god., J jeste najbolji dokaz, da nije komunistička.
Nakon toga mora biti svakome jasno, da taj gospodin zlonamerno i kleveta naše 'članove iz potpuno egoističkih motiva, da bi time njima naškodio.
Podružnica Beograd.
Beograd.
Sa radošću primili smo zadnji broj »Ujedinjenog Železničara«. Znali
smo iz prošlog broja, da će se održati dne 27. jula u Beogradu konferencija za izradu predloga za radnički .pravilnik, koji je tome nesrečnom radbiku potreban kao 'sunce ozeblo-ime, te potražili smo odmah te izve-štaje. Ali šta je naštampano u tom broju, dali vidimo dobro? »Zvezarji zopet izdali delavstvo.« Kad smo to čitali, popa© nas je bes na tu žutu laži-organizaciju, koja nam je učinila već vrlo veliku štetu, te smo se odlučili, da stupimo u redove Saveza, da se tamo borimo za naša prava. Oni kažu u dopisu na Sekretarijat Komora tačno ovo: » .... ne može pružiti kolaboraciju po pitanjima iznetim na anketi, jer se sa izvesnim principijelno ne slaže, već će . . .«. Rad Saveza je nama uvek otvoren. Znaju ga ne samo članovi već i mi, koji smo tek ušli u tu organizaciju. Naprotiv što radi Nacijonalno U-druženje? 0 tome znamo' mi dojučerašnji njeni članovi vrlo malo. Ono radi kao nekakva tajna diplomacija. NacijonaJni, kažite nam otvoreno, šta je to »jer se sa izvesnim principijelno ne slaže«. Pred nama leži knjiga »O položaju naših željezničara«, koja je bila izdana posle ankete. Dakle d'a znate, nas nećete moći nikako više prevariti. Dobro smo ju pročitali. Savez je kazao, šta koće, sad je red na Vama, ne plašite se nas. Daje i nama prilike, da možemo u buduće i mi da prisustvujemo barem u duhu svečanim sednicama Vašim.
Da spregovorimo i nekoliko reči o podpisnicima. Taj famozni dopis podpisali su gosp. ing, Čavadarević, koga već poznamo i neki Joža Simončič, Slovenac, o kojem smo se nekoliko informisali. Kako doznaje-mo, radijo je on pre rata u Trstu u personalnom odseku saobraćajnog oedelenja, te je već od tamo vrlo dobro po,znat (.sa naročite strane) našim starijim slovenačkim drugovima. Posle prevrata 1920. god. došao je u Zagreb još uvek kao zvaničnik (pod-uradnik), te se nalazi danas na mestu referenta kot Gen, Direkcije u činu H-2. U Ljubljani je svršio zanat-Ijisku školu, Šta kaže o tome maturanti, od kojih mnogi i ako sa dovoljno godinama službe, ipak ne mogu doći u taj zaželjeni raj i položaj!
Drugovi koji se nalazite kot savezne uprave u Ljubljani, dali se još niste dosta naučili. Ne vidite da U-dlruženje neće te i ne može sa Vama saradjjivati, jer ima na upravi višu gospodu (sada su oni izvršili pregru-paciju, a koja neće imati zaželjenog uspeha) koja tu kolaboraciju sa Vama neće a drugo jer njih to radničko pitanje vrlo malo interesuje. Do toga zaključka treba jedanput da dodje-mo i ako je to za sažaljevanje.
Drugovi, Vama koji se još kolebate dali da pristupite u naše redove ili ne, viknemo: »Ne budite više poluga za kočenje, već budimo svi zajedno na braniku za bolju budućnost, što će nama biti hvaležni naši mladji dirugovi železnićari.
Iz sekcif.
Iz sekcije kretniško-premikalnega in postajnega osobja.
V nedeljo, dne 18. avgusta 1929, se je vršila v Zagrebu konferenca postajnega osobja, katere so se udeležili zastopniki vseh večjih domicilnih postaj iz Slovenije, Hrvatske in Dalmacije. Konferenca se je bavila v prvi vrsti z ureditvijo delovnega časa na železnicah ter je soglasno sklenila, da naj savez ukrene vse korake, da se na železnicah uvede osemurni delavnik, da se ukine dosedanja ločitev postaj v tri vrste in uvede samo dve vrsti, in sicer: postaje z dnevnim in nočnim prometom, na katerih naj se brezpogojno uvede osemurnik, to je turnus 12-24 z dvema prostima dnevoma in na postaje brez nočnega prometa, kjer traja nočni počitek nad 10 ur. Na teh postajah se mora delovni čas urediti tako, da odgovarja osemurniku in da garantira osobju, ki je v dnevni službi, štirikrat mesečno prosti dan po 36 ur.
Nadalje se je razpravljalo o sporednih prinadležnostih ter. se je postavilo sledeče zahteve:
a)	nočna doklada naj pripada vsem, ki vrše nočno službo in to ne oziraje se na druge sporedne prinadležnosti, delavcem in nastavljencem v enaki izmeri in to po 15 Din za noč. Za delo do 4 ur naj pripada polovična, nato pa cela doklada.
b)	za premikalno osobje naj se uvede posebne premikalne doklade, in sicer: pre-mikalni nadziratelji 500 Din, nadpremikači 450 Din in premikači 400 Din;
c)	za kretniško osobje naj se uvede postojanske doklade (Postenzulage), in si-
cer: blokovniki in nadkretniki 450 Din, kret-niki pa 400 Din;
d) za vozopisce. svetilničarje in vlako-prejemnike pa funkcijske doklade, in sicer: za nadsvetilničarje, vozopisce in vlakopre-jemnike po 400 Din, za svetilničarje pa po 350 Din.
Nadalje se je sklenilo, da naj se zahteva sprememba pravilnika v pogledu dijet (potnih stroškov), ki naj se določijo najnižje na ono izmero, ki je-sedaj predvidena za činovnika III. •
Glede obleke ie konferenca soglasno sklenila, da naj se zahteva podelitev obleke v naturi v oni izmeri, ki je bila predvidena do leta 1927 s tem, da se osobju podeli letno še čevlje ali škornje, (po izberi) dežni plašč in kožuh ad personam. V kolikor pa bi se posamezni deli obleke ne podelili, pa da se izplača denarna odškodnina. Obleka naj se izdela za vse osobje.
Glede novega zakona o državnem prometnem osobju je konferenca soglasno sklenila sledeče glavne smernice, katere naj savez pri izdelavi svojega predloga in pri intervenciji vpošteva:
Osobju naj se zasigura stalnost, avtomatično napredovanje, ukine naj se položajne plače, uvede zopet najmanj paritetna disciplinska komisija, ukine kategorija služi-teljev ter uvršča osobje v kategorije le na podlagi strokovne izobrazbe. Razlika med začetnimi in končnimi plačami naj ne bo prevelika ter naj se zlasti prva leta predvidi hitrejše napredovanje. Med eksekutiv-no osobje naj se uvrsti še vozopisce, lam-piste in tranziterje. Radi penzij naj ostane dosedanji princip, da se doseže polno penzijo po 25, odnosno 30 letih in naj se osnuje poseben penzijski fond s paritetno upravo.
Na podlagi zaključkov konference bo centrala izdelala definitivne predloge ter jih začetkom septembra razposlala vsem podružnicam, da bodo lahko stavile še zadnje svoje pripombe, nakar bodo vsi predlogi definitivno redigirani in potom posebne deputacije predloženi ministru saobraćaja.
Iz sekcije strojevodij in kurjačev.
Ureditev delovnega časa. Naša sekcija je sklenila za novo ureditev delovnega časa staviti ministru saobraćaja poseben predlog. K temu pripominjamo, da ta predlog ni izdelan le na podlagi zahtev v Savezu organiziranih strojevodij in kurjačev, ampak tudi na podlagi izkustev, ki so si jih pridobili naši sodrugi v Avstriji in Češki, kjer je delovni čas čisto drugače urejen, kot je bil doslej pri nas. Naš predlog se glasi:
Osnovo za sestavo turnusov naj tvori osemurni delavnik, to je 30% službe, 20% počitka izven domicila in 50% počitka doma.
Predkurjavo in pripravo stroja za odhod, mazanje, opremo itd. imajo oskrbeti posebne skupine v kurilnici, enako naj spada v delokrog kurilnice tudi čiščenje strojev in mehanizma. Strojno osobje pride k stroju eno uro pred odhodom vlaka, da stroj v redu prevzame.
Za turnus se naj računa čas vožnje po voznem redu. Poleg tega se naj računa v turnus po ena ura pripravljenosti in po-sprave pred odhodom in po prihodu vlaka in to v domicilni ter izvendomicilni postaji.
'Najdaljša služba na stroju naj znaša: pri brzovlakih 7 ur, pri osebnih vlakih 8 ur, pri tovornih vlakih največ do 10 ur.
Najmanjši počitek v končnih postajah naj znaša 6 ur, v domicilni postaji 10 ur. Turnus naj bo sestavljen tako, da je osobje vsako tretjo noč doma v času od 18. do 6. ure.
' Počitek, ki je manjši kot 5 ur izven domicila, ali 8 ur v domicilu, se zaračuna v službo.
Za premikalno službo v kurilnici, odnosno premikainih postajati naj znaša neprekinjena služba po 8 ur. Te skupine dobe mesečno 4 proste dneve in sicer po 36 ur.
Režijska vožnja. Spremljanje parnih kotlov, služba za ogrevanje vlaka, nadalje pripravljenost za službo v kurilnici, se vračuna v celoti v službo.
V turnus se vračuna tudi vsakokratna predpisana šola. Končno, če mora strojno osobje prisostvovati pranju kotla, se zaračuna za vsak slučaj po 6 ur v službo.
Ali je to mogoče?
Strojevodja, ki je upokojen skoraj s 40 vračunljivimi leti službe in to šesto leto po prevedbi s 1. IV. 1929, dobi reci in piši Din 3000.— letne pokojnine. Ves čas je dobival plačo kot činovnik II1/1—10 s 15%, bil je v staležu kurilnice Ljubljana L, sedaj pa, ko je upokojen, se kar naenkrat ugotovi, da on nima z državno železnico nič opraviti, ker ob času upokojitve ni bil preveden na novi zakon. Naj si ljubljanska direkcija ne misli, da bo tako poceni prišla skozi (da na ta način obvaruje interese upravnega sveta vrhniške lokalne železnice), ker bo poleg daleko višje pokojnine morala nositi še pravdne stroške.
Strojevodje, ali slišite?
Dežmanovo »Društvo strojevodij« pripoveduje, da bodo po novi pragmatiki dobili strojevodje kar Din 48.000.— letne plače, torej bodo izenačeni s samim generalnim direktorjem in pomočnikom ministra. Seveda g. Dežman je bil v Beogradu in je delal pragmatiko, samo vse, kar so naredili, je »strogo tajno«.
■ Strojevodje, koliko časa boste še sedali na limanice in čakali goloba na strehi, končno Vam bo pa še vrabec ušel!? Ali ne veste, da je potrebna enotna železničarska fronta in da tudi mi strojevodje nismo nič drugega kot delojemalci, ki se moramo boriti za svoj kruh?
Iz sekcije vlakospremnega osobja.
Konferenca vlakospremnega osobja se je vršila dne 21. avgusta 1929 v Splitu ter
je bila dobro obiskana in je razpravljala o predlogih za ureditev delovnega časa, zakonu, sporednih prinadležnostih in službeni obleki. Vsi zaključki in resolucije so bile sprejete enoglasno ter bomo o njih obširno poročali v prihodnji številki.
Za vlakoprejemnike v Ljubljani se je na direkcijo vložila posebna spomenica, da se jim uredi služba na podlagi osemurnega delavnika.
Iz delavskih sekcij.
Obveščamo vse delavce in profesijoni-ste, da je odbor delavskih sekcij sklenil, poslati k novemu ministru posebno deputacijo, da mu razloži obupen položaj delavstva ter zahteva, da se končno enkrat uveljavi delavski pravilnik, izplačajo delavske diference ter dobe naknadni krediti, da se prepreči redukcija delavstva.
Deputacija bo šla v Beograd okoli 15. septembra.
Potrebna je odkrita beseda.
(Dopis sodruga iz vrst vlakospremnikov.)
Od leta 1924 ,ko se je izvršila prevedba na novi zakon za uslužbence saobraćajnih ustanov, je med železničarji vseh ikategorij, zlasti pa med vlakospremniim osiobjem nastala zmešnjava, nered, krivica, jeza, nezaupanje, zavist in ne vem kaj še vse, od teh lepih čednosti, ki spremljajo to ubogo obupano in zapuščeno rajo, skozi življenja trnjevo pot. Še danes, po petih letih je kritika in nezadovoljstvo ter zavist, ki meji skoro' na sovraštvo, na dnevnem redu. Da smo si že enkrat na jasnem, odkod vse to izhaja, odnosno, kje leži krivda tem neznosnim, za celokupno, osobje tako škodljivim razmeram, ter da se neumestna in včasih zlohotna kritika zaustavi, je potrebno, da pregledamo celi razvoj stvari od početka prevedbe do danes, ter ugotovimo morebitne napake na eni ali drugi strani in to odkrito in .pošteno brez olepšav in pridržkov, kot je to med možmi običaj. Taka odkrita beseda zamore stvari edino le koristiti.
Zakon za saobraćajno osobje zahteva za nekatere kategorije kakor: strojevodje, vlakovodje, premik, nadzornike, skladiščnike itd. ipoleg strokovnih izpitov še 2 O'dnosno 4 razrede srednje šole za dosego III. kategorije činovnika. Ob 'prevedbi se je večino prevedlo v III. kat. čin. brez teh razredov srednjih šol, druge, z isto kvalifikacijo in istim položajem pa pustilo v L kat. zvianičnikov in nekateri so ostali celo v II. kat. zvanič-nikov. Nastalo je razburjenje, 'prerekanje, vršile so se intervencije na vseh mogočih in nemogočih mestih, ker vsak, ki je imel izpite enake onemu, ki ;}e postal čin. III. kategorije, se je čutil zapostavijenega in na prejemkih zelo oškodovanega. Intervencijam se je obljubljalo nekaj časa, da se bo stvari ugodilo. Pozneje se je začelo še le odločno sklicevanje na zakon, člen 8 in 200. Nekateri so takoj nekje zvedeli, da se more na gotovih šolah z lahkoto narediti izpit čez osemrazredno osnovno šolo, kar je takrat baje ibilo enako 4 razredom srednjih šol. Naj-preje se je izpite hitro položilo, skupina, ki je prišla nekoliko pozneje na vrsto, je imela opravka že par ur. Zopet druga skupina pa že kar dva dni, seveda dnevno po nekaj ur. Proti koncu so se pa morali pripravljati že kar celi mesec, predno so prišli v posest toli zaželjenega dokumenta, ki omogoča uvrstitev v III. kat. činovnika. Sedaj ipa je nastal krik s tabora izobražencev. Uradniki, ki so redno obiskovali srednje šole, so se čutili užaljene, da bi kdo kar čez noč pridobil to, za kar so oni potrebovali dolga leta. Nastal pa je velik vik in krik tudi med uslužbenci-železničarji, češ, zakaj bi plačeval takso in se morebiti še učil razne za službo nepotrebne stvari in druge take sitnosti, ko pa imam iste strokovne izpite kot oni, ki so brez teh ceremonij in sitnosti postali čin. III. kat. Sklicali so se sestanki, na katerih je velikanska večina prizadetega osobja odločno odklonila vsak tak izpit, ker ni pravično in ne pravilno, da se za nekatere zahteva višja izobrazba, kot pa za one, ki so bili že prevedeni. Nagla šal o se je tudi in to zelo upravičeno, da ti izpiti po raznih šolah ne bodo priznani. Izvršile so se rame intervencije na prosvetnem oddelku, kjer pa so bili odgovori nejasni in negotovi.
Vsem bo pa še — vsaj upamo — dobro v spominu, da je (bil enodušen sklep vseh železničarjev vsaj v Ljubljani, ki so biti člani USŽJ, razen par izjem, da se podvzame korake na merodajnih mestih, za izmenjavo člena 8, Iki zahteva poleg strokovne izobrazbe še nižjo srednješolsko. To se je tudi zgodilo. Nešteto intervencij se je podvzelo, ki so se izčrpale večinoma v obljubah, ki se pa nikdar niso uresničile. Med tem časom, ko smo mi vztrajali pri svoji zahtevi za izmenjavo zakona, so drugi železničarji vseh kategorij, na katere mi nismo imeli nikak-šnegia vpliva, po seč ali tečaje in polagali izpite. Posamezni so bili seveda že med tem časiom prevedem, ker so ti izpiti bili od prosvetnega ministrstva priznani.
Savez je vodil odločno borbo za izmenjavo zakona In jo vodi še danes. V letu 1927 so pa železničarji, ki so se naveličali samih obljub, šli v meščansko šolo v Šiški k poduku in pozneje k izpitu. Veliko železničarjev se je takrat vpisalo v la tečaj. Ko so pa po ipar dneh videli, da se bo treba učiti, so nekateri pouk opustili. iKo pa so videli, da iso se mnogi z izpiti že okoristili in 'brli prevedeni, ter so videli, da izmenjava zakona od nikoder ni in ni, danes zabavljajo in napadajo organizacijo, kakor 'da je ona kriva, da ni zakon iznienjen, dasi je očividno, da je bil le namen uprave, osobje medsebojno izigrati, da si skoči v lase in tepe med seboj in pri tem pozabi na udarce, ki jih prejema
Otvoritev naše zodruse.
Dne 10. septembra 1929 začne poslovati
v Ljubljani na Miklošičevi cesti št. 13 v neposredni bližini kolodvora naša železničarska zadruga
Gospodarska poslovalnica.
Zaenkrat otvorimo manufakturni blagovni (oddelek), in sicer za: službeno obleko, moško in žensko obleko ter perilo.
Prodajalo se bo proti gotovini inr> na obroke, in to po konkurenčnih cenah. Vsem večjim podružnicam smo poslali te dni
prvo kolekcijo vzorcev, na podlagi katerih lahko čiani tudi od zunaj naroče blago. Vsak vzorec je numeriran in je treba le sporočiti številko in količino. Na vzorcih je tudi navedena cena in to za meter, kakor tudi za celo bleko (3 m 10 cm) s kompletno podlogo.
Sodrugi, ki se zanimate in boste sedaj v jeseni kaj kupili, obrnite se po informacije na Vašo pristojno podružnico, kateri smo poslali vse potrebne direktive. Železničarji, kupujte le pri Vaši zadrugi, osamo-svojujte se!
Gospodarska poslovalnica r. z. z o. z. Ljubljana.
od druge strani. Zahtevo članstva po izmenjavi zakona, je organizacija dosledno in vestno vršila^ Če ni bilo zaž el jenih uspehov, ne leži krivda na organizaciji, temveč v brezbrižnosti, in odkrito rečeno v pasivnosti dosti članov, ki so ta čas raje kritizirali, organizacijo, mesto za organizacijo delali. Vlakoispremniki! Kaj ste v vseh teh letih od uzakonjenja novega zakona pa do danes storili v (korist in ojačenje 'organizacije? Kaj ste storili v ta namen, da bo 'Organizacija, ki nastopa in se bojuje za vaše zahteve, čim močnejša. Odgovorite! Marsikdo se ni povzpel tako daleč, da bi izprevidel, da je za 'izbojevanje boljšega zakona za‘ železničarje potrebna silna moč, zavednih in solidarnih, za svojo .sveto proletarsko stvar, navdušenih in do skrajnosti požrtvovalnih železničarjev. Niti toliko se ni marsikdo naučil, da je treba ipriti na sestanek, £e je sklican, ker slabo obiskan sestanek je blamaža železničarjev pred direkcijo, pred upravo, od katere se nekaj zahteva. Tako je pa pri intervencijah vedno izgledalo, da so to želje — pobožne želje samo nekaterih,, samo onih, ki so slučajno imeli to čast, (ali pa smolo} da so za osobje nastopali in se z gospodo prepirali. . . Novi zakon za saobraćajno osobje .se baje izdeluje. Razni, baje 'dobro informirani ljudje trdijo', da novi zakon ne bo imel teh določb, proti katerim ,smo se mi dolga leta borili. Če je to res, pač lahko trdim, da bo to sad boja in dela Saveza, ker je nam nasprotna organizacija predložila osnutek zakona, kjer se zahteva za čin III. (kat. 4 razrede srednje šole. Bo torej izključno naš uspeh, uspeh našega Saveza, Danes je odločilni trenutek. Na nas vseh je, da sedaj posvetimo vse svoje sile enemu pozitivnemu delu — delu za jačanje organizacije, pridobivanje novih članov. Istočasno pa hodimo vsi na sestanke, tam povejmo, kaj naj se dela in kako naj se zahteva, sestavljajmo predloge in istočasno poskrbimo, da bo za temi predlogi stala kompaktna armada zavednih borcev za svoje pravice.
Potem bo naša zahteva tudi prodrla ter se bo uvrščalo vse osobje v kategorije samo po strokovni izobrazbi.
Sodrugi! Pustimo Ikritikarslvo in postanimo zidarji svoje organizacije in svoje bodočnosti.	Sprevodnik Janez.
Razno.
Što razumijemo pod jednom konjskom silom (KS)?
Izraz konjska sila spada, u doba tehničke razvijenosti, u svakodnevnost. I u stručnim krugovima potrebno je, da se oznaka sile, pa tako i konjske sile, pobliže rastumači. Za velike mašine, motore i razne strojeve postalo je uobičajeno, da se obilježuju sa konjskim silama.
Mehanični rad znači savladavanje pro-tusnaga, koje se na izvjesnom putu postavljaju. Te protusnage postavljaju se pred nas ili u formi težine, ili u formi medju-sobnog ribanja, ili pak u mijenjanju izvjesnog predmeta. Ako će se, na pr. 30 kg dizati u visinu jednoga metra, mora se ta težina i visina savladati. Jedan- pješčani put iziskuje od upregnutih konja daleko veće razvijanje snaga, nego li tvrd i ravan put, ili pako put po glatkim tračnicama. Isto tako i za rastezanje jedne olovne kug-ije, dakle za izmjenu oblika izvjesne stvari, potrebna je snaga.	.	.
Veličina izvršenog rada mjeri se po veličini sile i duljini puta, koji ista ima da savlada u izvjesno odredi eno vrij eme. Dakle veličina rada je = s‘la ~r Puč Pritišće li para u ciiinderu parnu pokreta!jku sa težinom od 2400 kg 0.8 m daleko, izvršena je veličina rada od 0.8 T" 2400, ili 1920 m-kg. Rad u vremenskoj jedinici mjeri se po veličini izvršenog produkta. Pritišće li u od-redjenom vremenu sila od 75 kg neki teret u jednoj sejkundi 1 m daleko, to je izvršeni rad te sile — 75 m-kg + sek., ili pako jedna konjska sila.
Tiska: Ljudska tiskarna d. d. v Mariboru. Predstavnik Josip Ošlak v Mariboru. — Odgovorni urednik: Adolf Jelen v Mariboru. — Lastnik in izdajatelj: Konzorcij »Ujedinjeni
Železničar«. Predstavnika: Martin Pušnik v Ljubljani in Franz Smazek v Mariboru.