U.U	1ULILOI VU V LJUDLJAm
boilo '^б, VII. 1930 -W
SOKOLSKI GLASNIK
Organ Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije ff
Izlazi 1., 11. i 21- svakog meseca ♦ Gotlišnja pretplata 50 Din ♦ Uredništvo i upravu u Ljubljani, Narodni dem « Telefon 2543 ♦ Račun pošt. šted. 12.943 • Oglasi po cenika
God. I.
Ljubljana, 15. jula 1930.
Broj 16.
U duhu sokolskom: jedan narod, jedna država, jedno nacionalno osećanje
Deklaracija kraljevske vlade
Državni i nacionalni program od* reden je u novom režimu sa dva isto« rijska čina Nj. V. Kralja, koji su osno« va državnog i nacionalnog života i raz« voja kraljevine Jugoslavije, i to:
1. Manifest od 6. januara 1929. g., koji se mora uzeti u celoti: i po mo« tivima i po težnjama. Ni jedan deo manifesta ne može se primeniti a da se drugi može izostaviti. Njime je iz« rečena poslednja reč o starom sistemu uprave: Staro se ne može i neče; tra« že se nove metode i krče novi putevi.
2. Zakon od 3. oktobra 1929. god. Etnički i etički smisao našeg istorij« skog i naeionalnog razvoja definitivno Jc odreden imenom kraljevine, koje je oduševljeno prihvačeno od svekolikog našeg naroda.
Administrativna podela kraljevine na banovine prekratila je za uvek isto« jpjske granice, te smetnje nacionalnom 9rmiranju i razvoju, i stvorila bano« vine, snažne i za život sposobne uprav« ne > Privredne jedinice.
Ovim zakonom postavljeno je ap« solutno načelo: jedan narod i jedno nacionalno osečanje. Poštovanje ple« nienskih imena i tradicija svima je azvišeno, ali ima uvek služiti razvija« nju nacionalne sinteze i jedinstva. t lemenske zastave imaju sa pijetetom pripasti prošlosti, jer nacionalna bu« dučnost hoče samo jugoslovensku na« cionalnu trobojku.
Na osnovi ova dva čina i poznata istorijska izjava Nj. V. Kralja, koje stoje u idejni?} i organskoj vezi sa nji« ma, zapovedno proizlaze Sledeči za« ključci i dkrtktive u radu Kraljevske Vlade, koji rad mora biti potpuno od« reden i homogen u shvatanju pojedi« nih glavnih pitanja, i čvrst i siguran u kdnsekventnom sprovodenju vladine nolitike i akcije.
; Osnovno načelo današnjeg režima 'izključuje političke partije, njihovo Predstavništvo i učešče u državnoj upravi, jer .je neoboriva činjenica da fe poznati' rad političkih partija bio ioveo u pitanje ne samo životne, pri« Vredno«eko»6mske interese države i naroda, kao i svakog pojedinca, več je najozbiljnije zagrozio državnom i narodnom jedinstvu. Takvim radom političke partije su izgubile pravo na postojanje. One više ne postoje i one se u starome svome vidu nikad više ne moga povratiti.
Prctsednik Kraljevske Vlade obje« dinjuju rad svih ministara i stara se
0 sistematskom izvršenju državnog programa. Njegovo je pravo i dužnost nastojati da svi ministri upravjjaju svojim resorima po več odredenim uputama i opštem medusobnom skladu.
Njegovo Veličanstvo Kralj po svome nahodenju i poverenju imen e ministre kao šefove pojedini™* a„a državne uprave. Oni ulaze u Vladu kao pojedinci, a ne kao predstavnici ma kakve plemenske, verske ili poli« tieke grupe. Ministri upravljajo svo« um resorima i izvršuju postavljene im zadatke rukovodeči se isključivo inte« reširna nacionalne i državne celine imajuči u vidu da zakon mora biti jed« Uak za sve i da interesi pojedinaca, Pokrajina i plemena imaju sc podčiniti 'nteresima eeline. U tom cilju oni su dužni starati se, da njima potčinjeni državni organi, u službenem radu kao
1 u privatnem životu ničim se ne ogre« se o svoju javnu funkciju, kao ni o dužnost da iskreno i predano budu yažda u službi jugoslovenske misli, dr« zavnog uredenja i današnjeg poretka.
Radi Sto bolje i jeftinije uprave г • ‘ ,se težiti racionaliziranju i upro« r(4itvini; ai!m*nistraeijč putem dekon* i S ' °So*?^ pažnje pri izboru i unapredenju cinovništva koie mora biti potpuno odano inf • J ° nalne i državne Sn?tereSima naC,0<
Postavlja se kao k•» htev državne politike da u drl« službi nema mesta činovniku i časniku «ji službeni rad i držanje nije“ Ж du sa svima napred istaknutim nače-"ma. I sve činovničke staleške organi« zacije imaju saobr.aziti svoj rad naeio« falnim interesima i nositi \ugosloven« sko obeležje.
Veroispovest činovnika ne može .•ti smetnja za njegovo naimenovanje 1 ninkciju širom cele kraljevine. •
Administrativna podela na devet banovina definitivna je i njihova ad« ministracija ima do potpunosti da se izvedi i razvija, da bi se one što brže i jače osposobile kao upravne i pri« vredne jedinice.
Shodno postavljenim načelima od sastava banskih veča i večnika oče« kuje se i traži da budu iskreni i odani pomagači jugoslovenske nacionalne i državne politike u Banovini pored vršenja odredene im dužnosti.
Dok sadašnji sistem uprave u op« štinama bude još trajao, neophodno je potrebno izvršiti reviziju rada i ličnog sastava sviju opštinskih uprava, da bi bolje odgovorile narodnim potrebama i opštoj državnoj politici, kao i radu pripreme za moderan i celishodan si« stem opštinske uprave.
Od osnovne škole do univerziteta nastava mora biti izvođena strogo u jugoslovenskom nacionalnom duhu i sa kultom omladine za nacionalnu isto« riju i kulturu, i njenom dubokom ve« rom u naprednu budučnOst Jugosla* vije. Nastavno 'osoblje mora u potpu« nosti odgovarati po svojim osobina« nama i kvalifikacijama ovim postavlje« nim zadatcima.
Zakonom od 6. decembra 1929. g. stvoren je Soko kraljevine Jugoslavije, koji svojim integralnim nacionalnim karakterom ima da pokrije sve slične dotadašnje plemenske i verske orga« nizacije. Razvijanje Sokola u široj masi narodnoj, gde on ima i svoju kul« turnu prosvetnu misiju postaje deo programa državne politike, koji se bez zastoja ima sprovesti.
Država jc dužna omogučiti prizna« tim veroispovestima punu moralnu misiju, samostalni razvitak i ravno« pravnost, da bi one odgovorile svojim eisokim zadatcima i po dužnosti se odazvale poverenjem i’ iskrenom sa« radnjom u nacionalnom životu države, čuvajuči se uvek političke akcije i in« terescvanja ma u kom vidu.
Svaka kulturna, humana i pri« vredna akcija, u koliko nijc u držav« nim rukama, naiči če u svakoj prilici na pomoč od strane države, ako nije protivna državnoj politici i jugoslo« venskoj nacionalnoj misli.
U toj deklaraciji kraljevske vlade nas mora pre svega zanimati stavka, koja se tiče (Sokolstva. U tom pogledu je deklaracija jasna i tačna. Nema ni« kakove dvojbe, da je ta izjava dikto« vana istinskom voljom:	izvesti pro«
gram sokolskog uzgoja u čitavom na« šem narodu bez zastoja. ^Tu ne može biti nikakove dvojbe, jer su izjavu potpisali svi ministri. I kao što je de« klaracija jasna, tako joj moraju da slede i jasni čini. Ako je Sokolstvo deo programa državne politike, onda •moraju i svi čini celokupne vlade kao i svakoga pojedinoga organa državnog ustroja odgovarati sokolskom progra« mu. Tu nema kompromisa! Načela Sokolstva su otvorena i ,očita — otvo« reno i- očito mora biti naše delo, koje ne sme da se trati i drobi u torne, da se inaše vodstvo mora da bori za sva« ku pravičnu stvar, gotovo za svako najmanjc mesto ovoga ili onoga činov« nika Sokola, več mora da načelo so« kolskog programa glasno odjekne p svakoj grani naše državne uprave. To zahteva izjava kraljevske vlade, to za« hteva tak oder i ponos Sokolstva!
Značenje Sokolstva nije samo u sokolskom telesnem uzgoju. Ne sme« mo da zaboravimo, da je sokolski te« lesni uzgoj samo jedno — svakako naj važni jc — sredstvo za postignuče sokolskih ideala: za podignuče telesnih i moralnih snaga našega naroda. Ne dakle napredak pojedinaca, izvesnoga razreda ili čak političke stranke, več napredak čitavoga naroda. Sokolstvo stoji u službi naroda i svoje vlastite nacionalne države, u službi te naše dr« zave, koju hoče i mora da gradi i pod« upire jedino pozitivnim radom.
Proklamacijom Nj. Vel. Kralja Sokolstvu na svesokolskom sletu i de« klaracijom kraljevske vlade od 4. ju« na o. jg, priznat je pozitivni sokolski rad kao deo programa državne politi« ke, 1 iz tog-odnosa Sokolstva prema državi i prema narodu, a što jc bilo (u programu našega Sokolstva več od 1919. g., jasno se očituje potreba sa«
radnje obiju faktora, tim više, što se težnje Sokolstva razvijaju u smefu uzgoja onih vrlina svakoga pojedinca, koje narod i država zahteva od svojih članova i državljana u svrhu svoje od« brane i svog opstoja. Državi je potre« ban uzgoj dobrih državljana, a naro« čito je potrebito uzgajati, jačati i dizati državnu jugoslovensku svest. Takav uistini potriotski rad najpotrebitiji je u onom delu naroda, koji je pod sto« letnim ropstvom izgubio smisao za državljanske dužnosti i koji je tek u svojoj slobodnoj državi zadobio naj« dalekosežniju slobodu, a koju treba da nauči uživati. Tim uzgojem mora iči uporedno uzgoj naše omladine, ko« ja ima da u javni život stupa sa pošte« nim i jasnim nazorima i pogledima na državu. To je zadača države i Sokol« stva kao uzgojne organizacije.
Saradnja Sokolstva i državne uprave prema torne je takoder nužna potreba. Sokolski uzgoj ima opsežnu zadaču, koja u sebi udružuje eugenič« na, zdravstveno«uzgojna, narodno«go« spodarska, socijalna, etična i estetična stremljenja. Zdravlje tela, duha i srca, glavna su podloga snazi i borbenosti naroda, to je kapital, kojeg čovek tre« ba u izvršavanju uzvišenih zadataka svojih kao i celine. Državni zakoni i uredbe imaju zadaču da brane narod od raznih zaraznih bolesti i poroka. Kako je zakon mrtvo slovo, potrebu« jemo stoga sokolski moralni uzgoj baš u tom pravcu da bi se uzdigao 'sečaj odgovornosti pojedinca obzirom na ce« linu, naime da svaki pojedinac razume i zna, kakovo značenje ima osobno zdravijo — fizičko i moralno — za zdravlje i sreeu celokupnog naroda. Životu je osim vodstva potrebna disei« plina i životna mudrost. Lepo telo i ujedno lepa duša čine tek potpuno lepog čoveka. I upravo taj zakon apo« diktički traži, da sokolski uzgoj mora biti svenarodni uzgoj i dokazuje po« trebil da državna uprava ide rukom o ruku sa Sokolstvom.
Sokolstvo u svojim načelima du« ševnog i telesnog uzgoja stoji od sve« ga početka u službi jugoslovenskoga naroda i u službi svoje države od nje« noga postanka. Naš program i naš rad za državu i narod jasni su kao beli dan, pošteni i idealni.
Kako je sada vlada primila So« kolstvo kao deo programa državne politike, naglasuje time, da smatra rad Sokolstva za veoma važan faktor dr« žavnoga života. Potrebno je, da se taj program izvršuje i da se Sokolstvo provada u tančine u svim granama javne uprave. Ne politiku u Sokolstvo, več Sokolstvo u državnu politiku i
upravu
To smo hteli več u Novom Sadu 1919. g. — i evo, do toga smo došli sada. Radujemo se tome priznanju svojih čistih ciljeva, svojega poštenja i svojega rodoljublja!
Dar prezidenta Masa-ryka našem Sokolstvu
Prigodom našeg prvog svesokol« skog sleta u Beogradu, čehoslovački ministar narodne odbrane g. Karel Viškcvski predan je Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije kao dar preži« clenta Masarvka divan brončani reljef na pestamentu od slovačkog mramo« ra, koji pretstavlja glavu dr. Mirosla« va Tyrsa iznad normalne veličine. Skulptura deluje veoma snažno i pret« stavlja Tyrša kao mislioca, organiza« tora i osnivača Sokolstva. Višina rc« ljefa je 55, a širina 50 centjmetara. Na postamentu stoji napis:
M. TYRtj 1832—1884 T. G. MASARYK President Republiky Československe
JUGOSLAVSKEMU SOKOLSTVU k sletovvm zavodum v Belehrade 1930 Putovni cena
(T. G. Masaryk, prctsednik Čehoslo« vačke Republike Jugoslovenskom So« kolstvu za sletske utakmice u Beo« gradu 1930. Prelazni dar.)
Reljef je rad čuvenog čehoslova« čkog skulptura B. Kafke, profesora umetničke akademije u Pragu.
t
Naša takmičarska vrsta u Luksemburgu
Naši u Luksemburgu
Naša vrsta zadobila tri prva me« sta. — Definitiven prijem Sokola kra« ljevine Jugoslavije u Međunarodnu Gimnastičku Federaciju.
Dne 8. o. g. otputovala je jutar« njim brzim vozom iz Ljubljane preko Jesenica, Solnograda i Monakova, pod vodstvom saveznog načelnika br. dra. Murnika, naša vrsta na medunarodno takmičenje u Luksemburg, kamo su stigli 10. o. m.
Prvi deo takmičenja, koje se sa« stoji iz prostih vežaba i vežaba na spravama, održano je 12. o. m., iza če« ga dne 13. u nedclju sledi zaključno takmičenje u lakoj atlctici. U takmi« čenju učestvuje 14 nacija.
Našu vrstu nastavljaju brača:
Leon Štukelj, član Sokolskog • dru« štva u Mariboru, ppbcdnik.na pariškoj olimpijadi 1924. g., koji je očestvovao na svim medunarodnim takmičenjima posle rat-a i to: u Ljubljani 1922. g., u Parizu 1924. g., u Lyonu 1926. g. i u Amsterdamu 1928. g.
Primožič Jože, član Sokolskog dru« štva u Mariboru, jugoslovenski prvak u takmičenjima prigodom ovogodiš« njeg svesokolskog sleta u Beogradu.
Šumi Petar, član Sokolskog dru« štva Ljubljana matica. Učestvovao je na medunarodnom takmičenju u Ljub« ljani 1922. g, i u Lyonu 1926. £., gde je oba puta postigao prvenstvo.
Žilic Stane član Sokolskog dru« štva Ljubljana matica, učestvovao je na pariškoj olimpijadi 1924. g.
Mali Anton, član Sokolskog dru« štva Ljubljana !I., učestvovao je na olimpijadi u Amsterdamu 1928. g.
Gregorka Boris, član Sokolskog društva Ljubljana matica, učestvovao je na olimpijadi u Amsterdamu 1828. godine.
Antosievvicz Edvard, član Sokol« skog društva Ljubljana matica, učest« vovao je na olimpijadi u Amsterdamu 1928. g.
Ban Rafael, član Sokolskog dru« štva Ljubljana matica, nastupa po prvi put na medunarodnim takmiče« njima.
Zupančič Gabe, član Sokolskog društva Ljubljana matica, nastupa ta« koder po prvi put na medunarodnim takmičenjima.
Kao suci sudeluju brača:	Jože
Smertnik (Celje), Stane Derganc i Mi« ha Osvald (Ljubljana) i Hrvoje Ma« canovič (Zagreb). Maršal puta je br Čebular (Ljubljana).
Nastup jugoslovenske i čehoslo« vačke vrste uzbudio je i ovoga puta u takmičarskim krugovima največu pozornost.
Prema prvim vestima, iz kojih vi« dimo rezultat prvog dana takmičenja razabiremo, da je našu vrstu zadesila jedna fatalna nezgoda tim, što su se na karikama ponesrečila dva jugoslo« venska favorita brača Štukelj i Mali i koji su bili izlučeni iz daljnjeg takmi« čenja. Iako je naša vrsta ovim silno pogodena, jer je izgubila dve najod« ličnije sile, ipak su naši u tom prvom takmičenju polučili zameran uspeh i zadobili tri prva mesta.
Rezultati takmičenja prvoga dana sledeči su:
proste vežbe:	1.	Primožič (Jugo«
slavija), 2. Lefler (Čehoslovačka),
3.	Cros (Francoska);
vežbe na preči: 1. Pele (Madžar« ska). 2. Peter (Madžarska), 3. Štukelj (Jugoslavija*; .	;
vežbe na ručama: 1. Primožič (Ju« goslavija), 2. Cros (Francuska), 3. Lef« ler (Čehoslovačka);
vežbe na karikama: 1. Leflet (Če* hoslovačka), 2. Supčik (čehoslovačka) 3 Gajdoš (Čehoslovačka), a Štukelj i Mali su se ponesrečili;
vežbe na konju: 1. Primožič (Ju* goslavija), 2. Šumi (Jugoslavija), 3. Gaj* doš (Čehoslovačka), 4. Ban (Jugosla* vije). ■
Unatoč nezgode naših najboljih takmičara, ukupni rezultat takmičenja prvoga dana pokazao je veoma lepe uspehe naše vrste, koja je od pet za« dobila tri prva mesta. Prema skupnim rezultatima na spravama je 1. Primožič (Jugoslavija), 2. Gajdoš (Čehoslovač* ka), 3. Lefler (Čehoslovačka). Prema ovom rezultatu ističe se Primožič kao favorit za svetsko prvenstvo na spra* vama.
Dosadanji rezultati .takmičenja, po narodnostima koje učestvuju, ozna* čuju sledeča mesta: 1. Čehoslovačka,
2.	Francuska, 3. Jugoslavija, 4. Mad* žarska, 5. Luksemburg i 6. Belgija.
Uporedo sa medunarodnim tak« mičenjima, održava se i kongres Medu* narodne Gimnastične Federacije, te je na zasedanju od 11. o. m. zaključe* no, da se proslava pedesetog jubileja osnutka Federacije proslavi iduče go« dine u Parizu prigodom sleta francus* kih gimnastičara, kada če se održati i takmičenje za prvenstvo sveta.
Na zasedanju toga dana Soko kraljevine JugoC vije bio je definitiv« no primljen u (edutiarodnu Gimna« stičnu Federaciju.
Značajno pismo sestre Renate Tyrševe
Brat E. Gangl primio je 12. o. .m. jedno značajno pismo sestre Renate Tyrševe, koje glasi:
Poštovani brate!
U jednom od večernjih brojeva »Narodni Listy« čitala sam o sokol« skim seoskim četama u Hercegovini, koje je organizovao i vodi br. Čeda Milič. Krasna zamisao koja je vodila br. Miliča izraz je istinskog demokrat« skog i bratskog duha, što je i bila želja moga oca več pri ustanovljenju Praš« koga Sokola. Molim vas iz dubine srca, da bi br. Čedi Miliču poručili moje poštovanje i divljenje za njegov rad.
Sreča je za vaše Sokolstvo da orno* gučuje takav pothvat, koji odgovara tamošnjim prilikama, udružujuč visoko
idealne težnje s praktičnim nazorima i sredstvima.
Korisno bi bilo, da bi se i u na* šem Sokolstvu, u Karpatskoj Rusiji i u Slovačkoj, gde su prilike slične oni* ma u Hercegovini, poduzelo nešto sličnoga.
Organizacijom po primeru br. Mi* lića, vi ste u Jugoslaviji dobro razu* meli što je kod vas potrebno da so* kolska ideja ude u krv naroda. Ne idete za dogmom, več posižete u pun život vašega naroda.
Oprostite, poštovani brate, što se na vas obračam sa zamolbom da br. Čedi Miliču protumačite to što osečam, molim vas zato, jer stojite na čelu ju* goslovenskog Sokolstva.
Primite istodobno izraz moje ra* dosti na velikom uspehu vašega sleta.
Renata Tvrševa.
ROSI JA - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
Luiički Srbt >a br. Ganglom
Slovensko Sokolstvo na grobu Kralja Petra
Pretstavnici Saveza Slovenskog Sokolstva, za vreme svesokolskog sle* ta u Beogradu, pošli su 25. juna na Oplenac da se poklone grobu Kralja Petra Velikog Oslobodioca. Od jugo* slovenskog Sokolstva učestvovali su braća Gangl i Živkovič, od čehoslo* vačkog br. Jirzak i s. M. Mala, od polj* skog br. Zamoyski i sestra načelnica Jadviga Zamoyska i od ruskog br. Ar* tamonov. U ime Saveza Slovenskog Sokolstva položili su na grob blaženo* počivšeg Kralja Petra krasan okrugao venac na kojem su bile pričvrščene četiri trake: čehoslovačka sa napisom: »Československa Obec Sokolska«, polj* ska sa napisom »Savez poljskog So* kolstva«, ruska sa napisom »Savez ruskog Sokolstva« i jugoslovenska sa napisom »Kralju Petru Velikom Oslo* bodiocu«.
Članovi Saveza Slovenskog' Sokolstva na Oplencu
Vežbe članova SKJ
Hercegovec na sletn
Župa Ljubljana u povorcl
Br. Petar Graselli
Pozdravi L svesokolskom sletu Sokola kraljevine Jugoslavije
Prigodom I. svesokolskog sle ta Sokola kraljevine Jugoslavije uprava Saveza primila je sledeče brzojavne pozdrave:
Essen. Prilikom istorijskih da» na veličanstvenoga sleta u Beogradu izričemo naše najsrdačnije čestitke, naše vruče želje, da bi bilo naročito jlagosloveno čitavo vaše rodoljubno delo. 'lako daleko na severu u duhu smo s vama, s vama u ljubavi prema rođenoj grudi, kojoj spremate svojim radom lepšu i bolju budučnost. Svo* jim držanjem hočemo i mi ovde u tu* đini da služimo ugledu domovine po vašim uzorima i po vašoj idealnoj nauči. Srdačno vas pozdravljamo u ime svih naših društava u Nemačkoj i naših bratskih društava širom Fran* cuske (Belgije i Holandije). Zdravo!
—	Savez Jugoslovenskih radničkih pot* pornih društava u Nemačkoj. — Bol* ha, pretsednik, Mažgon, tajnik.
'Prag. Več u doba, kada sam predvodio starome društvu Sokola u Beogradu I., radovao sam se unapred svečanim sokolskim danima svesokol* skog sleta u Beogradu. Spremao sam se duže vreme da ču sa bračom Soko* 'ima doči na ove svečanosti. Nažalost, usled nedavne operacije nedozvoljava mi zdravstveno stanje da učestvujem u ovim značajnim svečanostima. No zato sam u duhu s vama, nestrpljivo čitajuč sve vesti o uspehu velike so* kolskc misli, pa vam želim mnogo us* peha, koji je neminovan kod tako sjajne organizacije. Pozdravljam sve sa srdačnim sokolskim: Zdravo! — Šcba, opunomočeni ministar i narodni poslanik.	'	-
Poznanj. Složno stupajuči so* *. kcdskdm korakom napred, budučnost je naša. — Poljsko Jugoslovensko Uaruženje.
Split. Čestitam sjajni uspeh Zdravo! — Dr. Matulič.
Šibenik. Sokolstvu moja misao. Vama i sletu sokolski Zdravo! — Marko Triva, starešina župe.
Hrubieszov. U ime Sokola i Sokolica okruga Zamoyskijeva najsr* dačnije pozdravljamo slet Sokola kra* ljevine Jugoslavije, kličuč svoj sloven* skoj brači naš: Živeli! Zdravo! Na zdar! Czolemt — Jan Pavlovič, pre* zident Sokolskog okruga Zamoyski.
Bratislava. Sokolskim sveča* nostima kličemo mnogo:	Zdravo!
Zdravo! — Slovanska Beseda.
Zagreb. Brojne tisuče čvrstih sokolskih mišica povezane jednom ide* jom, jednom energijom največim za* nosom pozdravlja Dr. Petričič.
Cleveland Ohio. Soko u Cie* velandu star 33 godine pozdravlja So* ko kraljevine Jugoslavije povodom svesokolskog sleta. Sokoli napred pod sinje nebo, pod sunce do pravde svet* losti! — Vinko Leustik, starešina, Jan* ko Rogelj, tajnik.
Diseldorf. Jugošloveska kolo* ni ja u Rajnsko Vestfalsko j oblasti, naročito Jugoslovenski rudari šalju srdačne bratske pozdrave ponosnim Jugoslovenskim Sokolima sakupljenim na veličastvenom svesokolskom sletu u našem lepom Beogradu. Duboko ža* le, što zbog privrednih poteškoča nisu mogli poslati svoje Sokole brači Soko* lima, ali dušom i mišlju sa njima kliču im: Živeli dični Jugoslovenski Sokoli! Živeo starosta Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik! Živeo naš veliki Kralj i uzvišeni Dom slav* nih Karađorđevića! Živeo Jugosloven* ski narod! Zdravo!
Luksemburg. Luksemburški gimnastičari šalju svojim dobrim dru* govima i prijateljima Jugoslovenskim Sokolima najlepše želje u uspehu na* cionalne sokolske proslave. Duboko žale što usled sprečenosti nisu mogli sudelovati. Zdravo! Kleman, pretsed* nik.
S u n j a. Nakon što je društvo otpremilo svoje članstvo na slet preo*
stali članovi kojima je nemoguče pri* sustvovati veličanstvenom sokolskom slavlju, duhom smo s vama, pozdrav* ljajuči svoga vrhovnog starešinu i celo starešinstvo Saveza sa srdačnom že* ljom za što bolji uspeh uz bratski: Zdravo! Sokolsko društvo Sun ja.
Varšava. Radujemo se velikim sletskim danima i čitavim srcem smo s vama kličuč oduševljeno velikoj so* kolskoj slovenskoj misli i Savezu So* kola kraljevine Jugoslavije. Živeo! Czolem! — . Prednjački zbor Saveza Poljskog Sokolstva.
Poznanj. Srdačno želimo naj* uspešniji daljnji razvitak velike ideje Sokolstva i Sveslovenstva. Velesajam Poznanj.
Z a g r.e b. Povodom sveslovenskog sokolskog sleta srdačno čestitam. — Josip Dunski.
Prag. Veliki dan sleta Slovenskog Sokolstva u Beogradu, prestolnici ju* goslovenskog kraljestva najsrdačnije pozdravljaju Narodni rad Češkoslo* venske u Pragu. Iz Praga želimo zdra* vo letošnjem Vidovdanu, koji je letos postao slavnom i novom epohom brat* ski ljubljene Jugoslavije i teško izku* šenog Slovenstva. Na zdar! — Narod* ni rada Češkoslovenski poslanik Pro* kupek, pretsednik i Renata Tyrševa, zamcnica pretsednika.
Split. Sin mučenice Istre po* zdravi ja na Vidovdan od srca junačke Sokole na svesokolskom sletu. Zdravo naši sveslovenski Sokoli, da Bog da bili pobednici u letu nad Učkom! — Rekard Katalinič Jeretov.
Zagreb. Sprečen poslom ne mo* gu sudelovati. Ispričajte moje odsuče od sleta kuda me srce i osečaj vuče. Duhom sam medu vama i veselim se uspesima mukotrpnog sokolskog rada.
—	Fran Švarcvald, starešina župe.
Zagreb. Pozdravljam I. sveso* kolski slet Sokola kraljevine Jugosla*
vije uveren, da če ovim sletom jugo* slavenska misao ojačati. Ovaj slet ne* ka bude prvi kilometrički kamen na novome putu. Zdravo! — Dr. Hugo Werk.
Osijek. Neizmerno žalim da ne mogu biti deonikom onoga velebnoga dojma, što ga slet ostavlja u duši So* kola. Želim potpun uspeh i neka slet pokaže snagu, svrhu i cilj Sokolstva Jugoslavije. Snagom svoje volje ja sam s vama. — Dr. Pavao Mergentaler.
Savez Sokola kraljevine Jugosla* vije primio je danas iz Velike Kikinde telegram sledeče sadržine:
Velika Kikinda. Prelazeči granicu Jugoslavije želimo jugosloven* skim Sokolima veliki napredak i sla* vu i da im što skorije bude krunisan njihov nacionalni rad. Za Rumunjski detašman potpukovnik Palandeano.
Prag. Srcem sam s vama. Sokol* skome sletu želimo puni uspeh. Doktor Vaniček i Beranek.
Prag. Liga železničkih činovnika, pretsedništvo Prag, srdačno pozdrav* Ija vaš dični slet i želi mnogo uspeha. Laurin Famera.
Po svesokolskim svečanostima uprava Saveza primila je nadalje po* zdrave:
Delegacija francuskih gimnastičkih društava:
»U trenutku, kad se završavaju svečanosti priredene prilikom prvog svesokolskog sleta Sokola kraljevine Jugoslavije, hitam da u svoje Itčno ime i u ime Saveza gimnastičkih društava iz Francuske, koje sam imao čast da pretstavljam na sletu u Beogradu, po*
zdravim i da se divim svemu pnome, što sam video u toku ovih svečanosti. Biču neobično srečan da izlOžim svima francuskim gimnastičarima utisak koji nosim sa ove priredbe, koja se ne za* boravlja. Na kraju uzvikujem iz dubi* ne duše: Zdravo! Zdravo! Zdravo!,— Gaso.«
Lužički Srbi:
Maribor. U momentu ka4,IuŠi6ko* srpski Sokoli napuštamo Jugoslaviju, kličemo jugoslovenskom Sokolstvu: Nazdar! — Šajba.
Beograd. Skupština delegata »Naših krila« sa cele teritorije kralje* vine Jugoslavije usvaja sa oduševljo*. njem inicijatlvu središnje uprave za prisnu saradnju izmedu Sokola i »Naših krila« i šalje Sokolu bratski pozdrav. Zdravo! — Generalni sekretar Stevan Švabič, pretsednik Tadija Sondermajer,
Poljsko Sokolstvo Nj. Vel. Kralju
Po završenom sletu br. Adam Za* moyski uputio je u ime poljskog So* kolstva preko Dvorske kancelarije Nj. Vel. Kralju sledeči pozdrav:
Dvorska Kancelarija Njegovog Veli*
čanstva Kralja, Maršal Dvora Nj. Ve* ličanstva Deneral Dimitrijevič
Beograd.
Napuštajuči lepu i bratsku Jugo* slaviju smatram svojom dužnošču, da izrazim u ime Saveza poljskog Sokol* stva svoju duboku zahvalnost Njego* vom Veličanstvu Aleksandru 5. Kra* lju Jugoslavije na visokim odlikova*
njima, kojim su odlikovani zastava i vodstvo našega Saveza. Celo poljsko Sokolstvo duboko je dirnuto ovom pažnjom Njegovog Veličanstva i u ovim odlikovanjima nalazi novog po* ticaja za svoj dalnji rad. Zahvaljuje* mo ujedno Njegovom Veličanstvu Kralju, Njezinom Veličanstvu Kralji* ci i Njegovom Visočanstvu Kraljeviču Petru, starosti Sokola kraljevine Ju* goslavije, što su svojim prisustvom počastili vežbe poljskih Sokola. Celo poljsko Sokolstvo ovom je visokom pažnjom duboko dirnuto.
Molim, da u ime celog poljskog Sokolstva izrazite velikom slovenskom
Kralju i prvom slovenskom Sokolu Njegovom Veličanstvu Kralju Alek* sandru naše iskrene izraze poštovanja i ljubavi.
Živelo Njegovo Veličanstvo Kralj Aleksander i celi Kraljevski Dom!
Živeo starosta Sokola kraljevine Jugoslavije Njegovo Visočanstvo Pre* stolonaslednik Petar!
Živela Kraljevina Jugoslavija! Adam Zamoyski,
starešina Saveza poljskog Sokolstva i prvi potpretsbdnik Sveslovenskog Sokolskog Saveza.
Devedesetgodišnjica br. Petra
Graselli
Jedan od naših sokolskih veterana i osnivača »Južnog Sokola«, istak* nuti borac u nacionalnim borbama, br. Petar Graselli, slavio je 28. p. m. svo* ju devedesctgodišnjicu.
Br. Petar Graselli rodio se 28. juna 1841. g. u Kranju. Po osnovnoj školi u Kranju — tada nemačkoj — poha* dao je gimnazijske nauke u Ljubljani, a zatim je u Beču i Gracu stddirao pravo.
Več po završenim naucima posve* tio se političkom i prosvetnom radu, nalazeči se uvek u prvim redovima medu osnivačima naših nacionalnih, kulturnih i prosvetnih ustanova.
Kada je ljubljanska opština 1883. god. — koja je tada bila u nemačkim rukama — došla u narodne, br. Petar Graselli bio je izabran prvim načelni* kom, na kojem je mestu ostao do 1886. g. Kao zastupnik ljubljanske op* štine, veoma uspešno učestvovao je u radu kranjskog pokrajinskog sabora. Obnašao je čast zamenika pokrajin* skog namesnika, a kasnije bio je i po* krajinskim odbornikom.
G. 1863., kada se je ustanovljavao
»Južni Sokol«, medu osnivačima vidi* mo u prvim redovima i našega brata
Petra Graselli, koji je uvek, za celog svog života, bio i ostao jedan od naj* oduševljenijjh pobornika sokolske mi* sli, čijem je ostvarenju svojim radom veoma mnogo pridoneo.
I danas, pod bremenom tolikih leta — koje on nosi mladenačkim dr* žanjem — nema ni jedne sokolske pri* redbe. kojoj on lično ne učestvuje. Sa radošču svog sokolskog srca pratio je on sa živim interesom glasove o na* šem prvom svesokolskom sletu u Beo* gradu.
Za njegov zaslužni nacionalni rad Nj. Vel. Kralj blagoizvoleo je odliko* vati jubilanta visokim redom Sv. Save
II.	stepena.
Danas jc br. Petar Graselli jedini u životu od onih, koji su udarali te* melje »Južnoga Sokola« i koji gleda sa radošču na plodove sokolskog rada. Neka bi nam naš stari narodni i so* kolski borac još dugo i dugo poživeo u punom zdravlju i snazi na sreču svoju i svojih, a na ponos našeg So* kolstva. Zdravo!
ш*|ј
Џт>%
pta
ШШШ*
Seijačke čete u povorci
Uod. I. — br. 16.
Str. 3.
Hrvatske narodne nošnje na sletu
Ovaj tragični dogadaj imao je ta* koder živih reperkusija i u stranoj štampi, a naročito u čehoslovačkoj, što je i opravdano, jer su ovom teš* кош nesrećom ponajviše pogodeni ži* veti njihovih ljudi. U velikom broju što teže i što lakše ranjenih bilo je naime nekoliko čehoslovačkih i polj* skih Sokola i Sokolica. Mnogi od put* nika jedva su spasili svoj goli život, izgubivši pri torne sve što su sa sobom imali. Jedino herojskom držanju i div* Ijenja vrednoj prisebnosti duha kao i nadcovecnoj požrtvovnosti komandan* ta br. Komana Prodana, časnika i celo* kupne posadc broda ima se zahvaliti da ovaj bolni slučaj, uzrokovan nesa* vešču i malodušnošču, nije urodio još l*rozovitijim posledicama. Na brodu naime nalazio se tada veoma velik broj putnika, naročito brače i sestara čla* nova čehoslovačkog i poljskog Sokol* stva, koji su se sa svesokolskog sleta
Pcštovana i draga bračo!
Primili smo vaš telegram kojim izražavate vaše duboko saučešće nad nesrečom koja se je zbila na Jadranu i koja je zadesila članove našega So* kolstva.
Zahvaljujemo Vam najsrdačnije na vašim krasnim i toplim rečima sa* učešča i uveravamo vas da one idu od srca k srcu.
Iz novina saznali smo o vašoj ves likodušnoj pomoči žrtvama i nasira* dalim učesnicima katastrofe. To je za nas nov dokaz vašega otvorenog, srdač* nog i velikog bratstva te vas molimo da primite našu iskrenu zahvalu.
S bratskim: Na zdar!
Zam. staroste:
F. Mašek.
Tajnik:
Dr. J. Urban.
DR. MILAN KRESTIĆ (Kragujevac):
Jedna napomena
Zahvala ČOS našem Savezu za pomoč nastradalima
Teška katastrofa, koja je pašman* skom kanalu zadesila naš najlepši put* nički brod »Karađorđe«, u kojega je svojom krivnjom udario italijanski putnički brod »Francesco Morosini«, bolno je odjeknula u čitavoj našoj jav* nosti i u redovima Sokolstva tim više, što je u ovoj nesreči izgubilo život petero ljudi, medu kojima dvoje če* hoslovačkih Sokola, dvoje Nemaca iz Austrije i jedan Jugosloven. Čehoslo* vačka Sokolica s. Ljudmila Novotny Pr’godom sudara bila je na mestu ubi* jena.
preko Dalmacije vračali svojim do* movima.
Kada je stigla vest o ovom po* tresnom dogodaju, naš Savez uputio je svoje toplo saučešče bratskoj ČOS nad tragičnom smrču njenih članova, a ujedno je brzojavno na Sušak do* značio 50.000 Din kao pomoč ostafoj postradaloj brači i sestrama, koji se nakon te nesreče nadoše bez ikakovih sredstava za život.
Tim povodom I. zam. starešine br. Gangl primio je od bratske ČOS sle* deče zahvalno pismo:
Junske manifestacije veličanstvčnosti sokolske ideje, lepote sokolskog življenja i rada i snage sokolske organizatorske sposobnosti, bez sumnje doneti če našoj zajednici, izmedu ostalog, i pojačan priliv novih privrženika i pripadnika. I sasvim je prirodna stvar, što mi taj proces ne samo s radošču očekujemo, nego i namerno i svesno na torne radimo, da ovim sadašnjim izrazima naše aktivnosti također povečamo ono privlačno dejstvo, koje naša sokolska zajednica, kao velika organizacija, več sama po sebi poseduje. Jer najzad, naše je i pravo, šta više, čak i dužnost kao zdravog i bujnog pokre-ta, da privučemo što je moguče više njih u naše redove i da prodremo i unesemo naše ideje u sve slojeve narodne. Onaj, kod koga ne postoji težnja za razvijanjem i napredovanjem, samim tim je več osuden na nazadovanje' pa i propast, a jedna od naših sokolskih maksima baš izrično zabranjuje da se zadovoljimo postignutim. Mi smo, dakle, Sokoli u tom svom stremljenju za širenjem i jačanjem u potpunoj saglasnosti sa nama samima, ali mi smo ujedno još i svesni, da nam ta naša aktivnost — i to je ono što hoču s ovo nekoliko redaka da istaknem — postavlja i naročite dužnosti. Nije samo naš zadatak, a poglavito ne nas starijih Sokola, da zainteresujemo mnoge za na-zajednicu i da ih u nju privučemo, nego i da svim silama poradimo, da od onih, koji su nam več prišli, kao i od onih, koji nam budu prilazili, načinimo prave Sokole i prave ^okolice, kako oni ne bi ostali to — više manje — samo po imenu i, kao takovi bili samo nepouzdan elemenat u našoj zajednici.
Imaju, doduše, donekle pravo i oni, koji tvrde da je — u neku ruku — So-ko svaki onaj pripadnik našeg naroda ili drugi boji Sloven, koji s ljubavlju pride našoj organizaciji. Sokolstvo je samo ovapločenje onoga, što je najbitnije i najlepše u nama, a ljubav je več sama po sebi dovoljan uslov za življenje u smislu čistoga Sokolstva. Ali i kad usvojimo to tvrdenje ne smetnimo s uma, da sokolsko življenje traži i nešto više, traži svesnost, traži svesno sokolsko ubedenje, a od po-tencije do svesnog ovapločenja, od instinkta ili potsvesnog ili poiusvesnog do svesnih voljnih radnja nije ni tako mali, ni tako lak korak.
Naš pokret je pokret s naročitom ideologijom, i bez nje, i bez pouzdanog i čvrstog sokolskog uverenja, koje ima da prožima celokupan život i rad svakog našeg pojedinog člana, naša će ^ajedni-ca, ma koliko ona postala brojno velika, ostati zgrada bez čvrstog temelja.
Stoga baš i imajino uvek na umu, da le rad na tome usveštavanju onih, koji nam pristupaju, a to če reči rad na stvaranju i razvijanju budnih i živih sokolskih sila, jedan od najglavnijih naših zadataka, koji se ne[ sme nipošto zane-marivati i zapuštati, več naprotiv, s naj-većom energijom i marljivošču obavljati, jer od njega zavisi, na kraju krajeva, čak i budučnost naše zajednice.
Imajmo stalno još i ovo na umu: taj se rad ima na prvom mestu onako obavljati, kako to naš osnovni princip zahteva i prepisuje: vežbanjem po vež-baonicama. Stoga neminovno zahtevajmo od svih onih, koji nam budu prilazili, da ne izostavno ulaze u sokolane i da se podvrgavaju svemu onome, što se bude od njih zahtevalo u tim našim sokolskim radionicama. Od te sokolske dužnosti neka budu samo oni oslobodeni, kojima to naša pravila omogučavaju. Ne zane-marujmo nikako potrebne mere predo-storožnosti i ne dopustimo da nam, mož-da, oboli organizam od onoga, što bu-demo unosili u njega p uverenju, da u
Katastrofa na Jadranu
Čehoslovačke Sokolice u povorci
nj unosimo najbolju hranu i da nam postane kobno ono, što treba da nam baš poveča snagu i moč. Ako bi nam se pak jednom ipak dogodilo, da budemo pri-
nudeni da biramo izmedu kakvoče i količine, jedino čemo pravilno i modro po-stupiti, ako ne budemo pretpostavili ovo drugo onom prvom.
DR. IGOR F. VIDIC (Beograd);
Sokolski naraštaj — sokolska budučnost
Kao svaka integralno narodna emanacija, zahvatilo je Sokolstvo i u velikom obimu redove omladine„ one velevlasti budučnosti, koja poletiom i zorenjem svojim vezuje epohe i go? dine.
u bojne redove i borili se na svima frontama za svoje zajedničke ciljeve i ideale. Mnogo njih doprinelo je i mladoj zasanjanoj državi najlepši naj* veči poklon — svoj mladani život.
Slovačke narodne nošnje na sletu
Več u danima svog prvog cveta* nja Sokolstvo je uložilo mnogo snage, mnogo rada i ljubavi, u odgoj oinla* dinskih redova, da ih spremi i očeliči za tešku životnu borbu, koja je bila za ono vreme u nacionalnem pogledu očajna borba na nož, nemilosrdna i svirepa, bez kompromisa i bez odmo* ra. Naraštaj, odgojen u dobi tc večite spremnosti, tog neprekidnog bdenja kod stražnjih vatra nacije, uzrastao je borben i jak, spreman i poletan. Iz njegovih redova izašao je bezbroj javnih radnika, narodnih voda, propo* vednika nacionalne slave i apostola nacionalne vere.
Možda više romantički u shvata* nju realnog života, stajali su ipak tvr* do na zemlji svog naroda iz koje su crpili snagu i inicijativu za sva svoja dela.
No buknuo je plamen avetskoga rata. Nekadašnji omladinci su pohrlili
Za ovo vreme rastao i dorastao je u opustelim slovenskim domovima novi rod, sam, kao cvetak u polju, bez vode, bez saveta. Odjeci bojne trublje, otrovni gasovi našli su put I u naša pitoma mirna sela, u srca i duše nove generacije. 1 odrasla je no* va omladina, zagledala se je u živo* pisni svet u kome su odmah posle rata još vatrenije buknule strasti. I pijani karneval posle ratne psihoze povukao je u svoje vrzino kolo i ve* liki deo naše omladine. Tu su zujale strune i strasti, tu su gorele buktinje iz srca, a umirale su jasne omladinske duše. Jer naša omladina, koja se je u ranijim godinama rascvetala u mese* čevoj — eežnji kao lotosa cvet — uzrasla je u brutalnoj svetlosti krva* vog sunca, koje je nemilosrdno otvo* reno pokazivalo svu pokvarenost i propa'ost sveta.
Posle rata započele su opet šk.cle,
Povorka: župa Kranj; slovenačke narodne nošnje; župa Maribor
Jutrom pre nastupa
i ne gaji smeh i veselje naraštaja, ne* ka se ne upušta u odgoj omladinskih grupa. Tko suze i uzdisanje njezine ironizuje, tome velimo ruke k sebi! Stoga se ne može dovoljno podvuči iskrena reč vodnicima naraštaja: Daj* te omladini sunce i smeh, a dajte im i osnovu i smer za gradffju^soipstvenog gledanja na život i svet.
U zarnenu pak primite zahvalno i savesno, miriš i zoru njihovih jasnih, nevinih duša kao skupocen poklon, kao visoku nagradu za vaše staranje o njoj. Jer osečati omladinsku dušev* nost, barem pokušavati ostvarenje tog osečaja, znači preporodenje gle* danja na svet sa večito mladog izvora naših snova, koji postaju i sami sun*
promišljenija reč, najdubtja misao tek dovoljna za to najdraže, najosetljivije dobro naroda i otadžbine. Ne mislite da ideališem! Duša omladine u svo* me bistvu je ostala i danas jasna i svetla, njezin sjaj nisu ugasile strahote posleratne psihoze, kao što ni pro* lažna magla ne ugašuje zvezdu. Sve njezine toliko puta citirane mane, rdavo učenje, lakomislenost, želja za uživanjem — nismo li mi čuli isti pre* kor za vreme naših mladih dana?
Priznati moramo, da se od voda omladine traži mnogo. A ne zabora* vimo, da je cilj dostojan tih napora i naprezanja, da dovadimo naše mlade na ravni beli krug plodnog i radenog života, na put koji vodi sunčanim vi*
mirana su dobrotvorna, humana dru* štva, organizovana je skrb za napu* štenu decu, oglasila se je konačno i privatna inieijativa. Ostvareno, ura* deno, pokušano je mnogo —■ ipak na* lazim, da konačni rezultati ne odgo» varaju utrošenoj energiji. Uzrok je po mome ubedenju — psihološke pr:* rode. Da bi pokazao ispravfiost inog tvrdenja, treba d'a pogledamo malo pobliže psihični razvoj mladih ljudi.
Omladina — i toga treba da smo svesni svi — u bistvu je detipjska, čija je jasna duša preobražena u svet* lu px_vih životnih tajna, koje kao iam* де aveti kueaju na mlada srca, noseči sobom strah neorijentiranpst i zabu* nu. Jasno je, da detalji ovog razvoja zavise od snage uticanja, kojega ima* ju dom i škola, no ipak ostaje pro* blem u glavnim črtama isti: bol uzra*
1110 iskreni — i stvarnog oplemerJvit* nja rase.
A organizacija, koja je u prvome redu pozvana da bude stvaralac tog omladinskog vaskrsa, da ovde stvara iz mraka svetlost, iz kamena .;veče, je naše Sokolstvo.
Nije to fraza ili olako bacana- te* za. Treba uzeti u obzir, da Sokolstvo iina u sebi jednu veHku, upravo di= novsku snagu," velevlast, kojorn može ostvariti taj v'eliki cilj. Ta velevlast, ta nadprirodna snaga izvire iz sokol* skog žarko kucajučcg srca, iz dubina sokolske sunčano jasne duše. Star-j je kao svet, a uvck mlada, večita:	Ime
joj je ;Bratstvo.
Te taj visoki etički osečaj, živi u srcima sviju plemena i naroda u više ili manje ostro začrtani konturama. No ponosno i radosno možemo zabe*
vost žene nastupa vrlo rano u dui-v* nom životu naraštaja, samo su te ka* rakterizacije polova još nesvesne i nejasne — još spavaju kao prikrivena tajna, kao očarana kraljevna u srebr* noj paučini svojih prvih snova o živo* tu. 2ato jc rad vodnika naraštaja, koji saraduje svesno j aktivno kod formi* ranja mladog karaktera novb ličnosti toliko odgovoran. Što uži je njegov kontakt sa omladinom, ne samo fi2ič* ki u prvome redu psihički, ,t d biol ji je rezultat. Sačuvati pak kontakt sa dušom omladine, shvatiti ju ozbiljno i razumeti sve njezine — za nas možda malene bolove — umetnost je, visoko etičko dobro omladinskog vaspitača
—	sokolskog prednjaka. Sposobnost odgoja naraštaja u bistvu je urodena i teško je tu davati konkretna upu* stva. U glavnome važi, tko ne shvača
čani i zlatni u blesku omladinskog osmeha. Smeh, razdragano veselje omladine — nije li to sunce večite ra* dosti, večitog vaskrsa davnih naših čežnja, nije li to svetlost koja se rada iz vatre najprimitivnijeg sečanja prve mladosti? Taj burni u svoj oj prhniti v* npsti skoro atavistički osečaj, nije li to mladost vasione našeg života gle* dana sa kosmičkog vidika?
I naša mladost nije umrla — još uvek sanja i vaskrsava u društvu omladine kao staro zvono iz zaborav* ljenog manastira. U društvu omladine kuea sopstvena mladost na naša srca, radaju sc davno minula proleča, osečaj i čežnja, koji su nekada cvali kao ruže ...
Sve što smo do sada učinili za na* šu sokolsku omladinu, za naš nara* štaj, malone je i neznatno, jer je naj*
sovima slovenske stvaralačke kulture.
Star je svet, zapadna kultura veli* kih naroda umire. Rimska epoha, ger* manska navala prošle su. Nijedna do* sada nije našla spas čovečanstva. Da li je suviše smelo očekivati tu očaranu reč od duboke slovenske duše, od na* roda, koji stupa u svetsko kolo mlad i snažan, pun bratskog shvačanja i ose* Čanja?
Odgovor dače buduča vremena.
U tom našem radu pak neminov* no je potrebno da sudeluje i naš so* kolski naraštaj, radom i snagom svo* jom, verom i poletom. Jer je tok krvi slovenske iz roda u rod večit, bes* krajan.
Mlada omladinska srca, očeličena u sokolskom evandelju lepote, dobrote i istine. U evandelju, koje je skupo*
Publika na trlblnama
ležiti kao Sloveni, da je baš u našoj velikoj slovenskoj porodici ideja brat* stva vaskrsla i proniknula najsjajmlje.
Sečajmo se svetlih likova Češke brače, koji liče na inkarnaciju Platono* vih nadzemskih ideala, sečajmo se velikih starostavnih naših zadruga i udruženja, gde je osečaj bratstva ži* vto i vodio misli i rad. Ta svetla i sjajna tradicija slovenska prošla je i u narodne organizacije, pre svega u Sokolstvo, najverniju pojavu narod* nog života i narodne duše.
Kod odgoja članstva, naraštaja i dece ona nam je najverniji pratilac, najpouzdaniji saradnik. Ona budi prve radosne luči u blistavim očima naše dečice, ona ostvara prvo radanje sopstvenog gledanja kod naraštaja, ona blaži i oplemenjuje duše članstva.
Brižljivo je odgajalo i odgaja So* kolstvo mlade grane našeg naroda, da nam jednom procvetaju u punom cva* tu. Bratska reč vodnika i prijatelja čini čudesa. Mnogo mladih prerano okamenjenih srdaca, otvorila je topla, mirna i ozbiljna reč prednjaka — bra* ta, a mnoge — priznajmo i ovo otvo* reno — odbija od nas suviše oštra, suviše stroga zapovest vode — ko* mandanta. Razumite dobro, bračo i sestre! Nije tu reč o oštrini, koja je potrebna za stvaranje discipline, več
o	oštrini, nevešto — možda i pogrešno
—	upotrebljenoj kod odgoja karakte* ra, koji je odgoj zavisan od psihološke sposobnosti samog vodnika, od nje* gove pedagoške spreme.
Mlade duše su kao bokori razgra* nulog jorgovana, nežne i osetljive, koje truje svaki dah zime, a koje po* vreduje i nevešta ruka baštovana!
Osobito se kod starijih grupa na* raštaja sve više pojavljuje problem individualnog odgoja, koji je doduše praktički uskoro nemoguč, a komu se možemo u pojedinim slučajevima ba* rem približiti. Ponos čoveka i osetlji*
Vežbe vojske t „Borba41
Črnogorci na aletu
Slovensko prvenstvo s Lefler, Primožič, Gajdoš, Lorencova, Dekanova, Jaruškova
nastupalt su u redovne prilike, za* uzimao je uticaj roditelja i domače kuče opet veči obim. A otrov svetske katastrofe, koja je bila pre svega etič* kog značaja, ostao je u krvi te ratne i posleratne omladinske generacije, te izbija još danas, kada ga najmanje očekujemo.
Problem posleratne omladine stva* rao je sam život te ga izdigao visoko iznad granica kuče i škole — postao je problem nacionalnim i državnim. I država je razumela dobro taj očajni vapaj nove generacije. Shvatila ga je, uzimala ga ozbiljno, študirala u skoro znanstveno njegove pojave. Sazvane su konferencije, komisije, ankete, pro* diskutovani programi i pokreti. For*
sta, prelaz iz dečje radosti u nepo* znato praskozorje života.
Dečji svet, ta šarena sretna oča* rana bašta puna leptira i ruža, prestaje
u.,Kuio bez prelaza, a na njegovo mi sto stupa uska, krivuljasta staža, koja vodi na višine života često u mutnom svetlu i dubokom mraku. Proči ovim putem, uzdignutim čelom čestito i po* nosno, a to bez vode, bez saveta nije lako več stoga, što posleratnoj na<o; omladini fale oni dalnji zvuci u srcu, one divne sanje u duši, koje zove svet često nepotrebnim, a koje ipak tek čine život- životom — ideaii. I — vra* titi današnjoj omladini veru u ideale je jezgra prob ema, bez kojega nema stvarnog ozdravljenja celine i — budi*
Zastave seoskih četa
Poljsko Sokolstvo poklanja traku na&oj zastavit br. Fazanowicz« br. Zainovski, i s. Zamoyska
Slovenačka narodna nošnja
cona baština neugaslog vilinskog sun* ca, naći će možda nekad pravi put, pravu reč u pravo vreme, da vaskrsne narodima sveta raj slovenskog brat* stva.
Sokolski naraštaj, ti naše najlep* še, najdraže, poleti s nama ususret no« voj zori, boljoj budučnosti. Neka sjaj
i blesak tvojih mladih srdaca pre* obrazi svet i vreme u kome živimo, da bude preporodeno u svetlosti so* kolske duševnosti, da nam donese ve* čitu mladost ideala, koji su cvali u starodavnim baštama naših predaka .
Verujemo u tebe, sokolski nara* štaju, jer si ti slovenska budučnost!
Naši Sokoli iz Amerike
VOJISLAV BOGIĆEVIĆ (Tuzla):
Dva „teftera“
Na jednom skupu, kakvi se sasta* ju nedeljom i svecem na selu pred crkvom ili mehanom, govorio je selja* cima o današnjem nadasve aktuelnom i važnom problemu vaspitanja omla* dine, jedan prost, samouk seljak, re* cimo da se zove Stanoje Simič, na ovaj način:
»Vremena su teška... Svet se is* kvario... Najpre rat, onda moda, stranke i šta ti ja znam. Mladarijd nije kao što je nekad bila. Ne uživa u to* ЈПС, da gleda zadriglog baka, vilovitog konja ili nabrekle klasove, da se nate* ce u bacanju kamena s ramena ... Oče ona danas lakog života, da mnogo uži* va, a da malo privreduje. Ne sluša sta* rijih, pa ne more očekivati, ni da nju mladi danas, sutra slušaju. A ko je tome kriv?
Čutanje ... Čuje samo tiho puc* ketanje duhana, koji sagoreva i stip* sanim lulama staraea . ..
Seljak Stanoje podiže išarani po* klopac svoga kožnatog šarpelja. izva* di iz njega dve beležnice, podiže ih malo naviše i nastavi; »Vidite li bračo ova dva teftera?«
»Vidimo, jakako« ... rekoše svi.
»Dajder prijatelju Marko, uzmi ih i malo razgledaj!«
Marko se malo snebiva, prilazi Stanoju, uzima teftere, lista stranice, vrača ih ...
»Prazni su, nije ništa ispisano, le* pi tefteri...«
»E, baš si rekao ono, što ti je mi*
lo.	Prazni su i lepi... nastavi Stanoje. Eto bračo moja draga, to su ti naša deca, dok se još nisu opasala muškom snagom, kako vele naši stari. Ne zna* ju ona ni za kakve rdavštine, ona su neispisana kao ova dva teftera... Čeknite sad malo ...«
Seljaci sc ne miču. Svi čute, jer dobro znaju Stanoja, koji malo, ali mu* dro govori.
Izvadi Stanoje olovku, malo je na vrhu opljunu, liznu kažiprst desne ru* ke, i otpoče pisati nešto na prvoj stra* nici jedne beležnice. Prevrnu drugu stranicu i napisao nešto i na njoj ... Zatim treču, četvrtu ...
Kad je tu beležnicu lagano spu* stio pored sebe, uze drugu, opljunu malo prst i zamoči ga u prašinu, pa natrija nekolike stranice. Stade kod pete i napisa nešto na nju, pa na še* stu, sedmu...
Kad je završio, položi i nju kraj sebe, pa ce momku Cvijetinu:
»Deder Cvijetine, dete moje, dodi i pročitaj šta sam napisao!«
Cvijetin, koji je nedavno došao iz vojske, Цое je naučio citati i pisati,
ustade i primače se, a Stanoje mu da* de prvii beležnicu.
Otvori Cvijetin i poče citati s prve stranice:
»Bože pomozi i sveti Nikola, kr* sna slavo moja, da mi današnji dan bude na sreču i napredak ...«
»Čuste li ljudi, šta reče Cvijetin? pita Stanoje ...
»Čusmo, lepo kaže ...« reče čiča Mitar. „if.
»Eto, rečemo, taj tefter, koji je Ovo što je na prvom listu ispisano, maločas bio čist, to je kao i dete ... valja da to svaki upiše u dušu deti* nju u prvim danima njegove mladosti. Deder Cvijetine, drugi list!«
»Poštuj svoje starije, ne svadaj se sa ukučanima i komšijama!«
»Deder treči!«
»Nemoj živeti kao marva. Ne opi* jaj se, čisti se i peri!
Ne dangubi po kavanama, jer te* žak ima uvck šta raditi, ako hoče. Obilazi svoju stoku, svoje njive i paš* njake. Valja da ih dobro gajiš i pozna* ješ, ako hočeš da ti dadu roda«.
»Ne psuj i ne lolaj se, ne vucaj se sa kojekakvim ...«
»Čuste li ljudi božji, šta je svašta ispisano u ovom tefteru?« pita Stano* je seljake.
»Čusmo i dobro piše«, reče otre* siti domačin Mitar.
»Eto, ovaj tefter, to Vam je dete
o	kojem njegovi roditelji, učitelji i svi oni kojima se dete u ruke predaje, vode brigu o njemu ...«
»Slušaj Mitre živ bio! Da ti n^de odem u oaršiju i da ponesem sobom ovaj tefter, pa da ga izgubim, bi li ti bilo žao i da bi te bilo stid da ga ko ponečem nade? — pita dalje Stnnoje«.’
»Žao bi mi bilo bezbelf, a ne bi me stid bilo, da dode u čijc ruke, jer u njemu nema ništa rdavo...«
»Eto prijatelji moji, veli Stanoje, to ti je ono dobro dete o kojem mi vodimo brige i računa. Nikad se nje* ga postideti nečemo. Žao nam je ako ode od nas, ali smo mirne duše da nas noče osramotiti.!..«
E vala je tako Stanoje i Bog zna, reče Mitar i poteže jedan gust dim iz stipsova čibuka.«
»Deder dete Cvijetine, Bog ti dobro dao, prečitaj nam i ovaj drugi tefter!« okrenu se Stanoje prema Cvi* jetinu, koji je dotle pažljivo slušao.
Cvijetin uzima beležnicu u ruku, pogleda prvu stranicu, okrene,'drugu! treču. četvrtu ... šuti i ništa ne govori.
»Deder ti nama samo reci, šta si video! pita ga Stanoje.
»Ama eto, svi ovi listovi su pra* zni, ali su prijavi i zamazani.. .« veli Cvijetin.
»Čuste li ga, To je, bračo moja mila, dete o kojem se niko ne brine. Otac povazdan u kavani ili mehani, a majka u komšil juku ... Njegova du* ša več se je počela nečistiti, počela se mutiti.. . tiho govori Stanoje. Dajder prevrni dalje...«
Prevrnu Cvijetin ... pročita u sebi, ali opet šuti, a malo, malo pa pogleda u zemlju ...
»Nešto se ti skanjuješ, veli mu Sta* noje.« Nuder čitaj! »Stidim se veli Cvijetin, zorli je prezobrazno ...«
»Samo ti čitaj, očemo mi sve da čujemo,« nagovara ga Stanoje.
Počinje Cvijetin, zastajkuje. pre* šučuje, po koju reč proguta, ali seljaci vide šta je, zgledaju se i vrte glavama.
»Ne valja, prestani!« veli čiča Ili j a .. .
»Otle mi dodi! prihvati Stanoje. A kako je tek slušati iz dana u dan, kad ti u rodenoj kuči dete govori još grde i žalosnije od toga. Ima li toga?« pita Stanoje kovača Petra, čija su deca poznata sa psovke i nevaljalštine ...
»Ima Stanoje, tako im Boga, ali ti zadajam tvrdu veru, da neče više biti...« reče Petar dosetivši se.
»E deder Cvijetine dalje!«
Čita Cvijetin:
»Lenost, prljavština, nerad, nepo* slušnost« i nabraja dalje, a sve grde od grdeg...
»Dosta je!« prekine ga Stanoje. Deder ti nama sada prečitaj samo ono što je na najposljednjem listu?«
»Propio se ... U piču ubio čoveka. Otišao na robiju... kuča mu se isko* pala... Osramotio sebe i svoje i celo selo...«
»Tu je kraj«, reče Stanoje okre* nuvši se seljacima.
»Tu je i takav kraj onog deteta
o	kojem mi ne vodimo računa. Pa dragi Mitre, kad bi ti nešto izgubio u čaršiji ovaj tefter, a na njemu na prvom listu bilo tvoje ime, da se zna čiji je, da li bi se stidio?«
Br. Vojislav BogiievM
»U zemlju bi propao«, veli Mitar. »Ne bi me živa bilo...« »Eto bračo moja mila, da ne duljirri eglen, velim vam, samo toliko, bivajte Jedan od ova dva teftera i giedajte šta čete' u njćga ispisati, jer vam sigurno velim; da će vam svako dete biti onako, kakvim ga vi načinite, ko i ovaj tefter. Ako u njega zapišete rdavo, ne valja, a ako zapišete dobro, dobar je...«
E,	Stojane, alal ti vera i vala ti na tako pametnom eglenu,« prihvati Mitar...
Ovo što sam ovde izneo u nekoli* ko prostih narodnih reči, istinita je stvar i tim više učvrščuje u nama osve* dočenje, da je vaspitanje današnje omladine jedan nadasve aktualan i va* žan problem, jer eto i seljak je pri* metio, da ni na selu nije sve u redu, kuda još nije prodrla izopačenost ci* vilizacije.
Danas postoje tri vaspitna fak* tora, kroz čije ruke treba da prode dete ili mladič, da M se od njega for* mirala duhovno, fizički i etički izgra*
dena jedinka. Ta tri faktora su kuča, škola i privatna inicijativa, koja treba da su u tako uskoj vezi, da se savr* šeno nadopunjuju, jer se jedno bez drugoga i ne dade zamisliti.
Nije zalud rečeno, da sudbina i budučnost jednog naroda zavisi od njegovog podmlatka — njegove omla* dine, a sav napredak ljudskoga roda i sve dobro ovoga sveta zasniva se na težnji: da deca budu bolja od svojih
0 taca
Ima mnogo pojava koje nas za* brinjuju, a o kojima se ipak nije di* gao glas u javnosti, da se pokušaju ispitati njihovi uzroci i da se te loše pojave otkione. Kako da protumačimo one mnogobrojne kriminalne pojave ■kod srednjoškolske omladine, kako da protumačimo nezagašivu strast za upropašeavatijem nerava. vremena i mladost: gonjajuči po eeo dan loptu, kako da protumačimo želju omladine za preranim uživanjem i proživljava* njem svega što joj upropaščuje dušu
1 telo, kako da protumačimo pomanj* kanje težnja za vlastitim usavršava* njem duhovnih i telesnih i za nastoja* njem za dobro zajednice.
Predratna omladina, koja je bila formirana u naprednom i nacionalnom smislu izvršila je svoj zadatak, ali n:* je stala na svome putu, nego i danas radi nesebično i predano, jer je tako vaspitana.
Ta ista omladina, koja danas ru* kovodi svima naprednim i kulturnim akcijama, najbolje je uvidela sve zlo, koje pritišče savremenu omladinu i ona uvek i u svakoj prilici dižc svoj glas. Ali uspesi su slabi.
Neuspesima smo krivi mi sami, jer smo nestalni, ne privodimo zaklju* čke u dela, neiskreni smo, često puta mnogo nam je više stalo do ličnog spoljašnjeg lažnog bleska, nego do unutarnjeg sitnog i konstruktivnop rada.
Nemarno dovoljno dobrih voda, nemarno prednjaka, nemarno prosve* tara, nemarno tajnika, nemarno mnogo čega. što bi iz naših redova uklonile nemilu i ukorenjenu pojavu, koja se kod nas naziva »javašluk«.
Naš kontakt sa članstvom je slab. Mladi u mnogo slučajeva nemaju po trebnog rešpekta prema starijima programi se ne provode u tančine i si stematski, pa radi toga na sve strane osečamo, da nismo dovoljno čvrsta or ganizacija i nečemo biti sve dotle čvrsta organizacija, dok se ne zacar gvozdena autodisciplina od deteta do odraslog člana.
Sokolstvo je idealna organizacija Ono je za mene religija koja spašava duše i te! a, samo apostoli moraju bit pravi apostoli, a svaku pojavu farizej stva tieba žigosati i bičem isterati u sokolskog hrama.
Onaj drugi »tefter« Seljaka Stano ja danas je nažalost i suviše ispisan ali još uvek nije kasno da ga spali mo na lomači naše predane ljubavi za dobro Kralja i Otadžbine i da otvo rimo čiste listove Stojanovog prvog »teftera« i zlatnim slovima počnemo ispisivati dušu naše omladine, koja je samo uticajem posletatne psihoze oba vijena velom neodredenosti i lutanja
Birajmo prvi li drugi »tefter«!
BENDIŠ IVANKO (KOTOR):
Sedanja iz prostosti
Kako to vreme brzo prolazi. A meni se čini kao da je to jučer bilo. A onda, u ono doba robovanja, svaki dan bila je večnost. Ona strepnja, ono večno čeka-nje kad če svanuti bolji, lepši dani našemu narodu bijahu dugi, vrlo dugi.
Znali smo, osečali smo, da se približa vreme kada če se staro, iznemoglo carstvo srušiti. Trebalo je samo temelje potkopati, zaljujati ih, piriti vatru da se lagum upali i sve u prah raznese. Teško smo osečali ropske lance koji su naše telo i duh /čputavali. A nesmeš da usta otvoriš, da pisneš. Oko tebe lutaju ukleti duhovi koji vrebaju i na tvoju senku.
Putuješ železnieom po vlastitoj zemlji, dočekuje te tuda reč nemačka i madar-ska, ulaziš u koje veče nadleštvo, opet tuda reč. I pitaš se, jesi li u svojoj zemlji ili si dospeo negde u daleku tudinu. Bedni narod dolazi k tebi i moli da mu pročitaš šta mu sve to gospoda švapski ili talijanski pišu, pa njemu, 6eljaku, koji svih hlebom hrani.
Muka je to, moj gospodine, kaže meni neki starac. Pa zašto mi deca školu učila, kad mi neče da pišu mojim jezikom. Dokle če to da bude?
Neboj se, tešim ga ja, doći če bolji dani. Jesi li video starče one ervene sokolske košulje? Je li da .su ervene kao krv? E, pa ne brin*. One če biti još ervehije kad se ofnaste iirvlju. Jer bez krvi nema slobode. Bez krvi nema spasa, nema siobodnog življenja.
Jadan sinko, o čemu boriš, prekine starac. Krv, je li? Mlad si, neznaš ti što je sila, što je vojska česareva koja je pod Visom slomila jakog neprijatelja. Pogle-daj ovo nase selo. Dodu dva žandara i celo selo mora da čuti. Uvučemo se u kuče ko miševi. Ti kažeš krv, ali za-boravljaš da bi se svi u njoj ugušili. Ni da nam uskrsne Marko ili Zrinski danas ne bi ništa mogli. Vidiš da ne smemo ni da zapevamo, odma se odnekle stvori žandar i kvre s tobom u buharu.
Ej starče moj, prihvatim ja, znaš li ti da iako smo mi otsečana grana velikog
slovenskog stabla, ipak tamo daleko n* istoku i na severu imamo brače koja vide naše patnje, koja čuju naše vapaje, koja čekaju zgodan čas da nas izbave iz rop-stva. 1 ako smo mi otsečeno grana, ali ta grana nije usahnila, ona živi, kroz nju kolaju	sokovi i ona če se	brzo	opel
da sjedini	s	majkom svojom	rodenom.
Krv je u našim žilama ista. Nas je nesloga razdvojila i bacila pod tudi jaram Znaš li ti da smo mi bili uvek jedilo i pod Tomislavom i pod Dušanom i pod Tvrtkom i	da	čemo opet biti jedno.	Mo
ramo. To	je	prirodni zakon.	Krv	ni jr
voda. A jesi li video kad smo slavil Zrinkog i Frankopana i kad se iz muškil grla i srdaca pod ervenim košuljama ori la pesma:
Gde slobode sad su dani,
Gde su ona lava dva?
A žandari uperili bodove na golo ruke Sokole. Boje se oni nas. Boje. A znaju dobro da tamo preko Drine stojt spremni beli orlovi koji su čuda počinili na Balkanu i oslobodili braču od turskog zuluma. Dakle: Sokoli i Beli orlovi. A i na severu su Sokoli i Beli orlovi. Str, može crni crao, pa makar imao i dve glave. Snaga je u nama starče moj snaga i duh Kraljeviča Marka, Zrinskog i -Frankopana, Tomislava i Dušana. On se, boje nas. Sečaš se što je kazala majks Jugoviča;
1 J Ako i jesu odietili ždrali, i ostali su ptiči ždraloviči, naše pleme izginuti ne če.
Bože daj da se ispune tvoje želje i nade, zavapi starac, ali ja to neću do čekati sinko moj.
Nije ipak daleko taj dan starče. Imaj mo čvrstu veru. Ja vidim lepšu budučnos' našega naroda.
Bože Pravde usliši, zavapi starac oprosti se.
♦
Kad je pukla puška u Sarajevu, pc traži me starac i upita: Šta je ovo sinko Kucnuo je čas, starče. Moli Bog. za svoj narod.
Ej, da sam mladi, povikne starac i škripnu zubima, pa ode ko da ga vetar nosi.
♦
Vreme odmiee. Kroz selo čuju se urnebesni poklici: »Ziveo Kralj Petar!« »Živela Jugoslavija! < A onda zabruji pesma:
Jugoslavijo mati Nemoj tugo 'ati.
Zevi, samo zovi,
Svi če Sokolovi Za te život dati. ..
Nj. Vel. Kralj, povodom I. sve* sokolskog sleta Sokola kraljevine Ju* goslavije u Beogradu, odlikovao je:
Čehoslovačko Sokolstvo:
Ordenom Sv. Save I. stepena sa ientom br. dra. Josipa Scheinera, pret* sednika Saveza blovenskog Sokolstva i starostu Československe Obec So* kolskc.
Istim redom II. stepena odlikovani su: br. dr. Jindrich Vaniček, načelnik Československe Obec Sokolske, i s. Milada Mala, načelnica Československe Obec Sokolske.
Istim redom III. stepena odlikovan ni su: br. František Erben, član načel* ništva Československe Obec Sokolske i s. Hana Burgerova, članica načelni* štva Československe Obec Sokolske.
Poljsko Sokolstvo:
Ordenom Belog Orla II. stepena
br. Adama Zamoyskoga, starostu Sa* veza poljskog Sokolstva i I. potpred* sednika Saveza Slovenskog Sokolstva.
Ordenom Sv. Save III. stepena br.
F.	Fazanowicza, načelnika Saveza polj* skog Sokolstva i s. Jadvigu Zamoysku, načelnicu Saveza poljskog Sokolstva.
Rusko zagranično Sokolstvo:
Ordenom Sv. Save II. stepena br
dra. Dimitrija Verguna, starostu Sa* veza ruskog zagraničnog Sokolstva.
Istim redom III. stepena odlikova* ni su: br. Robert Todt, načelnik Sa* veza ruskog zagraničnog Sokolstva i s. P. Birjulina, načelnica Saveza ruskog zagraničnog Sokolstva.
Lužičko*srpsko Sokolstvo:
Ordenom Sv Save III. stepena od*
likovani su: br. Jakub Šajba, starosta Saveza lužičko*srpskog Sokolstva; Jan Meškank, načelnik Saveza lužičko* srpskog Sokolstva i s. Šolčic, načelnica Saveza Lužičko*srpskog Sokolstva.
Zastave sokolskih Saveza:
Ordenom Sv. Save III. stepena od*
likovane su savezne zastave čehoslo* vačkog, poljskog, ruskog i lužičko* srpskog Sokolstva.
Soko kraljevine Jugoslavije:
Ordenom Karadordeve Zvezde I). reda: Dragutin Priča, član Sletskog odbora;
Ordenom Karadorrfeve Zvezde JV. reda: Stevan Nešić, član uprave Ra veza Sokola kraljevine Jugoslavije;
Ordenom Belog Orla IV. reda: Milan Stefanovič, član uprave Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije; Dr. Ibra* him Hadži*Omerovič, član uprave Sa* vtza Sokola kraljevine Jugoslavije; Lu* jo Lovrič, član Sletskog odbora; dr. Diagoljub Dordevič, član Sletskog od* bora;
Ordenom Belog Orla V. reda: Du*
ra Brzaković, član uprave Saveza So* kola kraljevine Jugoslavije; Momčilo Branovački, član uprave Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije; Fran Locki, na* čelnik Sokolske župe u Osjeku; dr. Vladimir Belajčič, prosvetar Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije; Ivan Kovač, član uprave Saveza Sokola kra* Ijevine Jugoslavije; dr. Ivo Razen, član uprave Saveza Sokola kraljevine Ju* goslavije; Lazar Markovič, revizor Sa* veza Sokola kraljevine Jugoslavije;
Ordenom Svetog Save I. reda: En* gelbert Gangl, prvi zamenik starešine Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije; Dura Paunkovič, drugi zamenik stare* sine Saveza Sokola kraljevine Jugosla* vije; Križ Lacko, treči zamenik stare* šine Saveza Sokola kralj'/vine Jugosla* vije; dr. Pavle Mergcntaler, četvrti za* menik starešine Saveza Sokola kralje* vine Jugoslavije;
Ordenom Svetog Save II. reda: Ko*
sta Sretenovič, član Sletskog odbora; dr. Viktor Murnik, načelnik Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije; tir. Hu* go Verk, član uprave Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije; Momir Koruno* vič, član uprave Saveza Sokola kralje* vine Jugoslavije; Čeda Milič, starešina Sokolske župe u Mostaru; dr. Ignjat Pavlas, član uprave Saveza Sokola kra* Ijevine Jugoslavije; Ivo Polič, član Sa* veza Sokola kraljevine Jugoslavije; dr. Vojislav Besarovič, starešina Sokolske župe u Sarajevu; Branko Živkovič, sta* rtšfna Sokolske župe u Beogradu;
Starce, velim mu, ispunili su se naši snovi Picoiale su patnje. Sokoli i Beli orlovi pobeaili su. Crni orao sa dve glave smrvljen je. Jugoslavija je tu. Čuješ li pesmu ?
Starcu se oronuše niz lice dve krr.p-ne suze ko dva bisera. Čujem, čujem, nišam	vercvao dok	ti ;ie dode. Zato	dodi
mi	bliže da te zag:	Ihn. u tebi grlim	celu
Jugcslaviju.
Pridem mu i zagrlim ga čvrsto.
A	sad ctpusti,	Gospode, slugu	;o-
ga	u	miru, zavapi	starac, nije mi	ž.io
Ordenom Svetog Save III. reda:
Miroslav Vojnovič, zamenik načelnika Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije; Dragutin Šulce, zamenik načelnika Sa* veza Sokola kraljevine Jugoslavije; Elza Skalarjeva, načelnica Saveza So* kola kraljevine Jugoslavije; Dana Ili* čeva, zamenica načelnice Saveza Soko* la kraljevine Jugoslavije; Ante Brozo* vič, tajnik Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije; dr. Viktor Benkovič, član uprave Saveza Sokola kraljevine Jugo* slavije; dr. Mirko Bujič, starešina So* kolske župe u Splitu; dr. Milorad Dra* gič, član uprave Saveza Sokola kralje* vine Jugoslavije; Stevan Kneževič, pu* kovnik, član uprave Saveza. Sokola kraljevine Jugoslavije; Mihajlo Lukič, član uprave Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije; dr. Silvijo Matilič, član uprave Saveza Sokola kraljevine Jugo* slavije; Hinko Nagler, član uprave Sa* veza Sokola kraljevine Jugoslavije; Vojislav Todorovič, član uprave Save* za Sokola kraljevine Jugoslavije; dr. Riko Fuks, član uprave Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije; dr. Lavroslav Hanžek, član uprave Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije; Radiša Nišavič, član uprave Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije; Dragutin Živanovič, pu* kovnik. član uprave Saveza Sokola kra* Ijevine Jugoslavije; Franja Holujcvič, član uprave Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije; Mihailo Lukarevič, član Sletskog odbora; Milivoj Smiljanič, član Sletskog odbora; Dorde Ilič, na* čelnik Sokolske župe u Beogradu; Ra* divoj Radulovič, član Sletskog odbora; Jova Bakič, član Sletskog odbora; Ste* van Stojnic, član Sletskog odbora; dr. Janko Olip, član Sletskog odbora, dr. .leža Ravnik, elan Sletskog odbora; dr. Oton Šantl, član Sletskog odbora; dr. Steva Moljevič, starešina Sokolske žu* pe u Banjoj Luci; dr. Branko Sunajko* vič, starešina Sokolske župe u Beogra* du; Jože Smrtnik, starešina Sokolske župe u Celju; Gavra Miloševič, stare* šina Sokolske župe na Cetinju; Milo je Pavlovič, starešina Sokolske župe u Kragujevcu; Janko Sajovic, starešina Sokolske župe u Kranju; dr. Josip Pi* penbaher, starešina Sokolske župe u Ljubljani; dr. Maksa Kovačič, stare* šina Sokolske župe u Mariboru; Rado* van Dimitrijevič, starešina Sokolske župe u Nišu; Milan Teodorovič, načel* nik Sokolske župe u Novom Sadu; dr. Ivan Vasic, starešina Sokolske župe u Novom mestu; Dipiitrije Petrovi^, sta* rešina Sokolske Župe u Osjefcu; Mar* jan Boras, načelni^ Sokolske гцре na Sušaku; dr. Bogdan Vidovič, načelnik Sokolske župe u Sarajevu; Dušan Mar* kovic, starešina Sokolske župe u Skop* lju; Marko Trivo, starešina Sokolske župe u Šibeniku; Jovan Petrovič, sta* rešina Sokolske župe u Tuzli; Dorde Draškič, starešina Sokolske župe u Užici; Nikola Bešlič, starešina Sokol* ske župe u Velikom Bečkereku; Fran Švarcvald, starešina Sokolske župe u Zagrebu; dr. Špiro Srezentič, dobro* voljac iz Amerike.
Ordenom Svetog Save IV. reda:
dr. Mihailo Gradojevič, član uprave Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije; Štefica Brozovič, zamenica načtlnice Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije; Toma Vandelovič, član uprave Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije; Vlada Veselič, revizor Saveza Sokola kralje* vine Jugoslavije; Pavle Ratkovič, revi* zor Saveza Sokola kraljevine Jugosla* vije; M Han Sterlekar, revizor Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije; Milivoj Jelačič, revizor Savev.i Sokola kralje* vine Jugoslavije; dr. Maks Obersnel, rovizor Saveza Sokola kraljevine Jugo* slavije; Mate Pavelič, revizor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije;^ Uroš Stefanovič, načelnik Sokolske župe u Banjoj Luci; Eva Kisič, načelnica So* kolskc župe u Banjoj Luci; Milutin Mudrinič, načelnik Sokolske župe u Belovaru; Milica Smrček, načelnica Sokolske župe u Belovaru; Lojze Je* rina, načelnik Sokolske župe u Celju; Almir Gruden, načelnik Sokolske žu* pc u Celju; Kosta Ligutič, načelnik Sokolske župe na Cetinju; Marija Mo* zetič, načelnica Sokolske župe na Ce* tinju; Josip Prohaska, načelnik Sokol* ske župe u Kragujevcu; Slavka Vučko* vič, načelnica Sokolske župe u Kragu* jevcu; Franc Ažman, načelnik Sokol* ske župe u Kranju; Mica Pečnik, na* čelnica Sokolske župe u Kranju; Lojze Vrhovec, načelnik Sokolske župe u
Ljubljani; Adela Mužinova, načelnica Sokolske župe u Ljubljani; Franja Ma* eus, načelnik Sokolske župe u Mari* boru; Nada Ziherjeva, načelnica So* kolske župe u Mariboru; Petar Čolič, nače-nik Sokolske župe u Mostaru; Lida Griner, načelnica Sokolske župe u Mostaru; Ivan Tomašič, načelnik So* kolske ž:=.pe u Nišu; Lenka Tomašič, nač-Inica Sokolske župe u Nišu; Mi* luška Mvdrohcva, načelnica Sokolske župe u Novom Sadu; Ljudevit Papeš, načelnik Sokolske župe u Novom me* stu, Iva Murnova, načelnica Sokolske župt u Novom mestu; Slava Kovalska, načelnica Sokolske župe u Osjeku: Iva Cisti, načelnica Sokolske župe na Su* šaku; Jelena Dopudža, načelnica So* kolske župe u Sarajevu; Dragutin Ku* biček, načelnik Sokolske župe u Skop* lju; Caca Vukičevič, načelnica Sokol* ske župe u Skoplju; Ante Tomazeo, načelnik Sokolske župe u Splitu; Mile* na Ivančevič, načelnica Sokolske župe u Splitu; Ljubomir Montana, načelnik Sokolske župe u Šibeniku; Nevenka Markovič, načelnica Sokolske župe u Šibeniku; Miloš Kvapin, načelnik So*
111. DEO KNJIGE »SOKOLSKE REČI« DR. LAZE POPOVIČA.
Brači i sestrama!
Dovršio sam IIL i završni deo knjige »Sokolske reči dr. Laze Popo* viča«, t. j. rad i delovanje brata dr. Popoviča do početka L Sokolskog Sa* bora — rad ko ji spada u istoriju So* kolstva i koji rad bez obzira na živu ličnost rrjože da se oceni i podvrgne sudu Sokolstva.
Rad od 1918. g. dalje do zakona o Sokolu kraljevine Jugoslavije izidi če u momentu, kad če to sokolski život tražiti, a verovatno posle smrti da* našnje sokolske generacije.
Prilikom rada na III. knjiži »So* kolske Reči«« dobio sam od mnoge brade i sestara pisarna veoma zanim* ljive sokolske zadržine, iz koje se mo* že da prosudi dalekovidnost i dubina sokolskog pokreta u dobi ropstva.
Verovatno, da još mnoga i mnoga brača i sestre imadu ovakovih pisarna od brata dr. Laze Popoviča, pa ih mo* lim da mi ih pošalju, Naročito bih molio braču iz veleizdajničkog procesa u Banjoj Luci, ako se kod koga od njih nalaze pisma brata dr. Laze, koje nam je pisao iz tamnice u Zagrebu nama u Banjoj Luci pre osude, da mi ih u originalu pošalju.
Za svaku malenkost, koja mi se pošalje, biču im zahvalan, a od kolike je to sokolske vrednosti, ocenit češe po izdanju III. knjige, koja u celini sa 1. i II. delom daje sliku celoga na* šeg sokolskog delovanja u dobi rop* stva! Ono je tim više potrebno, da se da istinita i tačna slika delova* nja sokolskog rada i ličnosti, koji se i d a n a s pored sviju nas živih vrlo često nuta obratno i netačno u javno* sti pb javi ju ju!
Zdravo!
Zagreb, 12. jula 1930.
Dušan M. Bogunović.
BRATJE! SESTRE!
Kakor smo priredili v pretečenem letu izlet na Vransko, tako priredimo tudi letos 10. avgusta, s privoljenjem ljubljanske Sokolske župe in v soglas* ju ter s sodelovanjem celjske Sokol* ske župe propagandni izlet^ v lepi in slikoviti Gornji grad, združen z jav* nim telovadnim nastopom.
Na ta naš izlet, ki ima dvojni na* mcn _ l. utrditi sokolsko misel v kra* jih, ki so oddaljenejši od sokolskih središč in 2. nuditi članstvu priliko uživeti krasoto narave ter spoznavati naše lepe kraje — vse svoje članstvo vljudno vabimo.
Enako vljudno vabimo tudi član* stvo ostalih ljubljanskih in okoliških Sokolskih društev ter gornjegrajske* mu Sokolu sosedna društva v območju celjske Sokolske župe.
Na ta naš sokolski praznik, ki naj bo obenem mogočna sokolska manife* stacija večno lepe sokolske misli, pa vabimo enako iskreno tudi prebival* stvo Gornjega grada in okolice ter vso Sokolstvu naklonjeno javnost.
Iz Ljubljane odhajala ho avtoko* Iona na dan izleta točno ob lA7. uri zjutraj izpred Narodnega doma. — Na gorskem prelazu — vrh Črnivca — enourni odmor in zajtrek, katerega pa mora vsakdo prinesti seboj. — Člani v slavnostnem kroju, članice v telo* sadnem kroju. — Prijaviti se je v
kolske župe u Tuzli; Smilja Kvapin, načclnica Sokolske župe u Tuzli; Jo= sif Jedlinek, načelnik Sokolske župe u Užici; Mica Čorbičeva, načelnica So* kolske župe u Užici; Alojz Pogačnik, načelnik Sokolske župe u Velikom Bečkereku; Nevcna Bogdanovič, načel* nica Sokolske župe u Velikom Bečke* reku; Milan Jankovič, načelnik Sokol* ske župe u Zagrebu; Milan Puzavac, starešina Jugoslovenskog Sokola u De* troitu-; Dušan Mihailovič, član Sletskog odbora; dr. Igor Vidic, član Sletskog odbora; Predrag Zrnič, član Sletskog odbora; Františ.k Vanik, član Sletskog odbora; Danica Poljšak, članica Slet* skog odbora; Aleksej Kuljbakin, član Sletskog odbora; Mihailo Nikolič, član Sletskog odbora; Ljubica Kujundžič, članica Sletskog odbora; Jovan Maksi* movič. član Sletskog odbora; Nikola Dronjak, član Sletskog odbora; dr. Vo* jislav Stanisavljevič, član Sletskog od* bora.	,	'
Ordenom Svetog Save V. reda: Miloš Nikolič, član Sletskog odbora; Katarina Bajmilovič, član-Sletskog od* bora.
ANTE BROZOVIČ:	.	.	/.
»SOKO KRALJEVINE JUGOSLAVI* JE.«
Nakladom nacij, biblioteka »Ve* nac« u Beogradu u luksusnom izdanju izašla je nova sokolska ediciji pod naslovom »Soko kraljevine Jugosla* vije«, koju je napisao sekretar našega Saveza brat Ante Brozovič.
Sama knjiga vrlo je lepo zamiš* ljena kao neka azbuka Sokolstva, jer je u prvom redu pisana lakim i ra* zumljivim stilom, kako bi svatko tko se želi upoznati sa sokolskom idejom
—	mogao na jednostavan i brz način upoznati organizaciju, administraciju i misao te istoriju Sokolstva. Pisac je svoje delo razdelio u više poglavija. Ponajpre donaša članak:	»Uvodna
reč« —- u kojem je na vrlo pučki način rastumačio osnovne misli So :o!stva pa onda sledi istorija Sokolstva, za njom je reč o utemeljačima Sokolstva Tyršu, Fugneru, pa o vodama i prva* cima Sveslovenskog Sokolstva, dok kasnije u nizu članaka razraduje samu ideologiju, raspravljajuč o zadacima, dužnostima i ciljevima Sokolstva, te
o	odnosu Sokolstva prema školi. voj* sci, državi i selu. Celo se delo konačno zaključuje uputama o organizaciji i administraciji, a dodan je i zakon i statut o osnivanju Sokola kraljevine Jugoslavije. O knjiži su se najpo* hvalnije izrazili sokolski prvaci, nagla* siv naročito i tu njezinu prednost pred ostalim sličnim izdanjima, što je bogato ilustrovana raznim slikama iz sokolskog života. Spomenemo li još, da je knjiga najtoplije primljena i na najmerodavnijim mestima, pa je da* pače uvrštena i u privatnu biblioteku Nj. Veličanstva Kralja, onda sc ona sama sobom najbolje preporueuje. Na* rudžbe se šalju na nakladnu knjižaru i]i upravu Sokolskog Saveza Beograd, Terazlje 7.
društveni pisarni v Narodnem domu med uradnimi urami od 6. do lA8. ure zvečer, in sicer najkasneje do 31. t. m.
Zdravo!
Odbor Ljubljanskega Sokola.
SOKOLSKA ŽUPA LJUBLJANA NA VSESOKOLSKEM ZLETU
Nepozabni dnevi vscsokolskega zleta so za nami. Poglejmo, ali smo storili svojo sokolsko dolžnost v pol* ni meri, pri tem pa ne skrivajmo svo* jih napak. Priznajmo jih odkrito in skušajmo jih v bodoče odpraviti.
Župni tehnični odbor se je marljivo lotil dela. Skrbel je, da se članstvo dobro nauči proste vaje ter izdal za zlet vsa potrebna navodila. Da bi se priprave zanj kar najbolj utrdile in članstvo vzpodbudilo, je župa priredila na Binkošti župni zlet združen z žup* nimi izbirnimi tekmami. V soboto 7. junija se je vršila v lepem redu tek* ma naraščaja. Udeležilo se je je 5 vrst moškega naraščaja v višjem in 4 vrste v nižjem oddelku; 2 Vrsti ženskega naraščaja v višjem in 4 vrste v nižjem oddelku. Poleg tega je tekmovalo tudi več posameznikov in posameznic od obeh oddelkov. Vsega skupaj je bilo 69 tekmovalcev in 38 tekmovalk. V prvi trored zmagovalcev so se prerila le ljubljanska društva. Dobro in hva* levredno pa so bile pripravljene tudi
vrste zunanjih društev. Naslednji dan so se ob 6. uri zjutraj pričele tekme članov in članic. Tekmovalo je 5 član* skih vrst v nižjem oddelku in 12 posa* meznikov, 13 posameznikov v sred* njem oddelku in vrsta Ljubljanskega Sokola in 10 posameznikov v višjem oddelku. Članice so tekmovale v župni vrsti višjega oddelka in v dveh vrstah nižjega oddelka. Po številu je bilo vseh tekmovalcev 77, vseh tekmovalk pa 35. Uspeh tekme kakor tudi ude* ležba je relativno docela povoljen, mogel pa bi biti seve mnogo boljši, zlasti po številu smo pričakovali več. Mnogi tekmovalci zlasti v srednjem in nižjem oddelku so bili premalo izur* jeni in niso dosegli niti predpisano število točk. Tudi večje discipline in tečnosti bi pričakovali, posebno še od najboljših telovadcev.
Popoldanski javni nastop, ki je v splošnem in na zunaj jako dobro uspel, je pokazal v primeri z nastopi prejš* njih let, lep napredek. Spored javne telovadbe je obsegal vse predpisane vaje vseh oddelkov, igre moške in ženske deee, vaje s puškami vojakov 40: in 52. pešpolka, vaje na orodju in posebno župno točko. Izvedba vaj pri javni telovadbi je bila v splošnjem ja^ ko dobra. Zlasti so se izvršile lepo proste vaje članov in moškega nara* ščaja. Da bi bila temu primerna tudi ude’ežba, bi mogli biti zadovoljni. Pri* čakc-vali smo mnogo več, saj je bilo oglašenih preko 300 telovadcev, na župnem zletu pa jih je nastopilo lu 179. Kje je ostalo onih 121? Za javne nastope in zlasti za takšne, kjer naj Sokolstvo pokaže svojo združeno moč, je treba pri.glašence zbirati in ne ogla* šati" samo domneve. Vsakdo, ki da svoj priglas, mora svojo besedo tudi izvesti. Dana beseda mora biti vsake* mu Sokolu in vsaki Sokolici najsve* tejša! Župno načelništvo je sprejemalo za župni zlet kakor tudi za vsesokolski zlet ]§ dubiosne oglase. Kake dolgo naj še trpimo to silno malomarnost! Pričakujemo, da bodo društveni na* čelniki in društvene načelnice storili enkrat za vselej temu konec, da te napake v bodoče izginejo
In sedaj še poglejmo, v kolikšnem in kako smo sodelovali na vsesokol* skem zletu. Kakor rečeno, župni zlet smo priredili uprav zaradi tega, da v čim večjem številu in čim dovršenejše nastopimo na zletu v Beogradu. Za dovršenost pa je treba ne samo izur* jenest v prostih vajah, ampak pri* pravljenost tudi po telesu in duhu, va* jen biti n^.trožjc discipline in naj* večjega sam.;zatajevanja. Dve leti in več je bilo časa za priprave članstva za zlet Doseči bi bilo treba, ne samo telesno sposobnost, ampak pridobiti tudi duševne in moralne vrline, ki sc vsakemu Sokolu in Sokolici neobhod* no potrebne. In če se vprašamo, koliko je bilo takih pravih Sokolov in Sokolic na zletu, ne bo najti težko odgovora, zlasti ne, ako dostavimo še drugo vpra* šanje, koliko jih je bilo pri izkušnjah in koliko jih je nastopilo pri prostih vajah? Nikakor ne smemo dopustiti, da bi se ta neverjetna komodnost za* jedla' v naše članstvo. Vso večjo po* žrtvovalnost je na zletu pokazal naš naraščaj.
V	četrtek, 19. julija se je pod vod* stvom župnega načelnika odpeljale 120 moškega in 60 ženskega naraščaj^ ljubljanske župe na zlet. Pri tekmi ji nastopilo 5 vrst moškega naraščaja v višjem oddelku in 9 posameznikov ter
3	vrste in 8 posameznikov v nižjem oddelku. Ženski naraščaj je tekmoval v 2 vrstah višjega oddelka in 4 vrstah nižjega oddelka. Uspeh tekme je po* voljen, da pohvalen. Vrste in posa* mezniki so dosegli lepe rezultate. Vr* sta moškega naraščaja v nižjem od* delku in vrsta ženskega naraščaja v višjem oddelku (obe iz Ljubljanskega Sokola) sta dosegli prvo mesto.
(Konec prihodnjič.)
ŽUPA ZAGREB
SOKOLSKO DRUŠTVO ZAGREB III
Inicijativom istarskih izbeglie* osnovano je u Zagrebu novo Sokolsko društvo, u koje sc je upisao lepi broj Istrana, koji žive u Zagrebu. Ovom su društvu pristupili i svi funkcijoneri Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, koji su imenovani iz redova bivšeg Hrvatskog Sokola, te lepi broj Za* grepčana.
Starešinom društva imenovan je agilni istarski nacijonalni radnik brat dr. Ivo Ražem, a njegovim zamenikom brat Ante Matovič, poznati dugogodiš* nji radnik hrv. Sokola u Zagrebu.
Tehničku stranu društva vod) zadnji voda Sokola u Puli brat Viktor Jurčič sa sestrom Boženom Bačič, na* stavnicom gimnastike na I. ženskoj realnoj gimnaziji u Zagrebu, te brat Božo Pajalič i sestra Ankica Carič.
Društvo je počelo odmah sa in« tenzivnim radom u gomhaoni.
Prvi javni naštup članova društva bio je u nedjelju 1. juna na okružnom slctu posavskog okružja zagrebačke župe u Sevnici prilikom otvorenja so* kolskog doma.
Vežbe, koje članstvo sa odušev ljenjem pohada, održavaju se svaki dan osim nedelje u gombaoni I. žen* ske realne gimnazije na Katarinskoir trgu br. 5.
Pohrlim staicu. Logom leži dobri Starac več dve godiue dana.
umreti!
Odlikovanja
KNJIćE I LISTOVI
IZ ŽUPA I DRUŠTAVA
ŽUPA LJUBLJANA
Upise novih članova obavlja brat tajnik Ante Cerovac u prostorijama društva »Istra«, Gundulićeva 26, kamo se imaju slati i sva pisma za društvo.
Uprava društva imenovana po upravi br. župe je sledeča: Starešina dr. Ivo Ražem, zamenik Ante Malovič, pretsednik prosvetnog odseka prof. arh. Ivo Mrčelja, načelnik Viktor Jur= čič, načelnica Božena Bačič, tajnik Ante Cerovac, blagajnik Milan Čok; članovi uprave:	Dr. Fran Brnčič,
dr. Hrvoje Akačič, dr. Srečko Mahulja, Ive Mihovilovič, Božo Semelić; Ante Rojnič, Milovan Poropat, Franjo Am< brožič, Mate Ljubičič i Jakov Tumpič; revizori: Matko Leverič, Josip Gabri* jelič, Frane Buič, Alfons Rutzner i Aleksandar Perko.
SOKOLSKO DRUŠTVO LIPOV* L.TANI.
Ovo društvo, koje je nedavno osnovano, priredilo je dne 22. juna o. g. po prvi put svoj javni nastup. Unatoč kiše i nepovoljna vremena, koje je s početka ometalo izvedbu vežbe i tok zabave, priredba je zavr* šila sa neočekivano lepim uspehom.
Priredba je izvedena uz pratnju glazbe bratskog Sokolskog društva Ku« tina, koje je ujedno mnogo doprinelo ovom lepom uspehu sa nastupom svo* jih članova i članica.
Pre početka same priredbe formi* rala se je duga povorka članova, čla*
nica i dece mesnog društva i zaputila se na stanicu, da dočeka glazbu te braču i sestre društva Kutina.
Uz svirku glazbe stupala je po* vdrka j oš pojačana domačim pučan* stvom, veselo i zanosno do mesta pri* redbe, koje je bilo iskičeno državnim zastavama i več prepuno gostima iz mesta i okolice.
Nakon pozdrava starešinstva na* stupaju sa prostim vežbama u prvoj točci muška deca društva Lipovljani, u drugo j članovi društva Kutina, u trečoj ženska deca Lipovljani, u če* tvrtoj članice društva Kutina, u petoj članovi društva Lipovljani, u šestoj članice društva Lipovljani. Konačno nastupaju naizmence članovi društva Lipovljani i Kutina sa vežbama na spravama.
Vežbe sviju kategorija izvedene su veoma precizno, oštro, skladno i disciplinvano, te su pobrali buru aplauza i priznanja na Strane gleda* lačke publike. Nakon izvršenog pro* grama otvorila se u vrlo ugodnom ras* položenju zabava sa plesom.
Da je polučen ovakav uspeh, to pada u zaslugu članovima uprave, a naročito načelništva društva, koje je agilno i neumorno na tome radilo
Prosledi li društvo i nadalje ovako u svom radu, verujemo da če udovo* ljiti svojoj svrsi na jačanju telesnih i nacionalnih, te na podizanju prosvet* nih, moralnih i ekonomskih narodnih snaga, na korist domovine i naroda.
,p\.oWE
V VSAKI VELIKOSTI OBLIKI IN MNOŽINI IZVRŠUJE TOČNO, SOLIDNO IN ELEGANTNO
V ENOBARVNEM ALI VEČBARVNEM TISKU IN SE PRIPOROČA VSEMSOKOLSKIM DRUŠTVOM IN POEDINCEM
MALI OGLASI
Oglase prima po naplati uprava Sokolskog Glasnika u Ljubljani, Narodni dom. Svaka rei pri svakom objavljivanju SO para, najmanji iznos S Din
REUMATIZAM ukočenost žila, ko-
M
n
M
C£.
d
tsehvrst
I	* *	ЛШ1	I KUJl jC Krui
Kratko doba stekao bezbroi priznanja. Cijena orig. flaši 35 Din, a pokusnoj 18 Din.
FERHALBUMIN
je izvanredno sredstvo proti malokrvnosti, općoj slabeči, pomanjkanju teka itd.
Cijena orig flaši 35 Din. Oba lijeka dobivaju se u apotekama ili kod proizvađača: Mr. A. Mrku-šića, apotekara —- Konjic (Hercegovina), koji šalje franko pouze-ćem 3 orig. flaše za 105 Din, a 1 za 40 Din. Pokusne 3 flaše nAntirheumlna“ za 65 Din, a 1 za 25 Din. — (U inostranstvo šalje franko 6 orig. flaša za 300 Din, a 6 pokusnih „ANTIRHE-UMINA“ za 160 Din, doznačivši unapred novac).
KUŠARNASTDEU
MBURNR-MHfmmVRn
P. H. Petrovič
Trgovina porculana I atakla Sušak, Strossmayerova 8
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICELJ
LJUBLJANA, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne
ZailiMoita UL. Hilli
Ljubljana, Dunajska cesta 12
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
TRGOVAČKA TISKARA
G. KRALJ ETA
^SUŠAK
STROSSMAVEROVA ULICA br.7
UTEMELJENA GODINE 1890
So
to .E
<D V) —1
<D O C Ч-*
C© «5
>>o
O
Ig
o> n
co
n rt
BRZOJAVI: KR LJE A S U Š A K
Prvoklasni
na samoj morskoj obali s vlastitim parkom i kupalištem uz umjerene cijene.
za polje in vrt nudi
SEVER & K0MP
LJUBLJANA Zahtevajte ponudbo1
Širite sokolsku štampu:
Ц,»SOKOLSKI GLASNIK« „SOKO“ (pre „Prednjak") „SOKOLIC"
„NAŠU RADOST**
„Kavana Medulic", Zagreb, Iliča 59
Elegantna i najmodernije uredena kavana.
i mostrarn “
Iz kavane vozi llft
Svi domači i inostram časopisT'
sepanrane igracmce.	1
Vino i pivo na čaše.
Saatajaliite Sokola!
Vlasnik: Ćirll Tratnik
I!
UPOZORITE s Vaše znance, da ču ih posve ba-dava zauvijek osloboditi neugodnog znojenja nogu pa makar se to znojenje pojavilo i za jako toplih Ijetnih dana. Nije to nikakav lijek, nego posve jednostavni n»raY0i postupak. Molim marku za odgovor
J. LUSTIK, OSIJEK
KREŽMINA ULICA
F. flamič
LJUBLJANA
Gosposvetska c. 6
Tvornlca mesnih izdelkov in konzerv / Za izlete in potovanja najprikladnejši provijant Za sokolska društva tvorniške cene / Brzojavi: Slamic Ljubljana Telefon: 29-73 / Cene ugodne!
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN
BRANKO PALČIČ
CENTRALA ZAGREB ULICA KRALJICE MARIJE 6
Dobavitelj Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Naslov za brzojavke: TRIKOTAŽA Zagreb Telefon štev. 26-77
Podružnica BEOGRAD Balkanska Hotel Prag Izvršujem vse vrste sokolskih potrebščin za javni in zletni nastop članov, članic in dece točno po predpisih SKJ. Nadalje se priporočam vsem bratom za izdelavo najmodernejših civilnih oblek, katera izdelujem po najnovejšem kroju v lastni delavnici.
Obaveštavam brađu Sokole, da bojadišem (barvam) platno, žuiicu i gradel na druk u svim bojama (barvama) i na glatko u svim bojama.
BojadleanJe ^barvanje) stoji po 1 m duljine * 0-80 m širine samo Din 2 50. Na taj način dolaze mušterije do jeftinije robe (po metru 1 Din i više), nego da kupuju gotovu robu. Pošiljku od preko 500 m prima naručitelj franko. Sve ostale uputa mogu se dobiti kod mene.
Preporuča se svima Sokolima i Sokolicama Ljudevit Wachtersbach, Čakovec
bojadisar (barvarija)
Specialna mehanična delavnica
za popravila pisarniških strojev, registrirnih blagajn, foto, gramofonov in nalivnih peres. — Priporoča se
LUD. BARAGA Џ LJUBLJANA
ŠELENBURGOVA ULICA ŠT.
Telefon 29-80
6
Telefon 29-BO
Tvornlca gimnas tičkih 1 »kih
= »p ort st
sprava =
J.Oražem
Ribnica, Dolenjsko
OSNOVANA 1881. GOD.
izradjuje sve sokolske vežbaće sprave, opreme čitavih društvenih i školskih vežbaona, sportske potrepštine za laku atletiku, sprave za lefha vež-bališta, kupališta i bašče lju-Ijanke, sprave za decu itd. Izrada sa vržena i elegantno, poslužba najsolidnija, cene naj-umerenije. - llutltvui cenik btsplllng.
PHILIPS -ov prijemnik broj 2514 snabdeven je čuvenim PHILIPS-ovim „MINIWATT“ cevima, te je radi svoje tehničke savršenosti već davno poznat kao savršen radio aparat.
Mesna Komerve in iwmm lidtlk«
najfinejše kakovosti dobavlja vsako količino
U tom su aparatu ujedinjene sledeče prednosti:
direktan priključek, lako i oštro ugadjanje, prirodna reprodukcija, jednostavno rulcovanje.
Samo nekoliko meseci plačate Dinara 325*— pa ste
sopstvenik ovog odličnog aparata.
Raspitajtc se kod kojeg radio trgovca glede otplate.
PHILIPS
Neka odmah jave
svoje točne adrese one osobe, koji bi htjele da od nas nauče lijep, čist i lagan kužni obrt, pa da si tako pribave stalno i osobito unosno kučno zanimanje ili nuzzaradu. Neka se jave samo oni, koji raspolažu sa svotom od najmanje Din 3650 —, pa da tako mogu nabaviti i za to potreban stroj. Poduka je besplatna, zarada 10 do 12 Din na sat. Materija! za rad dajemo mi. Osim privatnih naručitelja može svatko stalno raditi i za našu tvrtku, jer i mi u svako doba uz gotov novac preuzimljemo svaku kolićinu gotovo izradjene robe, što i pismeno jamčimo. Za odgovor treba priložiti marku
Grauert, tvornica Strojeva d. d., Generalno zastopstvo i skladište, Osijek I., Krežmina ul. 13
Petar H. Lemert
Kraljevski Dvorski Limar
•’».. j .	■	s v
Ugao Mlatišumine i Tmske ulice
Preko puta Studentskog doma
Telefon 47-83 — Beograd
Izradjuje, presuje i štancuje kutije, kante i flašiće za pakovanje. Embalaže sve po mustri i crtežu. Sopstvena izrada štancna (kalupa). Vršim gradjevinsko-limarske poslove i vatreno pozlaćivanje od bakra izdradjenih ukrasa. Postavljam komplet grorriobrane Cena isključuje svaku konkurenciju. — Posluga brza i tačna.
Posojilnica v Mariboru
Ustanovljena leta 1882. f r. z. z o. p. 0 Telefon Stev. 108
Ш Narodni dom M"'"	—
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 °/o, proti odpovedi na 3 mesece po 7 °/o. Daje posojila proti vknjižbi po 8 °o, na menice po 90 o. Stanje hranilnih vlog nad Din бО.ООО.ООО’—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000'—.
МЕДИЋ-ЦАНКЛ
творнице уља, фирнајза, лакова и боја, друштво са о. ј. Централа у Љубљани. — — Власник Фрањо Медић.
Творнице: Љубљана-Медводе.
Подружнице и стоваришта: МАРИБОР и НОВИ САД.
Властити домаћи производи:
Ланено уље, фирнајз, све врсти лакова, емајлно-лакастих и уљеннх боја. Хемијско чисте и хемијско улепшане као и обнчне земљане боје свију врстн и нијанса, кистова, стакларског кита итд. марке „МЕРАКЈ1“ за обрт, трго-вину н индустрију, за железнице, поморс: во и ваздухопловство.
ЦЕНЕ УМЕРЕНЕ.
ТАЧНА И СОЛИДНА ПОСЛУГА.
rlHFHji
- -    -     ■      ' ----------------------------------------------------------
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl). — Glavni i odgovorni urednik Stjepan Čelar. — Uređuje Redakcijski odsek..— Za upravu i oglase odgovara
Mica Kosčeva . — Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik France Štrukelj); svi u Ljubljani.
Жлл vrućG dane lagane pro^racne cipe/e
Dječja platnena cipela na šnir sa gumenim djonom u boji sivoj ili crnoj.
Ženska platnena cipela u boji sivoj sa djonom od vulkanizovane gume.
Muska platnena polucipela s gumenom podpeticom u boji bjeloj, sivoj ili drap.
Uzorak 470 Br. 19-22 Din 29*-
23-
Uzorak 283
Din 99 -
Restauracija VAROŠKA PIVNICA
ZAGREB, GAJEVA ULICA 9
Poznata stara zagrebačka gostionica u sredini grada. Domača kuhinja, prvorazredna vina i najbolje pivo. Na ražnju pečeni janjci, odojci, race itd.
Velika letna senasta bašta.
Svake subote i nedelje koncerat vojne glazbe.
Sastajalište Sokola!
Cene umerene!
V	lasni k: Ćiril Tratnik
Uzorak 470
Muška cipela izradjena od prozračnog platna sa djonom od vulkanizovane gume.
Uzorak 470 Br. 27
Uzorak 740
Din
Uzorak 171
Din 129*-
KNJIGARNA uoiiusTe
TISKARNE
V LJUBLJANI
FRANČIŠKANSKA ULICA 6
TELEFON ST. 3397 RAČUN POŠTNE HRANIL. ŠT 10.761
priporoča cenj. občinstvu in društvom svojo zalogo vseh pisarniških potrebščin. Lastna izdelovalnica šolskih zvezkov. Knjige iz inozemstva se naročajo pod najugodnejšimi pogoji. Knjigarna sprejema naročila na vse domače in inozemske liste, revije itd. — Velika izbira krasnih pokrajinskih in umetniških razglednic. Cene solidne 1 - Postrežba točna I - Zahtevajte cenike!
TEOD. KORN, LJUBLJANA
POLJANSKA CESTA STEV. 8
PREJE HENRIK KORN ff- (USTANOVLJENA LETA 1852.)
Krovec, stavbni, galanterijski in okrasni klepar. Instalacija vodovodov. Naprava strelovodov. Kopališčne in klosetne naprave in centralne kurjave.
Tambure	'
najbolje, sremskog i Farkaševog sistema preporuča poznata i najveća radnja
J. Vardian, Sisak 5
(SAVSKA BANOVINA)
Veliki ejenik sa slikama na zahtjev Saljem svakome badava
Sokolska društva dobivaju popust Odlikovan zlatnom kolajnom i diplomom
RUDE in KOVINE
m. d.
LJUBLJANA, MIKLOŠIČEVA CESTA 15
Naslov za brzojavke: Rude Telefon interurban štev. 2727
En. gros:
svinec, cink, cin, aluminij, baker, cinkova pločevina, svinčena pločevina, pocinkana železna pločevina (izdelek Cinkarne, d. d., Celje), barve, žveplenokisla glina, aluminijev hidrad, bakrena galica, cinkov prah, katran, stare kovine, kovinasti ostanki, rude j/seh vrst
Trgovina sokolskih potrepšlina i krojačka dvorana
GRGA HORVATEK
_ ' .	 1	ZAGREB
FRANKOPANSKA UL.BR.9 '•
Izradjujem sve vrste propisanih sokolskih svečanih I vježbačih odijela, za sve kategorije muško i žensko članstvo. Prodaja svih sokoiskih potrepština uz vrlo umjerene cijene. — Robu razašiljem pouzečem. Vanjskim društvima obavljam brzu otpremu.
iimmm si«! mini ii umi
R E GIS T R O VAN A ZADRUGA S OGRANIČEN1M JAMSTVOM
USTANOVLJENO 1874 Vrtnarstvo in cvetličarna
КШШШкШШЈШ
Alcksadrova cesta — Vrtača 3
se priporoča vsem br. društvom. Aranžmaji, dekoracija, sveže cvetje, žalni venci in šopki, trakovi vedno na zalogi. TELEFON 2341 Bratskim društvom 10% popusta Postrežba točna in solidna. Cene brezkonkurenčne.
★
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuće eiljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije.
Komisijska prodaja odora sviju kategorija.
Џ
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 25-43. — POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
Zahtevajte cenik!
Cipela na špangu sa gumenim djonom i niskom podpeticom. Prednji dio izra-djen iz japanskog Toyo pletiva u raznim bojama.
Uzorak 370 Br. 27-30 Din 69*-31-35 „ 79*. 36-38 „ 79'-
Obljubljene, Mokasinske, za dječake izradjujemo takodjer iz jakog lanenog platna u smedjoj boji sa jakim gumenim djonom.
Uzorak 270
Din 99*-
*
Siva polucipela na špangu sa -jakim gumenim djonom. Cjelogumena podpe-
tica osigurava udoban i elastičan Kod.
Uzorak 371 Din 129-
A. Golob & Comp., Ljubljana
Puharjeva ulica
Izdelovanje emajliranih peči. Prezidava Lucovih peči, strokovnjaška izvršba. — Splošno kleparstvo.
Zaloga šamotne opeke!	Konkurenčne	cene!
Dječja cipela na špangu od sivog engleskog platna sa gumenim djonom.
Muška platnena polucipela smed boje. Široka u prstima sa jakim gumenim djo-nem omogučuje Vam udobno hodanje.
Prilog „Sokolskog Glasnika** — br. 16. — god. 1930.
!	17, Vij, Ш)	___________ ——  prf!©^
Smrt brata Antoaa Maleja
Smrt usled preloma hrptenice — Sjajna pobeda u tragediji naše vrste
Er. Jože Primožič — „Champion des champions“
Brat Anton Malej
šampijonat na preči (treči), kojcg bi u slučaju odustajanja od ilalnjeg tak« mičenja inače izgubit). Uzor sokolske volje i požrtvovnosti. Na preči smo se dakle vrlo dobro odhrvali.
Posle, podne nastavilo se u tri sata u istoj dvorani, a potrajalo je sve do 10 naveče. Dolaze vežbe na karikama i naši se na njima drže od« lično. Gregorka sa osečao malo ne« raspoložen, Šumi kao lav, Tošo tli« van Sve je išlo u najlepšem redu do fatalnog momenta br. Maleja. Tada smo bili utučeni. Odvedoše ga u bob niču i naši ostadoše bez svoja dva naj* bolja. ipak ne klonemo ni najmanje duhom, pritiščemo tko če bolje. Štu« kelj ne može da vežba, samo gleda i svaki put, kad ko j i od nas izvaila vežbu na spravi kliče od oduševljenja: »Ide, ide, samo stisnimo!«
Smrtonosan pad br. Maleja
Kad je Malej, pre svog usudnog momenta nastupio na karike, bilo je divota gledati ga kako izvada teški početak vežbe uzvlakom u stoj na ru= ката te uzorno izvede raspor i vagu u prednjem visu. Idealno, zbilja ide« alno, bez preteravanja, nastavlja vež? bu. Suci sa udivljcnjem samo kimaju glavom. Publika najodušcvljenije odo« brava, ali grozno! Kod iskreta natrag Otrgne se i tresne šijom i glavom o pod na jednu tanku i slabu strunjaču, isto onaku, koja je bila fatalna i za br. Štukelja, te ostade nepomičan le« žati bez svesti. Uskoro nadode i leč« nik i pričinjala se cela večnost dok je za jedno pola sata stigao automo« bil, kojim je prenet u bolnicu. Svi su očajni i zdvojni. Tošo samo plače.
Kod nesreče bio je prisutan i sta« rosta poljskog Sokolstva br. Adam Zamoyski sa svojom snahom s. Jad« vigom Zamoyskom, načelnicom polj« skog sokolskog Saveza. Silno je delo« valo na nas, koliko su brige i nežnosti iskazali za br. Maleja.
Nesreča sigurno se ne bi dogo« dila, da je bila dozvoljena asistenca, ali je več kod našeg prvog vežbača belgijanski sudac ovo zabranio.
Iza vežaba na karikama, odveli smo se autom u drugu vcžbaonu, gde je bilo pripremljeno za takmičenje na konju i na ručama.
Naj pre apsolviramo ruče na ko« jima smo bili malo slabiji nego inače. Nckoji moraju uzeti popravak, ali onda pritisnuše svom snagom i tako izademo časno. Tošo briljantan. Iz« veo je vežbu bolje od svih te po« stigao šampijonat na ovoj spravi. Pre« demo zatim na konja i na ovome Tošo, sa divnom izvedbom obvezatne
i	slobodne vežbe plasira se kao po« bednik. Šumi kao tigar izvuče do kra« ja, tako da se upravo videlo njegovu silnu volju za pobedom i zaista po« stigne drugo mesto. Br. Ban morao je uzeti kod obvezne vežbe popravak, ali zato je tada vežbu upravo krasno izvco. Takoder i slobodnu izvco je junački te se od sviju takmičara pla« sira na šesto mesto. Antosiewicz svu« da lav, vuče odlično. Žilič slabije uspe« va, jer ima jako otečenu desnu ruku izmedu palca i kažiprsta, ali se sve« jedno neda. 'Iza devet sati tek svršili smo i nakon toga podosmo u hotel na večeru, gde smo doznali za konačne rezultate.
Rezultati
I. Čehoslovaei	867'40	bodova,
II.	Francuzi	841T0
III. Jugosloveni	820-20	„
4. Madžari	75145	„
5. Luksemburžani
6. Belgijanei
Da nije bilo nesreče br. Maleja i Štukelja sigurno bi bili pred Francu« zima te’ opasni protivnici Čehoslova« cima za prvo mesto. Nadali smo se da čemo lakom atletikom izvojevati dru« go mesto, ali je nažalost radi kiše i lošeg terena, bilo takmičenje u lakoj atletici anulirano.
U takmičenju pojedinaca za šam« pijonat u eelokupnoj klasifikaciji re« zultati su ovi:
I. PRIMOŽIČ (Jugoslavija) 152*45 bodova.
II. GAJ DOS (čehoslovačka) 15050 bodova.
III. LEFLER (Čehoslovačka) 148-65 bodova.
4. Solbach (Francuska) 147-35 bo« dova.
5. Vacha (Čehoslovačka) 145'75 bodova.
6. Logelin (Luxemburg) 145’5() bo« dova.
LUXEMBURG, 15. jula. Davi u 7 časova podlegao je ozledama, koje je zadobio pri takmičenju Soko Tone Malej. Njegova smrt uzfou-dila je kod svih njegovih drugova veliku žalost, koju deli sav Luxembuirg, sva lu-xemburška štampa i sva luxemburška javnost. A. A.
LUXEMBURG, 15. jula. Malej umro usled preloma hrptenice. Obavestite maj-ku. Prevoz osiguran. — Dr. Murnik.
Dali je uopšte moguče, da je naš mili brat Tone Malej platio našu po« bedu u Luxemburgu svojim mladim i lepim životom?
Tvrda, nesmiljena vest kaže tako. Istina je tako žalosna, tako teška, da se zaman brani i da ju od sebe odbija naša tako duboko ranjena bratska lju« bav. Mora da ju primi, da bi se njom ob?gatila galerija slika — nanizanih u
našo j duši   onih lica, koja su nam
bila u životu medu najdražima i koja nam p0 smrti ostaju kao dragocene svetinje naše duševnosti.
Sokolska pobeda, izvojevana pod svetom zastavom Jugoslavije, dokom čana je smrču dragog brata Maleja, koji je vedrim licem i čistim srcem stupao putem do venca časti i slave za domovmu, dok se uz jasno njegovo čelo nije prislonula smrt svojim uni« štujučim celovom.
Koliko tragike u tom jedinstvenom primeru, kad su na medunarodnim takmičenjima jugoslovenski Sokoli me« rili zdrave i krepke svoje snage s na« rodima kulturnoga sveta! Koliko uzvi« šenog ponosa ujedno, kad možemo i moramo da sa suzama u očima gleda« mo i da mirno ispruženom desnicom pokažemo na bledo lice svoga brata, kazujuč: Gledajte, proveo je svoj ži= vot u službi sokolskih ideala, koji mu bijahu bit plemenite duše i koji su se skupa s njom preselili u večnost.
Bračo, ne plačimo, ne zdvajajmo! Ostanimo verni spomenu brata Ma« leja svojim sokolskim radom, koji ne« ka raste iz dana u dan, da bi u tom radu i u plodovima toda rada živeo njegov žarki obraz, kao što se u valo« vima mora zrcali vedrina neba.
Neka njegov uznositi, čisti značaj stoji pred nama kao živ dokaz sokol« skog oduševljenja i sokolske požrt-Vovnosti —- značaj i volja puna radine ljubavi, koju je mogla da skrši samo smrt.
.Brate Tone Malej, umro si i ostao si živ u dušama svih tisuča brače i se« stara, koji danas drže počasnu stražu okoTvogranog mrtvačkog odra. Obas« java Te luč neugasivih sokolskih ide« ala. Iz srca naših dolaži njihov žar.
E. Gangl.
Upravo kada je naš list izlazio iz štarnpe, primili smo prvu potresnu vest, koja se nunjevitom brzinom proširila u javnost, napunjajuei sva sokolska srca dubokim bolom i neiz« mernom žalošču. Iako je vest dolazila sa službene stranc, teško su se mnogi Sokoli i Sokolice mogli da pomire sa ovom gorkom istinom. Niko nije mo« gao da veruje 11 težinu udarca, kojim je pogodeno naše Sokolstvo, niko nije mogao da veruje u tragičan udes, koji je zadesio našu ponosnu vrstu na tak mičenjima u Luxemburgu.
Sokolski redovi bili su uzbudeni več samim tim, što su prve vesti, pri začetku takmičenja, javljale da su dva naša brata, dve naše ponosne sile, mo« ™ie .da napuste daljnje takmičenje «tr,M,„pozledenja, Pa ' unatoč toga sa P Jom u srcu gojili su živu nadu, Vr'sta. iako teško osakačena
if i M«leTnJeiri t°?lcdene brače Štuke« J J , J ’ zatb-zati ipak onaj visoki prestiž, kojega naše Sokolstvo uživa u takmicarskim redovima ostalih na cija 1 zadobiti prvenstvena mesta ko« ja su članovi nase sokolske takmičar« ske vrste osvajali nebrojeno puta I u torne naša očekivanja, očeki« vanja sve naše brače i sestara i čitavc jugoslovenske nacije, nisu bila uzalutb na, ispunila su se u punoj meri i mno« go više, kad se uoče okolnosti, koje su u ovim takmičenjima pratile našu braču takmičare.
Iz života br. Maleja
Pobeda naših jugoslovenskih So« kola puna je i mi možemo njome biti ponosni, lepa je i zaslužena, skupo je otkupljena, otkupljena je životom jednog mladog Sokola, koji ga je po« ložio na polju viteške borbe u slavu Sokolstva i na ponos naše nacije.
I još na prvom susretu sa gorkom istinom. stisnutim srcem i dušom pu« nom zebnje dvojili smo o onome, što je pred nama Rtajalo, tvrdo, nepro« mcnljivo i nepomično poput ledene stene. Nismo mogli verovati, da baš u času. kad su još prve vesti o ponos« nom držanju naše vrste, unosile u naša srca jednu neopisivu radost, ni« smo mogli verovati, da če čas za tim, pobednički venac jednog našeg brata,' biti najlepši venac drugome na — nje« govom grobu. Nismo verovali, da če radost i veselje, kojim smo očekivali naše drage, pretvoriti sc u jednu neiz« mernu tugu i bol i da če naša prva bratska sokolska pozdravna reč Zdra« vo! — biti i poslednja reč: Zbogom, brate Maleju!
I dok su ovako Ietile naše misli u jednoj neizvesnosti, nemoj i punoj teskobe, jedna kratka, lapidarna vest potvrdila nam je onu krutu zbilju pred kojom smo se več nalazili. Vest je glasila:
Luxemburg, 15. jula. Malej umro danas usled preloma hrptenice. Oba« vestite majku. Prevoz osiguran. — Dr. Murnik.
Srce se stcglo, usta su zanemila ..
Svesni veličine ove tragike, pred nama iskrsavaju žrtve, koje je Sokol« stvo podnelo za veličinu svojih ideala, u čijim žarkim pramovima blesti uzvišeni sokolski cilj: sreča i veličina jugoslovenskog naroda, sreča i veli« čina čitavog slovenskog roda.
Neka i ova žrtva, koju prinosi jugoslovensko Sokolstvo, hude posvc« čena tim najsvetijim sokolskim tež« njama, a uzor viteštva, sokolske po« žrtvovnosti i rada neka bude večit spomen na brata Maleja.
Slava mu!
Brat Anton Malej rodio se je 16. januara 1907, u Savici na Bohinju gde mu i sad živi još mati sa dve kčeri i dva sina. Još kao mladič došao je 1920. g. u Ljubljanu da izuči obrt.
I	tada, kao četrnaestgodišnji dečko, zagrejao se je za Sokolstvo i u tom zanosu upisuje se 11 naraštaj Sokola I. na Taboru, gde je veoma marljivo na« stavio vežbanjem. Tamo mu je bio prednjakom br. Vidmar. Od početka svog sokolskog rada odlikovao se je svojom dobrotom i plemenitošču, shvatao je disciplinu i red. Još kao na« raštajac bio je veoma razvijenog i le« po gradenog tela, i več tada pokazivao je svoje odlične vrline za sprave, koje su ustrajnim vežbanjem kasnije došle do punog izražaja i istakle ga kao bu« d uče g medunarodnog takmičara naj« boljih kvaliteta.
Pristupivši u dobi od devetnaest godina redovima članstva, svratio jena sebe neočekivanu pozornost, kada je 1927. g. u takmičenju za prvenstvo Jugoslavije zauzeo za Primožičem dru« go mesto. To mu je ujedno bio jedan od najjačih podstreka da se je odao još ustrajnijem radu i spremao za medunarodna takmičenja, kojima je 1928, g. sa velikim uspehom sudelo« vao u Amsterdamu. On je nakon toga nastavio vežbanjem još večini elanom Nakon otsluženja vojne dužnosti u Petrovaradinu, povratio se je u Ljub; ljanu, gde je nastavio istrajnim tre« niranjem. Rešile su ga najlepše odlike jednog medunarodnog takmičara. Uz bok Primožiču i Štuklju, bio je ponos svojega društva Sokola I. na Taboru.
Oduševljeno se je pripravljat) u takmičenju za slovensko prvenstvo u Beogradu, gde je ponovo za Primoži« čem osvojio drugo mesto. Luxcmburg ga je naroči to veselio, otišao je sa puno pouzdanja, te iako je bio u vrsti najmladi, nanj su sc polagale najlepše nade. Njegove vežbe, prema vestima koje smo dobili, zadivile su i suče i gledaoce.
Tok takmičenja u Luxemburgu
Sjajno držanje naše vrste — Junaštvo Štukelja — Divlje-nje sudaca i gledaoca
(Pismo našeg izvestioca.)
Luxemburg, 12. jula. Danas je po« čelo X. medunarodno gimnastičko tak« mičenjc u Luxemburgu. Takmičenje počelo je na stadionu jutrom u 6 sati sa prostim vežbama. Naši su sc veo« ma dobro osečali. Primožič je vežbao odlično i dosegao je najbolju ocenu ostali su takoder dobri. Kako je od« jednom počela da pada kiša, Ležbanie se je nastavilo u jednoj školskoj dvo« rani, kamo su vežbaei bili preveženi automobilima. Tu je odmah montirana preča i takmičenje se nastavilo. Na« stup naših bio je veoma dobar. Suci su bili: jedan Madžar, Luksemburža« n in i Erbcn (ČSR); Madžar je oštro pritiskao, ali Erben držao sc je veoma lepo. Svi su izvadali vežbe, kao i slo« bodne, veoma dobro. Najniža ocena bila je 11’65.
Štukelj eva nesreča
Štukelj je dobio za obveznu vež« bu punu ocenu od 16 točaka (15 za vežbu i 1 točku za nastup i odstup od sprava. Ali tu vrstu snalazi peh. Štu« kelj na koncu vežbe pravi salto, do« skoči na noge ali napred tako, tla je
i	suviše bio nagnut natrag, previše se je zavrtio, a k torne još poklizne o slabu strunjaču i poledice udari čvrsto
0 zemlju, tla se je sav pretresao. Des« na strana i donja rebra zavrtiše jakim bolovima. i Štukelj je: jedva disao. Vežbati dalje ne može, ali ipak sa ve« li' im naporom i samozatajom nastav«
1 ja takmičenjem u toliko, što nastupa
i	odstupa od sprave i jer ne može da vežba dobiva 1 točku. Tako je zadržao
Proste vežbe
I.	Primožič (Jugoslavija) 30'35 bo* dova.
Ii. Lefler (Čehoslovačka) 30' 15 bo* dova
III. Krauss (Francuska) 3010 bod.
4. Salbach (Francuska) 30'00 bod.
5. Gajdoš (čehoslovačka) 29'85 bodova
6. Leroux (Francuska) 29'65 bod.
Preča
I	Pele (Madžarska) 3200 bodova. ?i. Peter (Madžarska) 31'70 bod.
III.	Štukelj (Jugoslavija) 31'50 bo* dova.
4	Gajdoš (čehoslovačka) 30’50 bo* dova.
5.	Solbach (Francuska), Logelin (Luxemburg) 30'35 bodova.
Ruče
I. Primožič (Jugoslavija) 30'15 bo< dova.
II. Krauss (Francuska) 30’00 bod
III. Vacha (Čehoslovačka) 29’90 bodova.
4. Leroux (Francuska) 29'50 bod.
5. Solbach (Francuska), Itten Fran« cuska) 2930 bodova.
6. Gajdoš (čehoslovačka) 29'25 bodova.
Karike
I. Lefler (čehoslovačka) 32-00 bo? dova.
•II. Šupčik (čehoslovačka) 30-;70 bodova.
III.	Gajdoš (čehoslovačka) 30‘45 bodova.
4. Vacha (Čehoslovačka) 30'40 bo« dova.
5. Pele (Madžarska) 30’30 bodova.
Konj
I. Primožič (Jugoslavija) 31'40 bo* dova.
II. Šumi (Jugoslavija) 30'60 bod.
III. Gajdoš (čehoslovačka) 30’50 bodova.
4. Logelin (Luxemburg) 29'40 bod.
5. Vacha (Čehoslovačka) 29‘30 bo« dova.
6. Ban (Jugoslavija) 29'20 bodova.
Broj prvenstvenih
¥ V	T> •	V*	V
Jože rrimozic, prvak sveta
U sjajnom držanju naše takmičar* ske vrste na međunarodnom takmiče* nju u Luxemburgu, koja se kao celina •— iako teško osakačena time što su brača Štukelj i Mali bili teško povre* deni, a ovaj poslednji smrtno i koji je malo iza toga preminuo •— plasirala na treče mesto — iskače ličnost našeg br. Jože Primožiča, koji je oetneo bri* ljantnu pobedu kao pojedinac i time izvojevao zasluženi časni naziv svet* skog prvaka -— »Champion des cham* pions«.
Br. Jože Primožič rodio se 1900. godine u Ljubljani. Več od rane svOje mladosti zanimao se za telovežbu, a naročito je bio oduševljen za nogo* metni šport. Bio je odličan igrač ljub* ljanskog »Jadrana«.
Tek u jeseni 1923. g. počeo je da sc u Sokolu II. u Ljubljani bavi ustraj* nijim vežbanjem Njegov napredak bio je vidan i brz. Kasnije prešao je Sokolu I. na Taboru, (kie je ostao čla* nom sve do svog odlaska u Maribor, gde je bio kao činovnik tamošnjeg ma* gistrata. G. 1924. učestvuje u našoj medunarodnoj vrsti na olimpijadi u Parizu. Njegov napredak raste ubrza* nim tempom tako, da 1926. g. na me*
dunarodnom takmičenju u Lyonu biva jedan od naših najboljih takmičara. Godine 1927. učestvuje u takmičenju u Ljubljani za jugoslovensko prven* stvo i postaje zaista jugoslovenski prvak. Na olimpijadi u Amsterdamu 1928. g. plasira se na četvrto mesto za br Štukljem. Ove godine, na svesokol* skom sletu u Beogradu, u takmičenju za slovensko prvenstvo osvaja drugo m „sto i time ujedno zadržava naziv jugoslovcnskog prvaka, koji je stekao
-	kako smo več spomenuli — 1927. g. u Ljubljani.
Vežbač je najvrsnijih kvaliteta, ali vcoma skroman i ne teži za efektima. Kad ga se posmatra na treningu, čo* vek ostaje zadivljen, izvedba njegovih vežaba je sjajna, na takmičenjima pak, bilo to na javnim nastupima ili s'ično, on je skroman, ne pokazuje svoju sposobnost. Sada vidimo da je ta čedna skromnost odnesla jednu bri* ljantnu pobedu, pobedu, koja svojim sjajem jednako obasjava celu našu vrstu pobedu, koja može da bude i jest ponosom našeg čitavog jugoslo* venskog' Sokolstva i naroda.
Iako nam je srce puno boli i plače nad nenadnim i prerano otvorenim grobom br. Maleja, kojemu br. Jože svoj pobednički lovor venac polaže na grob, ne možemo, a da i u ovoj boli, nemo i bez reči, ali vruče, iskreno, brat* ski i sokolski stisnemo ruku našemu
1	r. Primožiču u znak naše najiskrenije blagodarnosti i priznanja. Ta tiha za* hvalnost ide svoj našoj brači naše po* bedničke vrste u Luxemburgu. Zdravo!
v
Zalobna sednica Sokola na Taboru
Za sutra navečc, 16. o. m., sazvana je žalobna sednica Sokolskog društva na Taboru, kojega je pok. br. Anton Malej bio članom, na kojoj če se ko* memorirati njegova smrt i doneti za* ključak, da se pok. br. Maleju priredi što dostojniji sprovod. Pripremama oko sprovoda rukovodiče naročito iza* brani odbor Sokolskog društva Tabor.
mesta prema na'
cijaoia
LUXEMBURG, 15. ju5a. Na medjunarodnim gimua-stičkim takmilenjima prema brojuizadobivenih mesta imaju:
JUGOSLAVIJA 4 prva, 1 drugo i 2 treča mesta.
ČEHOSLOVAČKA 2 prva, 3 druga i 4 treča mesta.
MADŽARSKA 1 prvo i 1 drugo mesto. FRANCUSKA 2 druga i 1 treče mesto.
Obaveštenje majke pokojnikove
Kad je I. zam. starešine Saveza brat Gangl primio potvrdu vesti o tragičnoj smrti br. Antona Maleja od* redio je, da se br. Lojze Vrhovec, na* čelnik ž upe Ljubljana, uputi prvim vozom za Bohinjsku Bistricu, gde živi pokojnikova mati i da ju pripravi na teški udarac, kojim je pogodeno njeno majčino srce. Ujedno je stavljeno u dužnost br. Vrhovcu, da tom prilikom ožaloščenoj majci izjavi najdublje sa* učešče u ime Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, koji je ovim tragičnim slučajem izgubio jednoga od svojih najboljih članova.
Izjave saačešća
Sokolsko društvo Ljubljana I — Tabor, kojega elan je bio pokojni brat Malej, primilo je telegrafski izjave saučešča i to:
Novi Sad. Povodom tragične smr* ti brata Antona Maleja izvolite primiti naše iskreno saučešče. — Sokolska žu= pa Novi Sad.
Novi Sad. Utučenim bolom radi tragične smrti našega dobroga Maleja primite naše iskreno saučešče. — So* kolsko društvo Novi Sad.
•
Titel. Duboko dirnuti tragičnom smrču brata Maleja šaljemo bratsko saučešče. — Sokolsko društvo Titel.
Brat Gangl primio je ovaj tele* gram:
Prag. Blagodarimo na izrazu ra* dosti zajedničke pobede Tvrševe misli u Luxemburgu. Žalimo, da smo isto* vremeno bačeni u žalost teškim gubit* kom, kojim smo pogodeni smrču brata Maleja. Vječnaja mu pamjat! — Če= skcslovenska Obec Sokolska.
*
Načelništvo Saveza SKJ primilo je:
Šibenik. Nad nesrečom, koja nas je sve jednako zadesila gubitkom brati Maleja u ispunjivanju svojih uzvišenih dužnosti za sokolske ideale, delim tuž* nu bol. — Ljubomir Montana, župski načelnik.
Ovi rezultati očevidno i jasno nam pokazuju, kako je sjajan uspeh postig* la naša sokolska vrsta. To otvoreno priznaje i međunarođni forum, koji se u svojoj štampi o Jugoslovenima naj* laskavije izražava. Sva štampa jedno= dušno priznaje veliki uspeh jugoslo* venske sokolske vrste.
Naročito je laskav za našu vrstu poziv, koji su dobili, da učestvuju idu= če godine prvenstvenom takmičenju u Parizu, koje če se održati prigodom pedesetgodišnjeg jubileja Medunarod* ne Gimnastične Federacije. Pored toga pozvani su da učestvuju olimpijadi u Los Angelesu 1932. godine.
Naročito sva luksemburška štam* p» ističe, da je Jugoslavija na ovom takmičenju bila najbolja, prem su joj manjkala dva najbolja takmičara Štu= kelj i Malej. Teška nesreča koja je smrču Maleja zadesila jugoslovensku vrstu, uzbudila je kod svih duboko žaljenje.
vršeči uzvišenu sokolsku dužnost, smrtno ponesrečen, dne 15. o. m. u 7 časova jutrom izdahnuo svoju plemenitu sokolsku dušu. Zemni ostanci našeg mlado % ali odličnog borca prevesti če se u domovinu. ‘iNeka ljubljena mati primi u krilo svog ljubljenog sina! Slava bratu Maleju! Slava njegovom spomenu!
Beograd, 15. jula 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije javlja si emu svojem članstvu i velikoj slovenskoj sokolskoj porodici, da je na medjunarodnom takmičenju u Xuxemburgu naš dragi brat
ANTON
član Sokolskog društva
MALEJ,
Ljubljana I - Tabor,